Saopštenja

Krkobabić najavio raspisivanje novog konkursa za manifestacije u selima
„Miholjski susreti sela“ najposećenija manifestacija u Srbiji - više od 250.000 učesnika i posetilaca

Manifestacije „Miholjski susreti sela“ biće organizovane i ovog leta i jeseni.
Program Ministarstva za brigu o selu, koji je do sada već okupio 250.000 učesnika i posmatrača i animirao 1.300 sela kroz kulturne, zabavne i sportske susrete, održaće se treću godinu za redom.
Ministar Milan Krkobabić izjavio je danas na TV Prva da je Vlada Srbije juče usvojila uredbu kojom se predviđa i ove godine organizovanje „Miholjskih susreta sela“ širom Srbije. Na čelu programa i komisije je naš istaknuti književnik -  pesnik Ljubivoje Ršumović.

 „Miholjski susreti sela nastavljaju tamo gde su svojevremeno stali Susreti sela Srbije, nezaboravna manifestacija od velikog značaja za kulturni i spotski život sela Srbije. Miholjski susreti su mesto gde se ljudi sreću i susreću na opštu radost i zadovoljstvo„ poručio je Milan Krkobabić i dodao „Novčana sredstava koja se dodeljuju su samo inicijalna kapisla da se sela aktiviraju i pokrenu, a organizacija je na njima i to se pokazalo kao veoma uspešno“, rekao je Krkobabić.

Konkurs za zainteresovane opštine za dobijanje bespovratnih sredstava do 500.000 dinara, biće raspisan sledećeg utorka, 23. maja, a učesnici konkursa će dobiti tri nedelje da osmisle programe svojih svojevrsnih etno i sportskih festivala. Po dobijanju sredstava, predstoji im da okupe svoja sela i izvrše pripreme, a predviđeno je da prve priredbe počnu već od 10. jula. Krajnji rok za organizaciju ove manifestacije je 1. decembar 2023. godine.

Podsetimo, prošlogodišnji Miholjski sureti u užičkom Lunovom selu okupili su 23 sela sa oko 1.000 učesnika i nekoliko hiljada posetilaca. Nadmetale su se pevačke grupe, folklor, upriličena je izložba grnčarije i starih zanata Užičkog kraja, a od sportskih disciplina mali fudbal, šah, stoni tenis, nadvlačenje konopca, bacanje kamena sa ramena, skok u dalj... Mlađi učesnici oprobali su se u recitaciji, slikanju motiva sela, a stariji su izložili vrednu domaću radinost. Koliko je ova manifestacija ostavila traga pokazuje i to što se sela užičkog kraja takmiče ko će biti ovogodišnji domaćin „Miholjskih susreta sela“.

Najveće multietničko selo u Rumi, selo Putinci, angažovalo je svih 16 svojih sela i nekoliko dana nizali su se šareni prizori takmičenja u izradi predmeta od kukurozovine i ručnom vezu, recitovanju, pevanju, organizovana je izložba likovnih radova, a svoje zasluženo mesto imali su gastronomski specijaliteti.

Sremsku Venciju, kako zovu selo Morović u Šidu, za jedan dan posetilo je u oktobru prošle godine povodom ove manifestacije oko 2.000 posetilaca, a rekorderi po broju posetilaca, oko 4.000, su višednevni Miholjski susreti u selima Aleksinca i Vlasotinca.

Krkobabić sa Nemačkom ambasadorkom
Kako očuvati i unaprediti ruralne sredine?

 „Kako očuvati i unaprediti ruralne sredine?“ bila je tema današnjeg sastanka ministra za brigu o selu Milana Krkobabića sa ambasadorkom SR Nemačke u Republici Srbiji gospođom Anke Konrad.

Na sastanku, održanom u Palati Srbija, istaknut je izuzetan značaj privredne saradnje Srbije i SR Nemačke, koja predstavlja više nego dobru osnovu i za dalje rešavanje pitanja vezanih za ravnomerni regionalni razvoj – za odnos urbanog i ruralnog.
„Iskustva jedne od najjačih ekonomija sveta biće nam dragocena, a posebno cenimo izraženu spremnost da nam u tome i praktično pomognu“ izjavio je ministar Krkobabić.

Učesnici sastanka razgovarali su o izazovima sa kojima se obe zemlje suočavaju u kompleksnom pitanju razvoja ruralnih područja. I jedna i druga zemlja nalaze načine da život na selu učine primamljivim i da proces migracija iz gradova u sela, koji je započeo u vreme pandemije korona virusa, nastave novim programima za obnavljanje nerazvijenih regiona i sistematskim poboljšavanjem uslova života i rada u seoskim sredinama.

Sagovornici su istakli da su investicije Nemačke u Srbiji značajne u velikim gradskim centrima, ali i dosadašnja ulaganja u manja mesta kao što su Mionica, Vlasotince, Vranje.. predstavljaju pravi motor razvoja tih sredina i priliku za ljude da u svojim sredinama ostanu da žive i rade ili da neki novi pođu u te krajeve.
„Mala preduzeća do 50 zaposlenih su pravi recept za ekonomsku održivost ruralnih krajeva“ jedan je od zaključaka današnjeg sastanka.
Nemačka strana iznela je primere kako mali proizvođači, dominantni u ruralnim područjima, traže način da postignu konkurentnost proizvodnjom organskih kultura, tzv. biofarmingom, proizvodnjom retkih vrsta voća i povrća ili seoskim turizmom i u svemu tome se oslanjaju i na pomoć države.
Srpska strana je istakla rezultate programa oživljavanja zadrugarstva kao modela organizovanja malih individualnih proizvođača, kao i uspešan program naseljavanja praznih seoskih kuća.

Tema sastanka bila je i važna uloga žena u društvu, a naročito u selima. Ministar Krkobabić je ukazao na inicijativu za uvođenje socijalne-garantovane penzije za sve stanovnike preko 65 godina koji nemaju penziju ni druga primanja, od kojih je najviše žena u selima, čak 85 posto, a kojima je potrebno obezbediti sopstveni vid prihoda, kako zbog njihovog ekonomskog položaja tako i zbog neophodnog ličnog dostojanstva.

Dogovoreno je da se saradnja nastavi praktičnim koracima i razmenom dobrih, ali svakako korisnih i loših iskustava u preduzetim merama.

Sastanku su prisustovali i šef privrednog odeljenja Ambasade Nemačke dr Denis Kajzer, šef odeljenja za socijalnu politiku Per Krumrej, predsednik  akademijskog odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić i saradnici ministra.

Još 109 kuća sa okućnicom za mlade u selima Srbije
Svaki treći vlasnik seli se iz grada u selo

„Čak trećina budućih vlasnika, promeniće gradsko prebivalište za seosko! Posebno raduje činjenica da je među njima 96 devojčica i dečaka“, izjavio je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu i dodao da prednjači sever, selo Mol u opštini Ada sa 8 kuća, a ne posustaje ni jug, selo Željuša u Dimitrovgradu sa još tri kuće. „Tako da se ukupan broj praznih seoskih kuća koje su dobile nove stanare povećao na 1740“, rekao je Krkobabić.

Autor: Miloš Miškov

Prva sednica Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u 2023. godini, na kojoj je još 109 kuća dobilo nove stanare, održana je u Palati Srbija.
Predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta, rektor Beogradskog univerziteta prof.dr Vladan Đokić i zamenik predsednika komisije agroekonomista Milan Prostran izjavili su da je novoodobrenim zahtevima, u selima širom Srbije, krov nad glavom obezbeđen za još 155 ljudi i 96 dece. Među dobitnicima je 46 parova, 18 samohranih roditelja i 45 samostalnih vlasnika, uglavnom poljoprivrednika i poljoprivrednica.

Opština koja je za sada ovogodišnji rekorder po ukupnim broju dodeljenih kuća na svojoj teritoriji je Kanjiža u kojoj će se rasporediti 17 novih vlasnika kuća. Selo koje je na ovoj dodeli pobednik po broju odobrenih zahteva je Mol, u Opštini Ada, gde će se skućiti osam porodica.

Najjeftinija nekretnina ovog puta staje 443.156 dinara, ima 65 kvadrata, biće u vlasništvu jedne mlade poljoprivrednice, a nalazi se u Željuši u Dimitrovgradu - selu koje je postalo svojevrstan simbol ovog Programa Ministartsva za brigu o selu.  Nakon što je do sada tamo već useljeno sedam kuća, od čega pet u istoj ulici, probudio se i oživeo nekada pust kraj, pa se umesto tišine prolamaju dečija graja i smeh. Na današnjoj komisiji odobreno je još tri zahteva u ovom selu na jugu Srbije.

Od kako su 2021. godine počeli javni konkursi za dodelu sredstava mladima za kupovinu kuća sa okućnicom,  izdvojilo se i Bačko Petrovo Selo, gde je do sada useljeno 55 kuća. Uskoro će dobiti nove komšije u još šest kuća.

Najveću seosku kuću ovoga puta, površine je 293 kvadrata, kupila je porodica u Srpskoj Crnji, Opštine Nova Crnja. 

Jedan od najmlađih dobitnika, devetnaestogodišnji mladi poljoprivrednik ima velike ambicije - raspolagaće kućom i najprostranijom okućnicom od čak 1,7 hektara u selu Mehovine u Vladimircima, plaćenoj 1.162.419 dinara.

Najskuplje kuće od 1,2 miliona dinara, što je maksimalna suma koja se odobrava, biće domovi porodicama u selima Kanjiže, Bača, Ade kao i Lučana i Trstenika.

Kao i prethodne dve godine, ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i pojedincu do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Za ove namene u budžetu Republike Srbije ove, 2023. godine, predviđeno je ukupno 500 miliona dinara, a po jednoj kući dozvoljen je iznos do 1,2 miliona dinara.
Interesovanje je ogromno, prijave svakodnevno stižu, sredstva se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2023. godine.

Krkobabić u Šumadiji u poseti opštini Knić
ČETVORO DECE PA VENČANjE

„Ova naša Srbija, veoma lepa Srbija se brani na jedan jedini i najbolji način, a to je naseljavanjem praznih kuća i rađanjem dece“ – snažna je poruka ministra za brigu o selu Milana Krkobabića, koju je uputio danas tokom posete Šumadijskom okrugu i Kniću. Osim obilaska okolnih sela, razgovora sa čelnim ljudima opštine i meštanima ovog kraja, današnja radna poseta bila je drugačija od prethodnih. Krkobabić je prisustvovao venčanju para koji je prošle godine, zahvaljujući programu ovog Ministarstva kupio kuću sa okućnicom u selu Rašković.

Snežana Milinković i Rade Čović, venčali su se danas u holu Doma kulture u Kniću u prisustvu ministra Krkobabića i predsednika Opštine Knić Srećka Ilića.
„Dan za pamćenje - posle četvoro dece i mnogo godina ljubavi najzad je došlo na red i venčanje. Sada imamo i svoj dom i zaista su nas lepo prihvatili u novoj sredini. Ovo je novi život za nas!“ izjavili su emotivno Čovići.
Nakon venčanja Krkobabić je posetio novi porodični dom mladenaca u koji su se prošle godine smestili sa svoje četvoro dece. U pitomo šumadijsko selo Rašković doselili su se iz okoline Sjenice gde su u dosta surovijoj klimi živeli u brojnoj zajednici sa članovima šire familije.
U knićkom selu pronašli su, kako sami kažu, srećniji i spokojniji život, u odnosu na područje Sjeničko-pešterske visoravni, gde su imali muke kada bi ih zimi zatrpali snežni smetovi „Ovde imamo uslove za lepo detinjstvo i normalno školovanje naše dece“ rekla nam je Snežana, dodajući da su nastavili da se bave poljoprivredom i stočarstvom „Napravili smo pomoćne objekte, obezbedili mehanizaciju i sve što nam je potrebno da obrađujemo 15 hektara zemlje i gajimo 15 krava“.
Predsednik opštine Knić Srećko Ilić izjavio je „Ulaganja ovog Ministarstva u našu opštinu su vidljiva i ovo je pravi način kako sela treba pomagati da opstaju i razvijaju se. Mi kao opština nastavićemo da brinemo i ulažemo u naša sela, a republička ulaganja kroz ovakve programe pravi su način da zajednički uspemo u podizanju kvaliteta života seoskog stanovništva, da nam ljudi ne odlaze iz sela i da se neke nove porodice, poput ove, dosele u ove naše predele“.

U prethodne dve godine, osim Čovića, još je devet kuća na teritoriji Knića useljeno uz pomoć podsticajnih sredstava Ministarstva za brigu o selu. Krov nad glavom, ali i okućncu, dobila su ukupno tri mlada poljoprivrednika i sedam parova. Iz Programa podrške zadrugama na teritoriji opštine Knić sa 26,9 miliona dinara pomognut je rad tri zadruge koje danas odlično posluju na domaćem tržištu, a oprobale su se i u izvozu.

Ministar je posetu Kniću završio obilaskom Doma kulture u selu Toponica, koji je podignut 70-ih godina i u fazi je renoviranja, prvi put od izgradnje. Ministarstvo za brigu o selu ima realizovaće Program adaptacije seoskih Domova kulture ili zadružnih domova u multifunkcionalne objekte koji će zadovoljiti potrebe socijalnog i kulturnog karaktera seoskog stanovništva, i to na moderan način, sa internet ćoškom i klubovima za druženje, bioskopskom salom salom sa pozornicom, klubom za starije meštane i sličnim sadržajima. Dom kulture u Toponici obnovljen je sredstvima Opštine Knić, ali je potrebno i dodatnih ulaganja kako bi ovo važno mesto okupljanja mladih i članova Kulturno-umetničkog društva iz nekoliko sela ponovo vratilo stari sjaj.

Partnerstvo urbanog i ruralnog u Srbiji i Indiji

„Principijelna i snažna podrška koju nam pruža u međunarodnim odnosima prijateljska Indija je i osnov za rešavanje praktičnih pitanja vezanih za ravnomerni regionalni razvoj – za odnos urbanog i ruralnog. Iskustva pete vodeće ekonomije u svetu, koja predstavlja potkontinent sa prepoznatljivim obeležjima urbanog i ruralnog u svim aspektima života i rada građana, biće nam dragocena“, izjavio je danas u Palati Srbije ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon sastanka sa sa Njegovom Ekselencijom, ambasadorom Indije u Srbiji Sandživom Kohlijem.
Teme sastanka bile su regionalni i ruralni razvoj, kao i iskustva dveju zemalja u programima za unapređenje uslova života i rada seoskog stanovništva.

Autor: Milan Obradović

Nj.E. Sandživ Kohli zahvalio je ministru na gostoprimstvu istakavši da „prijateljstvo naših dveju zemalja seže daleko u istoriju, još iz vremena Pokreta nesvrstanih“. Kohli je izjavio da preko 50 posto ukupnog indijskog stanovništva živi u ruralnim predelima, što iznosi  skoro 700 miliona stanovnika, te da je za rešavanje svih infrastrukturnih, socio – ekonomskih, zdravstvenih i drugih problema bilo neophodno primeniti holistički pristup decentralizovanog planiranja, jer ljudi koji žive na određenom terenu najbolje znaju načine za njihovo prevazilaženje. „Šeme delovanja koje smo primenili omogućavaju da svaki radno sposobni stanovnik u nekom selu bude zaposlen najmanje 100 dana godišnje“, pojasnio je Kohli.

Zadrugarstvo kao model organizovanja individualnih proizvođača pokazao se značajnim u iskustvima i Srbije i Indije. Ministar Krkobabić ukazao je na uspeh poznatog programa bespovratne pomoći zadrugama koji je vratio udruživanje u Srbiju, a ambasador Kohli je istakao da u Indiji posluje čak ukupno 770.000 zadruga, uključujući oko 70.000 zadružnih mlekara, a da i druge, najveće privredne grane Indije počivaju na zadrugama.
Sagovornici su istakli kao važnu temu i mobilnost seoskog stanovništva obezbeđivanjem adekvatnih vidova prevoza. Pre svega državnom inicijativom, ali i javno-privatnim partnerstvom.

Tema sastanka bila je i važna uloga žena u društvu, a naročito u selima. Indijska strana prenela je da državna izdvajanja u Indiji za rešavanje stambenog pitanja idu na bankovni račun upravo žena, a ministar Krkobabić je istakao svoju inicijativu za uvođenje socijalne-garantovane penzije za sve stanovnike preko 65 godina koji nemaju penziju ni druga primanja, a kojih je najviše žena u selima, prema procenama čak 85 posto, a kojima je zaista neophodno obezbediti sopstveni vid prihoda.

Sastanku su prisustovali i drugi sekretar Ambasade Indije u Srbiji Radžeš Kumar Pipal, sekretar Ministarstva za brigu o selu Snežana Petrović i pomoćnik ministra Tijana Nešić.

Krkobabić u selima Užičkog kraja

„Sela užičkog kraja pokazuju zavidnu vitalnost, zahvaljujući ljudima koji u njima žive, ali i iskrenoj i pravoj podršci koju im pruža gradska uprava. Još je mnogo posla pred svima nama“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u Užicu, u redovnoj radnoj poseti Zlatiborskom okrugu. Ministar je istakao da posebno ohrabruje veliko interesovanje za novi konkurs za dodelu sredstava za kupovinu praznih seoskih kuća ali i spremnost lokalne samouprave da imovinsko - pravni odnosi budu što pre rešeni.

Autor: Miloš Miškov

Krkobabić je nakon sastanka u Gradskoj kući, sa gradonačelnicom Užica dr Jelenom Raković Radivojević, zajedno sa korisnicima prevoza, decom i njihovim učiteljima, pošao u vožnju minibusem za prevoz seoskog stanovništva kupljenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu do Lunovog sela. Dočekali su ga meštani i predsednik ove mesne zajednice Milovan Milić koji je zahvalio ministru na poseti i rekao da je manifestacija Miholjski susreti sela, organizovana ovde prošle godine sredstvima ovog Ministarstv okupila nezapamćen broj ljudi u jednom selu i ostala kao događaj za pamćenje. „Nadamo se da će ovi susreti postati tradicija i da će naše selo dobiti priliku da ponovo bude domaćin“ rekao je Milić.

Gradonačelnica Užica zahvalila je ministru Krkobabiću na poseti i istakla da je Grad Užice korisnik tri od četiri programa Ministarstva za brigu o selu, koji su konkretni, vidljivi na terenu i značajni za svakodnevni život stanovnicima seoskih sredina na teritoriji ovog grada.
„Užička sela za zadovoljstvom su prihvatila programe Ministarstva za brigu o selu, ali treba istaći i da su se i sami meštani dosta angažovali oko uređenja svojih sela, prethodnih godina kada su organizovani Miholjski susreti sela. Minibus je svakodnevno u upotrebi i prevozi decu školskog uzrasta do grada. Mi ćemo kao lokalna samouprava nastaviti da pomažemo, jačamo i unapređujemo život u selima oko Užica“, izjavila je Raković Radivojević.

Ministar je posetu nastavio u obližnjem selu Kamenica obišavši porodicu Vasiljević, koja je iz programa za kupovinu seoske kuće sa okućnicom dobila novi dom sa imanjem od 18 ari u kome će odrastati trogodišnji Jovan, a njegovi roditelji, oboje mašinski inženjeri po struci, koji su do sada živeli u zajednici sa višečlanom porodicom, našli su svoj mir, daleko od gradske gužve. „Živeli smo u zajednici i smetao nam je gradski stil života, pa smo rešili pre godinu i po dana da konkurišemo za seosku kuću i da se osamostalimo na selu. Procedura nije bila komplikovana i lokalna samouprava nam je pomogla, posle samo nekoliko meseci dobili smo pozitivan odgovor. Moram da kažem da se ni jednog trenutka nismo pokajali. Život na selu ima mnogo prednosti, živimo u miru, tišini, prirodi, voću…Uz savete komšija počeli smo da se bavimo plasteničkom proizvodnjom povrća što nameravamo da usavršimo i proširimo u narednom periodu“ rekao je Ivan Vasiljević.

Međunarodna konferencija o zadrugarstvu u Palati Srbija
Krkobabić i Guarko: Zadruge grade bolji svet

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u suretu sa predsednikom Međunarodnog zadružnog saveza Arielom Guarkom, kao i svi učesnici međunarodne konferencije na temu „Budućnost je u zadrugarstvu“, bili su saglasni - Zadruge grade bolji svet!

Autor: Amir Hamzagić

Ministar Krkobabić bio je izričit: „Svoditi selo na poljoprivredu i zadrugarstvo na zemljoradničko predstavlja sužavanje ovih pojmova. Zadrugarstvo kao imperativ 21. veka, podrazumeva široku lepezu od zemljoradničkog, proizvodnog, uslužnog, štedno-kreditnog preko onog u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite pa do, sada izuzetno bitnog, zadrugarstva u oblasti životne sredine. To je nešto što je pred nama i naši zadružni savezi u saradnji sa Međunarodnim zadružnim savezom, koga predstavlja gospodin Guarko, imaju obavezu da zajedno sa državnom i lokalnom samoupravom rade na tome. Cilj je profitabilno zadrugarstvo, ali pre svega društveno odgovorno.“

Današnja međunarodna konferencija održana u Palati Srbija u organizaciji Ministarstva za brigu o selu, Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine okupila je brojne eminentne goste iz zemlje i inostranstva, a poseban gost bio je predsednik Međunarodnog zadružnog saveza (ICA COOP), gospodin Ariel Guarko iz Argentine.

Prvi čovek ove najstarije nevladine organizacije, osnovane 1895. godine sa ciljem da ujedini, zastupa i služi zadrugama širom sveta, izjavio je „Smisao zadrugarstva je da ponuda i potražnja mogu biti organizovane ne na kompetitivan, već na kooperativan način. To vodi ka harmoničnom, uspešnom i prijateljski nastrojenom društvu, koje ćemo i sami društveno - odgovorni ostaviti u amanet budućim generacijama“.

Međunarodni zadružni savez sa sedištem u Briselu predstavlja 313 zadružnih organizacija u 109 zemalja, na pet kontinenata koji predstavljaju blizu milijardu pojedinaca širom sveta.

Predsednici zadružnih saveza Jelena Nestorov – Bizonj i Nikola Mihailović izrazili su zadovoljstvo što je takav visoki zvaničnik zadružnog pokreta posetio Srbiju, posle 19 godina i predočili da je za Srbiju od posebnog značaja koncept obnove zadrugarstva Ministarstva za brigu o selu. „Malo je perioda u istoriji kada je zadrugarstvo imalo konkretnu pomoć države. Aktivnosti koje Ministarstvo za brigu o selu realizuje u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU napravile su istorijski pomak u oživljavanju i razvoju zadrugarstva“ zajednički je zaključak zadružnih saveza.

Krkobabić: Počela je trka za kuće na selu

„Počelo je u Dimitrovgradu, probudio se jugo-istok, prednjače sela Željuša i Gojin Dol. Još jedna kuća u Željuši, pored onih prethodnih sedam, površine 65 kvadratnih metara i okućnice 638 kvadratna metra, procenjene vrednosti od 1.164.126,00 dinara. Došla je na red i osma kuća, u kojoj će živeti porodica sa troje dece, ukupno do sada ovo selo je bogatije za osam porodica.

Autor: Milan Obradović

Druga kuća je u selu Gojin Dol, površine 66 kvadratna metra i okućnice 773 kvadratna metra, a procenjena tržišna vrednost 903.665,00 dinara.

Veliko interesovanje za kuće na selu, pogotovu mladih ljudi, bez sumnje je potvrda da radimo svi zajedno valjan posao za državu Srbiju“, poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

POLA MILIJARDE DINARA ZA JOŠ PET STOTINA KUĆA U SELIMA SRBIJE

Vlada Republike Srbije je na danas održanoj sednici, na predlog Ministarstva za brigu o selu, usvojila Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu.

Palata Srbija, foto Beta, Miloš Miškov

Za ovaj program ove godine izdvojeno je 500 miliona dinara, a cilj je motivisanje seoskog stanovništva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo, rešavanjem stambenog pitanja.

Do sada je iz ovog programa kupljena 1631 kuća sa okućnicom u selima Srbije, napovoljnija seoska kuća koštala je 388 hiljada dinara, a najskuplje su se kretale do maksimalnog dozvoljenog iznosa od 1,2 miliona dinara, pa se za opredeljeni iznos od 500 miliona očekuje kupovina još oko 500 kuća u selima na teritoriji čitave Republike Srbije.

Ministarstvo za brigu o selu će narednih dana raspisati Javni konkurs po ovom programu.

Lebane 2023 - nastavljamo sa programima!

“Lebane 2023 - nastavljamo sa programima! ” rekao je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u razgovoru sa građanima Lebana i dodao: „Veliko je interesovanje za pomoć zadrugama, đaci i najstariji očekuju još jedan minibus, pripremaju se za nove Miholjske susrete i očekuju obnovu Doma kulture, a svi zajedno posebno i sa nestrpljenjem, čekaju nove mlade komšije koji će doći sa svojom decom i ući u, za sada prazne seoske kuće.“ izjavio je Krkobabić.

Autor: Saša Đorđević

U neformalnom razgovoru sa velikim brojem građana pre sednice povodom 100 dana rade Vlade Republike Srbije, ministar Krkobabić je odgovarao na pitanja o penzijama, socijalnim - garantovanim penzijama i dodeli praznih kuća u selima.

Ministar je danas u Lebanu obišao dva od tri projekta koje je Ministarstvo za brigu o selu realizovalo konkretno u ovoj opštini.

Iz programa podrške zadrugama Ministarstva za brigu o selu voćarska zadruga u selu Bošnjace „Agro prima jug“ dobila je 13,4 miliona dinara za unapređenje poslovanja nabavkom rashladnog agregata i savremene opreme za preradu voća. Zahvaljujući toj investiciji ostvarili su prihod od 53 miliona dinara u poslovnoj 2022. godini i dostigli izvoz u iznosu od 40 miliona dinara.
Osnovana 2006. godine, zadruga otkupljuje skoro sve vrste voća i povrća i plasira na domaće i inostrano tržište i u dve smene ima 10 stalno zaposlenih radnika i 20 sezonskih.
Ovim programom finansijske podrške zadrugama do sada je pomognut rad 207 zadruga na teritoriji čitave Srbije, od toga u Jablaničkom okrugu 14 zadruga, od kojih se dve nalaze u Lebanu.

Krkobabića je zatim na autobuskoj stanici u Lebanu dočekao minibus za prevoz stanovnika iz udaljenih sela Lebana, kupljenim takođe sredstvima Ministarstva za brigu o selu, pa je ministar porazgovarao sa đacima osnovne škole i starijim stanovništvom koje svakodnevno koristi ovaj vid prevoza.
„Ovaj minibus svakodnevno saobraća i redovnim linijama prevozi najmlađe i najstarije naše sugrađane koji ranije nisu imali niakav prevoz iz svojih udaljenih sela. Olakšali smo na ovaj način život i đacima i njihovim roditeljima, a najstariji ne brinu više kako će stići do lekara“  izjavio je Nebojša Đorđević, direktor OŠ Vuk Karadžić u Lebanu.
Iz Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva do sada je dodeljeno 35 ovakvih vozila za najugroženije opštine, od kojih 28 pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima. U Jablaničkom okrugu 4 opštine su dobile sredstva za ovakav minibus, a mnoga sela u Srbiji su na ovaj način po prvi put dobila vezu između sela ili vezu sa gradom ili opštinom.

U opštini Lebane 2021 i 2022. godine sproveden je i Program dodele bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije „Miholjski susreti sela“. U selima Bošnjace, Grgurovce, Pertate, Togočevce, Konjino i Popovce, upriličena su nadmetanja seoskog stanovništva u brojnim disciplinama i bogat kulturno-umetnički program. Na teritoriji Jablaničkog okruga 7 opština je do sada bilo korisnik sredstava po ovom programu Ministarstva za brigu o selu.

Iz četvrtog programa ovog Ministarstva, Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, do sada je dodeljeno 19 seoskih kuća u Jablaničkom okrugu.

Božićna čestitka

Ministar za brigu o selu i predsednik Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda Milan Krkobabić, povodom velikog hrišćanskog praznika Božića, uputio je pravoslavnim vernicima, monaštvu, sveštenstvu i Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju čestitku sa najiskrenijim porukama.

Autor: Milan Obradović

„Želim vam mir, dobro zdravlje i sveopšti boljitak!

Neka Božić, praznik rađanja, ljubavi, tolerancije, nade i pomirenja u domove vernika donese slogu, međusobno poštovanje i napredak, posebno vrednim domaćinima i u najudaljenijim selima Srbije.

Neka međugeneracijska solidarnost ostane naš večiti imperativ. Visoki stepen socijalne odgovornosti nephodan je čin našeg svakodnevnog odnosa prema svim dobronamernim ljudima, naročito prema onima sa posebnim potrebama, osobama sa invaliditetom i svim socijalno ugroženim grupama.

Upravo je dan Hristovog rođenja prava prilika za ispoljavanje ljudske solidarnosti: mladih sa starijima, bogatih sa siromašnima, moćnih sa nemoćnima, ali i nama nasušno potrebna, solidarnost onih iz gradova sa onima iz sela.

Samo uz puno uzajamno poštovanje i razumevanje moći ćemo zajedno da savladamo i najveća iskušenja.

Mir Božji, Hristos se rodi!“ – poručio je Milan Krkobabić.

Za ljude znanja i veština tri puta veće zarade

„Ravnomerni regionalni razvoj i opstanak sela Srbije traže jasno definisanu političku volju, ljude znanja i umeća i mnogo novca“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u Palati Srbija, na sumiranju rezultata realizovanih programa Ministarstva za brigu o selu u protekloj godini i predstavljanju planova za narednu, 2023. godinu.
Krkobabić je govorio i o novim inicijativama „Za ljude znanja i veština – agronome, tehnologe, veterinare, lekare, stomatologe, a koji su više nego neophodni u nerazvijenim i pograničnim područjima, nužno je obezbediti zarade i do tri puta veće od zarada koje imaju njihove kolege u gradskim sredinama“ rekao je Krkobabić.

Prisutnima su se obratili akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU i kopredsednik  Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kao i predsednici komisija po programima koje realizuje Ministarstvo za brigu o selu. O programu finansijske podrške zadrugama govorila je prof.dr Zorica Vasiljević, o Programu dodele seoskih kuća sa okućnicom rektor Beogradskog Univerziteta prof.dr Vladan Đokić, Program dodele sredstava za kupovinu minibuseva predstavio je dekan Saobraćajnog fakulteta prof.dr Nebojša Bojović, a kako je pesnik Ljubivoje Ršumović bio sprečen da prisustvuje o Programu „Miholjski susreti sela“ govorio je zamenik predsednika komisije Risto Kostov.
O značaju realizovanih programa na skupu su govorili i predstavnici lokalnih samouprava i meštani sela, oni zbog kojih se svi ovi programi realizuju.

Ministarstvo za brigu o selu je u 2022. godini uspešno sprovelo tri programa ukupne vrednosti 1,2 milijarde dinara, od kojih je najzapaženiji

I PROGRAM DODELE BESPOVRATNIH SREDSTAVA ZA KUPOVINU SEOSKE KUĆE SA OKUĆNICOM

• U 2022. godini 980 seoskih kuća sa okućnicom kupljeno  je sredstvima iz ovog programa (1.080 milijardi dinara) i one se nalaze u 396 sela širom Srbije, u 103 jedinice lokalne samouprave i u 22 upravna okruga.
• Od početka sprovođenja ovog programa 2021. godine opredeljeno je 1,7 milijardi dinara, kupljena je 1631 seoska kuća sa okućnicom u 570 sela koja se nalaze u 119 jedinica lokalnih samouprava u 27 upravnih okruga, čime je obezbeđen dom na selu za 5000 ljudi koji imaju 2250 dece (1200 porodica, 200 mladih poljoprivrednika/ce i 231 samohrani roditelj)
• Najjeftinija kuća staje 399 hiljade dinara, nalazi se u selu Torak opštine Žitište ima 64 m2 i 7 ari placa.
• Maksimalan iznos od 1,2 miliona dinara dostigle su kuće u opštinama Sombor, Sečanj, Zaječar, Ćuprija, Bojnik..
• Kuća sa najvećom okućnicom od 2,5 hektara nalazi se u selu Dedevci, grada Kraljeva (kuća od 134 m2 sa imanjem sada je posed mladog poljoprivrednika koji ima 21 godinu).
• Prosek godina dobitnika kuća je 29,8
• 300 podnosioca prijave prešlo je da živi iz grada u selo.
• Najviše kuća za dve godine kupljeno je u Bačkoj Palanci - 110 kuća, sledi Sombor sa 93 kuće. Na jugu najviše u Knjaževcu, Aleksincu, Pirotu, Dimitrovgradu, Leskovcu, čak i Medveđa i Bujanovac po jedna.
• Selo koje ima najviše dodeljenih kuća je Bačko Petrovo Selo sa 55 kuća.

 

II PROGRAM DODELE BESPOVRATNIH SREDSTAVA ZA KUPOVINU MINIBUSEVA ZA PREVOZ SEOSKOG STANOVNIŠTVA

U 2022. godini

• 17 lokalnih samouprava dobilo je sredstva za nabavku minibusa.
• Devet JLS pripada devastiranim područjima, a šest IV grupi ravijenosti, jedna pripada III grupi razvijenosti, a jedna II.
• 120 miliona dinara izdvojeno je za ovaj program u 2022.
• Broj sela kojima je obezbeđen prevoz je 368 od čega je 198 na nadmorskoj visini preko 500 metara.
• 1.300 putnika dnevno koristiće ovaj vid prevoza, sa 49 linija

U 2021. godini sredstva je dobilo 18 JLS Ukupno za ove dve godine, izdvajanjima iz budžeta od 238 miliona dinara, 35 jedinica lokalnih samouprava dobilo je sredstva za nabavku minibusa od čega 28 JLS pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima.
Na taj način problem prevoza seoskog stanovništva rešava 847 sela Srbije od kojih se 517 sela ovih opština nalazi na nadmorskoj visini preko 500 metara. Dnevno će ovaj vid prevoza koristiti 3.800 putnika.

III PROGRAM DODELE BESPOVRATNIH SREDSTAVA ZA ORGANIZACIJU MANIFESTACIJE „MIHOLjSKI SUSRETI SELA“

U 2022. godini

• 87 JLS dobilo je sredstva za organizovanje jednodnevne ili višednevne manifestacije u svojim selima koja podržava negovanje kulture i tradicije, doprinosi obogaćenju društvenog i sportskog života.
• Ove godine učestvovalo je 1289 sela sa 150.000 učesnika i posetilaca
• Za ovaj program opredeljeno je 43 miliona dinara

Ukupno u 2021. i 2022. godini 250.000 učesnika i posetilaca doprinelo je obogaćenju društvenog i sportskog života u preko 1800 sela širom Srbije.

• Dodeljivano je do 500 hiljada dinara po jednoj prijavi, a ukupno je izdvojen 71 milion dinara za ovaj program za dve godine

U 2023. GODINI  MINISTARSTVO ZA BRIGU O SELU IMA ZA CILj:

I Nastavak Programa dodele sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Dnevno je u Ministarstvo pred kraj konkursa stizalo 13 do 15 zahteva, pa je projekcijom to 5.000 zahteva na godišnjem nivou. Realizacijom svih tih zahteva za narednu godinu na selu bi ostalo ili prešlo da živi oko15.000 ljudi (7.000 dece i 9.000 odraslih)
II Rešavanje problema mobilnosti seoskog stanovništva naročito u rubnim, pograničnim delovima zemlje, na celovit, integralan način. Postoji spremnost Saobraćajnog fakulteta za izradu celovite studije.

U planu Ministarstva za brigu o selu za narednu godinu je i nastavak sprovođenja gore pomenuta tri programa od ove godine, ali i četvrtog, do sada aktuelnog programa:
Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga (sprovođen 4 godine preko Kabineta ministra za regionalni razvoj i u 2021. godini preko Ministarstva za brigu o selu)
- Od početka sprovođenja ovog programa formirano je preko 1000 novih zadruga dok se u prethodnom periodu godišnje gasilo oko 100 zadruga, a novih skoro da nije ni bilo.
- Od 2017. godine finansijski je pomognut rad 207 zadruga u ukupnom iznosu od 2,13 milijardi dinara (37ratarskih, 34 voćarske i vinogradarske, 32 stočarske i 32 za preradu voća, 19 pčelarskih, 17 povrtarskih, 6 za preradu lekovitog bilja, 1 socijalna i 1 turistička).

Ovim programima (4 gore pomenuta programa) obuhvaćeno je 1.527 sela u 129 jedinica lokalnih samouprava u Srbiji (od ukupno 179).

U planu za 2023. je i

Program adaptacije ili rekonstrukcije domova kulture ili zadružnih domova u selima u moderne, multifunkcionalne objekte, za koji je u ovogodišnjem budžetu RS opredeljeno 154.770.000 dinara, i koji će seoskom stanovništvu približiti zdravstvenu zaštitu, neophodne administrativne usluge, kulurne sadržaje i biti mesta za njihovu socijalizaciju i društveni život (planirano je da takav objekat ima 5 celina – ambulanta sa apotekom, opštinski/ poštanski šalter, sala bioskopskog tipa sa pozornicom, klub za mlade sa internet ćoškom i klub za penzionere).

 Program pokretanja privrednih aktivnosti na selu usmeren ka obnovi starih zanata, novih zanata, samostalnih radnji, seoskog turizma i svih delatnosti koje su potrebne za normalno funkcionisanje sela.

Ministar Krkobabić dobitnik posebnog Priznanja za doprinos razvoju zadrugarstva

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić prvi je dobitnik naročitog Priznanja za doprinos razvoju zadrugarstva „Radislav Jovanov“, koja je po odluci Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine ustanovljena ove 2022. godine i nosi ime pokojnog predsednika ove krovne organizacije zadrugara Vojvodine.
„Zadrugarstvo Srbije nema valjanu alternativu, zadrugarstvo Srbije je naša spona sa Evropom i zadrugarstvo Srbije je garancija opstanka sela Srbije. Samo selo koje ima dobru zadrugu ima šansu da opstane. Ako nemamo sela, nećemo imati ni Srbiju. Ali to se neće desiti“, izjavio je Krkobabić i dodao „Radislav Jovanov je bio veliki pobornik obnove i razvoja zadrugarstva, dosledan i uporan da zadrugarstvo Srbije nalikuje onom Evropskom“.s

Nagradu je uručila predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj koja je istakla da u godini koju ispraćamo, a koja je bila izuzetno teška, udruživanje i zadružni sektor dolazi još više do izražaja „Drago mi je što nagradu uručujemo ministru Krkobabiću po čijoj ideji je nastao program obnove zadrugarstva koji je već doživeo istorijski uspeh, a traje i dalje“, zaključila je Jelena Nestorov – Bizonj.

Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga, po ideji ministra Milana Krkobabića, a u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU sprovodi se u Srbiji već pet godina.

Od početka sprovođenja ovog programa formirano je preko 1000 novih zadruga dok se u prethodnom periodu godišnje gasilo oko 100 zadruga, a novih skoro da nije ni bilo.

Ovim programom od 2017. godine finansijski je pomognut rad 207 zadruga u ukupnom iznosu od 2,13 milijardi dinara (37 ratarskih, 34 voćarske i vinogradarske, 32 stočarske i 32 za preradu voća, 19 pčelarskih, 17 povrtarskih, 6 za preradu lekovitog bilja, 1 socijalna i 1 turistička).

U budžetu za narednu, 2023. godinu opredeljeno je još pola milijarde dinara za ovaj program.

Krkobabić: Ovo je istorijski dan za Srbiju! Veliki, pravi povratak je počeo!

„Loša navika iz prošlosti da stalno odlazimo je definitivno prekinuta. Samo danas 530 kuća u selima Srbije dobilo je nove vlasnike. Veliki, pravi povratak u sela Srbije je počeo“, poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas na potpisivanju rekordnog broja, čak 530 ugovora za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u selima na teritoriji čitave Republike Srbije.

Autor: Miloš Miškov, agencija Beta

Današnjim potpisivanjem u Palati Srbija zaokružen je ovogodišnji ciklus dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, za koji je prvobitno bilo opredeljeno 500 miliona dinara, a zatim, zbog izuzetno velikog interesovanja, rebalansom budžeta još 580 miliona.

„Mnogo nam znači ova pomoć jer jako je teško zaraditi novac za kuću ili stan. Supruga i ja smo živeli u inostranstvu 6 godina i sa dvoje dece vratili smo se u Srbiju. Planiramo da se bavimo mašinskom obradom različitih materijala, a možda i poljoprivredom, okućnica je velika i kuća ima oko 100m2. Presrećni smo! “ izjavio je Dejan Stražmešterov iz Mola.

Ministar Krkobabić potpisao je danas trojne ugovore sa gradonačelnicima tj. predsednicima opština, na čijim se teritorijama nalaze kuće i dobitnicima bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Najviše kuća danas je dodeljeno u selima oko Sombora, čak 42 kuće, sledi Bačka Palanka sa 30, a na jugu je najviše kuća kupljeno u selima oko Knjaževca, Žitorađe, Leskovca..
„Za dve godine Sombor je naselio 93 kuće u svojim selima što je omogućilo da brojčano dobijemo čitavo jedno novo naseljeno mesto. Lokalna samouprava učiniće sve da ti ljudi imaju ono što im treba - od zdravstvene zaštite, obrazovanja, vrtića do kulturnih sadržaja. Ovaj program postigao svoj cilj, a to je opstanak sela Srbije“ izjavio je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Seoske kuće za koje su danas potpisani ugovori nalaze se u 95 lokalnih samouprava u svim delovima Srbije, odnosno u 300  sela.
Tako novi dom na selu dobija još  870 ljudi sa 500 dece, i to 340 bračnih i vanbračnih parova, 80 mladih poljoprivrednika/ce i 110 samohranih roditelja sa teritorije čitave Srbije. Raduje što je prosek godina dobitnika kuća ispod ispod 30 godina.

Najjeftinija kuća za koju su danas dodeljena sredstva staje 491 hiljada dinara i nalazi se u selu Srpski Itebej opštine Žitište. Nekretnina ima 106 m2 i 14 ari placa.

Maksimalan iznos od 1,2 miliona dinara dostigle su kuće u selima na teritoriji Sombora, Sečnja, Zaječara, Ćuprije, Bojnika...

Kuća sa najvećom okućnicom, tačnije imanjem od 2,5 hektara biće novi posed mladog dvadesetjednogodišnjeg poljoprivrednika u selu Dedevci, grada Kraljeva.

Do sada je sredstvima iz ovog programa kupljena 1631 seoska kuća sa okućnicom koje se nalaze u 119 jedinica lokalnih samouprava u svim delovima Srbije, što je ukupno oko 5000 ljudi koji ostaju na selu ili odlaze iz grada da žive u selu. Novi život i snaga tih sela je impozantna brojka od 2000 dece.

Krkobabić: Selima Srbije su se dogodili Miholjski susreti

„Miholjski susreti su probudili sela Srbije i vratili osmeh na lica ljudi. U 1300 sela 87 opština sa čak 150.000 učesnika i posetilaca postaju manifestacija bez premca. Ovo je tek druga godina a narod ih već smatra tradicionalnim. Koga narod prihvati i potvrdi, taj će trajati“, izjavio je ministar za brigu o selu i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Milan Krkobabić otvorivši manifestaciju „Miholjski susreti sela“ u selu Oparić opštine Rekovac.

Manifestacija „Miholjski susreti sela“ je program koji Ministarstvo za brigu o selu sprovodi u oblasti negovanja tradicije na selu, u cilju obogaćenja društvenog i sportskog života, negovanja tradicije i kulturno - istorijskog nasleđa seoskih sredina.

Rekovac je jedna od 87 opština koja je dobila sredstva za ove namene po Javnom konkursu i svojim seljanima danas je upriličila bogat takmičarski, kulturno-umetnički i izložbeni program.
Organizovana je izložba slika, domaće radinosti i domaćih proizvoda vrednih domaćica ovog kraja, a najmlađi su mogli da se upoznaju sa nekim od starih zanata. Posebno zanimljivo bilo je takmičenje u brzom pletenju, gde je za deset minuta jedan ispleteni red više bio odlučujuć za pobedu.
Mladi su se takmičili u krunjenju kukuruza, pikadu, narodnom višeboju i malom fudbalu. Osnovci su se oprobali u kvizu znanja, a stariji meštani u šahu. U popodnevnim časovima organizovan je kulturno-umetnički program i proglašenje pobednika u svim disciplinama.
„Ovi susreti nam mnogo znače, čuvamo tradiciju, prenosimo stare zanate i naša umeća na unuke i družimo se. Ranije je svako selo imalo ovakve susrete, tu su se ljudi sretali, rađale se nove ljubavi, kupovala i prodavala roba… Pravo je vreme da prekinemo otuđenost i da se vratimo pravim vrednostima“ rekla je Dragica Marković iz Rekovca.
„Srećan sam što učestvujem u ovim susretima. Naše selo je iz godine u godinu lepše, mi imamo sve u selu, ne nedostaje nam ništa. Ostaću u svom selu, ne razmišljam da odem bilo gde“ izjavio je stariji osnovac Luka Nikolić iz sela Vukmanovac, takmičar u današnjem kvizu znanja.

Skupština opštine Rekovac je na svojoj sednici 17. oktobra 2022. godine donela odluku o dodeljivanju nagrade ministru Milanu Krkobabiću i Ministarstvu za brigu o selu za veliku podršku opštini Rekovac kroz programe za poboljšanje uslova života i rada na selu i priznanje je ovom prilikom svečano uručeno ministru.

„Zahvalni smo ministru Krkobabiću i Vladi Republike Srbije, jer naša sela kroz ove programe zaista osećaju boljitak“ izjavio je predsednik Opštine Rekovac dr Aleksandar Đorđević.

Opština Rekovac dobila je bespovratna sredstva Ministarstva za brigu o selu za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, za nabavku minibusa za prevoz seoskog stanovništva i sredstva za organizaciju današnje manifestacije.

Ovog vikenda Miholjski susreti sela organizuju se i u selima opština Velika Plana i Požarevac sa takođe bogatim programom.

Krkobabić: Sa ljudima sve počinje, bez ljudi sve nestaje

„Sa ljudima sve počinje, bez ljudi sve nestaje. A počinje sa njima, sa ovom četom mališana. Njih 120 koji će krenuti u svoje nove domove. Oni su ta nova snaga sela Srbije“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u Palati Srbija gde je održano potpisivanje još 200 ugovora za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.
Krkobabić je dodao da je ovo jedan od najbitnijih zadataka koje Srbija ima, od nacionalnog i državnog značaja. „Pred nama je da naselimo 150.000 praznih seoskih kuća - to je posao za jednu deceniju, možda i duže. Interesovanje je ogromno, 13 do 15 zahteva stiže dnevno, na godišnjem nivou to je oko 5000. Nastavljamo, imamo političku volju, potvrđenu od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića, zatim znanje – punu saradnju sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, ali i neophodna značajna sredstva koja izdvaja i izdvajaće Vlada Republike Srbije. Na nama, kao Ministarstvu je da taj posao praktično odradimo. Ovo je misija koja traje i trajaće dok se sve seoske kuće ne popune i ako uspemo u tom zadatku onda smo Srbiju stavili na noge“, poručio je Krkobabić.

Danas potpisanim ugovorima dodeljena su bespovratna sredstva za kupovinu 200 seoskih kuća, koje je prethodno komisija na svojim sednicama odobrila. Nalaze se u 18 upravnih okruga, 51 jedinici lokalne samouprave, odnosno u 122 sela.
Tako novi dom na selu dobija još 330 ljudi sa 120 dece, i to 130 bračnih i vanbračnih parova, 24 mlada poljoprivrednika/ce i 46 samohranih roditelja sa teritorije čitave Srbije.

Ministar Krkobabić potpisao je trojne ugovore sa gradonačelnicima tj. predsednicima opština, na čijim se teritorijama nalaze kuće i dobitnicima bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

„Konačno ćemo imati svoj dom, biće to raj za našu porodicu. Kuća je velika, ima dvorište, a planiramo da zasadimo voćnjak na njivi koja je uz kuću i bavimo se, pored svojih poslova i poljoprivredom“ izjavila je Gordana Rajc koja će sa suprugom i troje dece živeti u selu Čonoplja na severu Bačke.

„Presrećni smo! Do sada smo bili po stanovima koje smo s mukom nalazili. Trgovac sam po struci i sigurna sam da ću u novoj sredini brzo naći neki posao. Deca jedva čekaju da se uselimo“ izjavila je samohrana majka Marijana Barzovski, koja ima četvoro dece i živeće u Apatinu, u selu Prigrevica. Njihova izabrana kuća staje 1.050.000 dinara, ima 275 m2 i 4,3 ari placa.

Predsednik komisije za dodelu ovih sredstava, agroekonomista Milan Prostran istakao je da ovaj program ima širi kontekst od samog popunjavanja praznih kuća „Na ovaj način pospešićemo i poljoprivrednu proizvodnju, klasičnu i organsku proizvodnju, ali i stočarstvo. Na tim mladim ljudima je da učine to domaćinstvo aktivnim. Ideja je da tamo šire porodice, iako već dosta parova već sada odlazi na selo sa potomstvom. Ovaj program je pravi primer brige države koji posle mnogo godina menja smer kretanja grad- selo i tako čini istorijske pomake po pitanju demografije, ali i privrede u celini“.

Iz grada u selo ovoga puta prelazi 27 podnosilaca prijave. Najmlađi korisnik ima 18 godina i sa svojom suprugom živeće u kući od 74 m2 i 3 ara placa opštini Varvarin u selu Bošnjane.

Najjeftinija kuća ovoga puta staje 539 hiljada dinara, nalazi se u selu Ilinci opštine Šid i ima 39m2. Kuća koje staju maksimalnih 1,2 miliona dinara danas ima 52 i nalaze se u selima opština Šabac, Ćuprija, Trstenik, Bač, Zrenjanin, Kanjiža, Knić, Požarevac..

Do sada je sredstvima iz ovog programa kupljena 1101 seoska kuća sa okućnicom koje se nalaze u preko 100 jedinica lokalnih samouprava svih delova Srbije.  

Interesovanje mladih je, reklo bi se po broju prijava koje stižu na adresu Ministarstva za brigu o selu, sve veće.

Krkobabić u Svrljigu povodom Međunarodnog dana žena sa sela: Najvažnije ste! Moramo da mislimo na vas!

„Za nas, za društvo u celini od posebne nacionalne i državne važnosti je da postignemo saglasje oko toga da su žene u selima ključni, odlučujući i najvitalniji deo odbrane opstanka sela Srbije“ izjavio je ministar za brigu o selu i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Milan Krkobabić na manifestaciji u selu Crnoljevica u Svrljigu organizovanoj povodom Međunarodnog dana žena na selu.
„Kada to imamo na umu, moramo nešto da uradimo kao društvo, kao država za te žene, moramo da poradimo na njihovom socio-ekonomskom položaju. Hajde da budem razumljiv - moraju od nečega da žive, moraju nešto da imaju i moraju za nešto da se pitaju. Niti imaju, niti se pitaju. Šta hoćemo? Hoćemo da te naše majke, bake, sestre, supruge dobiju jednu novu ulogu, hoćemo da im omogućimo stabilan izvor egzistencije, a onda i da im vratimo ljudsko dostojanstvo. One to zaslužuju!” poručio je ministar Krkobabić.

Autor: Saša Đorđević, agencija Beta

Govoreći o poboljšanju socio-ekonomskog položaja žena na selu Krkobabić je apostrofirao da je nužno uvođenje instituta posebnog socijalnog davanja -socijalne – garantovane penzije za sve starije od 65 godina koji nisu ostvarili pravo na penziju, nisu korisnici socijalne pomoći i nemaju ni jedan izvor prihoda. Po uzoru na zemlje u okruženju taj iznos bi bio ne manji od 100 evra.

U ime predsednika Republike Aleksandra Vučića prisutnima se obratila  i otvorila manifestaciju savetnica predsednika Verica Lazić, koja je prenela poruku predsednika Republike da žene u selima Srbije mogu da očekuju punu podršku države i predsednika Republike.
Obeležavanju ovog važnog dana za sve žene sveta na selu prisustvovao je predsednik opštine Svrljig Miroslav Marković, predsednik Akademijskog odbora SANU i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije akademik Dragan Škorić i narodni poslanik Milija Miletić.

Događaj je obogatio kulturno-umetnički program, izložba narodne nošnje i radinosti, kao i domaćih proizvoda žena sa sela.

„Od detinjstva radim u poljoprivredi, čitav život sam na selu, oko dece, roditelja i domaćinstva. Nemam pravo na penziju i za svaku stvar koja mi je potrebna pitam ili sina ili muža. Ali najslađe je kad imaš svoj dinar, koliki god on bio. Mnogo bi mi značila ta socijalna penzija“ rekla je Slađana Đorđević iz sela Drajinac.

Ministar Krkobabić je zatim obišao ZZ „Svrljiška mlekara“ koja je iz programa za unapređenje poslovanja i tehnološki rad zadruga dobila 15 miliona dinara za povećanje stočnog fonda i nabavku opreme za preradu mleka, pa je zadruga tako uspela da se uspešno pozicionira na tržište.
Proizvodi različite vrste sira, zaštićenog geografskog porekla i plasira na tržište velikim trgovinskim lancima širom Srbije.

Međunarodni dan seoskih žena, koji se svake godine obeležava 15. oktobra, ustanovljen je na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, a jedan od osnovnih postulata je da se učine vidljivim potrebe i mogućnosti žena na selu.

U selima Srbije živi oko 1.300.000 žena od kojih je 300.000 starije od 65 godina. Procenjuje se da oko 180.000 seoskih žena nisu ostvarile pravo ni na jedan vid penzije.

Sa manje novca, brže, lakše i bolje do produktivnije proizvodnje i veće dobiti

„Sa mašinskim prstenom imaćemo manje troškove, radićemo brže, kvalitetnije i efikasnije, a samim tim i produktivnije. Cilj je da sa što manje ulaganja i rada ostvarimo što bolje efekte, a to možemo samo udruženi. Jedna savremena mašina koja košta oko 300 hiljada evra je za jednog domaćina nedostižna, ali njih deset ili petnaest će moći da je kupe i imaće značajne efekte tog ulaganja“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na njivi ratarske zadruge u Kikindskom ataru.

Cilj tematskog skupa „Uz zadruge do savremene mehanizacije“ koji se danas održao u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine je da se istakne značaj i ekonomska efikasnost nabavke savremene poljoprivredne mehanizacije preko zadruga, u odnosu na investicije pojedinačnih poljoprivrednika.

„Samo uz zadruge možemo da postanemo konkurentniji na tržištu i produktivniji u poljoprivrednoj proizvodnji, imajući u vidu da kaskamo za Evropom upravo po pitanju produktivnosti rada. Osim tehnički racionalne iskorišćenosti mehanizacije za sve zadrugare, smanjuju se i troškovi celokupne proizvodnje, na šta je veoma značajno ukazati u ovim godinama obeleženim rastom cena svih inputa za poljoprivredu“ izjavila je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj.

Domaćin ovog događaja bila je ratarska zadruga „Žitopromet“ iz Kikinde koja je iz programa podrške zadrugama koji sprovodi Ministarstvo za brigu o selu dobila 15 miliona dinara upravo za nabavku mehanizacije u ratarstvu.
Ova banatska zadruga ima 10 članova i bavi se proizvodnjom ratarskih kultura - pšenice, suncokreta, kukuruza i pivarskog ječma na površini od 600 hektara, dok na 150 hektara svojim kooperantima, kojih ima oko 40, pruža usluge pripreme, obrade i otkupa ratarskih kultura.

„Naša zadruga konstantno ulaže u mehanizaciju, u proteklom periodu kupili smo tri mašine, a investicijom koju smo ostvarili sredstvima Ministarstva za brigu o selu 2021. godine, uvećali smo poslovni prihod za 24,5 miliona dinara u odnosu na 2020. godinu.“ rekao je direktor zadruge Marko Đurđulov.

Dr Aleksandar Sedlar, profesor na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu ukazao je na značaj zadruga i ličnim iskustvom „I sam sam počeo svoju karijeru u zadruzi i hvala ministru Krkobabiću što novim programima i investicijama u zadruge ponovo osvetljava ovaj vid organizovanja poljoprivrednih proizvođača. Zadruge su naša prošlost, ali sasvim sigurno možemo da kažemo i budućnost, jer prednjače u savremenoj mehanizaciji i uslužnoj delatnosti“.

Događaju su prisustvovali direktori zadruga, predsednici Zadružnih saveza Srbije i Vojvodine, rukovodstvo grada Kikinde, predstavnici kompanija koje se bave prodajom mehanizacije, Razvojnog fonda Vojvodine, osiguravajućih društava… Prisutni su na zadružnoj parceli imali prilike da vide demonstraciju rada mehanizacije u poljoprivredi – najsavremenijih traktora, kombajna, balirki, teleskopskih manipulatora, mašina za obradu zemljišta, prskalica, transportne tehnike itd.

Od 2017. godine, od kako je počeo projekat revitalizacije zadrugarstva u Srbiji, na inicijativu ministra Milana Krkobabića, dodeljeno je 2,13 milijardi dinara kojima je pospešen rad ukupno 207 zadruga, od preko hiljadu novoosnovanih u tom periodu.

Krkobabić: 69 napuštenih kuća dobilo je 111 novih žitelja i 76 dece

„69 napuštenih kuća dobilo je 111 novih žitelja i 76 dece. To je danas Bačka Palanka, pogranična opština u punom razvoju gde mladi ostaju, a njihovi vršnjaci iz drugih mesta žele da dođu“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, u radnoj poseti Bačkoj Palanci i porodicama koje su se uselile u seoske kuće kupljene sredstvima iz programa Ministarstva za brigu o selu.

„Naseljavanje praznih kuća je imperativ za državu Srbiju. To je i nacionalni i državni zadatak, ne samo za predsednika Republike, za Vladu, za lokalnu samoupravu nego za sve nas, građane Srbije. Bićemo sigurniji, bezbedniji, ići će nam bolje, ako nam sela nisu prazna“, naglasio je Krkobabić.

Nakon radnog sastanka sa rukovodstvom opštine, kome je prisustvovao i predsednik Akademijskog odbora za selo, akademik Dragan Škorić, ministar se zaputio u selo Pivnice koje je sa kupljenih 14, jedno od najuspešnijih sela u popunjavanju praznih seoskih kuća.

Predsednik opštine Branislav Šušnica izjavio je da je Bačka Palanka korisnik sredstava po tri od četiri programa Ministarstva za brigu o selu, u ukupnom iznosu od oko 109 miliona dinara i da se boljitak u selima ove opštine zaista i vidi i oseća.

Krkobabić je u mesnoj zajednici Pivnice razgovarao sa predsednicom mesne zajednice i novim vlasnicima 14 kuća kupljenih preko pomenutog konkursa.
„Zahvaljujući programima Ministarstva za brigu o selu naše selo se razvija, ljudi dolaze iz grada i život u Pivnicama se definitivno menja na bolje“ izjavila je predsednica MZ Pivnice Ana Časar.

Krkobabić je posetio porodicu Filipović, sa troje dece, koja se iz Novog Sada preselila u ovo bačko selo. Kuća na selu od 120 m2 i 10 ari okućnice im je osim prostranog krova nad glavom, omogućila da se bave poljoprivredom za sopstvene potrebe, a malom Miloradu, Jovani i Nikoli dovoljno prostora za igru.
„Razmišljali smo da odemo u inostranstvo i naš život nastavimo tamo. Sada kada imamo svoju kuću, odlučili smo da ostanemo u Srbiji i iz Novog Sada se vratili u moje rodno selo“, izjavio je Zoran Filipović.

U istom selu Krkobabić je obišao i „Slovački dom“ - mesto okupljanja, negovanja tradicije i kulturnog života seljana u kome je postavljena izložba svatovskih marama, narodne nošnje, ručnih radova i predmeta iz prošlosti Pivnica. „Ovde organizujemo i literarne susrete, radionice za decu školskog uzrasta, zabave posvećene nekom jelu ili ručnim radovima. Naše selo bilo je i domaćin „Miholjskih susreta sela“, a ove godine učestvovali smo na istoj manifestaciji koja je organizovana u obližnjoj Gajdobri“, izjavila je predsednica tog udruženja Ana Valašek.

Ministar je u obližnjem selu Despotovo, u prisustvu predsednice Zadružnog saveza Vojvodine Jelene Nestorov Bizonj, posetio i zadrugu „Agronom Despotovo“ koja uspešno posluje od 2001. godine. Zadruga obrađuje 2600 hektara zemlje sa prinosima koje ostvaruje i preko 100 ljudi koje zapošljava, stožer je ovog kraja i primer uspešno primenjenog koncepta zadrugarstva. 2019. godine dobila je 15 miliona dinara za nabavku mehanizacije u ratarstvu, preko programa namenjenog zadrugama, koji takođe sprovodi  Ministarstvo za brigu o selu.

Krkobabić u poseti Dimitrovgradu: Kako je oživela ulica u Željuši?

„Selo Željuša – u jednoj ulici čak pet kuća, od toga tri su već useljene sa osmoro dece, tako izgleda u praksi program dodele sredstava za kupovinu napuštenih seoskih kuća. I naravno minibus koji ih povezuje sa centrom opštine“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić posetivši opštinu Dimitrovgrad u Pirotskom upravnom okrugu “Ljudi iz opštine su spremni da zajedno sa onima koji žele da dobiju krov nad glavom traže kuće i to daje rezultat“ dodao je Krkobabić.

Ministar Krkobabić je nakon sastanka sa rukovodstvom opštine na kome su sumirani rezultati uspešno realizovana sva četiri programa Ministarstva za brigu o selu u opštini Dimitrovgrad, pošao u vožnju redovnom linijom minibusa za prevoz seoskog stanovništva, kupljenim sredstvima iz jednog od programa. Do sada je kupljeno 35 minibusa koji najugroženijim opštinama omogućavaju prevoz seoskog stanovništva iz sela u selo ili u opštinsko sedište. Na stajalištu je najviše dece i starijih meštana. „Pre nego što smo dobili ovaj minibus morao sam preko nedelje da spavam kod babe, da bih bio bliži školi, jer je selo u kome živim udaljeno više kilometara“ izjavio je desetogodišnji Jovan Petrov.

Zahvaljujući programu dodele praznih seoskih kuća u Pirotskom okrugu ukupno 33 seoske kuće imaju nove vlasnike. Ministar se prvo zaustavio u selu Željuša, koje je od prošle godine, zahvaljujući ovom programu, bogatije za četiri porodice, od kojih su tri u istoj ulici, a za još dve kuće poslate su prijave na konkurs.

„Ova ulica je pre dve godine bila pusta, bez uličnog osvetljenja i asfalta. Danas, zahvaljujući ovom programu, doselile su se tri porodice koje zajedno imaju osmoro dece. Sada je to potpuno drugačiji kraj“ izjavio je predsednik opštine, Vladica Dimitrov.

Ministar je posetio dom samohrane majke blizanaca Jelenu Ranđelov koja na svojih pet ari okućnice uzgaja papriku, a pravi i proizvode od nje.

“Već 30 godina sam podstanar i sasvim sigurno nikada ne bih skupila dovoljno novca za svoj krov nad glavom. Moj san se sada ostvario“ izjavila je iskreno Jelena.

U istom selu, Željuša, od 2018. godine radi i zadruga „Stara Pojata“ kojoj je iz poznatog programa finansijske podrške zadrugama istog Ministarstva, dodeljeno 5,7 miliona dinara za savremenu tehnološku liniju za pečenje paprike. Zahvaljujući ovoj investiciji zadruga proizvodi i plasira na tržište kvalitetan ajvar kao finalni proizvod.

Ministar Krkobabić je posetu Dimitrovgradu završio u selu Lukavica obišavši porodicu Nine Georgijev i Davida Mladenovića koji u svom novom domu od 69m2 i okućnicom od oko pet ari žive sa svojom trinaestogodišnjom ćerkom.

Četvrti program realizovan preko konkursa Ministarstva za brigu o selu, u ukupnom novčanom iznosu od milion dinara je manifestacija „Miholjski susreti sela“, organizovana prošle i ove godine kojom je dodatno pospešeno oživljavanje sela kulturnim i sportskim sadržajima.

Opština Dimitrovgrad donela je odluku da, povodom dana Opštine 21. septembra 2022. godine, dodeli Ministarstvu za brigu o selu i ministru Milanu Krkobabiću „Priznanje za poboljšanje kvaliteta života u selima sa teritorije opštine Dimitrovgrad“. Priznanje će biti uručeno na svečanoj sednici Skupštine opštine Dimitrovgrad.

Krkobabić: Još jedna pobeda tihe, nevidljive Srbije

„Još 100 praznih seoskih kuća dobilo je nove, mlade vlasnike. Među njima svoj krov nad glavom steklo je i 82 dece, a Kumane u Novom Bečeju dobija porodicu sa devetoro dece. To je prava pobeda tihe, nevidljive Srbije“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas, nakon što je komisija odobrila novih 100 zahteva za kupovinu kuća na selu.

Ovoga puta prosek godina dobitnika kuća je neverovatnih 29. Najmlađi supružnici imaju 18 i 23 godine i živeće u selu Bošnjane opštine Varvarin.
Najveća kuća, koja staje maksimalnih 1,2 miliona dinara, nalazi se u apatinskom selu Prigrevica, ima 205 m2 stambenog prostora i isto toliko kvadrata pomoćnih objekata, na 14 ari placa.  
Kuća sa najvećom okućnicom od 1,3 hektara nalazi se u opštini Šabac u selu Pridvorina.
Najjeftinija nekretnina staje 539 hiljada dinara i ujedno je i najmanja – 39 m2 i 8 ari placa u selu Ilinci opštine Šid.

Na današnjoj sednici komisije dodeljeno je 100 seoskih kuća koje se nalaze u 35 opština Srbije i 77 sela. Nakon odluke komisije, uslediće potpisivanje trojnog Ugovora između Ministarstva za brigu o selu, jedinice lokalne samouprave i korisnika bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.
Tako će novi dom dobiti 60 mladih parova, 13 poljoprivrednika i poljoprivrednica i 27 samohranih roditelja sa teritorije čitave Srbije.
Većina ovih ljudi je već živela na selu te su, rešavanjem stambenog pitanja, rešili da tamo i ostanu, dok se 13 podnosilaca prijave na ovaj konkurs odvažilo da zameni gradsku sredinu seoskom.

„Interesovanje za ovaj program ne jenjava i neverovatan je utisak kada odete na teren i vidite te mlade ljude koji su obezbedili krov nad glavom i vide šansu da, baveći se raznim delatnostima na selu, obezbede i egzistenciju svojoj porodici. Verujem da će ovaj program u narednom periodu imati još veću podršku i u Vladi i u budžetu Republike Srbije “ izjavio je Milan Prostran, zamenik predsednika komisije za dodelu sredstava po ovom programu i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Do sada je iz ovog programa, tokom prošle i ove 2022. godine, dodeljena 1.101 seoska kuća sa okućnicom.

Krkobabić: Prvi školski dan i deci i roditeljima jedna briga manje

Prvi školski dan za decu iz okoline Babušnice ove godine protekao je u znaku novog prevoznog sredstva koje će od danas biti redovna linija do centra opštine za sve đake, ali i ostale stanovnike sela ove opštine.

“Prvi školski dan i deci i roditeljima jedna briga manje. Od danas će imati obezbeđen redovan, besplatan i siguran prevoz do škole. Nastojaćemo da deca u svim selima Srbije budu pošteđena brige o tome kako stići u školu. Njihovo je da se posvete učenju” izjavio je danas u Babušnici ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

Posle radnog sastanka sa rukovodstvom Opštine, ministar je sa đacima pošao u prvu vožnju minibusem za prevoz seoskog stanovništva kupljenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu.
Minibus će služiti za prevoz svog seoskog stanovništva, ali će najviše značiti najosetljivijim kategorijama - najmlađima i najstarijima. Redovna kružna linija u ovoj opštini od danas će saobraćati na relaciji Babušnica – Stol – Vava – Babušnica.
Na prvoj stanici na povratku iz škole u selu Aleksandrovac, đake su sačekali roditelji, a ministra Krkobabića okupljeni meštani.
„Imam dva đaka u kući i ovo nam zaista mnogo znači. Deca će kasnije kretati, a ranije stizati kući, ne moram više da brinem kako su stigli u školu ili kakve su vremenske prilike“ izjavila je mama male Dunje i Andrije iz Aleksandrovca.

„Meni ovaj minibus znači zaista mnogo. Do sada sam u školu išla peške i po kiši i po snegu i da se budim rano”, rekla je učenica Dunja Todorović, a Andrija Živković dodaje da će biti lakše i za njegove roditelje, jer su ga do sada po lošem vremenu dovozili kolima ili taksijem.

Iz programa Ministarstva za brigu o selu do sada je dodeljeno 35 ovakvih vozila za najugroženije opštine, od kojih 28 pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima, a neka sela u Srbiji su na ovaj način po prvi put dobila vezu sa gradom/opštinom. Dnevno će se ovim minibusevima u Srbiji prevoziti oko 3.800 putnika, a prvi minibusevi su počeli da stižu i saobraćaju po selima.

Predsednica opštine Ivana Stojičić zahvalila je ministru na poseti i izjavila da se Babušnica sa 1200 zaposlenih stanovnika u četiri aktivna privredna subjekta i velikim prilivom radne snage iz Pirota razvija mnogo više nego prethodnih decenija.

„Naša opština ima 52 sela i to raštrkanih po terenu različite konfiguracije. Imamo 70 đaka koji putuju, mnogo roditelja i nastavnika. Celokupna briga države vidi se i oseća u ovom kraju i ubeđena sam da će doprineti da mlade ljude koji izađu iz ovih škola zadržimo ovde“ rekla je Ljiljana Stanković, direktorka O.Š. Despot Stefan Lazarević.

Do sada je preko različitih programa Ministarstva za brigu o selu u Pirotskom okrugu dodeljeno skoro 100 miliona dinara, od čega  23,4 miliona u opštini Babušnica.
Tako su iz programa Ministarstva za brigu o selu namenjenog zadrugama pomognute dve zadruge od kojih je ženska voćarska zadruga Darovi Lužnice dobila 7,2 miliona dinara za nabavku savremene linije za preradu i pakovanje voćarskih proizvoda i veoma dobro posluje.
U babušničkim selima Izvor, Zvonce, Kaluđerevo i Suračevo za 2,7 miliona dinara kupljene su 4 seoske kuće sa okućnicom, čime je četiri porodice sa petoro dece dobilo novi dom. Dve porodice su iz urbanih sredina Niša i Babušnice rešile da dosadašnji život u zajednici sa više generacija zamene samostalnim životom na selu. 

U selima Zvonce i Ljuberađa opštine Babušnica prošlog leta kao i ove 2022. godine organizovana je manifestacija „Miholjski susreti sela“, finansirana takođe sredstvima Ministarstva za brigu o selu. Cilj ovog programa je negovanje tradicije, kulture i društvenog života u lokalnim sredinama, a stotine učesnika i posetilaca iz babušničkih sela pamtiće ih po atraktivnim sportskim nadmetanjima i bogatom kulturno-umetničkom programu.

KRKOBABIĆ: „MEROŠINA JE PROBUĐENA!“

„Merošina je probuđena! I zadruge i kuće sa novim mladim ljudima, obezbeđen prevoz, a evo nas i na Miholjskim susretima sela. U pripremi su i veliki infrastukturni projekti, putevi, vodovod i kanalizacija. Ovo je primer uspešne saradnje Vlade Republike Srbije, Ministarstva za brigu o selu i lokalne samouprave.“ - izjavio je danas Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu prilikom otvaranja manifestacije Miholjski susreti sela u Merošini.

Ministar je posetu Merošini započeo radnim sastankom sa rukovodstvom Opštine Merošina kome je prisustvovao i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, agroekonomista Milan Prostran, na kome se govorilo o praktičnim rezultatima programa Ministarstva za brigu o selu koji su sprovedeni u opštini ali i o daljim planovima za razvoj merošinskih sela.

Ministar se potom uputio u selo Balajnac, gde je otvorio manifestaciju „Miholjski susreti sela“. U ime žitelja 27 merošinskih sela, zamenica predsednika opštine Merošina, Emilija Petković uručila je Milanu Krkobabiću, ministru za brigu o selu plaketu – zahvalnicu za doprinos razvoju ove opštine.

„Ministarstvo za brigu o selu je sprovelo sva četiri programa u opštini Merošina, osam napuštenih kuća je dobilo nove žitelje: četiri porodice sa ukupno osmoro dece i četiri mlada poljoprivrednika su sada imaju novi dom. Odobrena su nam sredstva za kupovinu minibusa koji će prevoziti školarce, sportiste i najstarije meštane iz zabačenih sela do centra opštine gde mogu da zadovolje se svoje potrebe koje do sada nisu mogli. Značajnim bespovratnim sredstvima Ministartva za brigu o selu pomognute su četiri zadruge koje čine okosnicu budućeg privrednog razvoja naše opštine. Takođe dobili smo sredstva za organizaciju Miholjskih susreta sela – manifestacije koja omogućava ljudima iz svih 27 sela da se susreću, upoznaju, druže i lepo zabave. Meštani merošinskih sela i mladi i stari osećaju snažnu podršku koju nam je u ime Republike Srbije, u ime predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Rebuplike Srbije, pružio ministar Milan Krkobabić, i to nama zaista mnogo znači posebno jer budi nadu i stabilnost koja će, verujem, mlade motivisati da ostanu da žive u selima, ovde na jugu Srbije“ izjavila je Emilija Petković, zamenica predsedika Opštine Merošina.

Nakon prigodne dobrodošlice, himne i kola, Miholjski susreti sela nastavljeni su sportskim nadmetanjem u tri discipline: povlačenje konopca, bacanje kamena s ramena i skskanje u džakovima.

Među posetiocima koji su navijali i uživali u sportskim nadmetanjima bila je i porodica koja je na konkursu Programa dodele bespovratnih sredstava koje sprovodi Ministarstvo za brigu o selu dobila kuću.

„Mi smo se sa troje dece uselili u kuću koju smo dobili od ministarsva za selo. Za nas je to nije samo vetar u leđa već velika, životna stvar. I ova manifestacija je predivna, veoma nam znači da se u našoj opštini ovako nešto ogranizuje gde možemo da dođemo da se proveselimo, da se deca igraju i učestvuju u našim tradicionalnim nadmetanjima. Čula sam da će nam uskoro stići i minibus koji je od ministarstva za selo dobila naša opština i to za nas mnogo znači posebno zbog prevoza dece u školu tokom zime. – bila je iskrena Ninosava Janković.

Mladim i sada samostalnim domaćinima tom prilikom se obratio i član nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Milan Prostran koji je izrazio veliko zadovoljstvo činjenicom da Ministarstvo sledi trasu Nacionalnog programa za preporod sela Srbije i da su rezultati sinergije struke i ministarstva očigledni.

„Program Ministarstva za brigu o selu kojim je dodeljeno više od 1000 seoskih kuća stvoreni su primarni uslovi za život mladih ljudi na selu. U narednom periodu ćemo se truditi da im stvorimo ekonomske uslove za osnaživanje tih domaćinstva kroz buduće programe koje će ministarstvo soprvoditi.“ – istakao je Prostran.

Nadmetanje u nadvlačenju konopca otvorilo je sportsi program, a organizator ovog takmičenja istakao je koliko su tradicionalne domaće sportske igre popularne među mladima i značajne za seosko stanovništvo.

„Voleo bih da se ova manifestacija postane tradicionalna jer se na taj način motivišu mladi da ostanu u selima.“ – rekao je Vladica Miladinović, organizator sportskog takmičenja.

Obilazeći izložbu proizvoda od starih zanata i tradicionalne kuhinje, ministar Krkobabić se zaustavio na štandu pčelarske zadruge „Bi Kuper“, koja je 2017. godine od Ministarstva za brigu o selu bespovratno dobila 6.243.200. dinara za unapređenje i tehnološki razvoj svoje zadruge. Programom podrške razvoju zadrugarstva bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 28. 341.213 dinara dobile četiri zadruge koje posluju u selima opštine Merošona.

„Podrška koju smo dobili te 2017. godine učinila je da nas osam zadrugara konstanto unapređujemo proizvodnju meda i da opstajemo sve ove godine na tržištu“. – izjavio je direktor zadruge Bi Kuper, Saša Milosavljević.

Sportska takmičenja, igra Kulturno–umetničkih društava iz južne Srbije, pesma domaćih etno bendova uz domaću kuhinju i miris pite od Oblačinske višnje učinile su da meštani uživaju u Miholjskim susretima tokom celodnevnog programa.

Krkobabić: Ko zaboravi svoju prošlost nema budućnost

„Ko zaboravi svoju prošlost nema budućnost“ poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić otvorivši, u atmosferi s prizvukom starina i običaja, tradicionalnu manifestaciju „Hajdučko veče“, u selu Crna Bara opštine Bogatić.

Autor: Amir Hamzagić, agencija Beta

Vožnja fijakerom u svadbenoj koloni i svatovima obučenim u tradicionalnu mačvansku nošnju bila je i ovoga puta dočarana s izuzetnom lepotom i dramatikom. Ministar Krkobabić je sa predsednikom opštine Bogatić, nakon vožnje fijakerom posetio izložbu domaće radinosti i gastronomskih specijaliteta, dela ruku „Udruženja žena Crnobarke“ koje su ovom prilikom okupile članice još 20 udruženja žena iz čitave Mačve, ali i susednih okruga.

Manifestacija „Hajdučko veče“ inpirisana je motivima iz romana o hajduku Stanku, Janka Veselinovića i održava se od 1966. godine prvog vikenda u avgustu. Osnovna ideja je da se dočara život predaka, lepota nekadašnjeg života i starih običaja. U tom duhu organizuju se Mačvanska svadba, Hajdučka regata, takmičenje lovaca i ribolovaca, izbor najlepšeg fijakera, izbor radova sa likovne kolonije, izložba domaće radinosti i bogat kulturno - umetnički i zabavni program.

Predsednik opštine Bogatić Milan Damjanović zahvalio je ministru na poseti i na prilici da Mačva prikaže svoju lepotu tradicije i kulturnog nasleđa.

Vrhunac večeri kao i uvek bilo je takmičenje za izbor harambaše. Mladići su se takmičili u preskakanju panja, bacanju kamena s ramena, nadvlačenju klipka, skoku u dalj, borbi na brvnu i penjanju uz drvo. Najspretniji, najokretniji i najspremniji momak dobija novčanu nagradu, ali i veoma vrednu hajdučku sablju i zvanje harambaše - hajdučkog starešine.

Lebane u znaku minibusa, Miholjskih susreta sela i Paradajz festa

Najvreliji dan doneo je danas minibus u Lebane, bespalatan prevoz za stanovnike sela, ali i početak “tradicionalnih” manifestacija.

“Jug ima valjane ljude, a od ljudi zavisi sve. Lebane imaju budućnost. Ali zaslužuju da ih ne ostavimo same. Svaki uložen dinar je sigurno dobro uložen i sigurno će se vratiti” izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u poseti Lebanu, gde je posle radnog sastanka sa rukovodstvom Opštine, zajedno sa predsednikom Opštine i ljudima iz Akademijskog odbora za selo SANU, pošao u vožnju minibusem za prevoz seoskog stanovništva, kupljenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu.

Autor: Amir Hamzagić, agencija Beta

Ministar se zaustavio u selu Grgurovce koje je na ovaj način prvi put dobilo redovan linijski prevoz za svoje stanovnike. Radost najmlađih i najstarijih u probnoj vožnji od sela do sela, a onda veliko okupljanje ispred vodenice stare nekoliko vekova. Najstariji se slažu da ovakav skup ne pamte.

„Idem u srednju tehničku školu u Lebanu i ovaj prevoz nam mnogo znači. Besplatan je i ne moramo da odvajamo mesečno sredstva za odlazak i povratak iz škole, a sada kada nam je urađen i put mnogo manje mojih vršnjaka će napuštati selo. Ja svoju budućnost vidim ovde”, rekao je Nikola Đorđević iz sela Grgurovce.

Iz ovog programa do sada je dodeljeno 35 ovakvih vozila za najugroženije opštine, od kojih 28 pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima, a neka sela u Srbiji su na ovaj način po prvi put dobila vezu sa gradom/opštinom. Dnevno će se ovim minibusevima u Srbiji prevoziti oko 3.800 putnika, a prvi minibusevi su već počeli da stižu i saobraćaju po selima.

Predsednik opštine Ivan Bogdanović zahvalio je ministru na poseti i izjavio da opština Lebane učestvuje u svim programima Ministarstva za brigu o selu i da je lokalna samouprava uvek tu da čuje sve probleme meštana i mesnih zajednica i da učini sve što je moguće za njihovo rešavanje.

Ministar Krkobabić je u selu Bošnjace obišao voćarsku zadrugu „Agro prima jug“. Ova stara zadruga je iz prošlogodišnjeg programa Ministarstva za brigu o selu namenjenog zadrugama dobila 13,4 miliona dinara za unapređenje poslovanja nabavkom rashladnog agregata i savremene opreme za preradu voća.

„Uspešnost zadruge određuje broj kooperanata. Sudeći po broju od 300 ovo je jedna od najuspešnijih. Sredstva koja smo uložili u tehničkom, tehnološkom ali i komercijalnom smislu imaju puno opravdanje. A to potvrđuje ovaj broj kooperanata. I da budemo jasni radi se o tri stotine porodica“.

Osnovana 2006. godine, zadruga otkupljuje skoro sve vrste voća i povrća i plasira na domaće i inostrano tržište. Zahvaljujući ovoj investiciji i delimično sopstvenim ulaganjima, prošle godine su dostigli izvoz u iznosu od 40 miliona dinara. Zadruga u 2 smene ima 10 stalno zaposlenih radnika i 20 sezonskih.

U selu Bošnjace prošle godine organizovani su i „Miholjski susreti sela“, takođe sredstvima Ministarstva za brigu o selu, a isti susreti sa raznim nadmetanjima i kulturno-umetničkim programom održaće se 28. avgusta ove godine u selima Grgurovce, Pertate, Togočevce, Konjino i Popovce.
Danas u Lebanu počinje i Paradajz fest, trodnevna manifestacija u organizaciji Opštine, posvećena poljoprivrednim proizvođačima, edukaciji i zabavi.

Besplatan prevoz za još 368 sela u 17 opština

„Besplatan prevoz za još 368 sela. U 17 opština stiže novih 17 minibuseva. Selo i seljani su se očigledno pokrenuli, a sada će i da krenu – od sela do sela, a onda i do varoši. Da potraže pomoć doktora, da odu do škole, da se sportski nadmeću, da se druže ali i obave sve ono što državni činovnici traže od njih“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon potpisivanja Ugovora o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na teritoriji Republike Srbije.

Autor: Milan Obradović, agencija Beta

Danas su ove ugovore potpisali i predsednici 17 jedinica lokalnih samouprava, koje su prema propisanim kriterijumima i odluci komisije bile najbolje rangirane na Javnom konkursu.
„Mi smo mala opština, ali imamo 30 sela od kojih je samo jedno na nadmorskoj visini ispod 500 metara. Danas je radostan dan u opštini Nova Varoš jer ćemo na ovaj način rešiti jedan od gorućih problema sa kojima se suočavamo. Uspešno ćemo obezbediti sve što je potrebno: vozača, servis, gorivo... “ izjavio je  Radosav Vasiljević, predsednik opštine Nova Varoš.

Komisija, na čelu sa predsednikom, dekanom saobraćajnog fakulteta prof.dr Nebojšom Bojovićem ocenjivala je 50 pristiglih prijava koje su ispunile uslove, a za ove namene iz budžeta je i ove godine odvojeno 120 miliona dinara.
„Ovo je sjajan program, drago mi je što smo mnogim lokalnim samoupravama pomogli da omoguće mobilnost seoskog stanovništva u svojim sredinama. U narednom periodu tražićemo još bolje modele  i načine da se ovaj problem reši do kraja“, izjavio je Bojović i dodao da su potrebe velike, a sredstva ograničena i da komisiji nije bilo lako da napravi rangiranje prijava.
Kriterijumi u odlučivanju bili su prevashodno stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave, udaljenost i broj sela koja će biti povezana sa gradskim/opštinskim sedištem, kao i pripadnost područjima nadmorske visine preko 500 metara.

Događaju u Palati Srbija prisustvovali su i predsednik Akademijskog odbora za selo akademik Dragan Škorić i zamenik predsednika komisije prof. dr Dalibor Pešić.
Akademik Škorić izjavio je da ga raduje što nauka i struka daju svoj doprinos u praktičnom rešavanju konkretnih problema.
Prof.dr Dalibor Pešić pohvalio je program rečima „Ovakve ideje i njihova realizacija su osnova za ispunjavanje zagarantovanih ljudskih prava - prava na kretanje, život i rad. One omogućavaju opstanak i razvoj seoskih sredina. Sve zemlje koje imaju bolju saobraćajnu povezanost su i ekonomski jače, smatram da stepen mobilnosti stanovništva uslovljava i stepen razvoja društva“, rekao je Pešić.

Minibusevi kupljeni ovim sredstvima služiće isključivo za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo, ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Na ovaj način stanovnicima sela omogućiće se obavljanje privredne aktivnosti, dostupnost adekvatne zdravstvene zaštite, odlazak u školu najmlađima, sportske i kulturne aktivnosti. Ovih 17 minibuseva povezivaće 368 sela, imaće 49 linija i prevoziće dnevno 1.330 putnika.

Ovogodišnji javni konkurs je trajao do 21. aprila, podnosioci prijave bile su jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Republike Srbije, a maksimalan iznos po jednoj prijavi je, kao i prošle godine, bio 7 miliona dinara.

Prva na listi odobrenih zahteva ove godine je Medveđa, slede Prijepolje, Svrljig, Tutin, Surdulica, Nova Varoš, Sjenica, Blace, Bojnik, itd.

Sprovođenjem ovog programa u 2021. i 2022. godini obezbeđen je redovan prevoz u 35 jedninica lokalnih samouprava, od kojih 28 pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima.

Na ovaj način  847 sela od ukupno 1508 koje se nalaze na teritoriji ovih 35  jedinica lokalnih samouprava dobilo je redovan prevoz, a neka sela po prvi put sada imaju vezu sa gradom/opštinom. Dnevno će se ovim minibusevima prevoziti oko 3.800 putnika.

O  činjenici da se vodilo računa o stanovništvu u udaljenim, nepristupačnim predelima naše zemlje govori podatak da 517 od 847 sela ovih opština, pripada područjima nadmorske visine preko 500 metara.

Krkobabić: Susret za pamćenje

„Ako postoje spontani susreti onda je to ovaj. Ovo je susret za pamćenje. Pet stotina žena iz svih krajeva Srbije. Veliko srce i zadivljujuća energija. Spremne da nesebično pomognu uvek i svima, ovim pokazuju da smo zajedno i bolji i jači“ izjavio je danas u Mislođinu ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na Predmiholjskom susretu sela.

Ovu manifestaciju sa izloženim brojnim rukotvorinama, domaćim proizvodima, upotpunjenu narodnom nošnjom i dečijim bazarom organizovalo je udruženje penzionera opštine Obrenovac po uzoru na predstojeće Miholjske susrete sela. Učesnici su humanitarna udruženja žena iz čitave Srbije, iz opština Plandište, Zrenjanin, Pećinci, Kostolac, Arilje, Požega, Valjevo, Šabac, Čačak, Loznica i gradskih opština Obrenovac, Lazarevac, Mladenovac, Barajevo i Sopot. Gost iz okruženja bilo je udruženje žena iz Republike Srpske.

U ime organizatora prisutnima se obratila Sofija Tomović koja je istakla značaj ovakvih manifestacija kako za učesnike koji se bave humanitarnim radom, tako i za sve one kojima su ove aktivnosti namenjene „U osnovi svega je ljubav, dobra volja i zajedništvo. A u rezultatima posle svi uživamo“.

Miroslav Čučković, predsednik beogradske opštine Obrenovac zahvalio je ministru Krkobabiću jer širom Srbije čuva tradiciju i sve ono što je vekovima unazad čuvalo našu zemlju.
„Ovakvi susreti u malim sredinama su duša Srbije“ izjavio je Čučković.

Događaju su prisustvovali i potpredsednik Narodne skupštine Srbije Stefan Krkobabić i narodni poslanik Dragan Marković Markoni.

Ove godine „Miholjski susreti sela„ održavaju se od 1. jula do 1. decembra, okupiće blizu 1.300 sela Srbije u 87 lokalnih samouprava, a u njima će uzeti učešće i pratiće ih oko 150.000 ljudi.

Jedinice lokalnih samouprava, koje su sredstva do 500 hiljada dinara dobile po Javnom konkursu za organizovanje manifestacije „Miholjski susreti sela “. osmišljavaju same program, datum, satnicu i mesto održavanja ove jednodnevne ili višednevne manifestacije.

Učesnici - takmičari su stanovnici sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave.
Aktivnosti u kojima će se oprobati su šarolike, od kulturno-umetničkih sadržaja - folklora, izvornog pevanja, sviranja raznih instrumenata, slikanja, preko literarnih sadržaja - recitovanja, pisanja pesama i kratkih narodnih formi, zatim zanatskih i primenjenih umetnosti - izrada rukotvorina, suvenira, tkanja, štrikanja, veza, pletenja, pa do sportskih aktivnosti – od savremenih do tradicionalnih (bacanje kamena s ramena, skok iz mesta, nadvlačenje konopca, nadvlačenje štapa, itd.). Veliki broj njih oprobaće se u gastronomskim takmičenjima - pravljenju tradicionalnih jela i kolača.

Krkobabić: Sve prolazi, paori ostaju, pšenica ostaje i država Srbija ostaje

Na način kako su se izborili da im ova žetva bude berićetna, verujem da će se tako ratari izboriti, složno i argumentovano, za primerenu cenu. U svemu tome mogu da računaju na svoju državu, svoju vladu i na svog predsednika“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić otvorivši manifestaciju „Žetveni dani“ u selu Plavna opštine Bač.
„Sad znamo šta znači pšenica, treba da se dogode neke geopolitičke stvari da bi smo razmišljali o pšenici. Ali nemojmo da zaboravimo - proći će ovo kao što je sve prolazilo.“ poručio je Krkobabić.
Manifestacija je protekla u neformalnoj atmosferi i dobrom raspoloženju u iščekivanju prvih plodova rada vrednih ratara.

Autor: Dragan Gojić, agencija Beta

„Zahvaljujući visokim ulaganjima u proizvodnju i svim primenjenim agrotehničkim merama, uz poštovanje plodoreda mi danas imamo prinose do 7 tona po hektaru.“ izjavio je Janika Mesaroš, direktor zemljoradničke zadruge „Nizine“ Plavna.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj izjavila je da je cena koštanja proizvodnje pšenice po hektaru oko 50 posto viša od prošlogodišnje i da cena koštanja koja pokriva troškove proizvodnje za prosečni prinos od 4250 kg po hektaru iznosi 38,53 dinara po kilogramu za pšenicu roda 2022. godine. “Kao Zadružni savez radimo na tome da se kroz državne mere obezbedi tržišna cena kojom se najmanje pokrivaju troškovi proizvodnje, kao i da se proizvođačima obezbedi smanjenje troškova buduće proizvodnje kroz regresirano dizel gorivo i povećanje podsticaja“.

Prisutnima su se obratili i Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Čedomir Božić, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević, a otvaranju je prisustvovao predsednik Akademijskog odbora za selo akademik Dragan Škorić, profesori Zoran Keserović i Žarko Ilin.

Ovoj tradicionalnoj manifestaciji, 15. po redu, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine, domaćini su bile zadruge „Nizine“ iz sela Plavna i „Lovrenac“ obližnjeg sela Mladenovo. Žetveni dani simbolizuju početak žetve pšenice i donoseći prve rezultate rada ratara predstavljaju za njih značajne dane u godini.
Ovim događajem skreće se i pažnja na značaj proizvodnje pšenice, kao strateškog proizvoda za nacionalnu prehrambenu sigurnost, a budući da su zadruge preko koje se vrši promet pšenice, okosnica opstanka i razvoja ovih pograničnih sela, ovo je važan dan za sve zadrugare i stanovnike sela Plavna i Mladenovo. Obe ove zadruge pomognute su bespovratnim sredstvima Ministarstva za brigu o selu za unapređenje svog rada.

Iz programa finansijske podrške zadrugama koji je sprovodio Kabinet ministra Milana Krkobabića, a nastavilo Ministarstvo za brigu o selu, u Južnobačkom okrugu uloženo je 279 miliona dinara u proteklih pet godina. Samo u ovom upravnom okrugu pomognut je rad 19 zemljoradničkih, uglavnom starih zadruga, koje su okosnice opstanka ovih seoskih sredina.

KRKOBABIĆ – SUSRETI SELA OD 1. JULA

„Ove godine „Miholjski susreti sela“ okupiće blizu 1.300 sela Srbije u 87 lokalnih samouprava, a u njima će uzeti učešće i pratiće ih oko 150.000 ljudi. Manifestacije će se održavati od 1. jula do 1. decembra ove godine“ izjavio je u Palati Srbija ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. Ministar je danas potpisao ugovore u ukupnom iznosu od 41,3 miliona dinara sa predstavnicima 87 jedinica lokalnih samouprava, koje su sredstva dobile po Javnom konkursu za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela “.

„Da se u selima ponovo čuje smeh, vriska, radost pobednika. Da se čuju gusle i harmonika ali i džez muzika.“ pozvao je predsednik komisije za odobravanje sredstava po ovom konkursu, pesnik Ljubivoje Ršumović, istakavši da ga raduje što se posle dugo vremena smer selo- grad menja. „Konačno je došlo vreme da ono o čemu govorimo, a odnosi se na sela i seljane, počnemo da pretvaramo u vidljivu, opipljivu i prihvatljivu stvarnost“.

Ršumović je svim učesnicima predstojećih Miholjskih susreta poklonio pesmu:

„Seljaku himna “

Rad će nas da ujedini
I ljubav prema otadžbini

To su znali naši preci
To je zavet našoj deci

Deca, red i sloga
To je kuća Boga
U kojoj ljubav vlada
I radost od rada

Dok je sela i seljaka Srbija će biti jaka
Dok je sloge, dok je rada biće sreće i nagrada

Dok je sela i seljana
Biće nama srećnih dana.

Predsednik opštine Prijepolje Vladimir Babić istakao je da je ova manifestacija prošle godine oživela pusta sela Prijepolja, da se pamti i o njoj priča „Došli su i naši ljudi iz inostranstva da učestvuju, a već su uveliko u toku pripreme za ovogodišnje susrete.„ rekao je Babić.

Aktivnosti koje su podnosioci prijava ove godine osmislili su šarolike. Takmiče se u kulturno-umetničkim sadržajima - folkloru, izvornom pevanju, sviranju gusala i tambura, slikanju; literarnim sadržajima - recitovanju, pisanju pesama i kratkih narodnih formi (blagoslovi, zdravice); zanatskim i primenjenim umetnostima - izradi rukotvorina, suvenira, tkanju, štrikanju, vezu, pletenju; sportskim aktivnostima – od fudbala i košarke do narodnog višeboja (bacanje kamena s ramena, skok iz mesta, nadvlačenje konopca, nadvlačenje štapa) i gastronomskim specijalitetima - pravljenju tradicionalnih jela i kolača. Deca se takmiče u kvizu znanja, sportskim disciplinama, ali i slaganju kukuruzovine u kupe i trčanju u džaku.

Sredstva, do 500 hiljada dinara po prijavi, dodeljuju se prema Uredbi o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“.

Podnosioci prijave na javni konkurs su jedinice lokalne samouprave, koje osmišljavaju program, datum, satnicu, i mesto održavanja jednodnevne ili višednevne manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“, a koja obuhvata aktivnosti u kojima učestvuje stanovništvo sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave.

Krkobabić: Partnerstvo urbanog i ruralnog – osnov za opstanak sela Srbije

Danas je u Palati Srbija održan radni sastanak kojim je predsedavao ministar za brigu o selu i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić. Učesnici sastanka bili su direktori akreditovanih Regionalnih razvojnih agencija iz cele Srbije i članovi Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Teme radnog sastanka bile su nova politika ruralnog razvoja, programi Ministarstva za brigu o selu i saradnja sa razvojnim agencijama u njihovoj realizaciji.

Autor: Amir Hamzagić, agencija Beta

Krkobabić je posebno istakao neophodnost zakonski utemeljenog partnerstva urbanog i ruralnog dela Srbije kao osnov za opstanak sela u skladu sa konceptom koji definiše „Lajpciška povelja održivih gradova do 2030. godine.“

Govoreći o programima Ministarstva za brigu o selu Dušica Pavlović, direktorka Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica izjavila je „Naša lokalna samouprava je po Programu dodele sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom dobila do sada 22 kuće, a nadamo se da tu nije kraj. Moram da kažem da je osmeh tih porodica koje se useljavaju u svoje nove domove najlepši deo mog posla. Agencija će nastaviti da pruža administrativnu i logističku podršku za sve konkurse Ministarstva za brigu o selu“.

Kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, akademik Dragan Škorić istakao je značaj nauke, novih znanja i tehnologija i ponovio da Akademijski odbor za selo stoji uvek na raspolaganju za sve stručne savete, pomoć i saradnju na projektima revitalizacije sela.

„Programi Ministarstva za brigu o selu su nešto što evidentno vraća život u seoske sredine i raduje me što su u pitanju mladi ljudi, koji će se u selima Srbije baviti najrazličitijim zanimanjima“ rekao je agroekonomista Milan Prostran, član  Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i zamenik predsednika komisije za dodelu sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, obraćajući se prisiutnima.

Prof.dr Zorica Vasiljević, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i predsednica komisije za dodelu sredstava zadrugama, naglasila je da je interesovanje za ovaj program ogromno i da su projekti kojima zadruge konkurišu veoma dobri, pa komisija ima težak zadatak u odabiru. Ona je posebno istakla impozantan podatak od 1100 novoosnovanih zadruga od početka sprovođenja programa finsnsijske podrške zadrugama 2017. godine.

Regionalne razvojne agencije deo su Razvojne agencije Srbije (RAS), agencije Vlade Republike Srbije koja nudi širok spektar usluga, uključujući podršku direktnim ulaganjima, podsticaj konkurentnosti i promociju izvoza, kao i sprovođenje projekata koji imaju za cilj da poboljšaju reputaciju i ugled Srbije i pozitivno utiču na ekonomski i regionalni razvoj.

RAS u svojoj mreži ima 16 akreditovanih regionalnih razvojnih agencija (ARRA), i to: u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Pančevu, Rumi, Požarevcu, Loznici, Kragujevcu, Zaječaru, Užicu, Kraljevo, Kruševac, Niš, Novi Pazar, Leskovac i RAS intenzivno sarađuju sa njima u sprovođenju različitih programa.

Krkobabić - zadrugarstvo Srbije na evropskom putu

“Zadruge su imperativ koji proizilazi iz malog, a usitnjenog poseda. Zadrugarstvo Srbije kao sektor, ali i kao širi društveni pokret, u celosti baštini evropske zadružne standarde i vrednosti. Transfer odgovarajućih znanja i novih tehnologija uz ne mala državna ulaganja i punu političku podršku predsednika Aleksandra Vučića, predstavljaju realan okvir za ubrzan razvoj zadruga, koje čine okosnicu opstanka sela Srbije“ izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u banatskoj opštini Žitište gde je, u Srpskom Itebeju, otvorio „Drugu letnju zadružnu školu“.

Autor: Amir Hamzagić, agencija Beta

Krkobabić je dodao da “naša zadružna tradicija datira iz 1846. godine i naš duh zadrugarstva je imanentan evropskom zadrugarstvu. „I mi tu nastavljamo, prešli smo hiljadu novoosnovanih zadruga i u narednom periodu u planu je da iz tog kvantiteta pređemo u novi kvalitet, pravih specijalizovanih zadruga horizontalno i vertikalno povezanih.“ naglasio je ministar Krkobabić.

Trodnevnu školu sa stručnim predavanjima, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine, koja se održava u zemljoradničkoj zadruzi „Mrkšićevi salaši“ pratiće i praktični obilasci nekoliko uglednih zadruga Vojvodine. Pohađaće je 50 učesnika iz 20 zadruga sa teritorije čitave AP Vojvodine i namenjena je svim članovima zadruga koji žele da svoje znanje obogate praktičnim stručnim savetima.

Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić podsetio je na značaj edukacije, predavanja, stručnih skupova, letnjih i zimskih praktičnih škola sa različitim temama „Moramo dovršiti rejonizaciju, menjati strukturu useva i uvesti nove tehnologije u proizvodnji“ bio je jasan akademik.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov-Bizonj istakla je da je ova letnja škola namenjena pre svega mladim ljudima koji rade u zadrugama, sa ciljem da obogate svoja znanja, steknu kontakte, razmene iskustva i primene ih u svojim zadrugama i sredinama iz kojih dolaze.

„Zadrugama su najvažnije investicije u tehnološki razvoj, a zadrugarstvo je u današnjem agrarnom miljeu svakako doživelo pravi preporod. Sve više je mladih ljudi koji se udružuju i uviđaju prednosti ovakvog poslovanja“ izjavio je Nandor Vereš, polaznik škole i direktor zadruge Agrosoj iz Neuzine.

ZZ „Mrkšićevi salaši“, zadruga domaćin ove letnje škole, posluje već 28 godina, ima 21 člana, 307 kooperanata i čak 330 zaposlenih. Danas ovo banatsko mesto ima 1900 stanovnika i skoro trećina stanovništva je na neki način ekonomski vezana za zadrugu, a ako se tom broju dodaju i članovi njihovih porodica može se reći da mesto opstaje zahvaljujući zadruzi. „Mi smo uspeli da zadržimo život na selu, imamo 300 đaka u seoskoj školi, a zapošljavamo i stručne ljude iz grada. Srpski Itebej je specifično selo, koje je imalo čak osam zadruga do Drugog svetskog rata” objasnio je direktor Vojislav Mrkšić.

Krkobabić – Miholjski susreti sela Srbije po drugi put

„Čak 1289 sela iz 87 opština učestvovaće u predstojećim Miholjskim susretima sela 2022, sa oko 150 hiljada učesnika i posetilaca“ izjavio je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu u Palati Srbija nakon današnje sednice komisije za dodelu bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“.

Autor: Nenad Petrović, agencija Beta

„Selu i seljanima nasušno je potrebno da se sreću i susreću“ rekao je naš veliki pesnik Ljubivoje Ršumović – Ršum, koji je na čelu komisije i istakao da će seljani uzeti učešće u različitim aktivnostima. „Takmičiće se u kulturno-umetničkim sadržajima - folkloru, izvornom pevanju, sviranju gusala i tambura, slikanju; literarnim sadržajima - recitovanju, pisanju pesama i kratkih narodnih formi (blagoslovi, zdravice); zanatskim i primenjenim umetnostima - izradi rukotvorina, suvenira, tkanju, štrikanju, vezu, pletenju; sportskim aktivnostima – od fudbala i košarke do narodnog višeboja (bacanje kamena s ramena, skok iz mesta, nadvlačenje konopca, nadvlačenje štapa…) i gastronomskim specijalitetima - pravljenju tradicionalnih jela i kolača.
Deca će se takmičiti u kvizu znanja, sportskim disciplinama, ali i slaganju kukuruzovine u kupe i trčanju u džaku“  objasnio je Ršumović

Odobreno je 87 zahteva jedinica lokalnih samouprava po Javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstva koji predviđa do 500 hiljada dinara za organizovanje ove manifestacije u selima na teritoriji jedne jedinice lokalne samouprave. Jednodnevni ili višednevni susreti održavaće se od 28. juna do 1. decembra 2022. godine.

Ukupan iznos danas dodeljenih sredstava je 41,3 miliona dinara, a većina jedinica lokalnih samouprava učestvovaće i sopstvenim sredstvima. Od 87 jedinica lokalnih samouprava, koje će organizovati ove manifestacije, 31 je iz IV grupe razvijenosti i devastiranih područja.

Podnosioci prijave na ovaj javni konkurs su jedinice lokalne samouprave, koje su same osmislile program, datum, satnicu, i mesto održavanja jednodnevne ili višednevne manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“, a koja obuhvata aktivnosti u kojima učestvuje stanovništvo sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave.
Cilj ovog Programa je obogaćenje društvenog i sportskog života stanovnika u selima, negovanje tradicionalnog načina života i kulturno - istorijskog nasleđa.

U prošlogodišnjim „Miholjskim susretima sela“ učestvovalo je 961 selo Srbije i okupili su gotovo 100. 000 učesnika i posetilaca.

Krkobabić najavio novi program podrške zadrugama Srbije

„Radimo na novom programu pomoći zadrugama, vrednim pola milijarde dinara. Hoćemo da čujemo prave informacije sa terena, niko ne može da zna bolje situaciju od samih zadrugara i ljudi koji rade u zadrugama – kakvo je stanje, koji su izazovi i koji problemi. Ako na ovakav način prikupimo informacije onda će naš program dodele sredstava koji zadrugari očekuju biti usmeren na prave projekte. Novi program startuje od jeseni“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u poseti Svilajncu, u sklopu najave novog programa finansijske podrške zadrugama.

Autor: Miloš Miškov, agencija Beta

„Tek smo počeli sa radom, mladi smo i pomoć ministarstva nam je veoma značila i ubrzala proces proizvodnje i izlazak na tržište“ izjavio je direktor pčelarske zadruge „Svilamed“ Dragan Milosavljević. Ova novoosnovana zadruga, koju je danas ministar obišao, iz programa finansijske podrške zadrugama 2021. godine, dobila je 7,5 miliona dinara za nabavku opreme i mehanizacije za pčelarstvo - 600 pčelinjih rojeva, 300 plastičnih košnica, samohodni utovarivač košnica i drugu opremu, uložila je i svojih 5,8 miliona dinara. Ove godine učestvuju u pčelinjoj paši sa oko 300 košnica i planiranih 3-4 tone bagremovog meda, isto toliko suncokretovog meda i očekivanim prihodom od 30.000-40.000 evra.

U poseti Svilajncu sa ministrom su boravili i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kao i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, agroekonomista Milan Prostran.
Akademik Škorić podsetio je na značaj nauke i na njenu primenu u praksi i naglasio da su zadruge okosnica opstanka i razvoja sela.
„Zadrugarstvo Srbije ima perspektivu i u ovom vremenu teške globalne krize svaki mali proizvođač nam je važan, a većina njih opstaće samo uz pomoć zadruge“ izjavio je Prostran.

Krkobabić je posetu nastavio u staroj ratarskoj zadruzi „Svilajnac“, kojoj je iz istog programa 2019. godine dodeljeno 15 miliona dinara za nabavku sušare za žitarice. Ova zadruga osnovana je davne 1897. godine, danas ima 34 zadrugara i 12 zaposlenih radnika i bavi se ratarstvom i živinarstvom.  
Investicija finansirana bespovratnim sredstvima Ministarstva za brigu o selu 2020. godine donela im je sušaru kapaciteta 60 tona za sušenje žitarica, prevashodno kukuruza, a smeštena je u sklopu betonskog silosa. U zavisnosti od potreba ona, na godišnjem nivou, osuši između 500-700 tona vlažnog kukuruza.
Svi proizvodni kapaciteti su u vlasništvu zadruge i u funkciji su zajedničke proizvodnje. Slavoljub Petrović, v.d. direktora ove zadruge zahvalio je ministru na poseti i naglasio da je zadruga nabavkom sušare dobila još kooperanata i posluje još stabilnije.

Ove godine za program finansijske podrške zadrugama opredeljeno je pola milijarde dinara. Prethodnih godina po Javnom konkursu su novoformiranim zemljoradničkim i poljoprivrednim zadrugama, dodeljivana bespovratna sredstava u iznosu do 7,5 miliona dinara za unapređenje poslovanja. Za stare zemljoradničke i poljoprivredne zadruge  izdvajano je do 15 miliona dinara po zadruzi. Prošle 2021.godine pravo na bespovratna sredstva po istom Javnom konkursu imale su i zemljoradničke i poljoprivredne zadruge sa pretežnom delatnosti iz oblasti turizma, zanatstva i zadruge čiji su osnivači socijalno ugrožene grupe stanovništva.

DOGOVOR U VODENICI
Susret ministra i vodeničara u Kumovoj vodenici

„Idemo u novi program, program pokretanja privrednih aktivnosti na selu. Država Srbija je tu i obezbedićemo novac. Predsednik Republike Aleksandar Vučić je juče, prilikom polaganja zakletve, ponovio opredeljenje da se velika pažnja posveti selu i ta politička volja je presudna. Uz nas su i struka i nauka - ljudi iz Akademijskog odbora za selo. Treći činilac je lokalna samouprava - ljudi koji rade za svoja sela i koji su na terenu. Samo zajedno možemo da pravimo pomake“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na susretu sa Društvom vodeničara Srbije u Kumovoj vodenici u Lajkovačkom selu Markova crkva.

Obrativši se velikom broju članova Društva vodeničara i okupljenim meštanima, Krkobabić je naglasio da je obnova i stavljanje u funkciju starih vodenica u Srbiji višestruko koristan projekat: „Vodenice potočare kao osoben deo materijalne kulture Srbije, pored egzistencijalnog, imaju i istorijski i socijalno-društveni značaj. Danas vodenice potočare mogu da imaju vidljiv značaj u okviru seoskog turizma. Posebno su poželjne za meljavu žitarica jer ne zagađuju okolinu i ne troše električnu energiju. Valja ih obnavljati tamo gde su bile odvajkada. Vodenice su geostrateški veoma značajne zbog mogućnosti proizvodnje brašna i u vanrednim okolnostima i kriznim situacijama“. istakao je Krkobabić.

Autor: Milan Obradović, agencija Beta

Milan Pavlović, suvlasnik Kumove vodenice u Markovoj crkvi i predsednik Društva vodeničara Srbije, navodi da su vodenice potpuno ekološke tvorevine, savršeni spoj prirode i čovekovog izuma, ljubavi i upornosti da se opstane. One, pored proizvodnje kvalitetnog brašna od celog zrna žitarica, mogu da budu izazov za duži boravak turista za šta je potrebno u blizini vodenice izgraditi i adekvatno opremljene turističke objekte.

Neformalnom skupu u Kumovoj vodenici prisustvovao je i akademik Dragan Škorić koji je izjavio da bi, po uzoru na ovu, trebalo obnoviti sve stare vodenice potočare u Srbiji i staviti ih u funkciju egzistencije seoskog stanovništva i turizma.

Predsednik opštine Lajkovac Andrija Živković zahvalio je ministru na poseti i izjavio da ga raduje što je država prepoznala značaj sela, kao i starih zanata, onih koje čuvaju tradiciju ali imaju i značaj za egzistenciju ljudi u seoskim sredinama.

U oblasti obezbeđivanja egzistencije na selu, pored već uspešnih programa obnove zadrugarstva i dodele praznih seoskih kuća, Ministarstvo za brigu o selu priprema novi program koji će imati za cilj pokretanje privrednih aktivnosti na selu - stare i nove zanate, trgovinske i uslužne delatnosti, seoski turizam i slično.

Primer starog zanata je vodeničarstvo, sa viševekovnom tradicijom iz vremena Nemanjića. Prema podacima iz 1867. godine, kod nas je bilo 7.125 vodenica, a podaci Društva vodeničara Srbije govore da je 1948/49 godine u Srbiji bilo nešto više od 7.500 vodenica. Danas ih ima značajno manje, ali se mnogi vraćaju ovim tradicionalnim mlinovima na vodi, u kojima se prerađuju žitarice i proizvodi integralno brašno posebnog kvaliteta.

Ministar Krkobabić je sa svojim saradnicima obišao i obližnju Sretenovića vodenicu, gde se nalazi i valjarica sukna, jedina u Srbiji.

PET MLADIH ŽENA U VOĆARSKOJ ZADRUZI
NIŠTA OSIM VOĆA

“Nema ništa bolje od dobrog primera. A ova zadruga upravo to može da bude. Voćarska u voćarskom kraju, a pritom i ženska zadruga. I voćarstvo i žensko zadrugarstvo zaslužuju punu podršku države Srbije”, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u današnjoj poseti Kosjeriću.

Ministar je sa kopredsednikom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, predsednikom Akademijskog odbora za selo SANU, akademikom Draganom Škorićem, u prisustvu predsednika opštine Kosjerić, posetio žensku voćarsku zadrugu „Kosjerka“.

Autor: Emil Vaš, agencija Beta

Zadrugu je osnovalo pet mladih žena koje svoju budućnost vide u Kosjeriću.

Njihovi proizvodi – sokovi i džemovi, po njihovim rečima, u šta smo se i lično uverili, ne sadrže ništa osim voća. Sve što proizvedu namenjeno je poznatim kupcima.

Zadruzi „Kosjerka“ je iz programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama 2019. godine dodeljeno 7,5 miliona dinara za nabavku opreme za preradu voća.

Danas ova zadruga prerađuje oko 1000 litara voćnog soka na dan ili oko 500 kilograma džema od najkvalitetnijeg voća sa Povlena i Maljena. Proizvodi su potpuno prirodni, bez dodatka aditiva i šećera i nalaze svoje mesto u hotelskim ponudama, a uskoro će prema svim standardima, biti spremni i za izvoz.

Direktorka zadruge Marija Blagojević izjavila je „Naši snovi su bili samo na papiru dok nije stigla podrška države. Ova sjajna oprema nam je bila vetar u leđa da krenemo da prerađujemo proizvode iz naše najbliže okoline - maline, jagode i crne ribizle. Naš slogan je 100 % voće i ništa osim voća!“

Akademik Dragan Škorić izjavio je da ovaj kraj krase voće i mladost koji, upotpunjeni znanjem, daju ovakve proizvodne pogone koji su pravi primer za Srbiju i njen nastup u svetu.

Predsednik opštine Kosjerić Žarko Đokić izjavio je da je ova ženska zadruga okosnica razvoja sela Kosjerić i podstrek za nove mlade ljude da razvijaju svoje poslove i ostaju na selu. „Sprega države i lokalne samouprave jedini je način da sačuvamo selo i život u njemu“ rekao je Đokić.

KRKOBABIĆ: U SEČNjU PLANULE KUĆE

„U selima opštine Sečanj ovoga puta čak 13 kuća će dobiti nove vlasnike„ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas, nakon što je komisija odobrila novih 107 zahteva za kupovinu kuća na selu.

Prezentujući rad komisije Krkobabić je naveo „U opštini Paraćin tri kuće dobijaju nove vlasnike. Ovoga puta najveća kuća nalazi se u selu Gajdobra u opštini Bačka Palanka, ima 320m2 i 7,7 ari placa i staje 1,17 miliona dinara. Kuća sa najvećom okućnicom od 55 ari nalazi se u opštini Zrenjanin u selu Mihajlovu i staje maksimalnih 1,2 miliona dinara„

Autor: Beta

Na današnjoj komisiji dodeljeno je 107 seoskih kuća i to za 10 mladih poljoprivrednika i poljoprivrednica, 13 samohranih roditelja i 84 porodica sa teritorije čitave Srbije.

Opština Knić u Šumadijskom okrugu dobiće nove stanare u selu Toponica, novu porodicu čeka i selo Donji Katun opštine Varvarin, a na jugu Srbije oživeće seoske kuće u opštinama Merošina i Blace.

Podsećamo,sredstva za kupovinu seoskih kuća se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava, do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2022. godine.

Za bespovratna sredstava za kupovinu seoske kuće mogu da se prijave mladi bračni i vanbračni parovi, samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici/ce do 45 godina života. Kuća, prema uslovima konkursa, može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima i njena vrednost može maksimalno iznositi 1,2 miliona dinara.

Za ove namene u budžetu Republike Srbije ove godine predviđeno je ukupno 500 miliona dinara.

Selo je ponovo „in“

„Za nepunih godinu dana oživelo je više od 800 kuća u selima Srbije. Interesovanje je ogromno, javljaju se sve mlađi ljudi“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u Palati Srbija gde je održano potpisivanje ugovora za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, za one zahteve koje je komisija odobrila 26. aprila ove godine.
Na pomenutoj sednici odlučeno je o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu još 90 seoskih kuća i to za 64 porodice, 13 mladih poljoprivrednika i poljoprivrednica i 13 samohranih roditelja sa teritorije čitave Srbije.

Autor: MBS / Siniša Đukić

Ministar Krkobabić potpisao je danas trojne ugovore sa gradonačelnicima /predsednicima opština, na čijim se teritorijama nalaze kuće i dobitnicima bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Najpovoljnija izabrana kuća nalazi se u selu Torak u opštini Žitište, ima 64 m2 i 7 ari placa i staje 399 hiljada dinara.
Maksimalan iznos od 1,2 miliona dinara dostigle su seoske kuće u opštinama Apatin, Ada i Bač, gde se ovog puta u selu Plavna nalazi i najveća seoska kuća od 268 m2.
U opštini Pirot, gde su se procenjene vrednosti kuća kretale od 800 hiljada do 1,1 miliona dinara, dodeljena su sredstva za 2 kuće, od 103 m2 u selu Blato i 75 m2 u selu Izvor.

U prošlogodišnjem ciklusu dodeljena je 651 seoska kuća sa okućnicom u čak 100 jedinica lokalnih samouprava, a sa kućama koje su dodeljene do maja ove 2022. godine, broj seoskih kuća u svim delovima Srbije koje su dobile nove stanare, prelazi osam stotina.

Na ovaj Javni konkurs mogu da se prijave mladi bračni i vanbračni parovi, samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici/ce do 45 godina života.
Izabrana kuća može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima i njena vrednost može maksimalno iznositi 1,2 miliona dinara.
Sredstva za kupovinu seoskih kuća se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava, do utroška 500 miliona dinara - koliko iznose opredeljena sredstva Ministarstva za brigu o selu za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2022. godine.

KRKOBABIĆ: BRŽE, LAKŠE I POTPUNO BESPLATNO PO JEDNOJ OD NAJLEPŠIH OPŠTINA U SRBIJI - REKOVCU

„ Brže, lakše i naravno potpuno besplatno po jednoj od najlepših opština u Srbiji - Rekovcu. Za najmlađe ali i one najstarije, ovo je dar države Srbije„ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u Rekovcu u prvoj vožnji minibusom za prevoz seoskog stanovništva, kupljenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu.

Autor: Agencija BETA / Amir Hamzagić

Krkobabić je, posle kraćeg sastanka sa rukovodstvom opštine, krenuo u prvu vožnju minibusom, trasom kojom će ovo vozilo svakodnevno saobraćati i zaustavio se u selima Dragovo i Belušić, kako bi porazgovarao sa meštanima koji su ga srdačno dočekali.

Tatjana Antonijević, učiteljica u osnovnoj školi u selu Dragovo, istakla je da ovaj minibus mnogo znači meštanima, kao i deci koja su do sada pešačila kilometrima do škole.

Predsednik mesne zajednice Dragovo, Nebojša Đurđević zahvalio se ministru Krkobabiću i u ime stanovnika i đaka istakao koliko će ovaj vid prevoza olakšati život u selu.

Sa 120 miliona dinara koje je Ministarstvo za brigu o selu prošle godine odvojilo za ove namene, nabavljeno je 18 vozila, a među prvima je posle opštone Kuršumlija stigao minibus i u opštinu Rekovac.

Predsednik opštine Rekovac dr Aleksandar Đorđević, izjavio je da opština Rekovac ima planinska sela udaljena i do 30 kilometara. Ovaj minibus će služiti za besplatan prevoz tih stanovnika i zato je ovo značajan dan za opštinu. Iskazao je zadovoljstvo što će neka naseljena mesta koja nikada nisu imala organizovan prevoz, sada biti uključena u linijski prevoz organizovan ovim minibusom.

Sredstva su obezbeđena iz prošlogodišnjeg programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibusa sa 20+1 sedištem za prevoz seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Cilj ovog programa je da se seoskom stanovništvu u teško dostupnim i loše povezanim selima, naročito onima preko 500 metara nadmorske visine, učini dostupnim obavljanje privredne aktivnosti, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, odlazak u školu najmlađima, sportske i kulturne aktivnosti.

Na ovaj način, samo sredstvima izdvojenim prošle godine, doprineće se rešavanju problema prevoza u ukupno 479 sela širom Srbije, a koristiće ga nedeljno čak 17.000-18.000 putnika.

I ove godine na raspolaganju je za iste namene izdvojeno 120 miliona dinara. Javni konkurs trajao je do 21. aprila 2022. godine i uskoro se očekuje dodela sredstava najbolje rangiranim jedinicama lokalnih samouprava.

U Rekovac stigao minibus za prevoz seoskog stanovništva

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić posetiće u četvrtak, 5. maja 2022. godine opštinu Rekovac, gde će posle kraćeg sastanka sa rukovodstvom Opštine (zgrada Opštine, Svetozara Markovića br.2), planiranog za 11.00 časova, poći u prvu vožnju minibusom za prevoz seoskog stanovništva, koji je kupljen sredstvima Ministarstva za brigu o selu.

Sredstva su obezbeđena iz prošlogodišnjeg programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Sa 120 miliona dinara nabavljeno je 18 ovakvih vozila.

Na ovaj način, samo sredstvima izdvojenim prošle godine, doprineće se rešavanju problema prevoza u ukupno 479 sela širom Srbije, a koristiće ga nedeljno čak 17.000-18.000 putnika.

Cilj je da se seoskom stanovništvu u teško dostupnim i loše povazanim selima, omogući obavljanje privredne aktivnosti, adekvatna zdravstvena zaštita, odlazak u školu najmlađima, sportske i kulturne aktivnosti.

I ove godine je za iste namene na raspolaganju 120 miliona dinara, a javni konkurs trajao je do 21. aprila 2022. godine.

Ministar će nakon sastanka obići sela Belušić i Dragovo, a izjave za medije i razgovor sa stanovnicima ovih sela planirane su na obe lokacije.

Minibusom kroz kuršumlijska sela

„Putevi su ključna stvar, ali ono što mi radimo je rešavanje problema mobilnosti seoskog stanovništva – odlaska iz jednog u drugo selo, ili iz sela u opštinsko i gradsko sedište, do lekara, u školu, poštu ili na neku sportsku manifestaciju. Omogućićemo ovakvim vidom prevoza - minibusevima, besplatan prevoz ljudi u ovim područjima. Kupovinu finansira Ministarstvo za brigu o selu - država Srbija, a lokalna samouprava obezbeđuje vozača, registruje, održava i plaća gorivo “ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u Kuršumliji, u prvoj vožnji minibusom za prevoz seoskog stanovništva, kupljenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu.
Krkobabić je najavio da će u narednom periodu Saobraćajni fakultet Beogradskog univerziteta uraditi celovit program kojim će se pokriti sve 44 opštine IV grupe razvijenosti.

Autor: Agencija BETA / Saša Đorđević

Krkobabić je, posle kraćeg sastanka sa rukovodstvom opštine, pošao u prvu vožnju minibusom predviđenom trasom kojom će ovo vozilo svakodnevno saobraćati i zaustavio se u selima Konjuva i Belo Polje kako bi porazgovarao sa velikim brojem meštana koji su ga dočekali.

Na pitanje ministra Krkobabića da odmah kaže jednu svoju želju desetogodišnji Andreja iz sela Konjuva je izmamio osmeh i odobravanje svih prisutnih odgovorivši kratko i bez razmišljanja „Da nas u selu bude više!“
Predsednik mesne zajednice Konjuva Tomislav Đorđević izjavio je da će posle skoro deset godina, sela ovog područja biti povezana sa centrom Kuršumlije, što će svima mnogo značiti, jer retko ko je imovinskog stanja da može da priušti taksi, a deset kilometara nije malo preći.

Sa 120 miliona dinara koje je Ministarstvo za brigu o selu prošle godine odvojilo za ove namene, nabavljeno je 18 ovakvih vozila, a prvi minibus stigao je u opštinu Kuršumlija.
Predsednik opštine Kuršumlija Vojimir Čarapić izjavio je da je ovo značajan dan za ovu opštinu, pomoć države koja je bila preko potrebna i iskazao zadovoljstvo što će neka naseljena mesta koja nikada nisu imala organizovan prevoz, sada biti uključena u linijski prevoz organizovan ovim  minibusom. Čarapić je dodao da se nada da će opština moći da učestvuje u još ovakvih Javnih konkursa jer je nerazvijenim opštinama pomoć države najpotrebnija.

Sredstva su obezbeđena iz prošlogodišnjeg programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibusa sa 20 + 1 sedištem za prevoz seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Cilj ovog programa je da se seoskom stanovništvu u teško dostupnim i loše povezanim selima, naročito onima preko 500 metara nadmorske visine, učini dostupnim obavljanje privredne aktivnosti, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, odlazak u školu najmlađima, sportske i kulturne aktivnosti.
Na ovaj način, samo sredstvima izdvojenim prošle godine,  doprineće se rešavanju problema prevoza u ukupno 479 sela širom Srbije, a koristiće ga nedeljno čak 17.000-18.000 putnika.

I ove godine na raspolaganju je za iste namene izdvojeno 120 miliona dinara. Javni konkurs trajao je do 21. aprila 2022. godine i uskoro se očekuje dodela sredstava najbolje rangiranim jedinicama lokalnih samouprava.

Krkobabić: Kuća u Žitištu za 399 hiljada dinara i još 89 kuća širom Srbije dobile su nove stanare

„Još 90 kuća na selu danas je dobilo stanare. Izabrana kuća u selu Torak opštine Žitište ima 64 m2 i 7 ari placa i staje 399 hiljade dinara. Novi zahtevi stižu svakodnevno“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon što je u Palati Srbija održana druga sednica komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u 2022. godini.
Na današnjoj komisiji dodeljeno je 90 seoskih kuća i to za 13 mladih poljoprivrednika i poljoprivrednica, 13 samohranih roditelja i 64 porodica sa teritorije čitave Srbije.

Autor: Risto Kostov

Maksimalan iznos od 1.200.000 dinara dostigle su seoske kuće u opštinama Apatin (selo Kupusina i Sonta), Ada (sela Utrine, Mol) i Bač gde se ovog puta u selu Plavna nalazi i najveća seoska kuća od 268 m2.

U opštini Pirot, gde su se procenjene vrednosti kuća kretale od 800.000 do 1,1 miliona dinara, dodeljena su sredstva za 2 kuće, od 103 m2 u selu Blato i 75 m2 u selu Izvor.

Iz Vlasotinca jedna porodica je otišla u selo Ladovica gde je za 1,1 miliona dinara našla kuću od 56m2 i 4 ari placa.

Sredstva za kupovinu seoskih kuća se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava, do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2022. godine.
Za bespovratna sredstava za kupovinu seoske kuće mogu da se prijave mladi bračni i vanbračni parovi, samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici/ce do 45 godina života. Kuća, prema uslovima konkursa, može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima i njena vrednost može maksimalno iznositi 1,2 miliona dinara.
Za ove namene u budžetu Republike Srbije ove godine predviđeno je ukupno 500 miliona dinara.

U prošlogodišnjem ciklusu dodeljena je 651 seoska kuća sa okućnicom u čak 100 jedinica lokalnih samouprava.

Uskršnja čestitka

Ministar za brigu o selu i predsednik PUPS-a Milan Krkobabić uputio je čestitku Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju.

Autor: Agencija BETA / Miloš Miškov

Vaša svetosti,

Povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, Vama, vladikama Srpske pravoslavne crkve, sveštenstvu i vernicima upućujem najiskrenije čestitke.

Neka Vaskrs protekne u znaku hrišćanske ljubavi, zdravlja, sloge, mira, radosti i sreće. Velikim iskušenjima savremenog sveta možemo dostojanstveno da odolimo samo uz iskreno međusobno poštovanje, ojačani verom i snagom koje donosi najradosniji hrišćanski praznik.

Vaskrs nas iznova inspiriše da praštamo ali ne zaboravljamo. Naša snaga će biti veća ako svakodnevno pokazujemo istinsku međugeneracijsku solidarnost i toleranciju, kako bismo smanjili razlike, podele i napetosti, posebno među socijalno ugroženim grupama.

Vernicima koji žive i rade u selima Srbije želim da budu složni i udruženi i da uz poštovanje nacionalnih, verskih i političkih različitosti složno nastave misiju jačanja porodice i očuvanja Republike Srbije.

Uspešna zadruga znači život za selo

„Veliki broj kooperanata, primenjeno znanje i savremene tehnologije recept su za uspešno poslovanje. To je onda dobra zadruga, a selo u kome se ona nalazi ima budućnost“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u obilasku zemljoradničke zadruge Agrosoj u selu Neuzina.

„Imamo takve zadruge i imamo takva sela. Ako želimo da nastavimo evropski put onda su zadruge - kooperative imperativ“ dodao je Krkobabić.

Autor: Agencija BETA / Milan Obradović

Iz prošlogodišnjeg Programa Ministarstva za brigu o selu namenjenog zadrugama, zadruzi Agrosoj u opštini Sečanj dodeljeno je 15 miliona dinara bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja nabavkom linije za pranje, kalibriranje i pakovanje povrtarskih proizvoda.

Direktor zadruge Nandor Vereš izjavio je da je linija nabavljena sredstvima Ministarstva za brigu o selu sada radi bez prekida i da samo investicijama u svoj razvoj male, ali i veće zadruge imaju perspektivu. „Ovi proizvodi će već sutra biti u lancima marketa širom Srbije“ rekao je Vereš.

Ova zadruga posluje od 2002. godine, bavi se proizvodnjom ratarskih kultura na 650 hektara, uzgojem povrtarskih i voćnih kultura na 52 hektara zemlje, otkupom i trgovinom merkantilnom robom, kao i plasmanom reporomaterijala poljoprivrednicima.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj istakla je da je ovo pravi primer kako je jednom ozbiljnom investicijom jedna zadruga od proizvođača primarnih proizvoda postala proizvođač finalnih proizvoda za maloprodajno tržište, što i jeste suština zadružnog organizovanja.

Nestorov je istakla da udruživanje dobija poseban kvalitet kod proizvođača sa intenzivnim proizvodnjama u povrtarstvu, voćarstvu i sličnim kulturama, jer se troškovi ovako najefikasnije smanjuju, a samim tim i povećava se produktivnost i sama dobit.

Od početka sprovođenja programa podrške zadrugarstvu od 2017. godine zaključno sa 2021. godinom izdvojeno je 2,13 milijarde dinara za 207 zadruga, a ove godine Ministarstvo za brigu o selu za ove namene izdvojilo je novih 500 miliona dinara.

Uskršnja čestitka

Ministar za brigu o selu u Vladi Republike Srbije Milan Krkobabić uputio je čestitku beogradskom nadpiskupu monsinjoru Stanislavu Hočevaru, sveštenstvu i svim vernicima koji Uskrs slave po Gregorijanskom kalendaru:

„Neka domovi vernika u vreme najradosnijeg hrišćanskog praznika budu ispunjeni ljubavlju, radošću i srećom.

Obnovljena vera i snaga koje Uskrs donosi daju nam novu energiju da sačuvamo mir, međusobno poštovanje i međugeneracijsku solidarnost kao najviše vrednosti koje se rađaju i trajno čuvaju u duhovno zdravoj porodici.

Autor: Agencija BETA / Miloš Miškov

Najradosniji hrišćanski praznik nas upućuje da sve probleme rešavamo razumno, u tolerantnom dijalogu, poštujući osnovne civilizacijske vrednosti. Time, uz uvažavanje svih nacionalnih, verskih i političkih razlika, još jednom dokazujemo da Srbija nije podeljeno društvo.

Vernicima koji žive u selima Srbije želim da uspešno razvijaju svoja porodična gazdinstva, ekonomski stalno napreduju i tako jačaju i čuvaju Republiku Srbiju.

Potpisani ugovori za još 65 kuća u selima Srbija

„Svaki mladi čovek u Srbiji koji želi da živi na selu, imaće priliku da dobije svoj krov nad glavom. Pozivamo ih da se odvaže, da potraže kuću kod komšija, prijatelja, u zavičaju..Lokalne samouprave će ih podržati, a država će odobriti sredstva. U narednom periodu pomoći ćemo im i da krenu da privređuju“ izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u Palati Srbija nakon potpisivanja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu prvih 65 seoskih kuća sa okućnicom u 2022. godini.

Kuća sa najvećom okućnicom od čak 1,88 hektara nalazi se u Mionici u selu Planinica.     
Najjeftinija nekretnina, od sada dodeljenih, staje 588.168 dinara, nalazi se u selu Bačko Gradište u opštini Bečej. Nepokretnost ima 67m2 i okućnicu od 2,64 ara.
Maksimalan iznos od 1.200.000 dinara dostigle su seoske kuće u opštinama Apatin (selo Svilojevo), Bač (sela Selenča, Vajska, Plavna, Bačko Novo Selo i Bođani) i Bačka Palanka (sela Tovariševo i Silbaš).
Najveća seoska kuća ovog puta nalazi se u Odžacima, u selu Bački Brestovac i ima 336m2.

Autor: Milan Obradović / Agencija BETA

Ministar Krkobabić potpisao je trojne ugovore sa gradonačelnicima /predsednicima opština, na čijim se teritorijama nalaze kuće i dobitnicima bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Dvadesetogodišnja Anastasija Čakarević, koja će sa svojim partnerom živeti u Mioničkom selu Planinica, rekla je da je ovo podstrek mladim bračnim parovima i porodicama da odluče da žive na selu u zdravom i prirodnom okruženju.
"Na našem imanju gajićemo malinu, kupinu i aroniju i želimo da naša deca budu rumena i da imaju dosta slobodnog prostora za igru", kazala je Čakarević.

Predsednik opštine Mionica Boban Janković izjavio je da će lokalna samouprava rado davati podršku mladima da se osamostale i zasnuju svoje porodice na selu i pohvalio ideju ministra Krkobabića o rešavanju stambenog pitanja ovih mladih ljudi, kao osnovnom preduslovu za njihovu budućnost.

U 65 sada dodeljenih seoskih kuća koje se nalaze na teritoriji 17 opština živeće 8 mladih poljoprivrednika i poljoprivrednica, 12 samohranih roditelja i 45 porodica sa teritorije čitave Srbije.

"Prezadovoljni smo odzivom. Ovaj program treba da traje dugo, ne pet nego deset i više godina. Želimo vam svu sreću, puno dece i rodne godine, za one koji će se baviti poljoprivredom. Život na selu je nekada lep, nekada težak ali u njemu je svakako budućnost Srbije" poručio je mladim potpisnicima agroekonomista Milan Prostran, zamenik predsednika komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta.

Kao i prošle godine, ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Za ove namene u budžetu Republike Srbije ove godine predviđeno je ukupno 500 miliona dinara, a po jednoj kući dozvoljen je iznos do 1,2 miliona dinara.
Sredstva se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2022. godine.

U prošlom ciklusu dodeljena je 651 seoska kuća sa okućnicom u čak 100 jedinica lokalnih samouprava.

Krkobabić: Kuća u Mionici u selu Planinica, sa gotovo 2 hektara okućnice i još 64 kuće širom Srbije dobile su nove stanare

„Još 65 kuća na selu dobilo je stanare. Prva za koju su u ovom ciklusu dodeljena sredstva nalazi se u selu Željuša, u opštini Dimitrovgrad, ima 52m2 i okućnicu od 4,8 ari placa. Prosek godina stanara ovih kuća na selu je još niži nego prošle godine i iznosi 29,6 godina života.“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon što je u Palati Srbija održana prva sednica komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u 2022. godini.

Autor: Agencija BETA

Na prvoj ovogodišnjoj komisiji dodeljeno je 65 seoskih kuća i to za 8 mladih poljoprivrednika i poljoprivrednica, 12 samohranih roditelja i 45 porodica sa teritorije čitave Srbije.

Najjeftinija nekretnina, od sada dodeljenih, staje 588.168 dinara, nalazi se u selu Bačko Gradište u opštini Bečej. Nepokretnost ima 67m2 i okućnicu od 2,64 ara.

Maksimalan iznos od 1.200.000 dinara dostigle su seoske kuće u opštinama Apatin (selo Svilojevo), Bač (sela Selenča, Vajska, Plavna, Bačko Novo Selo i Bođani) i Bačka Palanka (sela Tovariševo i Silbaš).

U Mionici je za isti iznos od 1,2 miliona dinara, u selu Planinica kupljena kuća sa najvećom okućnicom - 1,88 hektara.

Najveća seoska kuća ovog puta nalazi se u Odžacima, u selu Bački Brestovac i ima 336m2.

Kao i prošle godine, ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Za ove namene u budžetu Republike Srbije ove godine predviđeno je ukupno 500 miliona dinara, a po jednoj kući dozvoljen je iznos do 1,2 miliona dinara.
Interesovanje je ogromno, prijave svakodnevno stižu, sredstva se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2022. godine.

Predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta je rektor Beogradskog univerziteta prof.dr Vladan Đokić, a zamenik predsednika komisije je agroekonomista Milan Prostran.

U prošlom ciklusu dodeljena je 651 seoska kuća sa okućnicom u čak 100 jedinica lokalnih samouprava.

Krkobabić: Selima po 500.000 za Miholjske susrete

„961 selo koje je učestvovalo i sva ona koja će učestvovati ove godine, dobijaju do 500.000 dinara i mogu da počnu sa pripremama“– izjavio ministar za brigu o selu Milan Krkobabić povodom danas objavljenog konkursa.

Autor: Agencija BETA / arhiva MBS

Ministarstvo za brigu o selu danas je zvanično raspisalo još jedan javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava, i to za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“.

Jednodnevna ili višednevna manifestacija može se održati u svim naseljenim mestima - selima na teritoriji Republike Srbije (izvan gradskih, opštinskih sedišta i prigradskih naselja)

Podnosilac prijave na javni konkurs su jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Republike Srbije, koje same osmišljavaju program trajanje i mesto održavanja za manifestaciju „Miholjski susreti sela“, Predviđeno je da se manifestacije održavaju od 28. juna do 1. decembra 2022. godine.

Za ovaj program u budžetu Republike Srbije opredeljeno je ukupno 43 miliona dinara, a maksimalan iznos koji se odobrava po jednoj prijavi iznosi 500 hiljada dinara.

Konkurs traje do 29. aprila 2022. godine.

U 2021. godini za ovaj program izdvojeno je 30,5 miliona dinara i 68 jedinica lokalnih samouprava dobile su sredstva za održavanje ove manifestacije u svojim selima.

Čak 961 selo se takmičilo i družilo u najrazličitijim disciplinama, a o tome koliko je ova manifestacija naišla na izuzetno pozitivan prijem svedoči broj od oko 100.000 učesnika i posetilaca.

Aktivnosti, u kojima učestvuje stanovništvo sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave, mogu biti iz oblasti dramskih umetnosti, književnosti, literarnih veština i drugih umetnosti (takmičenja u pevanju, recitaciji, glumi, slikanju, itd.), održavanja sportskih takmičenja, promovisanja očuvanja i unapređenja starih zanata i kulturno-umetničke baštine, izrade umetnina i predmeta domaće radinosti, kao i ostale aktivnosti u kojima stanovnici sela mogu pokazati svoja znanja i veštine i u njima se takmičiti.

Cilj je obogaćenje društvenog i sportskog života stanovnika u selima, negovanje tradicionalnog načina života i kulturno - istorijskog nasleđa.

Krkobabić: Još 500 sela dobija besplatan prevoz

„Jedan od naših prioriteta u ovoj godini je rešavanje mobilnosti ljudi u selima Srbije. Prednost će imati rubna i brdsko-planinska područja, ljudi u tim sredinama su slabijeg imovinskog stanja i želimo da im omogućimo da mogu da odu iz svog sela u drugo selo ili opštinsko mesto - da stignu u školu, kod lekara, na neku sportsku ili kulturnu manifestaciju. Prevoz ovim minibusevima biće potpuno besplatan“– izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon što je danas zvanično raspisan Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva na teritoriji Republike Srbije.

Autor: Amir Hamzagić / Agencija BETA

Za ovaj program, kao i prošle godine, opredeljeno je u budžetu Republike Srbije ukupno 120 miliona dinara, do 7 miliona dinara po vozilu. Bespovratna sredstva dodeljuju se jedinicama lokalnih samouprava za kupovinu minibusa sa 21 sedištem, koji će služiti isključivo za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo, ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Pravo učešća na javnom konkursu imaju jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Republike Srbije, ali će prednost biti data nerazvijenijim, rubnim i brdskoplaninskim područjima.

Konkurs traje do 21. aprila 2022. godine.

Iz ovog Programa u 2021. godini sredstva je dobilo 18 jedinica lokalnih samouprava, od čega čak 13 jedinica lokalnih samouprava pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima.

Na ovaj način doprinosi se rešavanju problema prevoza u čak 479 sela, a ovaj vid prevoza širom Srbije koristiće 17.000 - 18.000 putnika nedeljno.

Stigli prvi zahtevi za kupovinu kuće na selu
Krkobabić: Najbrži su Dimitrovgrad i Bač

„Nema stajanja, nastavljamo punom parom! Kuće su tu, njih 150.000. Koliko god bude interesovanja država će izlaziti u susret i izdvajati sredstva za te namene“ izjavio je danas Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu na radnom sastanku sa čelnim ljudima jedinica lokalnih samouprava sa čitave teritorije Republike Srbije.

„Interesovanje je ogromno. Mlađi ljudi su hrabriji, odlučniji, spremniji na izazov i traženje novih izvora prihoda i novih zanimanja...ali ovo je poziv i za one koji su malo stariji - Nemojte da čekate sa višečlanim porodicama, u iznajmljenim stanovima sa visokim kirijama, odvažite se i vratite u zavičaj ili u neki drugi deo Srbije koji odaberete“ pozvao je Krkobabić.

Ministarstvo za brigu o selu predložilo je, a Vlada Srbije u januaru ove godine, donela Uredbu o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu, po kojoj je 22. februara raspisan Javni konkurs.

Programom je, kao i prošle godine, predviđena dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Predsednik akademijskog odbora za selo SANU, akademik Dragan Škorić ocenio je da je ovo jedan od najboljih projekata u Srbiji koji je konačno pokrenuo proces povratka prvenstveno mladih ljudi na selo „Raduje nas što je volja tu, sada je potrebno da nauka i struka daju prave savete za nova zanimanja i intenzivnu proizvodnju koja bi dala dobre prihode za život porodica na selu“
Zamenik predsednika Komisije i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Prostran izjavio je da je prošlogodišnji pilot projekat naišao na ogromno interesovanje i afirmaciju i komisija do sada nije imala primedbi. „Kuće koje smo dodelili aktivirale su i 300 hektara zemlje koja se nalazi uz te kuće, a koja se sada koristi i obrađuje“ istakao je Prostran.

Sprovođenje ovog Programa je od nacionalnog značaja, primenjuje se na čitavoj teritoriji Republike Srbije i za njegovu realizaciju od posebne važnosti je angažovanje jedinica lokalnih samouprava.

Mita Lačanski, zamenik predsednika opštine Bačka Palanka koja je prethodne godine imala najviše realizovanih zahteva, čak 48 izjavio je „Trudimo se da zadržimo mlade ljude na selu jer naša opština pretežno poljoprivredna. I ove godine od raspisivanja konkursa do danas već se 13 porodica interesovalo za ova bespovratna sredstva“  

Prema podacima Akademijskog odbora za selo u Srbiji ima 200.000 praznih kuća - 150.000 kuća čiji je vlasnik poznat i 50.000 kuća kojima se ne zna vlasnik.

Za ovaj program opredeljeno je pola milijarde dinara, a sredstva će se dodeljivati po redosledu podnetih prijava – do utroška budžetskih sredstava predviđenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2022. godine.

Od pola hektara maline pristojan život

„Rejonizacija - mapa rejona Srbije i adekvatno smešteno voćarstvo i vinogradarstvo predstavlja razvojnu šansu Srbije uz nezaobilazno udruživanje, transfer znanja i novih tehnologija, kao i ozbiljna državna ulaganja“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić svečano otvorivši XVI međunarodni kongres voćara i vinogradara. „Mali i usitnjen posed, prilagođen tamo gde je moguće voćarstvu i vinogradarstvu, može i mora da bude daleko produktivniji. Od samo pola hektara određene sorte maline, jedna četvoročlana porodica može solidno da živi“ izjavio je Krkobabić.

Ovaj kongres, koji se u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Naučnog voćarskog društva Srbije ovih dana održava u Vrdniku, predstavlja najznačajniji naučni skup u oblasti voćarstva i vinogradarstva u Srbiji, organizuje se svake četvrte godine i okuplja eminentne svetske stručnjake predmetnih oblasti.

Na svečanom otvaranju prisutnima su se obratili i dekan poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof.dr Nedeljko Tica, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević i pomoćnik pokrajinksog sekretara za poljoprivredu Mladen Petreš kao i prof.dr Dragoslav Ivanišević.
Prof.dr Zoran Keserović je u plenarnom izlaganju izložio stanje u voćarstvu i tendecije razvoja uz konkretne predloge za ulaganja. Četvoročlana porodica koja u plasteničkim uslovima na pola hektara gaji dvorodnu sortu maline „Ersandira“ ili na jednom hektaru borovnicu sorte „Juk“, može pristojno da živi.“ bio je konkretan prof. dr Keserović.

Voćari u Srbiji pokazali su i razvijenu svest o potrebi udruživanja. Program finansijske pomoći zadrugama i podsticanja udruživanja koji je od 2017. godine sprovodio, po ideji ministra Milana Krkobabića, a u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU, Kabinet ministra za regionalni razvoj a sada Ministarstvo za brigu o selu, dao je u oblasti voćarstva možda svoje najbolje rezultate.
Tako je od ukupno 207 pomognutih zadruga (od 2017. do 2021. godine), čak 69 voćarskih, što čini tačno trećinu. Od četiri složene zadruge koje su dobile sredstva 2 su voćarske i jedna je voćarsko-povrtarska.

Program finansijskih podsticaja za zadruge Ministarstvo za brigu o selu nastaviće i tokom 2022. godine.

Krkobabić: Spremno 500 miliona za još 500 kuća

„Još 500 porodica može da računa da će ove godine dobiti svoj dom na selu.“ poručio je danas u Palati Srbija ministar za brigu o selu i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić.

„Ova akcija naišla je na izuzetan prijem građana, drago nam je što mnogi svoj život vide u selima Srbije. Onoliko koliko bude zahteva, koliko bude interesovanje mladih ljudi za život na selu, toliko će i država biti spremna da izdvaja sredstva za te namene“ izjavio je Krkobabić.

Autor: Milan Obradović / Agencija BETA

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je danas Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu.
Za kupovinu praznih kuća, program Ministarstva za brigu o selu, ove godine opredeljeno je 500 miliona dinara, a maksimalni iznos po jednoj nekretnini iznosi 1,2 miliona dinara.
Posle veoma uspešnog programa sprovedenog u 2021. godini, bespovratna sredstva se i ove godine dodeljuju mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Predsednik Akademijskog odbora za selo i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije akademik Dragan Škorić ocenio je da je ovo istorijski momenat povratka ljudi iz gradova u sela Srbije „Želja nam je da sela ponovo ožive i mi koji se bavimo naukom i strukom treba da pomognemo koliko god možemo mladim ljudima da se aktiviraju zapušteni resursi na selu“
Član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, agroekonomista Milan Prostran izrazio je zadovoljstvo što ovo postaje dugoročan projekat koji treba da vrati mlade u selo, ali i pomogne im da tamo i ekonomski opstanu.  

U 2021.godini je za ovaj program izdvojeno 686,5 miliona dinara,kupljena je 651 seoska kuća sa okućnicom u 100 jedinica lokalnih samouprava, pa je svoj dom na selu dobilo je 515 bračnih i vanbračnih parova, 81 mladi poljoprivrednik/ca i 55 samohranih roditelja.

Najveće interesovanje do sada je bilo u Bačkoj Palanci, Apatinu, Kikindi, Kuli, Somboru, a na jugu u Pirotu, Aleksincu, Dimitrovgradu, Svilajnacu...

Tekst javnog konkursa za kupovinu seoske kuće sa okućnicom objavljen je danas u glasilima sa nacionalnom pokrivenošću i na sajtu Ministarstva za brigu o selu www.mbs.gov.rs.

Šansa za opstanak

“Šansa za opstanak najvećeg broja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, a ima ih u Srbiji 570.000 je udruživanje. Mali, a usitnjen posed ih tera na to. Zadruge kao organizacioni oblik nemaju valjanu alternativu ni u Evropskoj uniji, a ni kod nas”, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na Okruglom stolu na temu zadrugarstva, koji je danas održan u okviru Zimskih susreta poljoprivrede na Zlatiboru.

Autor: Amir Hamzagić / Agencija BETA

„Očekujem da ćemo u narednom periodu pristupiti sistematično, ali i sistemski – celovito. Fiskalna politika, investiciona politika, znanje i edukacija, udruženi domaćini – to skupa daje rezultat. Uspešna zadruga daje uspešno selo, a uspešno selo uspešnu Srbiju “ izjavio je Krkobabić.

Na Okruglom stolu „Zemljoradničko zadrugarstvo - stanje, potrebe i mogućnosti razvoja“, u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Nacionalnog naučnog društva za poljoprivrednu tehniku i Zadružnog saveza Vojvodine učestvovali su i predsednici Zadružnih saveza Srbije i Vojvodine, profesori poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, direktori i članovi zadruga i poljoprivrednici.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov-Bizonj istakla je značaj ovakvih skupova jer „samo kada znamo kakvo je stanje i kakve su nam potrebe možemo da opredelimo adekvatna buduća ulaganja. Ljudi se sve više organizuju u zadruge i to iziskuje ulaganja u mehanizaciju, skladišne kapacitete i nove ljude. Zadruge daju doprinos budžetu Republike Srbije, doprinose ekonomskoj održivosti svojih zadrugara a time i održivosti sela, pa treba obratiti pažnju na njihove potrebe“, izjavila je Nestorov-Bizonj.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović rekao je da je zadrugarstvo u usponu i da je u narednom periodu u planu formiranje zadružnog fonda, povećanje broja zadrugara i što veća sinergija sa strukom i naukom.

Na skupu je posebno istaknuto da je od 2017. godine za zadrugarstvo iz programa podrške zadrugama „500 zadruga u 500 sela“ Kabineta ministra Krkobabića, a koji je sada nastavilo da sprovodi Ministarstvo za brigu o selu, izdvojeno 2,2 milijardi dinara za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj 207 novoosnovanih i starih zemljoradničkih i poljoprivrednih zadruga na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

KRKOBABIĆ: POLA MILIJARDE ZA JOŠ PET STOTINA KUĆA U SELIMA SRBIJE

„Pola milijarde dinara za još pet stotina kuća u selima Srbije“ najavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

"Bez odlaganja nastavljamo sa dodelom kuća, minibuseva i susretima sela“ izričit je Krkobabić nakon što je Vlada Republike Srbije, na jučerašnjoj sednici, na predlog Ministarstva za brigu o selu, usvojila odgovarajuće programe. Ministar najavljuje da uskoro slede i programi vezani za zadrugarstvo, multifunkcionalne objekte - domove kultura i podršku privrednim aktivnostima - „Ovo je pravi odgovor na brojne zahteve i ogromno interesovanje ljudi koji svoju budućnost vide u selima Srbije“

Autor: Miloš Miškov / Agencija BETA

Na sednici održanoj 20. januara 2022. godine Vlada Republike Srbije usvojila je:

1. Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu
Za ovaj program izdvojeno je 500 miliona dinara, a cilj je motivisanje seoskog stanovništva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo, rešavanjem stambenog pitanja.

2. Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu
Za ovaj program izdvojeno je 120 miliona dinara, a cilj je doprinos rešavanju problema prevoza stanovništva u seoskim sredinama.

3. Program dodele bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“ za 2022. godinu
Za ovaj program izdvojeno je 43 miliona dinara, a cilj je obogaćenje društvenog i sportskog života stanovnika u selima, negovanje tradicionalnog načina života i kulturno - istorijskog nasleđa.

Ministarstvo za brigu o selu će u narednom periodu raspisati Javne konkurse po ovim programima.