Saopštenja

Krkobabić u poseti porodici Dervišević u Žagubici

Žagubica i Homolje u celini su jedinstven i prepoznatljiv deo Srbije. Sve više ljudi se opredeljuje da ovde ostane. U tome moramo da nastavimo da ih ohrabrujemo, konkretno kao i do sada - novi putevi, vodovod i kanalizacija, nova radna mesta ali i okretanje onome po čemu je Homolje karakteristično, a to su porodična gazdinstva, zadruge, etno turizam i njihovi prepoznatljivi proizvodi“, poručio je ministar Milan Krkobabić nakon današnje radne posete Žagubici u Braničevskom upravnom okrugu.

Sastavši se sa čelnicima opštine ministar je obišao porodicu Dervišević iz Laznice koja je dobila kuću sa okućnicom preko Programa Ministarstva za brigu o selu. Jelena i njena osmogodišnja ćerka Ana su se posle života u zajednici sa Jeleninim roditeljima, bratom i njegovom porodicom, preselile u samo svoj dom. Slobodu, komfor i sreću pronašle su u kući od 90 kvadrata, a Jelena je nastavila da se bavi poljoprivredom.
Osim njih, još dve familije iz Žagubice su od početka programa dobile bespovratna sredstva i rešile stambeno pitanje.

„Teški dani su iza mene. Razmišljala sam da se odselim kod sestre u Italiju i da nije bilo ove pomoći države, sigurno bih tako i učinila. Sada imam svoj krov nad glavom i vidim budućnost ovde za sebe i svoje dete“, rekla nam je Jelena.
Preko drugog Konkursa Ministarstva za brigu o selu, 2018. godine, žagubička Zemljoradnička zadruga „Homoljemed“ koja i danas uspešno posluje, dobila je 15 miliona dinara za nabavku opreme za razvoj pčelarske proizvodnje. Ministar je sa svojim saradnicama danas ponovo obišao zadrugu i uverio se da ona sve bolje radi i dobija čak i međunarodna priznanja.
Nakon toga, Krkobabić je zajedno sa meštanima žagubičkih sela učestvovao u vožnji na redovnoj seoskoj liniji kojom odnedavno saobraća minibus koji su lane dobili preko Programa Ministarstva za brigu o selu.
Opština Žagubica je uz još 60 jedinica lokalne samouprave korisnik bespovratnih sredstava za nabavku ovog prevoznog sredstva za seosko stanovništvo. Besplatan prevoz je počeo da funkcioniše, uspostavljene su redovne linije, a koriste ga i sportisti da iz svojih sela stignu na trening ili takmičenje.

„Lokalna samouprava se trudi da aktivno učestvuje u zadovoljavanju potreba svog stanovništva, ulažemo u infrastrukturu ali izlazimo u susret i za sve drugo što je u našoj moći. Zahvalni smo Republičkoj Vladi i Ministarstvu za brigu u selu na svim programima koje realizuju za razvoj naših sela, poboljšanje uslova života i ostanak stanovništva u seoskim sredinama“ izjavio je Safet Pavlović, predsednik opštine Žagubica.

I četvrti program ovog ministarstva realizovan je na Homolju. Sredinom avgusta ove godine više od 3.000 posetilaca uživalo je, takmičilo se i družilo u Medveđici na manifestaciji Miholjski susreti sela, koja se već tradicionalno treću godinu organizuje u selima širom Srbije.

Krkobabić: Besplatan prevoz za još 327 sela

„Potpisani su ugovori i minibusevi odlaze u 26 opština širom Srbije. Posebno ističem da tri vozila idu na Kosovo i Metohiju - u Zubin Potok, Kosovsku Kamenicu i Gnjilane, a devet u pogranične opštine AP Vojvodine. Ukupno od početka programa broj vozila za besplatan prevoz seoskog stanovništva popeo se na 61“, izjavio je danas Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, u Palati Srbija, nakon potpisivanja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva sa predstavnicima lokalnih samouprava.

Čak 20 od ovih 26 opština kojima su dodeljena sredstva za kupovinu minibusa, nije do sada imalo ni jedan vid organizovanog gradskog ili prigradskog prevoza.

U prethodne dve godine ovim programom Ministarstva za brigu o selu obezbeđeno je 35 ovakvih vozila. Sredstva su ove godine uvećena u odnosu na prethodne dve, na 182 miliona dinara i raspoređena na najbolje rangirane jedinice lokalne samouprave, od 35 prijavljenih na javnom konkursu. Programom dozvoljen iznos po jednoj prijavi je sedam miliona dinara, a ovoga puta i lokalne samouprave učestvuju značajnim sredstvima iz svojih budžeta u kupovini ovih vozila.
„Ovo je izuzetno značajna pomoć za nas, naročito u ovim teškim vremenima za narod na Kosovu i Metohiji. Borimo se i izdržavamo, jer imamo vašu podršku - poručila je Latinka Utvić iz privremenog organa Zubinog Potoka.

Predsednik komisije za dodelu sredstava, dekan Saobraćajnog fakulteta prof. dr Nebojša Bojović izjavio je da Ministarstvo za brigu o selu čini baš ono što je važno za običnog čoveka. Nakon dodele sredstava za vozila, mi ostajemo tu za svaku podršku da se ovaj program uspešno sprovede u praksi.

Ove godine priliku da dobiju novac za kupovinu minibuseva dobile su i rubne opštine. Značaj ne samo ovog, već i ostalih programa Ministarsva za brigu o selu za stanovnike severnobanatske opštine Ada, naglasila je predstavnica ove lokalne samouprave Vesna Civrić: „Ministarstvo za brigu o selu je prijatelj koji uvek pomogne i bude tu kada treba. Do sada smo dobili sredstva za kupovinu 43 kuće u kojima žive mladi, a sada nam je omogućen i prevoz u selima. Mobilnost je veliko olakšanje i izjednačava nas sa ljudima iz grada. Koristiće ga deca, đaci, stari i mladi.“

Po završetku neophodnih procedura i javnih nabavki koje opštine i gradovi sami sprovode, ukupno 61 minibus besplatno će prevoziti oko 400.000 žitelja u 1.200 sela.

Krkobabić: Osam porodica sa po četvoro dece i još 156 porodica dobilo kuće

„Osam porodica sa po četvoro dece i još 156 porodica dobilo je danas kuće“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon današnjeg zasedanja Komisije za dodelu sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom i dodao „selo koje prednjači ovoga puta je Jaša Tomić u opštini Sečanj, gde će se skućiti još sedam porodica. Prosek godina je i dalje ispod 30, a povećava se broj porodica sa više dece“.

Krov nad glavom obezbeđen je za još 62 para, 67 pojedinaca i 35 samohranih roditelja, ukupno 226 ljudi i 150 mališana. Time se broj dodeljenih kuća od početka godine popeo na 821, a od kada je počeo program 2021. godine na – 2.484.

Zamenik predsednika Komisije, agroekonomista Milan Prostran poručio je: „Očekuje nas još jedna komisija na kojoj ćemo odlučivati o zahtevima koji su pristigli do 1. novembra. Interesovanje je u porastu i prevazilazi sva naša očekivanja“.

Među 164 odobrenih zahteva mladima širom Srbije, nalazi se i pojedinac koji je uz kuću u selu Gornji Branetići kod Gornjeg Milanovca dobio i najveće imanje od 2,2 hektara. To je ujedno i najveća okućnica od kako je pre tri godine počeo ovaj program Ministarstva za brigu o selu.

U ličnim kartama današnjih dobitnika stajaće nove adrese prebivališta u 118 selaod severa do juga Srbije. Najviše kuća odobreno je danas u Somboru – 16, a na jugu Srbije najveće interesovanje je vladalo za Aleksinac gde se doseljava šest budućih vlasnika svoje prve nekretnine.

Dobitnik najveće kuće od 299 kvadrata seli se u Novu Crnju, u selo Radojevo. U najmanju kuću od 28 kvadrata, u somborskom selu Kljajićevo useliće se mladi bračni par. Najjeftinija kuća ovoga puta koštala je 463.733,25 dinara i nalazi se u Donjem Ljubešu kod Aleksinca i u njoj će stanovati tročlana porodica.

Krkobabić: Tri minibusa za naše ljude na Kosovu i Metohiji

„Danas je dodeljeno još 26 vozila za još 26 lokalnih samouprava, od kojih je devet pograničnih. Važno je naglasiti da tri vozila idu na Kosovo i Metohiju - u Zubin Potok, Gnjilane i Kosovsku Kamenicu. Ovoga puta i lokalne samouprave učestvuju sa značajnim sredstvima, to je zajednička akcija koja za cilj ima da reši pitanje prevoza u selima. Najstariji i najmlađi kojima je to najpotrebnije, mogu da računaju na rešavanje ovog problema u selima i to besplatno“, izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon što je završen rad Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva na teritoriji Republike Srbije.

Komisija na čelu sa dekanom saobraćajnog fakulteta prof. dr Nebojšom Bojovićem i njegovim zamenikom, prodekanom za naučno - istraživački rad prof. dr Daliborom Pešićem, ocenjivala je 35 pristiglih prijava, a raspoloživa sredstva, uvećena u odnosu na prošlu i pretprošlu godinu na 182 miliona dinara, raspoređena su na najbolje rangirane jedinice lokalne samouprave.

„Drago nam je što smo ovog puta prema propisanim kriterijumima mogli da prioritizujemo neka rubna područja na kojima prethodnih godina nije bio akcenat, zbog veće ugroženosti drugih delova naše zemlje. Pitanje kretanja stanovništva je jedno je od esencijalanih i nadam se da će se ova akcija nastaviti, da će biti obezbeđeno još sredstava da se uđe u srce Srbije i pruži svim ljudima u selima ono što je najvažnije – kretanje i mobilnost“, istakao je dr Nebojša Bojović.

Današnjom odlukom o dodeli novca za ove namene, ukupan broj jedinica lokalnih samouprava koje su za tri godine ovim programom snabdevene besplatnim prevozom za žitelje sela sa svojih teritorija, popeo se na 61. Na ovaj način, biće rešen problem prevoza za više od 400.000 stanovnika u oko 1.200 sela.

Čak 20 od ovih 26 opština kojima su danas dodeljena sredstva za kupovinu minibusa, nije do sada imalo organizovan gradski i prigradski prevoz.

Minibusevi kupljeni ovim sredstvima služe za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Na ovaj način stanovnicima sela omogućava se obavljanje privredne aktivnosti, dostupnost adekvatne zdravstvene zaštite, odlazak u školu najmlađima, sportske i kulturne aktivnosti.

Krkobabić: Od početka akcije naselili smo jedno veliko selo ili osrednju opštinu

„Jedna trećina podnosilaca prijava i dalje ide iz grada u selo. Ako pitate ove mlade ljude oko mene čućete da imaju i po 20 godina i živeće u selima širom Srbije. Imamo još dva dana, konkurs je otvoren do 1. novembra, a ukupan broj dodeljenih kuća biće 2650. Ono što je važno da naglasimo je da ovaj program dodele sredstava za kupovinu seoskih kuća za naše mlade nastavljamo odmah početkom sledeće godine“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić potpisavši danas u Palati Srbija još 120 ugovora za kupovinu kuća na selu i dodao „Broj novih stanovnika približava se broju od 10.000, što je ravno jednom velikom selu Srbije ili jednoj prosečnoj opštini“.

Jelena Stepić, profesor matematike u zrenjaninskoj tehničkoj školi živeće blizu roditeljskog doma u Srpskom Itebeju u opštini Žitište „Ostajem u svom selu i tu planiram da stvaram porodicu. Drago mi je što moja kuća ovog puta ima najveću okućnicu, baviću se ratarstvom i povrtarstvom, a moji će mi svakako pomoći“.

Najviše novih seoskih kuća danas su dobili Sombor – 14, Nova Crnja – 9, Novi Kneževac i Bečej – 8, dok u ostalim delovima Srbije prednjače Pirot i Golubac. Najtraženije selo je ovog puta Banatsko Aranđelovo u koje će se doseliti pet porodica, među kojima i bračni par sa osmoro dece.

Zamenik predsednika komisije, agroekonomista Milan Prostran istakao je vidljive rezultate posle nepune tri godine „Ovaj program ima strateško - razvojni karakter po ugledu na svetske programe, stručno - naučni karakter uz podršku SANU i pre svega vanpolitički karakter.“

Anđela Urošević i Srđan Pantić čekaju bebu i živeće u selu blizu Paraćina „Ovaj konkurs je bila za nas odskočna daska. Mislim da je važno za svakog da se osamostali, da ima svoj krov nad glavom i svoje parče hleba. Planiram da otvorim salon lepote, a suprug i ja ćemo se svakako baviti poljoprivredom.“, rekla nam je Anđela.

Dobitnici kuće u selu kod Bečeja Daliborka i Dušan Vujčin bili su iskreni „Sve koje znamo morali su da uzmu kredit da bi kupili kuću, a mi smo svoju dobili i to čini mi se preko noći. Zahvalni smo Ministarstvu za brigu o selu, naš san se ostvario“, rekao nam je Dušan.

Najjeftinija kuća ovoga puta koštala je 480.000 dinara i nalazi se u somborskom selu Bezdan, a dobitnici najveće kuće od čak 346 kvadrata sele se u Srpsku Crnju, gde će moći da sade i gaje na više od 19 ari placa.

Milan Krkobabić: Uspešna zadruga – živo selo!

„Mali i usitnjeni posed u proseku 5,4 hektara, kakav je u Srbiji, nameće potrebu za udruživanjem u zadrugu kao najprimereniji oblik ekonomske organizacije, koji omogućava da poljoprivrednici postanu uspešni robni proizvođači, istakao je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, otvarajući u Baču „Treću zadružnu školu Bač – Bački Gračac – Doroslovo 2023.“ i dodao: „Zadruge su nužnost opstanka sela, mislim, pre svega, na evropski model zadrugarstva koji je danas prisutan u Srbiji. A praksa potvrđuje da svuda gde postoje uspešne zadruge i sela su živa - sa bogatim kulturnim i sportskim životom“, istakao je Krkobabić.

U ime organizatora, dobrodošlicu polaznicima Treće zadružne škole poželela je mr Jelena Nestorov Bizonj, predsednica Zadružnog saveza Vojvodine, koja je govorila o primerima uspešnih zadruga AP Vojvodine, među kojima ima i takvih koje bi poželele mnoge razvijene evropske zemlje.

Skupu su se obratili i Miloš Vuković, direktor zemljoradničke zadruge „Zadrugar“ Bač, Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine i Petar Samolovac, pomoćnik Pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo AP Vojvodine.

Na okruglom stolu „Stanje i izazovi u poljoprivredi i zadrugarstvu“ svoje stručne poglede saopštili su profesori Novosadskog univerziteta: Žarko Ilin, Vitomir Vidović i Aleksandar Sedlar.

Učesnici i gosti Treće zadružne škole obišli su zemljoradničke zadruge: „Zadrugar“ Bač, „Agrolika“ Bački Gračac i „Nagy ret“ Doroslovo.

Krkobabić: Još 100 devojčica i dečaka u seoskim kućama širom Srbije

„Još 100 devojčica i dečaka sa svojim roditeljima pronašlo je novi dom u seoskim kućama širom Srbije. Među njima je i porodica sa osmoro dece koja odlazi put Banatskog Aranđelova“, izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon sednice komisije, na kojoj je odobreno još 120 zahteva za kupovinu kuća na selu i dodao „Nastavlja se trend - jedna trećina njih odlazi iz grada u selo, a disperzija je široka - od Vojvodine do juga Srbije. Ukupno je do sada dodeljeno čak 2320 kuća, za 6500 ljudi i 3200 dece“..

Autor:Milan Obradović

Zamenik predsednika komisije, agroekonomista Milan Prostran podelio je utiske nakon sednice “Komisija je i ovoga puta imala zadovoljstvo da konstatuje da je interesovanje sve veće. Smatramo da bi u Budžetu za narednu godinu trebalo obezbediti i veća sredstva nego prethodnih godina za ovaj program“.

Nakon današnje sednice održane u Palati Srbija želja da se konačno probude u sopstvenom domu ispunjena je za 179 ljudi i 100 mališana, tačnije još 59 parova, 24 samohrana roditelja i 37 pojedinaca!

Najviše kuća danas je odobreno u Somboru – 14, Novoj Crnji – 9, Novom Kneževcu i Bečeju – 8, dok je najveće interesovanje u ostalim delovima Srbije vladalo za Pirot i Golubac. Najtraženije selo je ovog puta Banatsko Aranđelovo u koje će se doseliti pet porodica, među kojima i bračni par sa osmoro dece.

Dobitnici najveće kuće od čak 346 kvadrata sele se u Srpsku Crnju, gde će moći da sade i gaje na više od 19 ari placa. Najveća okućnica od oko 40 ari, pripala je, međutim, samostalnom poljoprivredniku u Opštini Žitište, selu Srpski Itebej. U najmanju kuću od 40 kvadrata, u rumskom selu Dobrinci, useliće se samohrana majka sa dvoje dece. Najjeftinija kuća ovoga puta koštala je 480.000 dinara i nalazi se u somborskom selu Bezdan.

Ministar Krkobabić sa ambasadorom Japana Imamurom Akirom:
Socijalna-garantovana penzija u Japanu od šezdesetih u iznosu od 600 dolara mesečno

Prvi susret ministra za brigu o selu Milana Krkobabića sa novoizabranim ambasadorom Japana u Republici Srbiji Nj.E. gospodinom Imamurom Akirom održan je danas u Palati Srbija.

Autor:Siniša Đukić

Tema sastanka bila je kako očuvati i unaprediti ruralne sredine i pospešiti međusobnu saradnju Srbije i Japana na tom polju.

„„Kvalitet života u seoskim sredinama, pogotovo onih najmlađih i najstarijih je prioritet države Srbije“„ rekao je Krkobabić.

Posebno je istaknuto da socijalna – garantovana penzija kao institut socijalne politike predstavlja najefikasnije sredstvo u borbi protiv siromaštva. Prema rečima gospodina Imamure ovaj vid davanja za najstarije u Japanu postoji od šezdesetih godina prošlog veka, danas iznosi oko 600 dolara mesečno i veoma je dobro primljen, pa inicijativu za uvođenje socijalne – garantovane penzije u Srbiji smatra izuzetno bitnom i opravdanom.

I jedna i druga zemlja nalaze načine da život na selu učine primamljivim i da proces migracija iz gradova u sela, koji je započeo u vreme pandemije korona virusa, nastave novim programima za obnavljanje nerazvijenih regiona i sistematskim poboljšavanjem uslova života i rada u seoskim sredinama.

U narednom periodu biće razmotreni konkretni programi Vlade Japana za poboljšanje kvaliteta života u lokalnim sredinama Srbije.

Sastanku su prisustovali i treći sekretar Ambasade Japana Ogura Kaori, sekretar Ministarstva za brigu o selu Snežana Petrović i pomoćnik ministra Tijana Nešić.

Krkobabić u Adi: Mol - magnet za mlade

„Mol je selo iz koga se ne odlazi. U njemu se ostaje i u njega se dolazi. Čak 28 kuća dobilo je nove vlasnike, mlade ljude sa decom. Više nego sigurno je da je Mol magnet za mlade“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u poseti opštini Ada u Srednjobanatskom upravnom okrugu.

Autor: Dragan Gojić

Nakon sastanka sa opštinskim rukovodstvom, Krkobabić je u selu Mol posetio tročlanu porodicu Čilag koja je, na konkursu Ministarstva za brigu o selu, dobila sredstva za kupovinu seoske kuće od 94 metara kvadratnih sa okućnicom.

„Srećni smo! Potrebna su ulaganja na fasadi i unutra, ali brzo ćemo imati domaćinstvo po našoj meri i zdravu sredinu za našeg dečaka„, izjavili su Silvija i Mikloš, koji su podstanarski život napokon zamenili sopstvenim krovom.

Njihove komšije u istom selu su i Ljubica Zarić i Miloš Simendić. Skućili su se na isti način, u prostranoj kući od čak 108 kvadrata sa oko 5 ari placa, a ministrova poseta zatekla ih je u radovima, ali i pripremi venčanja koje je zakazano za subotu.

„Najlepši poklon za venčanje je ova kuća u kojoj počinjemo zajednički život„ rekla nam je radosno Ljubica, koja je iz velikog grada Novog Sada rešila da se preseli u ovo mirno banatsko selo u kome je njen izabranik odrastao.

U selima opštine Ada preko konkursa Ministarstva za brigu o selu do sada je dodeljeno čak 38 kuća sa okućnicom za mlade ljude koji svoju i budućnost svojih porodica vide na selu.

„Neverovatan broj porodica se nastanio samo u jednom selu. Mi kao opština možemo samo da se radujemo i da im pružimo svaku podršku da se ovde dobro osećaju i da imaju kvalitetan život „, izjavio je predsednik opštine Ada Zoltan Bilicki.

Ministar je, zajedno sa predsednikom Akademijskog odbora za selo SANU Draganom Škorićem porazgovarao sa meštanima ove multietničke opštine u renoviranom Domu kulture koji je pretvoren u pravi multifunkcionalan objekat - sa opštinskom kancelarijom, bioskopskom salom, bibliotekom i čitaonicom. Ovaj moderni objekat, ponos svih molčana je danas bio mali da primi seljane sela svih nacionalnosti koji su želeli da uđu.

Kuće za još 100 porodica u 79 sela
Krkobabić: Ključevi za heroje

„Na ovaj način Republika Srbija odnosi prave, suštinske, ljudske pobede. Bez ovakvih pobeda ne možemo da idemo napred. Ovo su pravi heroji, ali mi im nećemo dati medalje - daćemo im ključeve. Dobiće svoj krov nad glavom i oni su budućnost Srbije“ poručio je danas u Palati Srbija ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon potpisivanja 100 ugovora sa novim vlasnicima seoskih kuća sa okućnicom.

Autor: Miloš Miškov

Krov nad glavom dobilo je još 248 ljudi, od čega je 98 mališana. Time se ukupan broj useljenih kuća od početka programa popeo na 2.200, a samo ove godine dodeljena su sredstva za 540.
Među današnjim zvaničnim vlasnicima svoje prve nekretnine je 50 parova, 17 samohranih roditelja i 33 pojedinca. Nove komšije stižu stanovnicima 79 naselja u 40 opština.

Nekadašnja prvakinja Balkana u triatlonu Vida Medić, nakon zavšene likovne akademije ostala je da živi u Beogradu punih 12 godina, a sada je rešila da se preseli u Bačku Topolu i u selu Bajša useli u svoju kuću „Rođena sam u Kninu, živela na raznim mestima, u Srbiji i inostranstvu. Ova kuća je prvo što imam na svoje ime. Posebno mi znači u trenutku kada sam pokrenula i sopstveni posao – pišem i ilustrujem knjige za bebe. Svoj život i porodicu vidim u Bajši, a moje knjige će videti ceo svet“, rekla nam je nasmejana Vida.
Edita i Željko Vračević sa svoje troje dece podstanarski život u Malom Zvorniku zameniće seoskom sredinom Donje Borine i mirom u sopstvenom domu „Ovo je za nas zaista novi početak i velika briga manje. Presrećni smo što ćemo napokon imati svoj krov nad glavom, a deca zdraviju sredinu za odrastanje“ izjavio je Željko.

Opština Novi Bečej gde će se doseliti 14 porodica, od čega polovina u selo Novo Miloševo, ovoga puta je na vrhu po broju useljenih kuća. Veliko interesovanje je bilo i za naselja Odžaka, u kojima će život započeti 12 porodica, kao i Šida gde će oživeti osam napuštenih kuća. U ostalim krajevima Srbije prednjače Vladimirci, Blace, Aleksinac i Svilajnac, gde se migracijom mladih iz sela u grad sve više menja demografska slika.
Najjeftinija nekretnina ovog puta košta 522.333,51 dinara, nalazi se u selu Torda kod Žitišta i biće novi dom dvadesetogodišnjeg mladića koji u njemu namerava da stvara svoju porodicu.
Najmanje kuće od 43 kvadrata dobiće vlasnike u Baču i Šidu, najveća od 272 kvadrata u Bačkoj Topoli, dok je najprostranija okućnica od 13,5 ari pripala supružnicima u Vladimircima.
Gradsku adresu za seosku promeniće 22 porodice, a mesta iz kojih odlaze u sela svih krajeva Srbije su Beograd, Niš, Zrenjanin, Zaječar, Jagodina, Surdulica, Aleksinac.

Nakon što je Vlada Srbije odobrila dodatnih 395 miliona dinara za Program dodele bespovratnih sredstava za ove namene, omogućena je kupovina još 350 kuća, od kojih je prvih 100 danas već dobilo svoje vlasnike.

Krkobabić: 17 minibuseva za 17 opština uključujući i Kosovo i Metohiju

,,Besplatan prevoz od sela do sela i od sela do grada, nasušna je potreba i starih i mladih. Današnji konkurs otvara mogućnost da sedamnaest opština problem mobilnosti seoskog stanovištva definitivno reši. Prednost će i ovoga puta biti data nerazvijenim i rubnim područjima’’ – izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, povodom raspisivanja javnog konkursa za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na celokupnoj teritoriji Republike Srbije.

Autor: Amir Hamzagić / Ministarstvo za brigu o selu

Novi Javni konkurs Ministarstva za brigu o selu, za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na teritoriji Republike Srbije raspisan je danas i biće otvoren do 13. oktobra. Na sednici Vlade usvojena je Uredba o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minubuseva za prevoz seoskog stanovništva kojom je predviđeno još 120 miliona dinara za tu namenu, do sedam miliona dinara po vozilu. Sprovođenjem ovog programa u 2021. i 2022. godini obezbeđen je prevoz u 35 jedinica lokalnih samouprava, od kojih 28 pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima. Na taj način 847 sela do sada je dobilo redovan prevoz.

Krkobabić: Dodeljeno još 100 kuća u selima Srbije
Time je broj kuća od početka programa povećan na 2.200

“Jača interesovanje za kuće na selu. Svakodnevno se povećava broj zahteva. Svima onima koji ispunjavaju uslove izaćićemo u susret. Kada su u pitanju mladi ljudi za državu Srbiju ne postoje nedoumice. Krov nad glavom je prioritet!”, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić posle sednice Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, na kojoj je dodeljeno novih sto kuća.

Prema rečima zamenika predsednika komisije agroekonomiste Milana Prostrana, krov nad glavom dobiće 248 ljudi. Najviše kuća dodeljeno je u opštini Novi Bečej (od čega šest u Novom Miloševu). U drugim krajevima Srbije prednjače: Vladimirci, Blace, Aleksinac i Svilajnac.

Najjeftinija kuća na selu koštala je 522.333,51 dinara, a nalazi se u selu Torda kod Žitišta. Najmanja kuća od 35 kvadrata biće useljena u Karavukovu u opštini Odžaci, najveća od 272 kvadrata u Bačkoj Topoli, dok je najveća okućnica od oko 13,5 ari pripala supružnicima u Vladimircima.

Ministar Krkobabić i Episkop Ignatije: Sabornost i moba temelj zadrugarstva

„Sabornost i moba temelj su zadrugarstva“ istakli su ministar za brigu o selu Milan Krkobabić i Nj.P. Episkop braničevski g. Ignatije danas u zemljoradničkoj zadruzi „Sveti Trifun“ u Velikoj Plani.

Na obroncima iznad manastira Koporin ministar i episkop sastali su se sa predsednicima opština Velika Plana, Paraćin i gradonačelnikom Požarevca.
Manastir Koporin, biser braničevske eparhije, pored razgranate manastrirske ekonomije, pod svojim okriljem ima i zemljoradničku zadrugu „Sveti Trifun“, kojoj su 2021. godine dodeljena sredstva iz Programa podrške razvoju zadrugarstva Ministarstva za brigu o selu, za nabavku opreme i mehanizacije u vinogradarstvu.
Zadružne parcele pod vinovom lozom, ukupne površine sedam hektara uz novu, savremenu opremu i načine odležavanja u barik buradima, sada daju godišnje oko 25.000 litara vina.

„Držimo se uglavnom autohtonih sorti belog grožđa kao što su italijanski Rizling i Tamjanika od belog grožđa, a od crvenog najzastupljeniji je Prokupac“, rekao nam je Episkop Ignatije i dodao: „U sezoni berbe, organizuemo mobe kao nekada, u kojima učestvuje pored sveštenika manastira oko 200 ljudi iz svih okolnih sela. To su dani o kojima se posle tokom cele godine priča“.

Najznačajniji kupci ove zadruge su trgovinski lanci, manastiri, hodočasnici koji posećuju manastir, a zadruga za sada nema ambicije za plasman na inostrano tržište.

Ministar Krkobabić je zajedno sa predsednikom opštine Velika Plana Igorom Matkovićem, predsednikom opštine Paraćin Vladimirom Milićevićem i gradonačelnikom grada Požarevca Sašom Pavlovićem prisustvovao tradicionalnom blagodarenju Gospodu za novi rod i berbu grožđa.

Krkobabić: „Život na selu“ kroz fotografiju i stihove

„Na Miholjskim susretima u Konopnici izabrane su najbolja fotografija i pesma o životu na selu“ poručio je ministar Milan Krkobabić, nakon održanih Miholjskih susreta u Opštini Vlasotonce, manifestaciji koju je pre tri godine osmislio i utemeljio sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem.

Lepotu i autentičnost seoskog života objektivom svog fotoaparata zabeležio je Dalibor Ilić iz sela Orašje i osvojio prvo mesto na ovom konkursu.

Najlepše stihove koji slave seoski život „Sd da pogledaš moje selo, lepotinja. Nov, ubav, golem mos, crkva lepa trešti. Crkveno sređeno, čk i letnjikovac ima. Nigde lepše ko u Konopnicu za Miholjske susrete nije....“ ispevala je Vesna Jovanović, učiteljica iz Konopnice.

„Osim fotografijom, bavim se i planinarenjem, pa mi je velika strast da beležim posebne momente na svojim putovanjima. Najviše me inspiriše seoski život. Istovremeno i prelepa, darežljiva priroda i velika muka i trud seljaka“, rekao nam je Dalibor Ilić čiji je snimak pobedio u konkurenciji od 55 pristiglih.

„Moje selo Konopnica“, napisana autentičnim prizrensko-timočkim dijalektom, osvojila je glasove i žirija i publike. Rečnikom predaka, na duhovit način Vesna Jovanović opisala je kako se nekada živelo u Konopnici.
„Ovogodišnji Miholjski susreti podsetili su na najlepše dane u ovom selu kada je sve vrvelo od naroda, smeha i graje“ rekla je ona.

Ovom svojevrsnom trijumfu kreativnosti, u ljupkom mestu kraj Vlasine, protekle nedelje prisustvovalo je gotovo 5.000 posetilaca. Osim takmičenja za najfotografiju i pesmu inspirisanu selom, organizovane su i tradicionalne sportske i narodne igre, muzički nastupi i gastronomski specijaliteti.
Hiljade gostiju i učesnika uživalo je u izložbi dečijih radova, slušanju zdravica, izvornih pesama i foklornom nastupu. Najviše smeha izazvalo je takmičenje mališana u tradicionalnim sportskim igrama – nadvlačenju konopca, stonom tenisu i malom fudbalu.

Odličnom raspoloženju, doprineo je nastup proslavljenih Vlasotinčana Mateje Stanisavljevića, najboljeg mladog trubača na saboru u Guči, kao i Davida Antića čiji je orkestar ove godine osvojio drugo mesto u Dragačevu.

Prethodne nedelje okupljali su se i seljani Nove Varoši, Sokobanje, Babušnice, Paraćina, Rače, Varvarina, Boljevca i Vladimiraca i proslavljali svoje Miholjske susrete. Svako u skladu sa tradicijom svog kraja. Takmičili su se frulaši i guslari, trčalo se u džaku, takmičilo u klisu, nadvlačenju konopca, pikadu, a nezaobilazni su bili i gurmanluci poput gulaša, kotlića i svih vrsta kolača.

Ovog vikenda svi putnici namernici i slučajni prolaznici imaju šarenolik izbor manifestacija širom Srbije. U Kosjeriću ih očekuju boćanje, streličarstvo, društvene igre, folklor, recitovanje, izvorno pevanje. Bačka Palanka planira izlužbu rukotvorina, suvenira i izbor najlepše nošnje, dok će se meštani belopalanačkih sela takmičiti u pripremanju proje. U Knjaževcu goste će dočekati pevači, besednici, frulaši, gajdaši, dok Ljubovija obeležava Miholjske susrete uz Drinsku regatu. Pirot, Prijepolje, Irig, Krupanj i Knić nude ovog vikenda takođe bogat kulurno – umetnički i sportski program.

Krkobabić i akademik Škorić sa meštanima sela Vinci

„Golubac i njegova sela su bez ikakve sumnje realna šansa za novi početak svih onih koji žele da se nastane u ne tako malom broju praznih kuća, ali i da i otpočnu sopstveni posao u turizmu ili poljoprivredi. Dovoljno je reći da Srbija nema more, ali da se Dunav od zidina golubačke tvrđave prostire šest kilometara u širinu“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, prilikom današnje posete Braničevskom okrugu gde je, zajedno sa predsednikom Akademijskog odbora za selo SANU akademikom Škorićem obišao opštinu Golubac.

Ministar je svoju posetu započeo sastankom sa predsednikom opštine dr Nebojšom Mijovićem i rukovodstvom opštine, a teme sastanka bile su zadrugarstvo i turistički potencijali razvoja Golupca i njegovih sela. Mijović je zahvalio ministru na programima za revitalizaciju sela koje Ministarstvo za brigu o selu realizuje i na čijim konkursima je ova opština dobila značajna sredstva, zahvaljujući kojima se oseća znatan boljitak u kvalitetu života meštana golubačkih sela.

Jedan od tih programa je realizovan prošlog aprila kada je Golubac dobio bespovratna sredstva u iznosu od sedam miliona dinara za nabavku minibusa za prevoz seoskog stanovništva. Minibus je sada stigao i putnici iz 21 golubačkog sela od juče konačno ne moraju više da brinu o prevozu. Služiće za prvoz iz jednog sela u drugo, kao i iz udaljenih sela u Golubac.

„Ovo je velika stavr za nas, više ne moramo da molimo nekoga da nas odveze kod lekara ili da skupljamo novac za taksi za svaku posetu lekaru ili odlazak u poštu ili kupovinu“, rekli su vidno uzbuđeni meštani sela Vinci sa kojima se ministar sastao u tek obnovljnim prostorijama seoskog doma kulture da porazgovara o svim problemima i pitanjima koji ih interesuju.

„Ono što nam treba i čemu se nadamo je lekar u selu i socijalna - garantovana penzija“ poverile su se ministru sredovečne gospođe, u prepunoj sali ovog lepog i uređenog braničevskog sela.

Krkobabić je nakon toga posetio i tročlanu porodicu u selu Vojilovo, koja je pre dve godine dobila kuću sa okućnicom takođe preko Programa ministarstva za brigu o selu. Aleksandar Ivković (31), Kristina Živković (33) i njihov trogodišnji sin Jakov nisu krili svoju sreću „Nije bilo teško prikupiti dokumentaciju i Opština nam je mnogo pomogla“, kaže Aleksandar. „Od tada baš mnogo pričamo o sreći koja nas je snašla. Ranije smo živeli u zajednici sa mojim roditeljima i bratom, nedaleko odavde. Sada imamo svoj komfor i mir, svoju slobodu. Planiram da ovde prebacim i odgajivačnicu pasa, koja je ostala u kući u kojoj sam odrastao.“

Aleksandar je inače zaposlen kao učitelj u osnovnoj školi u selu Braničevo, na 15 kilometara od Vojilova. Kao svakodnevni podsetnik da je u selima sve manje dece su njegovih šest đaka u učionici. Nada je da će ovaj program Ministarstva uticati da se i takva slika sve više menja.

Baš u Vojilovu, ove jeseni Opština Golubac će organizovati treći put Miholjske susrete sela, finansirane sredstvima istog Ministva. Manifestacija je planirana za sam kraj septembra uz raznovrstan program - smotru tradicionalnih sportskih igara, nastupe Kulturno-umetničkih društva, izložbu poslastica, kao i domaćih rukotvorina i zanatskih radionica.

Ni prvi značajan i uspešan program Ministarstva za brigu o selu - razvoj zadrugarstva, nije mimoišao ovu opštinu. Zemljoradnička zadruga „Golubac“ koja se bavi preradom žita, dobila je preko konkursa Ministarstva sredstva za još uspešniji svoj rad.

Krkobabić u Novoj Varoši: Običan čovek u centru pažnje

„Dosledno i uporno radićemo na tome da sve ove starije žene kojih ima dosta u selima Nove Varoši, kao i one širom Srbije dobiju zasluženu socijalnu – garantovanu penziju u iznosu ne manjem od 100 evra. To je najmanje što svi mi kao društvo i država možemo da učinimo za njih“, izjavio je između ostalog ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u Novoj Varoši, otvorivši Miholjske susrete sela u selu Božetići.

Prisutni brojni građani su sa oduševljenjem pozdravili predlog, a grupe vrednih domaćica su se interesovale kada će konačno moći da računaju na tu vrstu pomoći.
Teme neposrednog razgovora ministra sa meštanima, zajedno sa opštinskim rukovodstvom, bile su razvoj zadrugarstva, minibus za prevoz seoskog stanovništva, završetak radova na vodovodu, obnova seoskog doma kulture, pokretanje privrednih aktivnosti, posebno mogućnost da se stavi u funkciju trenutno zatvoreni obližnji tekstilni proizvodni pogon.

Predsednik opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević zahvalio je ministru na svim naporima koje ulaže u revitalizaciju sela i vidljivim, konkretnim rezultatima koje postiže „Mi kao lokalna vlast činimo sve što je u našoj moći, ali neophodna je ovakva saradnja sa republičkim nivoom. Ovo je pravi primer brige države i pravih projekata“ rekao je Vasiljević.

Nova Varoš je jedna od opština koja je po Javnim konkursima, pored sredstava za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva i finansijskog podsticaja za jednu zadrugu, drugi put dobila sredstva Ministarstva za brigu o selu za organizaciju manifestacije Miholjski susreti sela, koju je ministar Krkobabić utemeljio sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem.
Danas su Božetići brojne posetioce dočekali bogatim takmičarskim, kulturno - umetničkim i izložbenim programom.

Uz zvuke narodnih pesama, izvike i virtuoze u sviranju gusala odvijalo se takmičenje u narodnom višeboju. Odmeravale su se snage u bacanju kamena s ramena, prevlačenju klipka i konopca, obaranju ruku, skoku u dalj.
Posebno atraktivna bila je vuča vlake volovskom zapregom.
Proglašeni su i prvaci gastronomskih specijaliteta – najbolji zlatarski sir zaštićenog geografskog porekla i najukusnija heljdopita. A dok je trajala manifestacije na štandovima u blizini poprišta sportskih megdana, bili su izloženi domaći specijaliteti i narodna radinost, autentični proizvodi koji se vekovima prave na ovom području.

Danas, na verski praznik Velika Gospojina, Miholjski susreti se održavaju i u Vlasotincu, Sokobanji i Babušnici.

Ove godine ovi susreti organizuju se u 95 lokalnih samouprava, okupljaju 1500 sela sa rekordnih 200.000 učesnika i posetilaca.

„Najproja“ prečnika jedan i po metar spremljena u Medveđici kod Žagubice

Proju sa najvećim prečnikom od jedan i po metar umesila je Zorica Milosavljević iz Medveđice“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon održanih Miholjskih susreta sela u Žagubici, manifestacije koju je utemeljio zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem i koja se održava treću godinu.

Proteklog vikenda bogat celodnevni program u selu Medveđica, najmanjem naseljenom mestu Žagubičke opštine, počeo je izborom „najproje“ i „najsira“. Komisija na čelu sa Radovanom Subinom, vitezom kulinarstva i međunarodnim sudijom za ocenjivanje jela, pića i kolača, vrednovala je kvalitet i za najbolju proju, od izloženih 15, nagradila je Stanu Zarić.
Proju sa najvećim prečnikom od 146 centimetra umesila je Zorica Milosavljević, dok je najveće parče sira 42 x 43 centimetra pripremilo Udruženje žena „Homoljke“ iz Žagubice.
Odmah nakon ocenjivanja posetioci su bili u prilici da degustiraju ove specijalitete i uvere se u njihov ukus, miris i slast.

Tik pored gastronomskih đakonija odvijali su se megdani u narodnom višeboju koji iziskuje naročitu snagu i izdržljivost – bacanje kamena s ramena, nadvlačenje na brvnu, penjanje uz konpac, nadvlačenje konopca i trčanje u džaku.
U zaboravljenoj staroj, a sada oživljenoj disciplini - guranje zaprežnih kola pobedio je Zoran Grujić, a izabran je i najbrži vodonoša, zatim najveštiji momak u guranju bureta i guranju točka.
U oštroj konkurenciji po sunčanom danu birao se i najuređeniji i najmaštovitiji štand, a najveći aplauz tog dana čuo se na dodeli nagrade za najduži poljubac koja je otišla je u ruke Tatjane i Siniše Vukovića.

Kulturno - umetnički program, vlaške i srpske igre predstavili su svi ansambli opštine Žagubica, a u blizini pozornice, svoje suvenire, nošnju, sirupe, med, pekmeze i još mnogo drugih đakonija nudili su na štandovima brojni izlagači.
Manifestacija je završena veličanstvenim kolom svih učesnika i gostiju – više od hiljadu ljudi spontano se uhvatilo za ruke zaigravši na livadi, u okruženju stoletnih šuma.
Prošle nedelje Miholjske susrete priredio je i Gadžin Han u dva svoja sela – Gornjem i Donjem Dušniku. Tu su seljani odmeravali snage u gađanju lukom i strelom, obaranju s debla, penjanju uz stablo, a jedna od zanimljivih disciplina bila je gađanje sekirom u metu.

Prethodnih dana avgusta Miholjski susreti organizovani su i u selima Žitišta, Kikinde, Vrnjačke banje, Trgovišta i Majdanpeka a za naredni vikend organizatori manifestacije, koju sredstvima Ministarstva za brigu o selu ove godine priređuje 95 opština i gradova Srbije, najavili su bogat program u Subotici, Kovačici, Boljevcu, Kikindi, Merošini, Kuli i Kruševcu.

Sudeći po prethodnim i ovaj vikend biće uzbudljiv i šaren, uz tradicionalne ukuse i note, za mnoge pobednički a za ostale svakako vredan pamćenja.

KRKOBABIĆ: Upućena inicijativa za uvođenje socijalne - garantovane penzije ne manje od 100 evra

„Inicijativa za uvođenje socijalne- garantovane penzije je jedno od polazišta u borbi protiv siromaštva. Osnovno je da znamo da ako neko nema penziju i ne može da je dobije, ima više od 65 godina i nema druge prihode, je očigledno u zoni siromaštva. Svi moramo dobro da se zapitamo šta smo u stanju da uradimo da pomognemo ljudima koji su u zoni siromaštva. To nam je civilizacijski zadatak, to je merilo civilizacijskog uzleta“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, inicijator uvođenja ovog instituta socijalne politike u Republici Srbiji i dodao „Tako na primer ima ljudi koji imaju 14 godina, 11 meseci i 29 dana radnog staža, a ne stiču pravo na penziju jer je minimalni propisani uslov 15 godina. Oni najčešće nisu korisnici ni socijalne pomoći, nemaju imovinu niti bilo koji drugi vid prihoda, a među njima je evidentno najveći broj žena sa sela“.

Krkobabić je istakao da se ovaj institut socijalne politike bazira na konceptu socijalne politike Evrope i savremenog sveta. „Preko 100 zemalja sveta već ima neki vid socijalne - garantovane penzije“, rekao je Krkobabić i posebno istakao „Da ne bude zabune, to nije klasična penzija i neće se isplaćivati iz penzionog fonda“.

Inicijativa za uvođenje instituta socijalne - garantovane penzije u iznosu ne manjem od 100 evra, u dinarskoj protivvrednosti, koja će se jednom godišnje usklađivati sa troškovima života, upućena je od strane Ministarstva za brigu o selu radnoj grupi za izradu Predloga strategije za unapređenje položaja starijih lica u Republici Srbiji za period od 2024. do 2030. godine.

Krkobabić: Sela Srbije ili inostranstvo?

„Još 185 dobitnika kuća nema dilemu – selo Srbije ili inostranstvo? Odabrali su da žive i rade u selima širom Srbije, od Kanjiže do Vladičinog Hana“ izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, prilikom potpisivanja još 185 ugovora za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. Ovim je broj novouseljenih seoskih kuća iz programa Ministarstva za brigu o selu došao do 2100.

„Ovo je sjajna mera koja daje vetar u leđa mladim ljudima da počnu samostalan život, da počnu nešto sami da rade i stvaraju“ izjavila je Emilija Vujić, rešena da u vojvođanskom selu Mol  počne da se bavi voćarstvom.
I bračni par Knežević će od sada živeti u selu Mrmuš u okolini Aleksandrovca. „Radujemo se samo svom domu, jer smo do sada živeli u zajednici. U novoj sredini planiramo da otvorimo restoran i bavimo se ugostiteljstvom. Imamo jedno dete i drugo na putu, a za odrastanje dece nema zdravije sredine od seoske“, rekao nam je Danijel.

Današnjim potpisima na ugovore novi dom steklo je blizu 300 odraslih i stotinu dece. Tako u selima ostaje ili iz grada u selo prelazi 94 para, 30 samohranih roditelja i 61 pojedinac.
Motivi i zanimanja su šarolika, ali svima je zajedničko uzbuđenje koje prati svaki novi početak.

Za najlepše uređeno dvorište proglašeno je dvorište Žike Lazića iz Lapova

saopštio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon održanih Miholjskih susreta sela u Lapovu, manifestacije koju je utemeljio zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem i koja se održava treću godinu.

„Za sve je potrebna ljubav i predani rad. I kuću i vrt sam svojim rukama napravio. U njemu se nalaze biljne vrste ne samo sa našeg podneblja, već i iz raznih dalekih zemalja, sve što može ovde da uspeva posadio sam“, izjavio je Lazić. „Najveća inspiracija za mene je porodica, koja se tokom letnjih meseci okupi da uživa u ovom parčetu raja, ali draga mi je i ova nagrada kao potvrda da to što radim i drugi prepoznaju“ rekao je Lazić.
Nagradu za najlepši dvorišni detalj dobila je Slađana Dinić. Ona je svoj život u stanu oplemenila baveći se detaljima u bašti i smatra da je, osim lepote i uživanja, obaveza svih nas da brinemo o prostoru koji nas okružuje.
Lapovo je ovaj izbor održalo u okviru manifestacije Miholjski susreti sela i svoje predstavnike u dve pomenute kategorije poslalo na okružno takmičenje dvorišta iz čitave Centralne Srbije, a naredne godine planira predstavnike u još dve kategorije priznate i u svetu i u Srbiji - najlepše etno dvorište i najlepše park dvorište.  

Osim ove lepote za oči, učesnici i posetioci rekordno posećenih Miholjskih susreta u Lapovu uživali su u takmičenju u pripremi riblje čorbe, prezentaciji štandova etno udruženja, voćara, vinara, pčelara, a odjekivalo je i vatreno navijanje za pobedu u narodnom višeboju  - bacanje kamena s ramena, trule kobile, prenošenje vode i prenošenje jajeta kašikom, krunjenje kukuruza... Uz ritam i plesne korake kulturno - umetničkih društava, usledio je izbor najlepšeg i najukusnijeg starinskog kolača,  kao i najbolje urađene rukotvorine.

Opština Bogatić je svoje Miholjske susrete upriličila u selu Crna Bara, gde je okupila 12 od 14 svojih sela. Darovite  meštanke smenjivale su se na radionicama starih zanata - veza, zlatoveza, tkanja, a ništa manje zapažena bila je likovna kolonija. Osobenosti ovog kraja su vajat Hajduk Stanka u istom dvorištu kuće prvog veterinara u Srbiji Jove Aleksića, ali i etno kompleks Sovljak, jedan od pet prvih etno parkova u našoj zemlji, sa prikazom delića stare Mačve - autentičnim kućama sa okućnicom iz perioda kraja 19. veka. Na ovim lokacijama održani su pesničko veče, folklorni, pevački i instrumentalni nastupi. Najveću pažnju svakako privukao je celovečernji prikaz tradicionalnih običaja Mačve - vožnja fijakerima, presretanje prolaznika busijama, kupovina mlade i izbor za najboljeg hajduka tog kraja.

U isto vreme na drugom kraju zemlje, u istočnoj Srbiji, Miholjski susreti sela održani su po prvi put i u Lubnici kod Zaječara. Počelo je turnirom u malom fudbalu, zatim je organizovano takmičenje u spremanju tradicionalnih jela, a gostima je priređen i bogat kulturno-umetnički program uz defile foklornih grupa.
Tog dana Lubnicu je posetilo preko 1000 ljudi, među kojima je bilo  onih koji su došli iz susednih opština, ali i iz susednih država - Bugarske i Rumunije.

Organizatori manifestacije, koju sredstvima Ministarstva za brigu o selu ove godine priređuje 95 opština i gradova Srbije, najavljuju ovog vikenda bogat program u Žitištu, Gadžinom Hanu, Vrnjačkoj Banji, Žagubici i Trgovištu. Zato, svi koji nisu otišli na letovanja izvan granica naše zemlje, ili se spremaju za putovanja, imaju otvoren poziv da svoje vreme kvalitetno provedu uz odličnu zabavu, stare, proverene gurmanluke i ponešto nauče o detaljima iz zaboravljene srpske tradicije.

„Edi Tajm etnomuzikolog, najbolji je srpski gajdaš“

saopštio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon održanih Miholjskih susreta sela u Đurincu kod Svrljiga, manifestacije koju je utemeljio zajedno sa pesnikom Ljubivojem Ršumovićem i koja se održava treću godinu.

Na takmičenju u Svrljigu izabran je najbolji srpski gajdaš, Edi Tajm (35), etnomuzikolog iz Sremske Mitrovice. U tesnoj međunarodnoj konkurenciji gde su se za titulu za najvećeg virtuoza na ovom tradicionalnom instrumentu, borili domaći, ali i izvođači iz Makedonije, Bugarske i Grčke, pobedio je mladi profesor u muzičkoj školi, koji svira i druge tradicionalne instrumente poput frule i kavala.

Edi Tajm se izdvojio i time što uz sviranje na gajdama i peva. Prema oceni žirija etnomuzikologa, među kojima i članica Instituta SANU Mirjana Zakić, njegov nastup u kategoriji troglasnih gajdi nagrađen je kao najkompletniji.

„Konkurencija je bila jaka, bilo je ukupno 18 učesnika iz svih krajeva Srbije i okolnih zemalja. Takmičilo se mnogo mladih gajdaša koje izuzetno cenim, poput našeg najmlađeg izvođača na ovom instrumentu Filipa Bogdanovića iz Lebana“– rekao nam je Edi Tajm.

Mnoge je iznenadilo što su se za titulu naj-gajdaša borile i dve devojke. To su Kalina Nikolova iz Bugarske i Stanislava Đorđević iz Sombora.

Na bini u Đurincu svoje umeće prikazala su i braća Jovanović, Jovan (22) i Aleksandar (20), poznati svrljiški gajdaši. Ljubav prema ovom instrumentu, naročito tipu troglasnih svrljiških gajdi preneo im je pradeda Nenad, a svirao ih je i čukundeda Petronije Jovanović.

„U vreme naših predaka nije se mogla zamisliti svadba u Svrljigu bez gajdi, dok je danas svojevrstan spektakl kada mladenci zatraže gajdaša“- izjavio je Jovan.

Osim ovog takmičenja, na manifestaciji u Svrljigu bila je organizovana i radionica za decu u pripremi belmuža, promocija starih nošnji i zanata kao i igre za penzionere, gde se u šahu i pikadu nadmetalo oko 50 tročlanih ekipa.

U ime Ministarstva za brigu o selu prisutvovovao je državni sekretar Zoran Dimitrijević i poručio da su „Miholjski susreti sela“ prilika da se ponovo pokažemo kao dobri domaćini, kao tolerantni ljudi koji rado organizuju ovakve manifestacije.

Ovaj događaj, ali i susrete organizovane prethodnih dana u Medveđi, Sjenici, Zaječaru, Aleksincu i Trsteniku, posetilo je više od 15.000 ljudi. Osim gostiju iz naše zemlje, programi su privukli i veliki broj turista iz inostranstva, posebno Rumunije i Bugarske.

Organizatori manifestacije koju sredstvima Ministarstva za brigu o selu ove godine priređuje 95 opština i gradova Srbije, najavljuju ovog vikenda bogat program u Lapovu i Bogatiću. Zato, svi koji nisu otišli na letovanja izvan granica naše zemlje, ili se spremaju za putovanja, mogu svoje vreme kvalitetno da provedu uz odličnu zabavu, stare, proverene gurmanluke i ponešto nauče o detaljima iz zaboravljene srpske tradicije. Spisak mesta sa datumima održavanja programa ovog leta i jeseni, nalazi se se na sajtu Ministarstva za brigu o selu.

Zoran Božović novi srpski harambaša

Miholjski susreti Ministarstva za brigu o selu, koje su pokrenuli i utemeljili pesnik Ljubivoje Ršumović i miinistar Milan Krkobabić ustoličili su, u selu Popučke, novog srpskog harambašu. To je Zoka Harambaša, koji staje rame uz rame sa Zekom Harambašom, Stanojem Glavašem i samim Hajduk Veljkom.

Na Miholjskim susretima Valjevskih sela ove subote u Popučkama, svoju snagu i veštinu Zoran je dokazao na megdanu bacanjem kamena s ramena, nadvlačenjem konopca i klipka, obaranjem ruke i skokom u dalj.
„Za hajduka je najvažnije da je kadar stići i uteći i na strašnom mestu postojati, a meni je kao novom valjevskom i srpskom harambaši posebno draga ova titula jer je nisam zaslužio lako“, rekao nam je Zoka Harambaša i dodao „Takmičenje je bilo zanimljivo i naporno. Najjača konkurencija bila je u nadvlačenju konopca, a najteža disciplina bacanje kamena s ramena, u kojoj sam imao oštru konkurenciju vrlo visokih i snažnih hajduka“.

A ko su bili ti čuveni srpski hajduci, uzori Zoke Harambaše?

Stanoje Glavaš, čije je pravo ime Stanoje Stamatović, bio je hajduk pre ustanka u Smederevskoj nahiji i jedan od mogućih kandidata za vođu Prvog srpskog ustanka. Upravo je na njegov predlog izabran Karađorđe Petrović. O njegovom junaštvu, opevanom u pesmama, uči se i danas, a dramu o njemu napisao je Đura Jakšić.
Hajduk Veljko Petrović, rođen je kod Zaječara. Učestvovao je u Prvom srpskom ustanku u četi sa Glavašem. Zapamćen je kao odlučan i izuzetno hrabar. Odlikovan je i  ruskom Velikom zlatnom medaljom za hrabrost. Krajinski vojvoda postao je godine 1811, kada je upućen u Negotin. Po rečima Vuka Stefanovića Karadžića Hajduk Veljko spada u red najvećih junaka i može se porediti sa Milošem Obilićem ili čak sa samim Ahilom. Ostao je upamćen po izjavi :„Glavu dajem, Krajinu ne dajem“.

Na Miholjskim susretima sela, manifestaciji koju sredstvima Ministarstva za brigu o selu ove godine organizuje 95 opština i gradova Srbije, u Valjevu je osim izbora harambaše održan bogat sportski, kulturni i gastronomski program. Oko 1.000 posetilaca je uživalo u sunčanom danu u Popučkama, uz nastupe kulturno - umetničkih društava,  dečiji maksenbal, mađioničarsku predstavu, kao i takmičenja u malom fudbalu, gastro festu i kafanskim igrama.

„Podeljene su medalje u takmičenjima u šahu, tabliću, pikadu, dominama, kao i u turniru u fudbalu gde se nadmetalo sedam ekipa“ kažu organizatori programa u Valjevu. „Svoj deci koja su uestvovala u smotri kulturno - umetničkih društava dodeljene su medalje, kao i mališanima koji su odneli pobedu za naj-kostim na maskenbalu. Čak 12 ekipa odmerilo je snage u pripremi gulaša, pasulja, specijaliteta od mesa. Birao se i najmlađi kuvar i najlepša kuvarica.“

Prethodnih dana jula Miholjski susreti organizovani su i u selima Topole, Petrovca na Mlavi, Svilajnca, Dimitrovgrada, Aleksandrovca, a danas se program održava u Crnoj Travi. Time su završene julske priredbe, a u avgustu svoje priprema 14 opština. Njihov raspored i program nalazi se na sajtu Ministarstva za brigu o selu, uz poziv svim zainteresovanim građanima da ih posete, dožive nešto novo i drugačije i u tome uživaju.

Dvehiljadita kuća za Dijanu i Miloša

Bračni par Kantar, Dijana i Miloš i dvomesečni Vasilije iz Beograda odlaze u Aleksandrovo u Novoj Crnji.

Na današnjoj sednici Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u Palati Srbija krov nad glavom obezbeđen je za još 140 porodica. Sa ovim brojem, od početka programa oživela je čak 2.031 napuštena kuća širom Srbije. U njima je sreću pronašlo 6.000 ljudi i 2.750 mališana.

Tim povodom ministar za brigu o selu Milan Krkobabić kratko je izjavio „Srbija ovako pobeđuje“ i, čestitajući dodelu dvehiljadite kuće mladom bračnom paru, dodao „Naš zajednički san se ostvaruje i nastavlja. Garant za to su upravo svi ovi mladi ljudi koji su konkurisali i koji će tek konkurisati“.

Dijana i Miloš trenutno žive u zajedinici sa Miloševim roditeljima u Zemunu, ali jedva čekaju da počnu sa pripremama za selidbu u Aleksandrovo. „Odrasla sam u Novoj Crnji i naš novi dom neće biti mnogo udaljen od moje rodne kuće“ kaže Dijana i dodaje da osim 75 kvadrata stambenog prostora, uz kuću ide i velika okućnica gde nameravaju da pokrenu plasteničku proizvodnju. „Smatramo da je selo lepša i čistija sredina za život i za odrastanje dece“ rekli su nam ovi dvadesettrogodišnji supružnici.

Iznenađuje hrabrost mlađih od 30 godina, koji prednjače među učesncima u Javnom konkursu za kuće na selu. I nakon treće ovogodišnje Komisije, prosek godina dobitnika je 29.
Prema rečima prof. dr Vladana Đokića, rektora Beogradskog univerziteta i predsednika komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta, vlasnici danas odobrenih kuća su 69 parova, 22 samohrana roditelja i 49 pojedinaca.
„Ovo je jedan od najznačajnijih državnih projekata u Srbiji koji se već treću godinu uspešno realizuje na inicijativu ministra Krkobabića i Ministarstva za brigu o selu„ rekao je prof. Đokić. „Do sada je usrećio hiljade ljudi, od kojih je najmanje trećina prešla da živi iz grada u selo. To je lepa perspektiva.“ rekao je Đokić.

Najjeftinija nekretnina ovog puta koštala je 536.721,07 dinara, a nalazi se u Žitištu, u selu Srpski Itebej. Najmanja kuća, površine 32 kvadrata je u Sinoševiću u Šapcu, koju će dobiti samohrana majka, dok će mladi poljoprivrednik postati vlasnik najveće kuće od 297 kvadrata u Bačkoj Palanci, selu Silbaš. Njena cena je 1.195.000 miliona dinara. Najveću okućnicu, ovoga puta, od preko 70 ari obrađivaće porodica u selu Đurđevac u Blacu.

Zamenik predsednika Komisije, agroekonomista Milan Prostran naglasio je da se radi o strateški važnom programu koji mora da živi bar 15 godina da bi dao svoje prave rezultate.
„Selo je naša budućnost, a raduje da to shvata sve više mladih u Srbiji“ poručio je Prostran.

Ne samo dvehiljadita, već i prva kuća od početka ovog programa otišla je u Novu Crnju. „Dolazak još jedne porodice u Aleksandrovo za nas je velika stvar. Ovi mladi ljudi mogu da računaju da podršku Opštine za sve ideje koje budu imali – rekao je Dragan Daničić, zamenik predsednika Opštine Nova Crnja „S ponosom mogu da kažem da je sa 69 useljenih seoskih kuća preko ovog programa, naša opština jedan od rekordera u Srbiji“.

Nakon ove sednice, stanare će dobiti prazne i napuštene kuće u 95 naselja u 47 opština. Najviše kuća, po 11, biće useljeno u Somboru i Odžacima, Kanjiži 10, a u 8 u Sremskoj Mitrovici. Na jugu ovog puta prednjače Vladičin Han i Pirot, a u centralnoj Srbiji Jagodina.

PRVA NEDELjA MIHOLjSKIH SUSRETA SELA
ŽAKLINA AĆIMOV - POBEDNICA „PRVE KROFNE“ OTKRIVA RECEPT

Manifestacija Ministarstva za brigu o selu „Miholjski susreti sela“ održana je proteklog vikenda u opštini Odžaci u selu Deronje u prisustvu velikog broja učesnika i posetilaca.

Jedna od aktivnosti na ovoj manifestaciji bilo je takmičenje za najbolju krofnu. Pobedničke krofne, meke i mirisne, napravile su članice Udruženja Tovariševo. Jedna od njih Žaklina Aćimov kaže da se oblak šećera u prahu i mirisa friškog prženog testa širio i iznad još desetak štandova gde su se spremale i jele krofne, ali da su tovariške poslastice imale najviše sreće.

„Jednostavno je. Koliko mleka - toliko vode, na svaki litar po dva jaja, zatim kvasac i brašno. Tajna je u mešenju, jer mora dugo da se mesi, a kad se ruka odmori od trnjenja a testo naraste, ponovo se mesi i odmara. Na kraju se razvuče, odvaja kalupima i prži u vrelom ulju. Spolja su meke, unutra šuplje. Pune se po ukusu, a najbolje domaćim pekmezom od kajsija“, otkriva nam recept Žaklina i dodaje „ali, obavezno posle našeg tradicionalnog ovčijeg paprikaša, od kog bride nepca.“

Osim takmičenja za najbolje jelo od ovčijeg mesa i poslasticu od testa, gosti ove seoske priredbe uživali su i u defileu fijakera, nastupu folklornih grupa, tamburaškoj i romskoj muzici. Spektakl u bačkom selu Deronje okupio je rekordnih 10.000 posetilaca!

U to isto vreme na drugom kraju Srbije, Miholjski susreti sela održani su pored Vlasinskog jezera u selu Božica u Surdulici. Tamo se odigrao šaljivi turnir u fudbalu između mršavih i debelih, a učestvovalo je 6 sela Surduličkog kraja. Pobedila je ekipa mršavih iz sela Belo Polje.

I ovde su se krčkali gurmanluci. Svinjski gulaš koji je spremalo 18 takmičarskih ekipa, degustirali su svi timovi. Sudije su, međutim, odlučivale između 17 kazana, jer je 18. „ispario“ čitav usled naleta posetilaca, pa nije ostalo ništa ni za žiri.

Deca i odrasli takmičili su se u spretnosti vožnje bicikla, zgibovima i sklekovima. Najmlađi učesnik, desetogodišnji Bogdan Mitić, zbog svoje brzine i spretnosti izazvao je burne aplauze.

Dodeljena je i nagrada za najveseliju takmičarsku ekipu, a nastupalo je i Kulturno- umetničko društvo iz Surdulice.

Miholjski susreti održani su još i u opštinama Doljevac i Boljevac, a sledeće nedelje, tačnije 21. jula njihov domaćin biće Topola, a zatim sledi Petrovac na Mlavi 28. jula.

U pripremi julskih manifestacija učestvovalo je više do 100 sela, a tim povodom prethodnih dana posetile su ih hiljade posetilaca.

Ovi susreti u selima širom Srbije nastavljaju se i tokom avgusta, septembra, oktobra i novembra, a kalendar manifestacija sa mestom održavanja i aktivnostima, za sve koji žele da ih posete, objavljen je na sajtu Ministarstva za brigu o selu.

Procena je da će ovogodišnji Miholjski susreti sela, do 1. decembra, do kada se održavaju, okupiti više od 200.000 ljudi.

KRKOBABIĆ: NEKA MIHOLjSKI SUSRETI BUDU POČETAK NAŠEG PRAVOG JEDINSTVA!

„Počeli su Miholjski susreti u selima širom Srbije. Sredinom sedmice održane su prve manifestacije u selima Doljevca i Surdulice, a već ovog vikenda nadmetanje i druženje počinje u okolini Odžaka i Boljevca – uz sportske turnire, fijakere i lipicanere, tradicionalne pesme i igre“.

Ovo je poručio danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić i ujedno pozvao sve one koji nisu otputovali na letovanje, ili baš tada kreću put mora da se zaustave, isprobaju specijalitete ovih krajeva ili učestvuju u različitim kulturnim i sportskim dešavanjima.

„Sredstva za organizovanje Miholjskih susreta sela dobilo je 95 lokalnih samouprava i ove godine očekujemo da okupe rekordnih 200.000 posetilaca“, rekao je Krkobabić i dodao: „To je buđenje sela, a naš narod voli da se sreće i susreće, okuplja, druži i veseli. Ovog leta Miholjski susreti neka pokažu novo lice Srbije. Neka budu početak našeg pravog jedinstva!“

Do kraja jula Miholjske susrete sela organizovaće opštine Topola (21. jula), Crna Trava (23. jula), Petrovac na Mlavi (28. jula), Svilajnac, Valjevo i Dimitrovgrad - 29. jula, a Aleksandrovac 30. jula. Ovi susreti u selima širom Srbije nastavljaju se i tokom avgusta, septembra, oktobra i novembra.

Gde i kada na odmor? U 95 opština i 1500 sela
Krkobabić – ponovo počinju miholjski susreti sela

„Uskoro će biti dodeljena i dvehiljadita kuća na selu. Iznenađujuće, sve više je onih iz grada koji kreću put sela, a izjava mladog Mirka Govedarice da je kuća na selu put do savršenog života je za sve nas, bez sumnje ohrabrujuće saznanje“ izjavio je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu prilikom potpisivanja još 151 ugovora za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u svim krajevima Srbije.

Mirko Govedarica, nakon pet godina podstanarskog života u gradu sa suprugom i dvoje dece od sada će živeti u selu Lazarevo u okolini Zrenjanina. „Želimo da se bavimo voćarstvom i da napravimo uzgajivačnicu pasa, a selo je jedino mesto gde možemo da ostvarimo naše planove “.

Današnjim potpisima na ugovore krov nad glavom obezbeđen je za još 229 ljudi i 103 mališana, a ukupan broj domova koji su preko Programa Ministarstva za brigu o selu dodeljeni širom Srbije bliži se neverovatnom broju od 2.000!

Nove komšije dobiće žitelji u 90 naselja u 44 opštine u Srbiji.

Željuša u Dimitrovgradu je i dalje jedna od najpopularnijih sela na jugu Srbije, gde se ovoga puta sele i dve mlade prijateljice koje će živeti u kućama jedna do druge.
„Željuša je mesto koje spaja dva grada, priroda je prelepa i radujem se što će moja ćerkica rasti u toj zdravoj sredini. Magistar sam farmacije i radim u struci u apoteci, ali želim da se oprobam i u poljoprivredi.“ izjavila je Jelena Sokolov, jedna od dobitnica sredstava za kupovinu kuće na selu. Prva komšinica biće joj drugarica Nataša Stančev, koja će se iz Dimitrovgrada preseliti sa sa trogodišnjim sinom „Dugo smo pokušavali da rešimo stambeno pitanje i ovo je stvarno ostvarenje sna. Na četvrtoj godini sam poslovne ekonomije, a planiram da se bavim i računovodstvom onlajn. Radujem se što ima dosta novih porodica koje su se doselile u Željušu“, rekla nam je Nataša.

Zahvaljujući ovom Programu Ministarstva za brigu o selu, samo od početka ove godine 260 seoskih kuća sa okućnicom dobilo je nove stanare. Među današnjim dobitnicima je 80 parova, 16 samohranih roditelja i 55 pojedinaca.

Vojvođanska sela nastavljaju istim tempom da privlače mlade parove. U Bačkom Petrovom Selu, u kom je od početka programa već useljena 61 kuća, sada će stići žitelji u još sedam. Najviše potpisanih ugovora imaju Odžaci, gde će se rasporediti 17 novih vlasnika, a odmah za njima je Kanjiža sa 16 kuća, koja je i u prethodnoj ovogodišnjoj komisiji već dobila 17 novih vlasnika.

Kako su i članovi Komisije potvrdili, od kako je Program pokrenut, prosečno svakog dana stigne 10 do 15 zahteva za kupovinu kuća na selu, a interesovanje ne jenjava, već raste. Novac se dodeljuje po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2023. godine.

Gde i kada na odmor? U 95 opština i 1500 sela
Krkobabić – ponovo počinju miholjski susreti sela

„Ovogodišnji, treći po redu Miholjski susreti sela šansa su da pokažemo jedno novo lice Srbije – gostoljubivo, nasmejano, tolerantno, spremno na takmičenje, ali i da pobedniku čestita“, izjavio je danas u Palati Srbija ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.
Kalendar manifestacija sa mestom održavanja i planiranim aktivnostima biće objavljen na sajtu Ministarstva za brigu o selu, za sve koji žele da ih posete tokom ovog leta i jeseni. Prvi susreti počinju već u ponedeljak u selima Surdulice i Doljevca, a zatim 15. jula u svojim selima manifestaciju će organizovati Odžaci, Boljevac i Valjevo. I ove godine manifestacije će se održavati širom Srbije sve do 1. decembra.

Krkobabić je danas potpisao ugovore sa predstavnicima 95 jedinica lokalnih samouprava, koje su sredstva dobile po Javnom konkursu za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“ u 2023. godini.
Ove godine ovi, sada već tradicionalni susreti, okupiće blizu 1.500 sela Srbije.

Predsednik komisije za odobravanje sredstava i praćenje realizacije po ovom programu je poznati pisac Ljubivoje Ršumović. „Za dve godine ovi susreti okupili su 1.800 sela i 250.000 učesnika i posetilaca, a ove godine u selima širom Srbije, očekujemo rekord sa 170.000 učesnika i posetilaca“ rekao je Risto Kostov, zamenik predsednika Komisije.

Predsednik opštine Knić Srećko Ilić, čija opština prvi put ove godine organizuje Miholjske susrete izjavio je „Drago mi je što će opština Knić postati deo jednog tima koji se svake godine nadmeće, druži i raduje istim povodom“.
Iskusniji organizatori nisu skrivali nestrpljenje da započnu sa prvim pripremama. „Ti dani u Babušnici su pravo veselje i za starije i za mlade i teško nam je odlučimo u kom selu ćemo koje godine organizovati Miholjske susrete. Sada kada smo odlučili i kada su sredstva tu, organizacija može da počne“ rekla nam je Kristina Aleksić, zamenica predsednice opštine Babušnica. Dragan Daničić, zamenik predsednika opštine Nova Crnja imao je zanimljivu sugestiju „Svako iz svog kraja treba da ponudi sebi svojstveno i samo najbolje. Predlažem da se kao završni događaj organizuju Miholjski susreti sela svih gradova i opština na jednom mestu i da tu pokažemo šta umemo i imamo. To bi bila prava slika Srbije“, zaključio je Daničić.

Podsećamo, podnosioci prijave na ovaj javni konkurs su jedinice lokalne samouprave, koje osmišljavaju program, datum, satnicu, i mesto održavanja jednodnevne ili višednevne manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“, a koja obuhvata aktivnosti u kojima učestvuje stanovništvo sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave.

Aktivnosti koje su podnosioci prijava i ove godine osmislili, a čiji se spektar svake godine proširuje, su najrazličitije. Od kulturno-umetničkih sadržaja - folklora, izvornog pevanja, sviranja gusala i tambura, preko slikanja i literarnih sadržaja do zanatskih i primenjenih umetnosti -  izrade rukotvorina, suvenira, tkanja, štrikanja, veza, pletenja.
Omiljena su i takmičenja u sportskim aktivnostima – od fudbala i košarke do narodnog višeboja (bacanje kamena s ramena, skok iz mesta, nadvlačenje konopca, nadvlačenje štapa) i spremanje gastronomskih specijaliteta -tradicionalnih jela i kolača. Vraća se polako i tradicija izbora za mis sela.
Deca se najčešće takmiče u kvizu znanja, sportskim disciplinama, ali i slaganju kukuruzovine u kupe i trčanju u džaku.

Sredstva, do 500 hiljada dinara po prijavi, dodeljuju se prema Uredbi o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“.

Ministar Krkobabić posetio Rekovac

„Država, lokalna samouprava i ljudi u mesnim zajednicama ovde u Rekovcu su u istom stroju na prvoj liniji odbrane. Sve najbitnije i najhitnije je već odrađeno. Postignuta je saglasnost da državna pomoć treba da bude urgentna i adekvatna nastaloj šteti.“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u poseti Rekovcu, sastavši se sa čelnim ljudima i meštanima najugroženijih sela ove opšine. Zajednička poruka je „Moramo da delujemo preventivno. Država mora da odradi svoj posao, a meštani svoj. To je jedini način da se ovakve nedaće trajno izbegnu“.

Autor: Amir Hamzagić

Tema današnjeg sastanka bili su problemi sa kojima se meštani Rekovca suočavaju i šteta nastala nakon obilnih padavina u prethodnom periodu sa najrealnijim i najhitnijim predlozima za sanaciju.

Predsednik opštine Rekovac dr Aleksandar Đorđević izjavio je „Proglašena je vanredna situacija na celoj teritoriji opštine Rekovac. Mi smo mala i nerazvijena opština, pripadamo četvrtoj grupi razvijenosti, ali trudimo se da izađemo u suret potrebama meštana svih 32 sela naše teritorije. U trenutnoj vanrednoj situaciji moram da naglasim do sada nezapaženo jedinstvo meštana i predstavnika lokalne samouprave. Preduzeli smo sve mere za odbranu i pružanje pomoći ugroženom stanovništvu, tri porodice su morale da napuste svoje kuće, sa malom decom i najstarijima. Pokrenula su se i klizišta, ali na sva ugrožena područja poslata je sva raspoloživa mehanizacija kako bi se izvršili neophodni radovi na odbrani i sanaciji“ objasnio je Đorđević.

Ministar Krkobabić je sa svojim saradnicima obišao poplavno područje i najviše pogođeno selo Ursule.
„Ostao sam bez svega. Kuća mi je pod vodom, poplavljena mi je i bašta koja me hrani“ izjavio je Milovan Živković, meštanin Ursule. Njegovim komšijama, Dušanki i Draganu Marijanoviću bujica je odnela stoku  „Za sat vremena ostali smo bez svih životinja, bilo je nemoguće bilo šta uraditi da ih spasemo“ očajna je Dušanka. Meštanin Saša Brkić bio je iskren „Ima dosta zapušenih i zapuštenih kanala i rečnih korita, za šta smo mi ljudi odavde sami krivi jer ne odlažemo smeće na propisan način“.

Usled planinskih bujičnih potoka pretrpljena je ogromna šteta u opštini Rekovac, kako na poljoprivrednim usevima, stambenim objektima, tako i na putnoj infrastrukturi.
U sektoru privrede registrovana je šteta u jednom preduzeću, u sektoru poljoprivrede ukupna površina kultura pogođenih poplavama procenjena je na oko 200 hektara i očekuje se pad roda useva za 50 procenata. U sektoru javne namene poplavljena je zgrada Osnovne škole ,,Svetozar Marković“ u selu Ursule. U oblasti infrastrukture opštinski putevi oštećeni su u ukupnoj dužini od 42 kilometara, a asfaltirani opštinski putevi u dužini od 2,1 kilometar. Oštećeno je i 13,5 kilometara vodotokova reka, kao i mostovi u Dragovu i Beočiću. U sektoru stanovanja evidentirano je ukupno 67 poplavljenih domaćinstava. Dosadašnja procena štete najugroženijih sela iznosi ukupno 80 miliona dinara.

Odobren još 151 zahtev za kupovinu kuće na selu
Najveća kuća od 380 kvadrata za mladi bračni par

Nalazi u prelepom Bačkom Brestovcu i dodeljena je na sednici komisije Ministarstva za brigu o selu, uz još 150 drugih u selima širom Srbije.

Tek što je potpisano 109 ugovora sa mladima koji su dobili kuće na selu, novom sednicom Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u Palati Srbija, krov nad glavom obezbeđen je za još 229 ljudi i 103 mališana, a ukupan broj domova koji su preko Programa Ministarstva za brigu o selu dodeljeni širom Srbije premašio je - 1890!

Rektor Beogradskog univerziteta i predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta, prof. dr Vladan Đokić rekao je „Ovo je izuzetno značajan program koji daje vidljive rezultate u očuvanju i razvoju sela. Na današnjoj sednici razmatrali smo preko 150 prijava i doneli smo odluku o dodeli sredstava za kupovinu 151 kuće na selu. Želim da apelujem na sve zainteresovane da se prijave, ali i na Ministarstvo i Vladu Republike Srbije da ovaj program nastavi, s obzirom na njegovu važnost za našu državu“.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić istakao je da naročito raduje činjenica da je sve veći broj porodica koje se sele iz grada u selo „Upečatljivi su evo primeri mladih, visoko obrazovanih ljudi koji iz Beograda odlaze u Rujevac kod Ljubovije ili u Lok kod Titela“, rekao je Krkobabić.

Zahvaljujući ovom Programu Ministarstva za brigu o selu, samo od početka ove godine 260 seoskih kuća sa okućnicom dobilo je nove stanare. Među današnjim dobitnicima je 80 parova, 16 samohranih roditelja i 55 pojedinaca.

„Sve sumnje u vezi sa ovim programom su odagnane. Program je upečatljiv ,spasonosan za ruralni deo Srbije i mora da živi još barem deceniju. Tada bi bez dileme, trenutna slika sela bila promenjena“, izjavio je zamenik predsednika Komisije, agroekonomista Milan Prostran.

Nakon ove sednice, nove komšije dobiće žitelji u 90 naselja u 44 opštine. U Bačkom Petrovom Selu, u kom je od početka programa već useljena 61 kuća, sada će stići komšije u još sedam. Uz ovo, među najtraženijim selima je ovoga puta i Horgoš, gde je Komisija odobrila osam zahteva.
Najviše odobrenih prijava imaju Odžaci, gde će se rasporediti 17 novih vlasnika, a odmah za njom je Kanjiža sa 16 kuća, koja je i u prethodnoj ovogodišnjoj komisiji već dobila 17 novih vlasnika.

Najjeftinija nekretnina ovog puta koštala je 540.608 dinara, a nalazi se u selu Miliva kod Despotovca. Najmanja kuća od svega 23 kvadrata biće useljena u Grgurevcima kod Sremske Mitrovice, dok će na najvećoj okućnici ovoga puta – 1,07 hektara,  saditi, kositi, orati supružnici u Vladimircima.

Kako su i članovi Komisije potvrdili, od kako je Program pokrenut, prosečno svakog dana stigne 10 do 15 zahteva za kupovinu kuća na selu, a interesovanje ne jenjava, već raste.

Podsećamo, novac se dodeljuje po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2023. godine.

IZ GRADA U SELO
Gotovo trećina budućih vlasnika, promeniće gradsku adresu za seosku!

Tanja i Nenad Sarić, mladi bračni par, podstanari sa Novog Beograda, prelaze da žive u Malo Crniće. Uprkos svim predrasudama ovi obrazovani mladi ljudi, pravnik i ekonomista menjaju gradsku adresu za seosku.
„Porodica je najvažnija, imamo devojčicu od tri godine kojoj ćemo moći da se posvetimo mnogo više nego u užurbanom gradu. Bavimo se vinogradarstvom i vinarstvom i to nas je podstaklo da se preselimo u novu sredinu “ izjavila je Tanja.
Ovo je samo jedna od mnogobrojnih porodica kojima se ostvario životni san.

„Desilo se ono o čemu smo mogli samo da maštamo i sanjamo, a to je da gotovo trećina mladih ljudi koji su danas dobili od države kuće na selu, dolazi iz gradova“, izjavio je ministar Krkobabić prilikom potpisivanja ugovora za još 109 kuća sa okućnicama u selima Srbije, čime se ukupan broj praznih seoskih kuća koje su dobile nove stanare povećava na 1740.
Ministar je najavio da će se već u ponedeljak na komisiji za dodelu bespovratnih sredstava naći još 151 seoska kuća.

Osmesi i uzbuđenje ispunili su i ovog puta hol Palate Srbija, a povod je krov nad glavom za još 155 ljudi i 96 dece širom Srbije. Danas je seoske kuće dobilo 46 parova, 18 samohranih roditelja i 45 pojedinaca, uglavnom poljoprivrednika i poljoprivrednica.
„Presrećna sam! Kuća ima 65 kvadrata i veliko dvorište i cena je bila ispod 450 hiljada dinara. Stvarno mi nije bilo teško da pronađem kuću i želja mi je da u njoj uskoro zasnujem svoju porodicu“ rekla nam je Milica Pavlov iz Dimitrovgrada.
Nakon pet godina podstanarskog života iz Novog Sada u selo Vilandrica u Gadžinom Hanu odlaze Milena i Radislav Mirić „Napokon imamo priliku da imamo svoje parče zemlje pod nebom i zdravu hranu. Naše dete će rasti u zdravoj sredini, uz tradiciju i prave vrednosti“ bila je emotivna Milena.

Najveće interesovanje ove godine je u opštinama Kanjiža, Ada, Bečej na severu, a na jugu Dimitrovgrad, Vladičin Han...

Od kako su 2021. godine počeli javni konkursi za dodelu sredstava mladima za kupovinu kuća sa okućnicom, izdvojilo se Bačko Petrovo Selo, gde je sa današnjom dodelom useljena 61 kuća.
„Raduje nas što se posle toliko godina okrenuo smer selo - grad i mi kao lokalna samouprava činimo sve što je do nas da im olakšamo i poboljšamo život u malim sredinama. Ovim programom oživljavaju čitava sela.“ izjavio je Dragan Kovačev, član opštinskog veća Bečeja.

Ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i pojedincu do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima. Predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta je rektor Beogradskog univerziteta prof.dr Vladan Đokić, a zamenik predsednika komisije agroekonomista Milan Prostran.

Za ove namene u budžetu Republike Srbije ove, 2023. godine, predviđeno je ukupno 500 miliona dinara, a po jednoj kući dozvoljen je iznos do 1,2 miliona dinara.

Interesovanje je ogromno, prijave svakodnevno stižu, sredstva se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2023. godine.

Naučno - stručni skup u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti
Krkobabić i Knežević: Punom saradnjom do održivih rešenja

„Punom saradnjom do održivih rešenja“, poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na otvaranju naučno - stručnog skupa posvećenog stočarstvu u organizaciji Akademijskog odbora za selo i dodao „Jasno izražena politička volja, optimalna finansijska sredstva i znanje kao ključni resurs su preduslovi za iznalaženje adekvatnih i održivih rešenja za aktuelne izazove - razvojne, privredne i opšte društvene“.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, akademik Zoran Knežević istakao je da ovakvi skupovi upravo služe za razmenu mišljenja i iskustava, identifikovanje problema i traženje rešenja i pravih načina za njihovo prevazilaženje. Knežević je ukazao da je uloga Srpske akademije nauka i umetnosti u društvu upravo savetodavna na bazi nauke, a na državi je da te savete koristi u svom praktičnom delovanju.

Skup na temu „Uloga i značaj stočarstva u razvoju agrara, očuvanju sela i obezbeđenju stanovništva hranivima animalnog porekla“ održan je danas u svečanoj sali Srpske akademije nauka i umetnosti, a razmatrani su aktuelni problemi stočarske proizvodnje i plasmana, kao i mogući načini njihovog prevazilaženja.

Predsednik Akademijskog Odbora za selo SANU Dragan Škorić ukazao je na neophodnost državne agrarne politike koja zadruge prepoznaje kao nosioce i integratore proizvođača i prerađivača i još jednom istakao saradnju Ministarstva za brigu o selu i Akademijskog odbora za selo na programu revitalizacije zadrugarstva u Srbiji, kao najbolji način sprege nauke, države i krajnjih korisnika.

Učesnici skupa složili su se da je stočarstvo Srbije na raskrsnici. Sve ono na šta je danas ukazano i sve ono što se predlaže predstavlja samo prvi korak u revitalizaciji ovog najbitnijeg dela agrara. Činjenica da stočarstvo Srbije ima udeo od 28% u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, više je nego zabrinjavajuća i daleko od evropskog proseka.

Ilustracija da se pad u stočarstvu intenzivno ubrzava bili su podaci izneti u radu predsednice Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelene Nestorov Bizonj, prof.dr Zorice Vasiljević i Jonela Subića iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, koji su istakli da je broj poljoprivrednih gazdinstava sa stočarskom proizvodnjom u Srbiji od 2012. do 2018. godine pao za 41,5%. Takođe, najzastupljenija veličina stada goveda je jedno do dva grla, a svinja tri do devet grla, što svakako nije veličina stada tržišno orijentisane proizvodnje. „Prepoznavanje ekonomskih benefita udruživanja u zemljama Evrope i Skandinavije obezbeđuje stabilan razvoj u okvirima tržišne privrede i to je model kome treba da težimo. Saradnja umesto konkurencije obezbediće kvalitet“, poručila je Nestorov-Bizonj.

Na skupu su učestvovali i članovi Srpske akademije nauka i umetnosti i resornih Instituta, profesori poljoprivrednih fakulteta i drugi eminentni stručnjaci iz ove oblasti, a prisustvovali su i direktori zadruga.

Ministar Krkobabić sa ambasadorom Mađarske
Sela kao čuvari kulturnog i nacionalnog identiteta Srbije i Mađarske

Prva radna poseta ambasadora Mađarske u Republici Srbiji Nj.E. gospodina Jožefa Zoltana Mađara ministru za brigu o selu Milanu Krkobabiću protekla je srdačno i sa velikim obostranim razumevanjem.

„Današnji susret bio je posvećen očuvanju ruralnih delova, posebno sela kao prepoznatljivih i dragocenih čuvara kulturnog i nacionalnog identiteta Srbije i Mađarske“ izjavio je ministar Krkobabić, nakon sastanka u Palati Srbija.

Na sastanku je istaknut izuzetan značaj privredne saradnje dveju zemalja, velika bliskost u rešavanju pitanja razvoja sela, ali i izuzetna zainteresovanost obe strane da pospeše saradnju i uverenje da su mere koje preduzimaju primenljive u obe zemlje podjednako.

„Uprkos granicama i pripadnosti Mađarske Evropskoj Uniji, daleko je više onoga što nas spaja od onoga što nas razdvaja. Sela Srbije i sela Mađarske mogu da budu ta prava spona“ saglasni su učesnici sastanka.

„Naša briga za seosko stanovništvo i mesta u kojima oni žive nije spontana već ciljana i osmišljena“ izjavio je Jožef Zoltan Mađar i dodao da je prepoznatljiva briga Srbije kroz programe Ministarstva za brigu o selu za mađarsku zajednicu u Srbiji, pravi primer kako državni programi mogu na efikasan način promeniti demografsku sliku sela.

U sedam opština u Srbiji sa pretežno mađarskim življem – Bečej, Kanjiža, Bačka Topola, Ada, Čoka, Mali Iđoš i Senta dodeljeno je kroz Program dodele sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom 198 kuća i svoj dom je dobilo 364 ljudi sa 304 dece. Privredni razvoj pospešen je finansijskim podsticajima za ratarske i stočarske zadruge u Adi, Kanjiži, Čoki i Bečeju, jer se evropski koncept zadruga, primenjen poslednjih godina u Srbiji, pokazao imanentan i primeren model organizovanja malih individualnih proizvođača.

Učesnici sastanka razgovarali su o izazovima sa kojima se obe zemlje suočavaju u kompleksnom pitanju očuvanja i razvoja ruralnih područja. I jedna i druga zemlja nalaze načine da život na selu učine primamljivim i da približe infrastrukturu i društveni život u selima onome koji imaju gradske sredine.

Mađarska strana istakla je da je pre deset godina 69% stanovništva Mađarske živelo u gradovima i da je trenutno na snazi sedmogodišnji nacionalni plan razvoja koji predviđa i značajne podsticaje za agrarnu politiku, podsticaje za zapošljavanje, otpočinjanje biznisa, ali i izgradnju i obnovu kuća porodicama u seoskim sredinama.

Sagovornici su istakli značaj dobrih odnosa vlada dveju zemalja i dogovorili smernice dalje saradnje i razmene iskustava.

Sastanku su prisustovali i drugi savetnik za ekonomske odnose ambasade Mađarske Karoli Robert Šercer, sekretar Ministarstva za brigu o selu Snežana Petrović i pomoćnik ministra Tijana Nešić.

KRKOBABIĆ I RŠUM: MIHOLjSKI SUSRETI MOGU DA POČNU!
RASPISAN KONKURS ZA „MIHOLjSKE SUSRETE SELA“

„Selu i našim seljacima nasušno je potrebno da se sreću i susreću“, rekao je istaknuti književnik - pesnik Ljubivoje Ršumović, koji je na čelu ovog programa.

Konkurs za “Miholjske surete sela”, program koji Ministarstvo za brigu o selu uspešno organizuje treću godinu zaredom, objavljen je juče i sve opštine i gradovi Srbije, zajedno sa svojim selima, mogu da počnu organizovanje zabavnih, kulturnih i sportskih dešavanja.

Tim povodom Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu, izjavio je za Tanjug da su ove manifestacije za dve godine okupile 250.000 učesnika i posetilaca u 1.300 sela, kao i da veliko interesovanje očekuje i ovog leta i jeseni - od 10 jula do 1. decembra. Kalendar manifestacija sa detaljnim programima biće objavljen na sajtu Ministarstva i svi zainteresovani građani moći će da, shodno svojim afinitetima, odaberu koju će da posete.

„Pokušavamo da uklopimo sva zbivanja u selima, letnji raspust, seoske slave, kao i dolazak naših ljudi iz inostranstva, trudimo da budemo krajnje praktični i u skladu sa realnošću na terenu, pa je vremenski raspon veliki“ – rekao je ministar i dodao „Miholjski susreti sela“ prevazišli su sva naša očekivanja i sredstva do 500.000 dinara koje odobravamo, samo su povod da ljudi zaista uzmu aktivno učešće u organizaciji i nabave sve što je potrebno“.

Na „Moholjskim susretima sela“ organizuju se dramska i literarna, takmičenja u natpevanju, veštinama negovanja starih i novih zanata, sportovima, među kojima su i neki stari i zaboravljeni. „Ostavili smo im da sami odaberu kakav će program da organizuju, šta je intersantno kod njih u kraju, u čemu žele da se nadmeću i šta da prikažu“, rekao je Krkobabić. „Ideja je da se okupi što veći broj sela sa jedne teritorije. Izdvojio bih Lunovo selo kod Užica, kada je napravljena velika fešta, ili Miholjske susrete u selima Aleksinca i Vlasotinca koji su okupili do 5.000 ljudi. Takve primere očekujemo i ove godine“– izjavio ministar Krkobabić povodom juče objavljenog konkursa.

Podnosilac prijave na javni konkurs su jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Republike Srbije, koje same osmišljavaju program trajanje i mesto održavanja jednodnevne ili višednevne manifestacije „Miholjski susreti sela“.

Manifestacija se može održati u svim naseljenim mestima – selima, na teritoriji Republike Srbije (izvan gradskih, opštinskih sedišta i prigradskih naselja).

Na raspolaganju za ove namene je 43 miliona dinara, dodeljuje se do 500.000 dinara po prijavi, a konkurs traje tri nedelje, do 13. juna 2023. godine.

Krkobabić najavio raspisivanje novog konkursa za manifestacije u selima
„Miholjski susreti sela“ najposećenija manifestacija u Srbiji - više od 250.000 učesnika i posetilaca

Manifestacije „Miholjski susreti sela“ biće organizovane i ovog leta i jeseni.
Program Ministarstva za brigu o selu, koji je do sada već okupio 250.000 učesnika i posmatrača i animirao 1.300 sela kroz kulturne, zabavne i sportske susrete, održaće se treću godinu za redom.
Ministar Milan Krkobabić izjavio je danas na TV Prva da je Vlada Srbije juče usvojila uredbu kojom se predviđa i ove godine organizovanje „Miholjskih susreta sela“ širom Srbije. Na čelu programa i komisije je naš istaknuti književnik -  pesnik Ljubivoje Ršumović.

 „Miholjski susreti sela nastavljaju tamo gde su svojevremeno stali Susreti sela Srbije, nezaboravna manifestacija od velikog značaja za kulturni i spotski život sela Srbije. Miholjski susreti su mesto gde se ljudi sreću i susreću na opštu radost i zadovoljstvo„ poručio je Milan Krkobabić i dodao „Novčana sredstava koja se dodeljuju su samo inicijalna kapisla da se sela aktiviraju i pokrenu, a organizacija je na njima i to se pokazalo kao veoma uspešno“, rekao je Krkobabić.

Konkurs za zainteresovane opštine za dobijanje bespovratnih sredstava do 500.000 dinara, biće raspisan sledećeg utorka, 23. maja, a učesnici konkursa će dobiti tri nedelje da osmisle programe svojih svojevrsnih etno i sportskih festivala. Po dobijanju sredstava, predstoji im da okupe svoja sela i izvrše pripreme, a predviđeno je da prve priredbe počnu već od 10. jula. Krajnji rok za organizaciju ove manifestacije je 1. decembar 2023. godine.

Podsetimo, prošlogodišnji Miholjski sureti u užičkom Lunovom selu okupili su 23 sela sa oko 1.000 učesnika i nekoliko hiljada posetilaca. Nadmetale su se pevačke grupe, folklor, upriličena je izložba grnčarije i starih zanata Užičkog kraja, a od sportskih disciplina mali fudbal, šah, stoni tenis, nadvlačenje konopca, bacanje kamena sa ramena, skok u dalj... Mlađi učesnici oprobali su se u recitaciji, slikanju motiva sela, a stariji su izložili vrednu domaću radinost. Koliko je ova manifestacija ostavila traga pokazuje i to što se sela užičkog kraja takmiče ko će biti ovogodišnji domaćin „Miholjskih susreta sela“.

Najveće multietničko selo u Rumi, selo Putinci, angažovalo je svih 16 svojih sela i nekoliko dana nizali su se šareni prizori takmičenja u izradi predmeta od kukurozovine i ručnom vezu, recitovanju, pevanju, organizovana je izložba likovnih radova, a svoje zasluženo mesto imali su gastronomski specijaliteti.

Krkobabić sa Nemačkom ambasadorkom
Kako očuvati i unaprediti ruralne sredine?

 „Kako očuvati i unaprediti ruralne sredine?“ bila je tema današnjeg sastanka ministra za brigu o selu Milana Krkobabića sa ambasadorkom SR Nemačke u Republici Srbiji gospođom Anke Konrad.

Na sastanku, održanom u Palati Srbija, istaknut je izuzetan značaj privredne saradnje Srbije i SR Nemačke, koja predstavlja više nego dobru osnovu i za dalje rešavanje pitanja vezanih za ravnomerni regionalni razvoj – za odnos urbanog i ruralnog.
„Iskustva jedne od najjačih ekonomija sveta biće nam dragocena, a posebno cenimo izraženu spremnost da nam u tome i praktično pomognu“ izjavio je ministar Krkobabić.

Učesnici sastanka razgovarali su o izazovima sa kojima se obe zemlje suočavaju u kompleksnom pitanju razvoja ruralnih područja. I jedna i druga zemlja nalaze načine da život na selu učine primamljivim i da proces migracija iz gradova u sela, koji je započeo u vreme pandemije korona virusa, nastave novim programima za obnavljanje nerazvijenih regiona i sistematskim poboljšavanjem uslova života i rada u seoskim sredinama.

Sagovornici su istakli da su investicije Nemačke u Srbiji značajne u velikim gradskim centrima, ali i dosadašnja ulaganja u manja mesta kao što su Mionica, Vlasotince, Vranje.. predstavljaju pravi motor razvoja tih sredina i priliku za ljude da u svojim sredinama ostanu da žive i rade ili da neki novi pođu u te krajeve.
„Mala preduzeća do 50 zaposlenih su pravi recept za ekonomsku održivost ruralnih krajeva“ jedan je od zaključaka današnjeg sastanka.
Nemačka strana iznela je primere kako mali proizvođači, dominantni u ruralnim područjima, traže način da postignu konkurentnost proizvodnjom organskih kultura, tzv. biofarmingom, proizvodnjom retkih vrsta voća i povrća ili seoskim turizmom i u svemu tome se oslanjaju i na pomoć države.
Srpska strana je istakla rezultate programa oživljavanja zadrugarstva kao modela organizovanja malih individualnih proizvođača, kao i uspešan program naseljavanja praznih seoskih kuća.

Tema sastanka bila je i važna uloga žena u društvu, a naročito u selima. Ministar Krkobabić je ukazao na inicijativu za uvođenje socijalne-garantovane penzije za sve stanovnike preko 65 godina koji nemaju penziju ni druga primanja, od kojih je najviše žena u selima, čak 85 posto, a kojima je potrebno obezbediti sopstveni vid prihoda, kako zbog njihovog ekonomskog položaja tako i zbog neophodnog ličnog dostojanstva.

Dogovoreno je da se saradnja nastavi praktičnim koracima i razmenom dobrih, ali svakako korisnih i loših iskustava u preduzetim merama.

Sastanku su prisustovali i šef privrednog odeljenja Ambasade Nemačke dr Denis Kajzer, šef odeljenja za socijalnu politiku Per Krumrej, predsednik  akademijskog odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić i saradnici ministra.

Još 109 kuća sa okućnicom za mlade u selima Srbije
Svaki treći vlasnik seli se iz grada u selo

„Čak trećina budućih vlasnika, promeniće gradsko prebivalište za seosko! Posebno raduje činjenica da je među njima 96 devojčica i dečaka“, izjavio je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu i dodao da prednjači sever, selo Mol u opštini Ada sa 8 kuća, a ne posustaje ni jug, selo Željuša u Dimitrovgradu sa još tri kuće. „Tako da se ukupan broj praznih seoskih kuća koje su dobile nove stanare povećao na 1740“, rekao je Krkobabić.

Autor: Miloš Miškov

Prva sednica Komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u 2023. godini, na kojoj je još 109 kuća dobilo nove stanare, održana je u Palati Srbija.
Predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta, rektor Beogradskog univerziteta prof.dr Vladan Đokić i zamenik predsednika komisije agroekonomista Milan Prostran izjavili su da je novoodobrenim zahtevima, u selima širom Srbije, krov nad glavom obezbeđen za još 155 ljudi i 96 dece. Među dobitnicima je 46 parova, 18 samohranih roditelja i 45 samostalnih vlasnika, uglavnom poljoprivrednika i poljoprivrednica.

Opština koja je za sada ovogodišnji rekorder po ukupnim broju dodeljenih kuća na svojoj teritoriji je Kanjiža u kojoj će se rasporediti 17 novih vlasnika kuća. Selo koje je na ovoj dodeli pobednik po broju odobrenih zahteva je Mol, u Opštini Ada, gde će se skućiti osam porodica.

Najjeftinija nekretnina ovog puta staje 443.156 dinara, ima 65 kvadrata, biće u vlasništvu jedne mlade poljoprivrednice, a nalazi se u Željuši u Dimitrovgradu - selu koje je postalo svojevrstan simbol ovog Programa Ministartsva za brigu o selu.  Nakon što je do sada tamo već useljeno sedam kuća, od čega pet u istoj ulici, probudio se i oživeo nekada pust kraj, pa se umesto tišine prolamaju dečija graja i smeh. Na današnjoj komisiji odobreno je još tri zahteva u ovom selu na jugu Srbije.

Od kako su 2021. godine počeli javni konkursi za dodelu sredstava mladima za kupovinu kuća sa okućnicom,  izdvojilo se i Bačko Petrovo Selo, gde je do sada useljeno 55 kuća. Uskoro će dobiti nove komšije u još šest kuća.

Najveću seosku kuću ovoga puta, površine je 293 kvadrata, kupila je porodica u Srpskoj Crnji, Opštine Nova Crnja. 

Jedan od najmlađih dobitnika, devetnaestogodišnji mladi poljoprivrednik ima velike ambicije - raspolagaće kućom i najprostranijom okućnicom od čak 1,7 hektara u selu Mehovine u Vladimircima, plaćenoj 1.162.419 dinara.

Najskuplje kuće od 1,2 miliona dinara, što je maksimalna suma koja se odobrava, biće domovi porodicama u selima Kanjiže, Bača, Ade kao i Lučana i Trstenika.

Kao i prethodne dve godine, ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i pojedincu do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Za ove namene u budžetu Republike Srbije ove, 2023. godine, predviđeno je ukupno 500 miliona dinara, a po jednoj kući dozvoljen je iznos do 1,2 miliona dinara.
Interesovanje je ogromno, prijave svakodnevno stižu, sredstva se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2023. godine.

Krkobabić u Šumadiji u poseti opštini Knić
ČETVORO DECE PA VENČANjE

„Ova naša Srbija, veoma lepa Srbija se brani na jedan jedini i najbolji način, a to je naseljavanjem praznih kuća i rađanjem dece“ – snažna je poruka ministra za brigu o selu Milana Krkobabića, koju je uputio danas tokom posete Šumadijskom okrugu i Kniću. Osim obilaska okolnih sela, razgovora sa čelnim ljudima opštine i meštanima ovog kraja, današnja radna poseta bila je drugačija od prethodnih. Krkobabić je prisustvovao venčanju para koji je prošle godine, zahvaljujući programu ovog Ministarstva kupio kuću sa okućnicom u selu Rašković.

Snežana Milinković i Rade Čović, venčali su se danas u holu Doma kulture u Kniću u prisustvu ministra Krkobabića i predsednika Opštine Knić Srećka Ilića.
„Dan za pamćenje - posle četvoro dece i mnogo godina ljubavi najzad je došlo na red i venčanje. Sada imamo i svoj dom i zaista su nas lepo prihvatili u novoj sredini. Ovo je novi život za nas!“ izjavili su emotivno Čovići.
Nakon venčanja Krkobabić je posetio novi porodični dom mladenaca u koji su se prošle godine smestili sa svoje četvoro dece. U pitomo šumadijsko selo Rašković doselili su se iz okoline Sjenice gde su u dosta surovijoj klimi živeli u brojnoj zajednici sa članovima šire familije.
U knićkom selu pronašli su, kako sami kažu, srećniji i spokojniji život, u odnosu na područje Sjeničko-pešterske visoravni, gde su imali muke kada bi ih zimi zatrpali snežni smetovi „Ovde imamo uslove za lepo detinjstvo i normalno školovanje naše dece“ rekla nam je Snežana, dodajući da su nastavili da se bave poljoprivredom i stočarstvom „Napravili smo pomoćne objekte, obezbedili mehanizaciju i sve što nam je potrebno da obrađujemo 15 hektara zemlje i gajimo 15 krava“.
Predsednik opštine Knić Srećko Ilić izjavio je „Ulaganja ovog Ministarstva u našu opštinu su vidljiva i ovo je pravi način kako sela treba pomagati da opstaju i razvijaju se. Mi kao opština nastavićemo da brinemo i ulažemo u naša sela, a republička ulaganja kroz ovakve programe pravi su način da zajednički uspemo u podizanju kvaliteta života seoskog stanovništva, da nam ljudi ne odlaze iz sela i da se neke nove porodice, poput ove, dosele u ove naše predele“.

U prethodne dve godine, osim Čovića, još je devet kuća na teritoriji Knića useljeno uz pomoć podsticajnih sredstava Ministarstva za brigu o selu. Krov nad glavom, ali i okućncu, dobila su ukupno tri mlada poljoprivrednika i sedam parova. Iz Programa podrške zadrugama na teritoriji opštine Knić sa 26,9 miliona dinara pomognut je rad tri zadruge koje danas odlično posluju na domaćem tržištu, a oprobale su se i u izvozu.

Ministar je posetu Kniću završio obilaskom Doma kulture u selu Toponica, koji je podignut 70-ih godina i u fazi je renoviranja, prvi put od izgradnje. Ministarstvo za brigu o selu ima realizovaće Program adaptacije seoskih Domova kulture ili zadružnih domova u multifunkcionalne objekte koji će zadovoljiti potrebe socijalnog i kulturnog karaktera seoskog stanovništva, i to na moderan način, sa internet ćoškom i klubovima za druženje, bioskopskom salom salom sa pozornicom, klubom za starije meštane i sličnim sadržajima. Dom kulture u Toponici obnovljen je sredstvima Opštine Knić, ali je potrebno i dodatnih ulaganja kako bi ovo važno mesto okupljanja mladih i članova Kulturno-umetničkog društva iz nekoliko sela ponovo vratilo stari sjaj.

Partnerstvo urbanog i ruralnog u Srbiji i Indiji

„Principijelna i snažna podrška koju nam pruža u međunarodnim odnosima prijateljska Indija je i osnov za rešavanje praktičnih pitanja vezanih za ravnomerni regionalni razvoj – za odnos urbanog i ruralnog. Iskustva pete vodeće ekonomije u svetu, koja predstavlja potkontinent sa prepoznatljivim obeležjima urbanog i ruralnog u svim aspektima života i rada građana, biće nam dragocena“, izjavio je danas u Palati Srbije ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon sastanka sa sa Njegovom Ekselencijom, ambasadorom Indije u Srbiji Sandživom Kohlijem.
Teme sastanka bile su regionalni i ruralni razvoj, kao i iskustva dveju zemalja u programima za unapređenje uslova života i rada seoskog stanovništva.

Autor: Milan Obradović

Nj.E. Sandživ Kohli zahvalio je ministru na gostoprimstvu istakavši da „prijateljstvo naših dveju zemalja seže daleko u istoriju, još iz vremena Pokreta nesvrstanih“. Kohli je izjavio da preko 50 posto ukupnog indijskog stanovništva živi u ruralnim predelima, što iznosi  skoro 700 miliona stanovnika, te da je za rešavanje svih infrastrukturnih, socio – ekonomskih, zdravstvenih i drugih problema bilo neophodno primeniti holistički pristup decentralizovanog planiranja, jer ljudi koji žive na određenom terenu najbolje znaju načine za njihovo prevazilaženje. „Šeme delovanja koje smo primenili omogućavaju da svaki radno sposobni stanovnik u nekom selu bude zaposlen najmanje 100 dana godišnje“, pojasnio je Kohli.

Zadrugarstvo kao model organizovanja individualnih proizvođača pokazao se značajnim u iskustvima i Srbije i Indije. Ministar Krkobabić ukazao je na uspeh poznatog programa bespovratne pomoći zadrugama koji je vratio udruživanje u Srbiju, a ambasador Kohli je istakao da u Indiji posluje čak ukupno 770.000 zadruga, uključujući oko 70.000 zadružnih mlekara, a da i druge, najveće privredne grane Indije počivaju na zadrugama.
Sagovornici su istakli kao važnu temu i mobilnost seoskog stanovništva obezbeđivanjem adekvatnih vidova prevoza. Pre svega državnom inicijativom, ali i javno-privatnim partnerstvom.

Tema sastanka bila je i važna uloga žena u društvu, a naročito u selima. Indijska strana prenela je da državna izdvajanja u Indiji za rešavanje stambenog pitanja idu na bankovni račun upravo žena, a ministar Krkobabić je istakao svoju inicijativu za uvođenje socijalne-garantovane penzije za sve stanovnike preko 65 godina koji nemaju penziju ni druga primanja, a kojih je najviše žena u selima, prema procenama čak 85 posto, a kojima je zaista neophodno obezbediti sopstveni vid prihoda.

Sastanku su prisustovali i drugi sekretar Ambasade Indije u Srbiji Radžeš Kumar Pipal, sekretar Ministarstva za brigu o selu Snežana Petrović i pomoćnik ministra Tijana Nešić.

Krkobabić u selima Užičkog kraja

„Sela užičkog kraja pokazuju zavidnu vitalnost, zahvaljujući ljudima koji u njima žive, ali i iskrenoj i pravoj podršci koju im pruža gradska uprava. Još je mnogo posla pred svima nama“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u Užicu, u redovnoj radnoj poseti Zlatiborskom okrugu. Ministar je istakao da posebno ohrabruje veliko interesovanje za novi konkurs za dodelu sredstava za kupovinu praznih seoskih kuća ali i spremnost lokalne samouprave da imovinsko - pravni odnosi budu što pre rešeni.

Autor: Miloš Miškov

Krkobabić je nakon sastanka u Gradskoj kući, sa gradonačelnicom Užica dr Jelenom Raković Radivojević, zajedno sa korisnicima prevoza, decom i njihovim učiteljima, pošao u vožnju minibusem za prevoz seoskog stanovništva kupljenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu do Lunovog sela. Dočekali su ga meštani i predsednik ove mesne zajednice Milovan Milić koji je zahvalio ministru na poseti i rekao da je manifestacija Miholjski susreti sela, organizovana ovde prošle godine sredstvima ovog Ministarstv okupila nezapamćen broj ljudi u jednom selu i ostala kao događaj za pamćenje. „Nadamo se da će ovi susreti postati tradicija i da će naše selo dobiti priliku da ponovo bude domaćin“ rekao je Milić.

Gradonačelnica Užica zahvalila je ministru Krkobabiću na poseti i istakla da je Grad Užice korisnik tri od četiri programa Ministarstva za brigu o selu, koji su konkretni, vidljivi na terenu i značajni za svakodnevni život stanovnicima seoskih sredina na teritoriji ovog grada.
„Užička sela za zadovoljstvom su prihvatila programe Ministarstva za brigu o selu, ali treba istaći i da su se i sami meštani dosta angažovali oko uređenja svojih sela, prethodnih godina kada su organizovani Miholjski susreti sela. Minibus je svakodnevno u upotrebi i prevozi decu školskog uzrasta do grada. Mi ćemo kao lokalna samouprava nastaviti da pomažemo, jačamo i unapređujemo život u selima oko Užica“, izjavila je Raković Radivojević.

Ministar je posetu nastavio u obližnjem selu Kamenica obišavši porodicu Vasiljević, koja je iz programa za kupovinu seoske kuće sa okućnicom dobila novi dom sa imanjem od 18 ari u kome će odrastati trogodišnji Jovan, a njegovi roditelji, oboje mašinski inženjeri po struci, koji su do sada živeli u zajednici sa višečlanom porodicom, našli su svoj mir, daleko od gradske gužve. „Živeli smo u zajednici i smetao nam je gradski stil života, pa smo rešili pre godinu i po dana da konkurišemo za seosku kuću i da se osamostalimo na selu. Procedura nije bila komplikovana i lokalna samouprava nam je pomogla, posle samo nekoliko meseci dobili smo pozitivan odgovor. Moram da kažem da se ni jednog trenutka nismo pokajali. Život na selu ima mnogo prednosti, živimo u miru, tišini, prirodi, voću…Uz savete komšija počeli smo da se bavimo plasteničkom proizvodnjom povrća što nameravamo da usavršimo i proširimo u narednom periodu“ rekao je Ivan Vasiljević.

Međunarodna konferencija o zadrugarstvu u Palati Srbija
Krkobabić i Guarko: Zadruge grade bolji svet

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u suretu sa predsednikom Međunarodnog zadružnog saveza Arielom Guarkom, kao i svi učesnici međunarodne konferencije na temu „Budućnost je u zadrugarstvu“, bili su saglasni - Zadruge grade bolji svet!

Autor: Amir Hamzagić

Ministar Krkobabić bio je izričit: „Svoditi selo na poljoprivredu i zadrugarstvo na zemljoradničko predstavlja sužavanje ovih pojmova. Zadrugarstvo kao imperativ 21. veka, podrazumeva široku lepezu od zemljoradničkog, proizvodnog, uslužnog, štedno-kreditnog preko onog u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite pa do, sada izuzetno bitnog, zadrugarstva u oblasti životne sredine. To je nešto što je pred nama i naši zadružni savezi u saradnji sa Međunarodnim zadružnim savezom, koga predstavlja gospodin Guarko, imaju obavezu da zajedno sa državnom i lokalnom samoupravom rade na tome. Cilj je profitabilno zadrugarstvo, ali pre svega društveno odgovorno.“

Današnja međunarodna konferencija održana u Palati Srbija u organizaciji Ministarstva za brigu o selu, Zadružnog saveza Srbije i Zadružnog saveza Vojvodine okupila je brojne eminentne goste iz zemlje i inostranstva, a poseban gost bio je predsednik Međunarodnog zadružnog saveza (ICA COOP), gospodin Ariel Guarko iz Argentine.

Prvi čovek ove najstarije nevladine organizacije, osnovane 1895. godine sa ciljem da ujedini, zastupa i služi zadrugama širom sveta, izjavio je „Smisao zadrugarstva je da ponuda i potražnja mogu biti organizovane ne na kompetitivan, već na kooperativan način. To vodi ka harmoničnom, uspešnom i prijateljski nastrojenom društvu, koje ćemo i sami društveno - odgovorni ostaviti u amanet budućim generacijama“.

Međunarodni zadružni savez sa sedištem u Briselu predstavlja 313 zadružnih organizacija u 109 zemalja, na pet kontinenata koji predstavljaju blizu milijardu pojedinaca širom sveta.

Predsednici zadružnih saveza Jelena Nestorov – Bizonj i Nikola Mihailović izrazili su zadovoljstvo što je takav visoki zvaničnik zadružnog pokreta posetio Srbiju, posle 19 godina i predočili da je za Srbiju od posebnog značaja koncept obnove zadrugarstva Ministarstva za brigu o selu. „Malo je perioda u istoriji kada je zadrugarstvo imalo konkretnu pomoć države. Aktivnosti koje Ministarstvo za brigu o selu realizuje u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU napravile su istorijski pomak u oživljavanju i razvoju zadrugarstva“ zajednički je zaključak zadružnih saveza.

Krkobabić: Počela je trka za kuće na selu

„Počelo je u Dimitrovgradu, probudio se jugo-istok, prednjače sela Željuša i Gojin Dol. Još jedna kuća u Željuši, pored onih prethodnih sedam, površine 65 kvadratnih metara i okućnice 638 kvadratna metra, procenjene vrednosti od 1.164.126,00 dinara. Došla je na red i osma kuća, u kojoj će živeti porodica sa troje dece, ukupno do sada ovo selo je bogatije za osam porodica.

Autor: Milan Obradović

Druga kuća je u selu Gojin Dol, površine 66 kvadratna metra i okućnice 773 kvadratna metra, a procenjena tržišna vrednost 903.665,00 dinara.

Veliko interesovanje za kuće na selu, pogotovu mladih ljudi, bez sumnje je potvrda da radimo svi zajedno valjan posao za državu Srbiju“, poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

POLA MILIJARDE DINARA ZA JOŠ PET STOTINA KUĆA U SELIMA SRBIJE

Vlada Republike Srbije je na danas održanoj sednici, na predlog Ministarstva za brigu o selu, usvojila Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu.

Palata Srbija, foto Beta, Miloš Miškov

Za ovaj program ove godine izdvojeno je 500 miliona dinara, a cilj je motivisanje seoskog stanovništva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo, rešavanjem stambenog pitanja.

Do sada je iz ovog programa kupljena 1631 kuća sa okućnicom u selima Srbije, napovoljnija seoska kuća koštala je 388 hiljada dinara, a najskuplje su se kretale do maksimalnog dozvoljenog iznosa od 1,2 miliona dinara, pa se za opredeljeni iznos od 500 miliona očekuje kupovina još oko 500 kuća u selima na teritoriji čitave Republike Srbije.

Ministarstvo za brigu o selu će narednih dana raspisati Javni konkurs po ovom programu.

Lebane 2023 - nastavljamo sa programima!

“Lebane 2023 - nastavljamo sa programima! ” rekao je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u razgovoru sa građanima Lebana i dodao: „Veliko je interesovanje za pomoć zadrugama, đaci i najstariji očekuju još jedan minibus, pripremaju se za nove Miholjske susrete i očekuju obnovu Doma kulture, a svi zajedno posebno i sa nestrpljenjem, čekaju nove mlade komšije koji će doći sa svojom decom i ući u, za sada prazne seoske kuće.“ izjavio je Krkobabić.

Autor: Saša Đorđević

U neformalnom razgovoru sa velikim brojem građana pre sednice povodom 100 dana rade Vlade Republike Srbije, ministar Krkobabić je odgovarao na pitanja o penzijama, socijalnim - garantovanim penzijama i dodeli praznih kuća u selima.

Ministar je danas u Lebanu obišao dva od tri projekta koje je Ministarstvo za brigu o selu realizovalo konkretno u ovoj opštini.

Iz programa podrške zadrugama Ministarstva za brigu o selu voćarska zadruga u selu Bošnjace „Agro prima jug“ dobila je 13,4 miliona dinara za unapređenje poslovanja nabavkom rashladnog agregata i savremene opreme za preradu voća. Zahvaljujući toj investiciji ostvarili su prihod od 53 miliona dinara u poslovnoj 2022. godini i dostigli izvoz u iznosu od 40 miliona dinara.
Osnovana 2006. godine, zadruga otkupljuje skoro sve vrste voća i povrća i plasira na domaće i inostrano tržište i u dve smene ima 10 stalno zaposlenih radnika i 20 sezonskih.
Ovim programom finansijske podrške zadrugama do sada je pomognut rad 207 zadruga na teritoriji čitave Srbije, od toga u Jablaničkom okrugu 14 zadruga, od kojih se dve nalaze u Lebanu.

Krkobabića je zatim na autobuskoj stanici u Lebanu dočekao minibus za prevoz stanovnika iz udaljenih sela Lebana, kupljenim takođe sredstvima Ministarstva za brigu o selu, pa je ministar porazgovarao sa đacima osnovne škole i starijim stanovništvom koje svakodnevno koristi ovaj vid prevoza.
„Ovaj minibus svakodnevno saobraća i redovnim linijama prevozi najmlađe i najstarije naše sugrađane koji ranije nisu imali niakav prevoz iz svojih udaljenih sela. Olakšali smo na ovaj način život i đacima i njihovim roditeljima, a najstariji ne brinu više kako će stići do lekara“  izjavio je Nebojša Đorđević, direktor OŠ Vuk Karadžić u Lebanu.
Iz Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva do sada je dodeljeno 35 ovakvih vozila za najugroženije opštine, od kojih 28 pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima. U Jablaničkom okrugu 4 opštine su dobile sredstva za ovakav minibus, a mnoga sela u Srbiji su na ovaj način po prvi put dobila vezu između sela ili vezu sa gradom ili opštinom.

U opštini Lebane 2021 i 2022. godine sproveden je i Program dodele bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije „Miholjski susreti sela“. U selima Bošnjace, Grgurovce, Pertate, Togočevce, Konjino i Popovce, upriličena su nadmetanja seoskog stanovništva u brojnim disciplinama i bogat kulturno-umetnički program. Na teritoriji Jablaničkog okruga 7 opština je do sada bilo korisnik sredstava po ovom programu Ministarstva za brigu o selu.

Iz četvrtog programa ovog Ministarstva, Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, do sada je dodeljeno 19 seoskih kuća u Jablaničkom okrugu.

Božićna čestitka

Ministar za brigu o selu i predsednik Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda Milan Krkobabić, povodom velikog hrišćanskog praznika Božića, uputio je pravoslavnim vernicima, monaštvu, sveštenstvu i Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju čestitku sa najiskrenijim porukama.

Autor: Milan Obradović

„Želim vam mir, dobro zdravlje i sveopšti boljitak!

Neka Božić, praznik rađanja, ljubavi, tolerancije, nade i pomirenja u domove vernika donese slogu, međusobno poštovanje i napredak, posebno vrednim domaćinima i u najudaljenijim selima Srbije.

Neka međugeneracijska solidarnost ostane naš večiti imperativ. Visoki stepen socijalne odgovornosti nephodan je čin našeg svakodnevnog odnosa prema svim dobronamernim ljudima, naročito prema onima sa posebnim potrebama, osobama sa invaliditetom i svim socijalno ugroženim grupama.

Upravo je dan Hristovog rođenja prava prilika za ispoljavanje ljudske solidarnosti: mladih sa starijima, bogatih sa siromašnima, moćnih sa nemoćnima, ali i nama nasušno potrebna, solidarnost onih iz gradova sa onima iz sela.

Mir Božji, Hristos se rodi!“ – poručio je Milan Krkobabić.

Za ljude znanja i veština tri puta veće zarade

„Ravnomerni regionalni razvoj i opstanak sela Srbije traže jasno definisanu političku volju, ljude znanja i umeća i mnogo novca“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u Palati Srbija, na sumiranju rezultata realizovanih programa Ministarstva za brigu o selu u protekloj godini i predstavljanju planova za narednu, 2023. godinu.
Krkobabić je govorio i o novim inicijativama „Za ljude znanja i veština – agronome, tehnologe, veterinare, lekare, stomatologe, a koji su više nego neophodni u nerazvijenim i pograničnim područjima, nužno je obezbediti zarade i do tri puta veće od zarada koje imaju njihove kolege u gradskim sredinama“ rekao je Krkobabić.

Prisutnima su se obratili akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU i kopredsednik  Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kao i predsednici komisija po programima koje realizuje Ministarstvo za brigu o selu. O programu finansijske podrške zadrugama govorila je prof.dr Zorica Vasiljević, o Programu dodele seoskih kuća sa okućnicom rektor Beogradskog Univerziteta prof.dr Vladan Đokić, Program dodele sredstava za kupovinu minibuseva predstavio je dekan Saobraćajnog fakulteta prof.dr Nebojša Bojović, a kako je pesnik Ljubivoje Ršumović bio sprečen da prisustvuje o Programu „Miholjski susreti sela“ govorio je zamenik predsednika komisije Risto Kostov.
O značaju realizovanih programa na skupu su govorili i predstavnici lokalnih samouprava i meštani sela, oni zbog kojih se svi ovi programi realizuju.

Ministarstvo za brigu o selu je u 2022. godini uspešno sprovelo tri programa ukupne vrednosti 1,2 milijarde dinara, od kojih je najzapaženiji

I PROGRAM DODELE BESPOVRATNIH SREDSTAVA ZA KUPOVINU SEOSKE KUĆE SA OKUĆNICOM

• U 2022. godini 980 seoskih kuća sa okućnicom kupljeno  je sredstvima iz ovog programa (1.080 milijardi dinara) i one se nalaze u 396 sela širom Srbije, u 103 jedinice lokalne samouprave i u 22 upravna okruga.
• Od početka sprovođenja ovog programa 2021. godine opredeljeno je 1,7 milijardi dinara, kupljena je 1631 seoska kuća sa okućnicom u 570 sela koja se nalaze u 119 jedinica lokalnih samouprava u 27 upravnih okruga, čime je obezbeđen dom na selu za 5000 ljudi koji imaju 2250 dece (1200 porodica, 200 mladih poljoprivrednika/ce i 231 samohrani roditelj)
• Najjeftinija kuća staje 399 hiljade dinara, nalazi se u selu Torak opštine Žitište ima 64 m2 i 7 ari placa.
• Maksimalan iznos od 1,2 miliona dinara dostigle su kuće u opštinama Sombor, Sečanj, Zaječar, Ćuprija, Bojnik..
• Kuća sa najvećom okućnicom od 2,5 hektara nalazi se u selu Dedevci, grada Kraljeva (kuća od 134 m2 sa imanjem sada je posed mladog poljoprivrednika koji ima 21 godinu).
• Prosek godina dobitnika kuća je 29,8
• 300 podnosioca prijave prešlo je da živi iz grada u selo.
• Najviše kuća za dve godine kupljeno je u Bačkoj Palanci - 110 kuća, sledi Sombor sa 93 kuće. Na jugu najviše u Knjaževcu, Aleksincu, Pirotu, Dimitrovgradu, Leskovcu, čak i Medveđa i Bujanovac po jedna.
• Selo koje ima najviše dodeljenih kuća je Bačko Petrovo Selo sa 55 kuća.

II PROGRAM DODELE BESPOVRATNIH SREDSTAVA ZA KUPOVINU MINIBUSEVA ZA PREVOZ SEOSKOG STANOVNIŠTVA

U 2022. godini

• 17 lokalnih samouprava dobilo je sredstva za nabavku minibusa.
• Devet JLS pripada devastiranim područjima, a šest IV grupi ravijenosti, jedna pripada III grupi razvijenosti, a jedna II.
• 120 miliona dinara izdvojeno je za ovaj program u 2022.
• Broj sela kojima je obezbeđen prevoz je 368 od čega je 198 na nadmorskoj visini preko 500 metara.
• 1.300 putnika dnevno koristiće ovaj vid prevoza, sa 49 linija

U 2021. godini sredstva je dobilo 18 JLS Ukupno za ove dve godine, izdvajanjima iz budžeta od 238 miliona dinara, 35 jedinica lokalnih samouprava dobilo je sredstva za nabavku minibusa od čega 28 JLS pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima.
Na taj način problem prevoza seoskog stanovništva rešava 847 sela Srbije od kojih se 517 sela ovih opština nalazi na nadmorskoj visini preko 500 metara. Dnevno će ovaj vid prevoza koristiti 3.800 putnika.

III PROGRAM DODELE BESPOVRATNIH SREDSTAVA ZA ORGANIZACIJU MANIFESTACIJE „MIHOLjSKI SUSRETI SELA“

U 2022. godini

• 87 JLS dobilo je sredstva za organizovanje jednodnevne ili višednevne manifestacije u svojim selima koja podržava negovanje kulture i tradicije, doprinosi obogaćenju društvenog i sportskog života.
• Ove godine učestvovalo je 1289 sela sa 150.000 učesnika i posetilaca
• Za ovaj program opredeljeno je 43 miliona dinara

Ukupno u 2021. i 2022. godini 250.000 učesnika i posetilaca doprinelo je obogaćenju društvenog i sportskog života u preko 1800 sela širom Srbije.

• Dodeljivano je do 500 hiljada dinara po jednoj prijavi, a ukupno je izdvojen 71 milion dinara za ovaj program za dve godine

U 2023. GODINI  MINISTARSTVO ZA BRIGU O SELU IMA ZA CILj:

I Nastavak Programa dodele sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Dnevno je u Ministarstvo pred kraj konkursa stizalo 13 do 15 zahteva, pa je projekcijom to 5.000 zahteva na godišnjem nivou. Realizacijom svih tih zahteva za narednu godinu na selu bi ostalo ili prešlo da živi oko15.000 ljudi (7.000 dece i 9.000 odraslih)
II Rešavanje problema mobilnosti seoskog stanovništva naročito u rubnim, pograničnim delovima zemlje, na celovit, integralan način. Postoji spremnost Saobraćajnog fakulteta za izradu celovite studije.

U planu Ministarstva za brigu o selu za narednu godinu je i nastavak sprovođenja gore pomenuta tri programa od ove godine, ali i četvrtog, do sada aktuelnog programa:
Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga (sprovođen 4 godine preko Kabineta ministra za regionalni razvoj i u 2021. godini preko Ministarstva za brigu o selu)
- Od početka sprovođenja ovog programa formirano je preko 1000 novih zadruga dok se u prethodnom periodu godišnje gasilo oko 100 zadruga, a novih skoro da nije ni bilo.
- Od 2017. godine finansijski je pomognut rad 207 zadruga u ukupnom iznosu od 2,13 milijardi dinara (37ratarskih, 34 voćarske i vinogradarske, 32 stočarske i 32 za preradu voća, 19 pčelarskih, 17 povrtarskih, 6 za preradu lekovitog bilja, 1 socijalna i 1 turistička).

Ovim programima (4 gore pomenuta programa) obuhvaćeno je 1.527 sela u 129 jedinica lokalnih samouprava u Srbiji (od ukupno 179).

U planu za 2023. je i

Program adaptacije ili rekonstrukcije domova kulture ili zadružnih domova u selima u moderne, multifunkcionalne objekte, za koji je u ovogodišnjem budžetu RS opredeljeno 154.770.000 dinara, i koji će seoskom stanovništvu približiti zdravstvenu zaštitu, neophodne administrativne usluge, kulurne sadržaje i biti mesta za njihovu socijalizaciju i društveni život (planirano je da takav objekat ima 5 celina – ambulanta sa apotekom, opštinski/ poštanski šalter, sala bioskopskog tipa sa pozornicom, klub za mlade sa internet ćoškom i klub za penzionere).

 Program pokretanja privrednih aktivnosti na selu usmeren ka obnovi starih zanata, novih zanata, samostalnih radnji, seoskog turizma i svih delatnosti koje su potrebne za normalno funkcionisanje sela.

Ministar Krkobabić dobitnik posebnog Priznanja za doprinos razvoju zadrugarstva

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić prvi je dobitnik naročitog Priznanja za doprinos razvoju zadrugarstva „Radislav Jovanov“, koja je po odluci Upravnog odbora Zadružnog saveza Vojvodine ustanovljena ove 2022. godine i nosi ime pokojnog predsednika ove krovne organizacije zadrugara Vojvodine.
„Zadrugarstvo Srbije nema valjanu alternativu, zadrugarstvo Srbije je naša spona sa Evropom i zadrugarstvo Srbije je garancija opstanka sela Srbije. Samo selo koje ima dobru zadrugu ima šansu da opstane. Ako nemamo sela, nećemo imati ni Srbiju. Ali to se neće desiti“, izjavio je Krkobabić i dodao „Radislav Jovanov je bio veliki pobornik obnove i razvoja zadrugarstva, dosledan i uporan da zadrugarstvo Srbije nalikuje onom Evropskom“.s

Nagradu je uručila predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj koja je istakla da u godini koju ispraćamo, a koja je bila izuzetno teška, udruživanje i zadružni sektor dolazi još više do izražaja „Drago mi je što nagradu uručujemo ministru Krkobabiću po čijoj ideji je nastao program obnove zadrugarstva koji je već doživeo istorijski uspeh, a traje i dalje“, zaključila je Jelena Nestorov – Bizonj.

Program podrške razvoju zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga, po ideji ministra Milana Krkobabića, a u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU sprovodi se u Srbiji već pet godina.

Od početka sprovođenja ovog programa formirano je preko 1000 novih zadruga dok se u prethodnom periodu godišnje gasilo oko 100 zadruga, a novih skoro da nije ni bilo.

Ovim programom od 2017. godine finansijski je pomognut rad 207 zadruga u ukupnom iznosu od 2,13 milijardi dinara (37 ratarskih, 34 voćarske i vinogradarske, 32 stočarske i 32 za preradu voća, 19 pčelarskih, 17 povrtarskih, 6 za preradu lekovitog bilja, 1 socijalna i 1 turistička).

U budžetu za narednu, 2023. godinu opredeljeno je još pola milijarde dinara za ovaj program.

Krkobabić: Ovo je istorijski dan za Srbiju! Veliki, pravi povratak je počeo!

„Loša navika iz prošlosti da stalno odlazimo je definitivno prekinuta. Samo danas 530 kuća u selima Srbije dobilo je nove vlasnike. Veliki, pravi povratak u sela Srbije je počeo“, poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas na potpisivanju rekordnog broja, čak 530 ugovora za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u selima na teritoriji čitave Republike Srbije.

Autor: Miloš Miškov, agencija Beta

Današnjim potpisivanjem u Palati Srbija zaokružen je ovogodišnji ciklus dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, za koji je prvobitno bilo opredeljeno 500 miliona dinara, a zatim, zbog izuzetno velikog interesovanja, rebalansom budžeta još 580 miliona.

„Mnogo nam znači ova pomoć jer jako je teško zaraditi novac za kuću ili stan. Supruga i ja smo živeli u inostranstvu 6 godina i sa dvoje dece vratili smo se u Srbiju. Planiramo da se bavimo mašinskom obradom različitih materijala, a možda i poljoprivredom, okućnica je velika i kuća ima oko 100m2. Presrećni smo! “ izjavio je Dejan Stražmešterov iz Mola.

Ministar Krkobabić potpisao je danas trojne ugovore sa gradonačelnicima tj. predsednicima opština, na čijim se teritorijama nalaze kuće i dobitnicima bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Najviše kuća danas je dodeljeno u selima oko Sombora, čak 42 kuće, sledi Bačka Palanka sa 30, a na jugu je najviše kuća kupljeno u selima oko Knjaževca, Žitorađe, Leskovca..
„Za dve godine Sombor je naselio 93 kuće u svojim selima što je omogućilo da brojčano dobijemo čitavo jedno novo naseljeno mesto. Lokalna samouprava učiniće sve da ti ljudi imaju ono što im treba - od zdravstvene zaštite, obrazovanja, vrtića do kulturnih sadržaja. Ovaj program postigao svoj cilj, a to je opstanak sela Srbije“ izjavio je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Seoske kuće za koje su danas potpisani ugovori nalaze se u 95 lokalnih samouprava u svim delovima Srbije, odnosno u 300  sela.
Tako novi dom na selu dobija još  870 ljudi sa 500 dece, i to 340 bračnih i vanbračnih parova, 80 mladih poljoprivrednika/ce i 110 samohranih roditelja sa teritorije čitave Srbije. Raduje što je prosek godina dobitnika kuća ispod ispod 30 godina.

Najjeftinija kuća za koju su danas dodeljena sredstva staje 491 hiljada dinara i nalazi se u selu Srpski Itebej opštine Žitište. Nekretnina ima 106 m2 i 14 ari placa.

Maksimalan iznos od 1,2 miliona dinara dostigle su kuće u selima na teritoriji Sombora, Sečnja, Zaječara, Ćuprije, Bojnika...

Kuća sa najvećom okućnicom, tačnije imanjem od 2,5 hektara biće novi posed mladog dvadesetjednogodišnjeg poljoprivrednika u selu Dedevci, grada Kraljeva.

Do sada je sredstvima iz ovog programa kupljena 1631 seoska kuća sa okućnicom koje se nalaze u 119 jedinica lokalnih samouprava u svim delovima Srbije, što je ukupno oko 5000 ljudi koji ostaju na selu ili odlaze iz grada da žive u selu. Novi život i snaga tih sela je impozantna brojka od 2000 dece.

Krkobabić: Selima Srbije su se dogodili Miholjski susreti

„Miholjski susreti su probudili sela Srbije i vratili osmeh na lica ljudi. U 1300 sela 87 opština sa čak 150.000 učesnika i posetilaca postaju manifestacija bez premca. Ovo je tek druga godina a narod ih već smatra tradicionalnim. Koga narod prihvati i potvrdi, taj će trajati“, izjavio je ministar za brigu o selu i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Milan Krkobabić otvorivši manifestaciju „Miholjski susreti sela“ u selu Oparić opštine Rekovac.

Manifestacija „Miholjski susreti sela“ je program koji Ministarstvo za brigu o selu sprovodi u oblasti negovanja tradicije na selu, u cilju obogaćenja društvenog i sportskog života, negovanja tradicije i kulturno - istorijskog nasleđa seoskih sredina.

Rekovac je jedna od 87 opština koja je dobila sredstva za ove namene po Javnom konkursu i svojim seljanima danas je upriličila bogat takmičarski, kulturno-umetnički i izložbeni program.
Organizovana je izložba slika, domaće radinosti i domaćih proizvoda vrednih domaćica ovog kraja, a najmlađi su mogli da se upoznaju sa nekim od starih zanata. Posebno zanimljivo bilo je takmičenje u brzom pletenju, gde je za deset minuta jedan ispleteni red više bio odlučujuć za pobedu.
Mladi su se takmičili u krunjenju kukuruza, pikadu, narodnom višeboju i malom fudbalu. Osnovci su se oprobali u kvizu znanja, a stariji meštani u šahu. U popodnevnim časovima organizovan je kulturno-umetnički program i proglašenje pobednika u svim disciplinama.
„Ovi susreti nam mnogo znače, čuvamo tradiciju, prenosimo stare zanate i naša umeća na unuke i družimo se. Ranije je svako selo imalo ovakve susrete, tu su se ljudi sretali, rađale se nove ljubavi, kupovala i prodavala roba… Pravo je vreme da prekinemo otuđenost i da se vratimo pravim vrednostima“ rekla je Dragica Marković iz Rekovca.
„Srećan sam što učestvujem u ovim susretima. Naše selo je iz godine u godinu lepše, mi imamo sve u selu, ne nedostaje nam ništa. Ostaću u svom selu, ne razmišljam da odem bilo gde“ izjavio je stariji osnovac Luka Nikolić iz sela Vukmanovac, takmičar u današnjem kvizu znanja.

Skupština opštine Rekovac je na svojoj sednici 17. oktobra 2022. godine donela odluku o dodeljivanju nagrade ministru Milanu Krkobabiću i Ministarstvu za brigu o selu za veliku podršku opštini Rekovac kroz programe za poboljšanje uslova života i rada na selu i priznanje je ovom prilikom svečano uručeno ministru.

„Zahvalni smo ministru Krkobabiću i Vladi Republike Srbije, jer naša sela kroz ove programe zaista osećaju boljitak“ izjavio je predsednik Opštine Rekovac dr Aleksandar Đorđević.

Opština Rekovac dobila je bespovratna sredstva Ministarstva za brigu o selu za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, za nabavku minibusa za prevoz seoskog stanovništva i sredstva za organizaciju današnje manifestacije.

Ovog vikenda Miholjski susreti sela organizuju se i u selima opština Velika Plana i Požarevac sa takođe bogatim programom.

Krkobabić: Sa ljudima sve počinje, bez ljudi sve nestaje

„Sa ljudima sve počinje, bez ljudi sve nestaje. A počinje sa njima, sa ovom četom mališana. Njih 120 koji će krenuti u svoje nove domove. Oni su ta nova snaga sela Srbije“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u Palati Srbija gde je održano potpisivanje još 200 ugovora za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.
Krkobabić je dodao da je ovo jedan od najbitnijih zadataka koje Srbija ima, od nacionalnog i državnog značaja. „Pred nama je da naselimo 150.000 praznih seoskih kuća - to je posao za jednu deceniju, možda i duže. Interesovanje je ogromno, 13 do 15 zahteva stiže dnevno, na godišnjem nivou to je oko 5000. Nastavljamo, imamo političku volju, potvrđenu od strane predsednika Republike Aleksandra Vučića, zatim znanje – punu saradnju sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti, ali i neophodna značajna sredstva koja izdvaja i izdvajaće Vlada Republike Srbije. Na nama, kao Ministarstvu je da taj posao praktično odradimo. Ovo je misija koja traje i trajaće dok se sve seoske kuće ne popune i ako uspemo u tom zadatku onda smo Srbiju stavili na noge“, poručio je Krkobabić.

Danas potpisanim ugovorima dodeljena su bespovratna sredstva za kupovinu 200 seoskih kuća, koje je prethodno komisija na svojim sednicama odobrila. Nalaze se u 18 upravnih okruga, 51 jedinici lokalne samouprave, odnosno u 122 sela.
Tako novi dom na selu dobija još 330 ljudi sa 120 dece, i to 130 bračnih i vanbračnih parova, 24 mlada poljoprivrednika/ce i 46 samohranih roditelja sa teritorije čitave Srbije.

Ministar Krkobabić potpisao je trojne ugovore sa gradonačelnicima tj. predsednicima opština, na čijim se teritorijama nalaze kuće i dobitnicima bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

„Konačno ćemo imati svoj dom, biće to raj za našu porodicu. Kuća je velika, ima dvorište, a planiramo da zasadimo voćnjak na njivi koja je uz kuću i bavimo se, pored svojih poslova i poljoprivredom“ izjavila je Gordana Rajc koja će sa suprugom i troje dece živeti u selu Čonoplja na severu Bačke.

„Presrećni smo! Do sada smo bili po stanovima koje smo s mukom nalazili. Trgovac sam po struci i sigurna sam da ću u novoj sredini brzo naći neki posao. Deca jedva čekaju da se uselimo“ izjavila je samohrana majka Marijana Barzovski, koja ima četvoro dece i živeće u Apatinu, u selu Prigrevica. Njihova izabrana kuća staje 1.050.000 dinara, ima 275 m2 i 4,3 ari placa.

Predsednik komisije za dodelu ovih sredstava, agroekonomista Milan Prostran istakao je da ovaj program ima širi kontekst od samog popunjavanja praznih kuća „Na ovaj način pospešićemo i poljoprivrednu proizvodnju, klasičnu i organsku proizvodnju, ali i stočarstvo. Na tim mladim ljudima je da učine to domaćinstvo aktivnim. Ideja je da tamo šire porodice, iako već dosta parova već sada odlazi na selo sa potomstvom. Ovaj program je pravi primer brige države koji posle mnogo godina menja smer kretanja grad- selo i tako čini istorijske pomake po pitanju demografije, ali i privrede u celini“.

Iz grada u selo ovoga puta prelazi 27 podnosilaca prijave. Najmlađi korisnik ima 18 godina i sa svojom suprugom živeće u kući od 74 m2 i 3 ara placa opštini Varvarin u selu Bošnjane.

Najjeftinija kuća ovoga puta staje 539 hiljada dinara, nalazi se u selu Ilinci opštine Šid i ima 39m2. Kuća koje staju maksimalnih 1,2 miliona dinara danas ima 52 i nalaze se u selima opština Šabac, Ćuprija, Trstenik, Bač, Zrenjanin, Kanjiža, Knić, Požarevac..

Do sada je sredstvima iz ovog programa kupljena 1101 seoska kuća sa okućnicom koje se nalaze u preko 100 jedinica lokalnih samouprava svih delova Srbije.  

Interesovanje mladih je, reklo bi se po broju prijava koje stižu na adresu Ministarstva za brigu o selu, sve veće.

Krkobabić u Svrljigu povodom Međunarodnog dana žena sa sela: Najvažnije ste! Moramo da mislimo na vas!

„Za nas, za društvo u celini od posebne nacionalne i državne važnosti je da postignemo saglasje oko toga da su žene u selima ključni, odlučujući i najvitalniji deo odbrane opstanka sela Srbije“ izjavio je ministar za brigu o selu i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Milan Krkobabić na manifestaciji u selu Crnoljevica u Svrljigu organizovanoj povodom Međunarodnog dana žena na selu.
„Kada to imamo na umu, moramo nešto da uradimo kao društvo, kao država za te žene, moramo da poradimo na njihovom socio-ekonomskom položaju. Hajde da budem razumljiv - moraju od nečega da žive, moraju nešto da imaju i moraju za nešto da se pitaju. Niti imaju, niti se pitaju. Šta hoćemo? Hoćemo da te naše majke, bake, sestre, supruge dobiju jednu novu ulogu, hoćemo da im omogućimo stabilan izvor egzistencije, a onda i da im vratimo ljudsko dostojanstvo. One to zaslužuju!” poručio je ministar Krkobabić.

Autor: Saša Đorđević, agencija Beta

Govoreći o poboljšanju socio-ekonomskog položaja žena na selu Krkobabić je apostrofirao da je nužno uvođenje instituta posebnog socijalnog davanja -socijalne – garantovane penzije za sve starije od 65 godina koji nisu ostvarili pravo na penziju, nisu korisnici socijalne pomoći i nemaju ni jedan izvor prihoda. Po uzoru na zemlje u okruženju taj iznos bi bio ne manji od 100 evra.

U ime predsednika Republike Aleksandra Vučića prisutnima se obratila  i otvorila manifestaciju savetnica predsednika Verica Lazić, koja je prenela poruku predsednika Republike da žene u selima Srbije mogu da očekuju punu podršku države i predsednika Republike.
Obeležavanju ovog važnog dana za sve žene sveta na selu prisustvovao je predsednik opštine Svrljig Miroslav Marković, predsednik Akademijskog odbora SANU i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije akademik Dragan Škorić i narodni poslanik Milija Miletić.

Događaj je obogatio kulturno-umetnički program, izložba narodne nošnje i radinosti, kao i domaćih proizvoda žena sa sela.

„Od detinjstva radim u poljoprivredi, čitav život sam na selu, oko dece, roditelja i domaćinstva. Nemam pravo na penziju i za svaku stvar koja mi je potrebna pitam ili sina ili muža. Ali najslađe je kad imaš svoj dinar, koliki god on bio. Mnogo bi mi značila ta socijalna penzija“ rekla je Slađana Đorđević iz sela Drajinac.

Ministar Krkobabić je zatim obišao ZZ „Svrljiška mlekara“ koja je iz programa za unapređenje poslovanja i tehnološki rad zadruga dobila 15 miliona dinara za povećanje stočnog fonda i nabavku opreme za preradu mleka, pa je zadruga tako uspela da se uspešno pozicionira na tržište.
Proizvodi različite vrste sira, zaštićenog geografskog porekla i plasira na tržište velikim trgovinskim lancima širom Srbije.

Međunarodni dan seoskih žena, koji se svake godine obeležava 15. oktobra, ustanovljen je na Konferenciji žena Ujedinjenih nacija u Pekingu 1995. godine, a jedan od osnovnih postulata je da se učine vidljivim potrebe i mogućnosti žena na selu.

U selima Srbije živi oko 1.300.000 žena od kojih je 300.000 starije od 65 godina. Procenjuje se da oko 180.000 seoskih žena nisu ostvarile pravo ni na jedan vid penzije.

Sa manje novca, brže, lakše i bolje do produktivnije proizvodnje i veće dobiti

„Sa mašinskim prstenom imaćemo manje troškove, radićemo brže, kvalitetnije i efikasnije, a samim tim i produktivnije. Cilj je da sa što manje ulaganja i rada ostvarimo što bolje efekte, a to možemo samo udruženi. Jedna savremena mašina koja košta oko 300 hiljada evra je za jednog domaćina nedostižna, ali njih deset ili petnaest će moći da je kupe i imaće značajne efekte tog ulaganja“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na njivi ratarske zadruge u Kikindskom ataru.

Cilj tematskog skupa „Uz zadruge do savremene mehanizacije“ koji se danas održao u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine je da se istakne značaj i ekonomska efikasnost nabavke savremene poljoprivredne mehanizacije preko zadruga, u odnosu na investicije pojedinačnih poljoprivrednika.

„Samo uz zadruge možemo da postanemo konkurentniji na tržištu i produktivniji u poljoprivrednoj proizvodnji, imajući u vidu da kaskamo za Evropom upravo po pitanju produktivnosti rada. Osim tehnički racionalne iskorišćenosti mehanizacije za sve zadrugare, smanjuju se i troškovi celokupne proizvodnje, na šta je veoma značajno ukazati u ovim godinama obeleženim rastom cena svih inputa za poljoprivredu“ izjavila je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj.

Domaćin ovog događaja bila je ratarska zadruga „Žitopromet“ iz Kikinde koja je iz programa podrške zadrugama koji sprovodi Ministarstvo za brigu o selu dobila 15 miliona dinara upravo za nabavku mehanizacije u ratarstvu.
Ova banatska zadruga ima 10 članova i bavi se proizvodnjom ratarskih kultura - pšenice, suncokreta, kukuruza i pivarskog ječma na površini od 600 hektara, dok na 150 hektara svojim kooperantima, kojih ima oko 40, pruža usluge pripreme, obrade i otkupa ratarskih kultura.

„Naša zadruga konstantno ulaže u mehanizaciju, u proteklom periodu kupili smo tri mašine, a investicijom koju smo ostvarili sredstvima Ministarstva za brigu o selu 2021. godine, uvećali smo poslovni prihod za 24,5 miliona dinara u odnosu na 2020. godinu.“ rekao je direktor zadruge Marko Đurđulov.

Dr Aleksandar Sedlar, profesor na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu ukazao je na značaj zadruga i ličnim iskustvom „I sam sam počeo svoju karijeru u zadruzi i hvala ministru Krkobabiću što novim programima i investicijama u zadruge ponovo osvetljava ovaj vid organizovanja poljoprivrednih proizvođača. Zadruge su naša prošlost, ali sasvim sigurno možemo da kažemo i budućnost, jer prednjače u savremenoj mehanizaciji i uslužnoj delatnosti“.

Događaju su prisustvovali direktori zadruga, predsednici Zadružnih saveza Srbije i Vojvodine, rukovodstvo grada Kikinde, predstavnici kompanija koje se bave prodajom mehanizacije, Razvojnog fonda Vojvodine, osiguravajućih društava… Prisutni su na zadružnoj parceli imali prilike da vide demonstraciju rada mehanizacije u poljoprivredi – najsavremenijih traktora, kombajna, balirki, teleskopskih manipulatora, mašina za obradu zemljišta, prskalica, transportne tehnike itd.

Od 2017. godine, od kako je počeo projekat revitalizacije zadrugarstva u Srbiji, na inicijativu ministra Milana Krkobabića, dodeljeno je 2,13 milijardi dinara kojima je pospešen rad ukupno 207 zadruga, od preko hiljadu novoosnovanih u tom periodu.

Krkobabić: 69 napuštenih kuća dobilo je 111 novih žitelja i 76 dece

„69 napuštenih kuća dobilo je 111 novih žitelja i 76 dece. To je danas Bačka Palanka, pogranična opština u punom razvoju gde mladi ostaju, a njihovi vršnjaci iz drugih mesta žele da dođu“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, u radnoj poseti Bačkoj Palanci i porodicama koje su se uselile u seoske kuće kupljene sredstvima iz programa Ministarstva za brigu o selu.

„Naseljavanje praznih kuća je imperativ za državu Srbiju. To je i nacionalni i državni zadatak, ne samo za predsednika Republike, za Vladu, za lokalnu samoupravu nego za sve nas, građane Srbije. Bićemo sigurniji, bezbedniji, ići će nam bolje, ako nam sela nisu prazna“, naglasio je Krkobabić.

Nakon radnog sastanka sa rukovodstvom opštine, kome je prisustvovao i predsednik Akademijskog odbora za selo, akademik Dragan Škorić, ministar se zaputio u selo Pivnice koje je sa kupljenih 14, jedno od najuspešnijih sela u popunjavanju praznih seoskih kuća.

Predsednik opštine Branislav Šušnica izjavio je da je Bačka Palanka korisnik sredstava po tri od četiri programa Ministarstva za brigu o selu, u ukupnom iznosu od oko 109 miliona dinara i da se boljitak u selima ove opštine zaista i vidi i oseća.

Krkobabić je u mesnoj zajednici Pivnice razgovarao sa predsednicom mesne zajednice i novim vlasnicima 14 kuća kupljenih preko pomenutog konkursa.
„Zahvaljujući programima Ministarstva za brigu o selu naše selo se razvija, ljudi dolaze iz grada i život u Pivnicama se definitivno menja na bolje“ izjavila je predsednica MZ Pivnice Ana Časar.

Krkobabić je posetio porodicu Filipović, sa troje dece, koja se iz Novog Sada preselila u ovo bačko selo. Kuća na selu od 120 m2 i 10 ari okućnice im je osim prostranog krova nad glavom, omogućila da se bave poljoprivredom za sopstvene potrebe, a malom Miloradu, Jovani i Nikoli dovoljno prostora za igru.
„Razmišljali smo da odemo u inostranstvo i naš život nastavimo tamo. Sada kada imamo svoju kuću, odlučili smo da ostanemo u Srbiji i iz Novog Sada se vratili u moje rodno selo“, izjavio je Zoran Filipović.

U istom selu Krkobabić je obišao i „Slovački dom“ - mesto okupljanja, negovanja tradicije i kulturnog života seljana u kome je postavljena izložba svatovskih marama, narodne nošnje, ručnih radova i predmeta iz prošlosti Pivnica. „Ovde organizujemo i literarne susrete, radionice za decu školskog uzrasta, zabave posvećene nekom jelu ili ručnim radovima. Naše selo bilo je i domaćin „Miholjskih susreta sela“, a ove godine učestvovali smo na istoj manifestaciji koja je organizovana u obližnjoj Gajdobri“, izjavila je predsednica tog udruženja Ana Valašek.

Ministar je u obližnjem selu Despotovo, u prisustvu predsednice Zadružnog saveza Vojvodine Jelene Nestorov Bizonj, posetio i zadrugu „Agronom Despotovo“ koja uspešno posluje od 2001. godine. Zadruga obrađuje 2600 hektara zemlje sa prinosima koje ostvaruje i preko 100 ljudi koje zapošljava, stožer je ovog kraja i primer uspešno primenjenog koncepta zadrugarstva. 2019. godine dobila je 15 miliona dinara za nabavku mehanizacije u ratarstvu, preko programa namenjenog zadrugama, koji takođe sprovodi  Ministarstvo za brigu o selu.

Krkobabić u poseti Dimitrovgradu: Kako je oživela ulica u Željuši?

„Selo Željuša – u jednoj ulici čak pet kuća, od toga tri su već useljene sa osmoro dece, tako izgleda u praksi program dodele sredstava za kupovinu napuštenih seoskih kuća. I naravno minibus koji ih povezuje sa centrom opštine“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić posetivši opštinu Dimitrovgrad u Pirotskom upravnom okrugu “Ljudi iz opštine su spremni da zajedno sa onima koji žele da dobiju krov nad glavom traže kuće i to daje rezultat“ dodao je Krkobabić.

Ministar Krkobabić je nakon sastanka sa rukovodstvom opštine na kome su sumirani rezultati uspešno realizovana sva četiri programa Ministarstva za brigu o selu u opštini Dimitrovgrad, pošao u vožnju redovnom linijom minibusa za prevoz seoskog stanovništva, kupljenim sredstvima iz jednog od programa. Do sada je kupljeno 35 minibusa koji najugroženijim opštinama omogućavaju prevoz seoskog stanovništva iz sela u selo ili u opštinsko sedište. Na stajalištu je najviše dece i starijih meštana. „Pre nego što smo dobili ovaj minibus morao sam preko nedelje da spavam kod babe, da bih bio bliži školi, jer je selo u kome živim udaljeno više kilometara“ izjavio je desetogodišnji Jovan Petrov.

Zahvaljujući programu dodele praznih seoskih kuća u Pirotskom okrugu ukupno 33 seoske kuće imaju nove vlasnike. Ministar se prvo zaustavio u selu Željuša, koje je od prošle godine, zahvaljujući ovom programu, bogatije za četiri porodice, od kojih su tri u istoj ulici, a za još dve kuće poslate su prijave na konkurs.

„Ova ulica je pre dve godine bila pusta, bez uličnog osvetljenja i asfalta. Danas, zahvaljujući ovom programu, doselile su se tri porodice koje zajedno imaju osmoro dece. Sada je to potpuno drugačiji kraj“ izjavio je predsednik opštine, Vladica Dimitrov.

Ministar je posetio dom samohrane majke blizanaca Jelenu Ranđelov koja na svojih pet ari okućnice uzgaja papriku, a pravi i proizvode od nje.

“Već 30 godina sam podstanar i sasvim sigurno nikada ne bih skupila dovoljno novca za svoj krov nad glavom. Moj san se sada ostvario“ izjavila je iskreno Jelena.

U istom selu, Željuša, od 2018. godine radi i zadruga „Stara Pojata“ kojoj je iz poznatog programa finansijske podrške zadrugama istog Ministarstva, dodeljeno 5,7 miliona dinara za savremenu tehnološku liniju za pečenje paprike. Zahvaljujući ovoj investiciji zadruga proizvodi i plasira na tržište kvalitetan ajvar kao finalni proizvod.

Ministar Krkobabić je posetu Dimitrovgradu završio u selu Lukavica obišavši porodicu Nine Georgijev i Davida Mladenovića koji u svom novom domu od 69m2 i okućnicom od oko pet ari žive sa svojom trinaestogodišnjom ćerkom.

Četvrti program realizovan preko konkursa Ministarstva za brigu o selu, u ukupnom novčanom iznosu od milion dinara je manifestacija „Miholjski susreti sela“, organizovana prošle i ove godine kojom je dodatno pospešeno oživljavanje sela kulturnim i sportskim sadržajima.

Opština Dimitrovgrad donela je odluku da, povodom dana Opštine 21. septembra 2022. godine, dodeli Ministarstvu za brigu o selu i ministru Milanu Krkobabiću „Priznanje za poboljšanje kvaliteta života u selima sa teritorije opštine Dimitrovgrad“. Priznanje će biti uručeno na svečanoj sednici Skupštine opštine Dimitrovgrad.

Krkobabić: Još jedna pobeda tihe, nevidljive Srbije

„Još 100 praznih seoskih kuća dobilo je nove, mlade vlasnike. Među njima svoj krov nad glavom steklo je i 82 dece, a Kumane u Novom Bečeju dobija porodicu sa devetoro dece. To je prava pobeda tihe, nevidljive Srbije“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas, nakon što je komisija odobrila novih 100 zahteva za kupovinu kuća na selu.

Ovoga puta prosek godina dobitnika kuća je neverovatnih 29. Najmlađi supružnici imaju 18 i 23 godine i živeće u selu Bošnjane opštine Varvarin.
Najveća kuća, koja staje maksimalnih 1,2 miliona dinara, nalazi se u apatinskom selu Prigrevica, ima 205 m2 stambenog prostora i isto toliko kvadrata pomoćnih objekata, na 14 ari placa.  
Kuća sa najvećom okućnicom od 1,3 hektara nalazi se u opštini Šabac u selu Pridvorina.
Najjeftinija nekretnina staje 539 hiljada dinara i ujedno je i najmanja – 39 m2 i 8 ari placa u selu Ilinci opštine Šid.

Na današnjoj sednici komisije dodeljeno je 100 seoskih kuća koje se nalaze u 35 opština Srbije i 77 sela. Nakon odluke komisije, uslediće potpisivanje trojnog Ugovora između Ministarstva za brigu o selu, jedinice lokalne samouprave i korisnika bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.
Tako će novi dom dobiti 60 mladih parova, 13 poljoprivrednika i poljoprivrednica i 27 samohranih roditelja sa teritorije čitave Srbije.
Većina ovih ljudi je već živela na selu te su, rešavanjem stambenog pitanja, rešili da tamo i ostanu, dok se 13 podnosilaca prijave na ovaj konkurs odvažilo da zameni gradsku sredinu seoskom.

„Interesovanje za ovaj program ne jenjava i neverovatan je utisak kada odete na teren i vidite te mlade ljude koji su obezbedili krov nad glavom i vide šansu da, baveći se raznim delatnostima na selu, obezbede i egzistenciju svojoj porodici. Verujem da će ovaj program u narednom periodu imati još veću podršku i u Vladi i u budžetu Republike Srbije “ izjavio je Milan Prostran, zamenik predsednika komisije za dodelu sredstava po ovom programu i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije.

Krkobabić: Prvi školski dan i deci i roditeljima jedna briga manje

Prvi školski dan za decu iz okoline Babušnice ove godine protekao je u znaku novog prevoznog sredstva koje će od danas biti redovna linija do centra opštine za sve đake, ali i ostale stanovnike sela ove opštine.

“Prvi školski dan i deci i roditeljima jedna briga manje. Od danas će imati obezbeđen redovan, besplatan i siguran prevoz do škole. Nastojaćemo da deca u svim selima Srbije budu pošteđena brige o tome kako stići u školu. Njihovo je da se posvete učenju” izjavio je danas u Babušnici ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

Posle radnog sastanka sa rukovodstvom Opštine, ministar je sa đacima pošao u prvu vožnju minibusem za prevoz seoskog stanovništva kupljenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu.
Minibus će služiti za prevoz svog seoskog stanovništva, ali će najviše značiti najosetljivijim kategorijama - najmlađima i najstarijima. Redovna kružna linija u ovoj opštini od danas će saobraćati na relaciji Babušnica – Stol – Vava – Babušnica.
Na prvoj stanici na povratku iz škole u selu Aleksandrovac, đake su sačekali roditelji, a ministra Krkobabića okupljeni meštani.
„Imam dva đaka u kući i ovo nam zaista mnogo znači. Deca će kasnije kretati, a ranije stizati kući, ne moram više da brinem kako su stigli u školu ili kakve su vremenske prilike“ izjavila je mama male Dunje i Andrije iz Aleksandrovca.

„Meni ovaj minibus znači zaista mnogo. Do sada sam u školu išla peške i po kiši i po snegu i da se budim rano”, rekla je učenica Dunja Todorović, a Andrija Živković dodaje da će biti lakše i za njegove roditelje, jer su ga do sada po lošem vremenu dovozili kolima ili taksijem.

Iz programa Ministarstva za brigu o selu do sada je dodeljeno 35 ovakvih vozila za najugroženije opštine, od kojih 28 pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima, a neka sela u Srbiji su na ovaj način po prvi put dobila vezu sa gradom/opštinom. Dnevno će se ovim minibusevima u Srbiji prevoziti oko 3.800 putnika, a prvi minibusevi su počeli da stižu i saobraćaju po selima.

Predsednica opštine Ivana Stojičić zahvalila je ministru na poseti i izjavila da se Babušnica sa 1200 zaposlenih stanovnika u četiri aktivna privredna subjekta i velikim prilivom radne snage iz Pirota razvija mnogo više nego prethodnih decenija.

„Naša opština ima 52 sela i to raštrkanih po terenu različite konfiguracije. Imamo 70 đaka koji putuju, mnogo roditelja i nastavnika. Celokupna briga države vidi se i oseća u ovom kraju i ubeđena sam da će doprineti da mlade ljude koji izađu iz ovih škola zadržimo ovde“ rekla je Ljiljana Stanković, direktorka O.Š. Despot Stefan Lazarević.

Do sada je preko različitih programa Ministarstva za brigu o selu u Pirotskom okrugu dodeljeno skoro 100 miliona dinara, od čega  23,4 miliona u opštini Babušnica.
Tako su iz programa Ministarstva za brigu o selu namenjenog zadrugama pomognute dve zadruge od kojih je ženska voćarska zadruga Darovi Lužnice dobila 7,2 miliona dinara za nabavku savremene linije za preradu i pakovanje voćarskih proizvoda i veoma dobro posluje.
U babušničkim selima Izvor, Zvonce, Kaluđerevo i Suračevo za 2,7 miliona dinara kupljene su 4 seoske kuće sa okućnicom, čime je četiri porodice sa petoro dece dobilo novi dom. Dve porodice su iz urbanih sredina Niša i Babušnice rešile da dosadašnji život u zajednici sa više generacija zamene samostalnim životom na selu. 

U selima Zvonce i Ljuberađa opštine Babušnica prošlog leta kao i ove 2022. godine organizovana je manifestacija „Miholjski susreti sela“, finansirana takođe sredstvima Ministarstva za brigu o selu. Cilj ovog programa je negovanje tradicije, kulture i društvenog života u lokalnim sredinama, a stotine učesnika i posetilaca iz babušničkih sela pamtiće ih po atraktivnim sportskim nadmetanjima i bogatom kulturno-umetničkom programu.

KRKOBABIĆ: „MEROŠINA JE PROBUĐENA!“

„Merošina je probuđena! I zadruge i kuće sa novim mladim ljudima, obezbeđen prevoz, a evo nas i na Miholjskim susretima sela. U pripremi su i veliki infrastukturni projekti, putevi, vodovod i kanalizacija. Ovo je primer uspešne saradnje Vlade Republike Srbije, Ministarstva za brigu o selu i lokalne samouprave.“ - izjavio je danas Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu prilikom otvaranja manifestacije Miholjski susreti sela u Merošini.

Ministar je posetu Merošini započeo radnim sastankom sa rukovodstvom Opštine Merošina kome je prisustvovao i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, agroekonomista Milan Prostran, na kome se govorilo o praktičnim rezultatima programa Ministarstva za brigu o selu koji su sprovedeni u opštini ali i o daljim planovima za razvoj merošinskih sela.

Ministar se potom uputio u selo Balajnac, gde je otvorio manifestaciju „Miholjski susreti sela“. U ime žitelja 27 merošinskih sela, zamenica predsednika opštine Merošina, Emilija Petković uručila je Milanu Krkobabiću, ministru za brigu o selu plaketu – zahvalnicu za doprinos razvoju ove opštine.

„Ministarstvo za brigu o selu je sprovelo sva četiri programa u opštini Merošina, osam napuštenih kuća je dobilo nove žitelje: četiri porodice sa ukupno osmoro dece i četiri mlada poljoprivrednika su sada imaju novi dom. Odobrena su nam sredstva za kupovinu minibusa koji će prevoziti školarce, sportiste i najstarije meštane iz zabačenih sela do centra opštine gde mogu da zadovolje se svoje potrebe koje do sada nisu mogli. Značajnim bespovratnim sredstvima Ministartva za brigu o selu pomognute su četiri zadruge koje čine okosnicu budućeg privrednog razvoja naše opštine. Takođe dobili smo sredstva za organizaciju Miholjskih susreta sela – manifestacije koja omogućava ljudima iz svih 27 sela da se susreću, upoznaju, druže i lepo zabave. Meštani merošinskih sela i mladi i stari osećaju snažnu podršku koju nam je u ime Republike Srbije, u ime predsednika Aleksandra Vučića i Vlade Rebuplike Srbije, pružio ministar Milan Krkobabić, i to nama zaista mnogo znači posebno jer budi nadu i stabilnost koja će, verujem, mlade motivisati da ostanu da žive u selima, ovde na jugu Srbije“ izjavila je Emilija Petković, zamenica predsedika Opštine Merošina.

Nakon prigodne dobrodošlice, himne i kola, Miholjski susreti sela nastavljeni su sportskim nadmetanjem u tri discipline: povlačenje konopca, bacanje kamena s ramena i skskanje u džakovima.

Među posetiocima koji su navijali i uživali u sportskim nadmetanjima bila je i porodica koja je na konkursu Programa dodele bespovratnih sredstava koje sprovodi Ministarstvo za brigu o selu dobila kuću.

„Mi smo se sa troje dece uselili u kuću koju smo dobili od ministarsva za selo. Za nas je to nije samo vetar u leđa već velika, životna stvar. I ova manifestacija je predivna, veoma nam znači da se u našoj opštini ovako nešto ogranizuje gde možemo da dođemo da se proveselimo, da se deca igraju i učestvuju u našim tradicionalnim nadmetanjima. Čula sam da će nam uskoro stići i minibus koji je od ministarstva za selo dobila naša opština i to za nas mnogo znači posebno zbog prevoza dece u školu tokom zime. – bila je iskrena Ninosava Janković.

Mladim i sada samostalnim domaćinima tom prilikom se obratio i član nacionalnog tima za preporod sela Srbije, Milan Prostran koji je izrazio veliko zadovoljstvo činjenicom da Ministarstvo sledi trasu Nacionalnog programa za preporod sela Srbije i da su rezultati sinergije struke i ministarstva očigledni.

„Program Ministarstva za brigu o selu kojim je dodeljeno više od 1000 seoskih kuća stvoreni su primarni uslovi za život mladih ljudi na selu. U narednom periodu ćemo se truditi da im stvorimo ekonomske uslove za osnaživanje tih domaćinstva kroz buduće programe koje će ministarstvo soprvoditi.“ – istakao je Prostran.

Nadmetanje u nadvlačenju konopca otvorilo je sportsi program, a organizator ovog takmičenja istakao je koliko su tradicionalne domaće sportske igre popularne među mladima i značajne za seosko stanovništvo.

„Voleo bih da se ova manifestacija postane tradicionalna jer se na taj način motivišu mladi da ostanu u selima.“ – rekao je Vladica Miladinović, organizator sportskog takmičenja.

Obilazeći izložbu proizvoda od starih zanata i tradicionalne kuhinje, ministar Krkobabić se zaustavio na štandu pčelarske zadruge „Bi Kuper“, koja je 2017. godine od Ministarstva za brigu o selu bespovratno dobila 6.243.200. dinara za unapređenje i tehnološki razvoj svoje zadruge. Programom podrške razvoju zadrugarstva bespovratna sredstva u ukupnom iznosu od 28. 341.213 dinara dobile četiri zadruge koje posluju u selima opštine Merošona.

„Podrška koju smo dobili te 2017. godine učinila je da nas osam zadrugara konstanto unapređujemo proizvodnju meda i da opstajemo sve ove godine na tržištu“. – izjavio je direktor zadruge Bi Kuper, Saša Milosavljević.

Sportska takmičenja, igra Kulturno–umetničkih društava iz južne Srbije, pesma domaćih etno bendova uz domaću kuhinju i miris pite od Oblačinske višnje učinile su da meštani uživaju u Miholjskim susretima tokom celodnevnog programa.

Krkobabić: Ko zaboravi svoju prošlost nema budućnost

„Ko zaboravi svoju prošlost nema budućnost“ poručio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić otvorivši, u atmosferi s prizvukom starina i običaja, tradicionalnu manifestaciju „Hajdučko veče“, u selu Crna Bara opštine Bogatić.

Autor: Amir Hamzagić, agencija Beta

Vožnja fijakerom u svadbenoj koloni i svatovima obučenim u tradicionalnu mačvansku nošnju bila je i ovoga puta dočarana s izuzetnom lepotom i dramatikom. Ministar Krkobabić je sa predsednikom opštine Bogatić, nakon vožnje fijakerom posetio izložbu domaće radinosti i gastronomskih specijaliteta, dela ruku „Udruženja žena Crnobarke“ koje su ovom prilikom okupile članice još 20 udruženja žena iz čitave Mačve, ali i susednih okruga.

Manifestacija „Hajdučko veče“ inpirisana je motivima iz romana o hajduku Stanku, Janka Veselinovića i održava se od 1966. godine prvog vikenda u avgustu. Osnovna ideja je da se dočara život predaka, lepota nekadašnjeg života i starih običaja. U tom duhu organizuju se Mačvanska svadba, Hajdučka regata, takmičenje lovaca i ribolovaca, izbor najlepšeg fijakera, izbor radova sa likovne kolonije, izložba domaće radinosti i bogat kulturno - umetnički i zabavni program.

Predsednik opštine Bogatić Milan Damjanović zahvalio je ministru na poseti i na prilici da Mačva prikaže svoju lepotu tradicije i kulturnog nasleđa.

Vrhunac večeri kao i uvek bilo je takmičenje za izbor harambaše. Mladići su se takmičili u preskakanju panja, bacanju kamena s ramena, nadvlačenju klipka, skoku u dalj, borbi na brvnu i penjanju uz drvo. Najspretniji, najokretniji i najspremniji momak dobija novčanu nagradu, ali i veoma vrednu hajdučku sablju i zvanje harambaše - hajdučkog starešine.

Lebane u znaku minibusa, Miholjskih susreta sela i Paradajz festa

Najvreliji dan doneo je danas minibus u Lebane, bespalatan prevoz za stanovnike sela, ali i početak “tradicionalnih” manifestacija.

“Jug ima valjane ljude, a od ljudi zavisi sve. Lebane imaju budućnost. Ali zaslužuju da ih ne ostavimo same. Svaki uložen dinar je sigurno dobro uložen i sigurno će se vratiti” izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u poseti Lebanu, gde je posle radnog sastanka sa rukovodstvom Opštine, zajedno sa predsednikom Opštine i ljudima iz Akademijskog odbora za selo SANU, pošao u vožnju minibusem za prevoz seoskog stanovništva, kupljenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu.

Autor: Amir Hamzagić, agencija Beta

Ministar se zaustavio u selu Grgurovce koje je na ovaj način prvi put dobilo redovan linijski prevoz za svoje stanovnike. Radost najmlađih i najstarijih u probnoj vožnji od sela do sela, a onda veliko okupljanje ispred vodenice stare nekoliko vekova. Najstariji se slažu da ovakav skup ne pamte.

„Idem u srednju tehničku školu u Lebanu i ovaj prevoz nam mnogo znači. Besplatan je i ne moramo da odvajamo mesečno sredstva za odlazak i povratak iz škole, a sada kada nam je urađen i put mnogo manje mojih vršnjaka će napuštati selo. Ja svoju budućnost vidim ovde”, rekao je Nikola Đorđević iz sela Grgurovce.

Iz ovog programa do sada je dodeljeno 35 ovakvih vozila za najugroženije opštine, od kojih 28 pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima, a neka sela u Srbiji su na ovaj način po prvi put dobila vezu sa gradom/opštinom. Dnevno će se ovim minibusevima u Srbiji prevoziti oko 3.800 putnika, a prvi minibusevi su već počeli da stižu i saobraćaju po selima.

Predsednik opštine Ivan Bogdanović zahvalio je ministru na poseti i izjavio da opština Lebane učestvuje u svim programima Ministarstva za brigu o selu i da je lokalna samouprava uvek tu da čuje sve probleme meštana i mesnih zajednica i da učini sve što je moguće za njihovo rešavanje.

Ministar Krkobabić je u selu Bošnjace obišao voćarsku zadrugu „Agro prima jug“. Ova stara zadruga je iz prošlogodišnjeg programa Ministarstva za brigu o selu namenjenog zadrugama dobila 13,4 miliona dinara za unapređenje poslovanja nabavkom rashladnog agregata i savremene opreme za preradu voća.

„Uspešnost zadruge određuje broj kooperanata. Sudeći po broju od 300 ovo je jedna od najuspešnijih. Sredstva koja smo uložili u tehničkom, tehnološkom ali i komercijalnom smislu imaju puno opravdanje. A to potvrđuje ovaj broj kooperanata. I da budemo jasni radi se o tri stotine porodica“.

Osnovana 2006. godine, zadruga otkupljuje skoro sve vrste voća i povrća i plasira na domaće i inostrano tržište. Zahvaljujući ovoj investiciji i delimično sopstvenim ulaganjima, prošle godine su dostigli izvoz u iznosu od 40 miliona dinara. Zadruga u 2 smene ima 10 stalno zaposlenih radnika i 20 sezonskih.

U selu Bošnjace prošle godine organizovani su i „Miholjski susreti sela“, takođe sredstvima Ministarstva za brigu o selu, a isti susreti sa raznim nadmetanjima i kulturno-umetničkim programom održaće se 28. avgusta ove godine u selima Grgurovce, Pertate, Togočevce, Konjino i Popovce.
Danas u Lebanu počinje i Paradajz fest, trodnevna manifestacija u organizaciji Opštine, posvećena poljoprivrednim proizvođačima, edukaciji i zabavi.

Besplatan prevoz za još 368 sela u 17 opština

„Besplatan prevoz za još 368 sela. U 17 opština stiže novih 17 minibuseva. Selo i seljani su se očigledno pokrenuli, a sada će i da krenu – od sela do sela, a onda i do varoši. Da potraže pomoć doktora, da odu do škole, da se sportski nadmeću, da se druže ali i obave sve ono što državni činovnici traže od njih“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon potpisivanja Ugovora o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na teritoriji Republike Srbije.

Autor: Milan Obradović, agencija Beta

Danas su ove ugovore potpisali i predsednici 17 jedinica lokalnih samouprava, koje su prema propisanim kriterijumima i odluci komisije bile najbolje rangirane na Javnom konkursu.
„Mi smo mala opština, ali imamo 30 sela od kojih je samo jedno na nadmorskoj visini ispod 500 metara. Danas je radostan dan u opštini Nova Varoš jer ćemo na ovaj način rešiti jedan od gorućih problema sa kojima se suočavamo. Uspešno ćemo obezbediti sve što je potrebno: vozača, servis, gorivo... “ izjavio je  Radosav Vasiljević, predsednik opštine Nova Varoš.

Komisija, na čelu sa predsednikom, dekanom saobraćajnog fakulteta prof.dr Nebojšom Bojovićem ocenjivala je 50 pristiglih prijava koje su ispunile uslove, a za ove namene iz budžeta je i ove godine odvojeno 120 miliona dinara.
„Ovo je sjajan program, drago mi je što smo mnogim lokalnim samoupravama pomogli da omoguće mobilnost seoskog stanovništva u svojim sredinama. U narednom periodu tražićemo još bolje modele  i načine da se ovaj problem reši do kraja“, izjavio je Bojović i dodao da su potrebe velike, a sredstva ograničena i da komisiji nije bilo lako da napravi rangiranje prijava.
Kriterijumi u odlučivanju bili su prevashodno stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave, udaljenost i broj sela koja će biti povezana sa gradskim/opštinskim sedištem, kao i pripadnost područjima nadmorske visine preko 500 metara.

Događaju u Palati Srbija prisustvovali su i predsednik Akademijskog odbora za selo akademik Dragan Škorić i zamenik predsednika komisije prof. dr Dalibor Pešić.
Akademik Škorić izjavio je da ga raduje što nauka i struka daju svoj doprinos u praktičnom rešavanju konkretnih problema.
Prof.dr Dalibor Pešić pohvalio je program rečima „Ovakve ideje i njihova realizacija su osnova za ispunjavanje zagarantovanih ljudskih prava - prava na kretanje, život i rad. One omogućavaju opstanak i razvoj seoskih sredina. Sve zemlje koje imaju bolju saobraćajnu povezanost su i ekonomski jače, smatram da stepen mobilnosti stanovništva uslovljava i stepen razvoja društva“, rekao je Pešić.

Minibusevi kupljeni ovim sredstvima služiće isključivo za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo, ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Na ovaj način stanovnicima sela omogućiće se obavljanje privredne aktivnosti, dostupnost adekvatne zdravstvene zaštite, odlazak u školu najmlađima, sportske i kulturne aktivnosti. Ovih 17 minibuseva povezivaće 368 sela, imaće 49 linija i prevoziće dnevno 1.330 putnika.

Ovogodišnji javni konkurs je trajao do 21. aprila, podnosioci prijave bile su jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Republike Srbije, a maksimalan iznos po jednoj prijavi je, kao i prošle godine, bio 7 miliona dinara.

Prva na listi odobrenih zahteva ove godine je Medveđa, slede Prijepolje, Svrljig, Tutin, Surdulica, Nova Varoš, Sjenica, Blace, Bojnik, itd.

Sprovođenjem ovog programa u 2021. i 2022. godini obezbeđen je redovan prevoz u 35 jedninica lokalnih samouprava, od kojih 28 pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima.

Na ovaj način  847 sela od ukupno 1508 koje se nalaze na teritoriji ovih 35  jedinica lokalnih samouprava dobilo je redovan prevoz, a neka sela po prvi put sada imaju vezu sa gradom/opštinom. Dnevno će se ovim minibusevima prevoziti oko 3.800 putnika.

O  činjenici da se vodilo računa o stanovništvu u udaljenim, nepristupačnim predelima naše zemlje govori podatak da 517 od 847 sela ovih opština, pripada područjima nadmorske visine preko 500 metara.

Krkobabić: Susret za pamćenje

„Ako postoje spontani susreti onda je to ovaj. Ovo je susret za pamćenje. Pet stotina žena iz svih krajeva Srbije. Veliko srce i zadivljujuća energija. Spremne da nesebično pomognu uvek i svima, ovim pokazuju da smo zajedno i bolji i jači“ izjavio je danas u Mislođinu ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na Predmiholjskom susretu sela.

U ime organizatora prisutnima se obratila Sofija Tomović koja je istakla značaj ovakvih manifestacija kako za učesnike koji se bave humanitarnim radom, tako i za sve one kojima su ove aktivnosti namenjene „U osnovi svega je ljubav, dobra volja i zajedništvo. A u rezultatima posle svi uživamo“.

Miroslav Čučković, predsednik beogradske opštine Obrenovac zahvalio je ministru Krkobabiću jer širom Srbije čuva tradiciju i sve ono što je vekovima unazad čuvalo našu zemlju.
„Ovakvi susreti u malim sredinama su duša Srbije“ izjavio je Čučković.

Događaju su prisustvovali i potpredsednik Narodne skupštine Srbije Stefan Krkobabić i narodni poslanik Dragan Marković Markoni.

Ove godine „Miholjski susreti sela„ održavaju se od 1. jula do 1. decembra, okupiće blizu 1.300 sela Srbije u 87 lokalnih samouprava, a u njima će uzeti učešće i pratiće ih oko 150.000 ljudi.

Jedinice lokalnih samouprava, koje su sredstva do 500 hiljada dinara dobile po Javnom konkursu za organizovanje manifestacije „Miholjski susreti sela “. osmišljavaju same program, datum, satnicu i mesto održavanja ove jednodnevne ili višednevne manifestacije.

Učesnici - takmičari su stanovnici sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave.
Aktivnosti u kojima će se oprobati su šarolike, od kulturno-umetničkih sadržaja - folklora, izvornog pevanja, sviranja raznih instrumenata, slikanja, preko literarnih sadržaja - recitovanja, pisanja pesama i kratkih narodnih formi, zatim zanatskih i primenjenih umetnosti - izrada rukotvorina, suvenira, tkanja, štrikanja, veza, pletenja, pa do sportskih aktivnosti – od savremenih do tradicionalnih (bacanje kamena s ramena, skok iz mesta, nadvlačenje konopca, nadvlačenje štapa, itd.). Veliki broj njih oprobaće se u gastronomskim takmičenjima - pravljenju tradicionalnih jela i kolača.

Krkobabić: Sve prolazi, paori ostaju, pšenica ostaje i država Srbija ostaje

Na način kako su se izborili da im ova žetva bude berićetna, verujem da će se tako ratari izboriti, složno i argumentovano, za primerenu cenu. U svemu tome mogu da računaju na svoju državu, svoju vladu i na svog predsednika“, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić otvorivši manifestaciju „Žetveni dani“ u selu Plavna opštine Bač.
„Sad znamo šta znači pšenica, treba da se dogode neke geopolitičke stvari da bi smo razmišljali o pšenici. Ali nemojmo da zaboravimo - proći će ovo kao što je sve prolazilo.“ poručio je Krkobabić.
Manifestacija je protekla u neformalnoj atmosferi i dobrom raspoloženju u iščekivanju prvih plodova rada vrednih ratara.

Autor: Dragan Gojić, agencija Beta

„Zahvaljujući visokim ulaganjima u proizvodnju i svim primenjenim agrotehničkim merama, uz poštovanje plodoreda mi danas imamo prinose do 7 tona po hektaru.“ izjavio je Janika Mesaroš, direktor zemljoradničke zadruge „Nizine“ Plavna.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj izjavila je da je cena koštanja proizvodnje pšenice po hektaru oko 50 posto viša od prošlogodišnje i da cena koštanja koja pokriva troškove proizvodnje za prosečni prinos od 4250 kg po hektaru iznosi 38,53 dinara po kilogramu za pšenicu roda 2022. godine. “Kao Zadružni savez radimo na tome da se kroz državne mere obezbedi tržišna cena kojom se najmanje pokrivaju troškovi proizvodnje, kao i da se proizvođačima obezbedi smanjenje troškova buduće proizvodnje kroz regresirano dizel gorivo i povećanje podsticaja“.

Prisutnima su se obratili i Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Čedomir Božić, predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević, a otvaranju je prisustvovao predsednik Akademijskog odbora za selo akademik Dragan Škorić, profesori Zoran Keserović i Žarko Ilin.

Ovoj tradicionalnoj manifestaciji, 15. po redu, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine, domaćini su bile zadruge „Nizine“ iz sela Plavna i „Lovrenac“ obližnjeg sela Mladenovo. Žetveni dani simbolizuju početak žetve pšenice i donoseći prve rezultate rada ratara predstavljaju za njih značajne dane u godini.
Ovim događajem skreće se i pažnja na značaj proizvodnje pšenice, kao strateškog proizvoda za nacionalnu prehrambenu sigurnost, a budući da su zadruge preko koje se vrši promet pšenice, okosnica opstanka i razvoja ovih pograničnih sela, ovo je važan dan za sve zadrugare i stanovnike sela Plavna i Mladenovo. Obe ove zadruge pomognute su bespovratnim sredstvima Ministarstva za brigu o selu za unapređenje svog rada.

Iz programa finansijske podrške zadrugama koji je sprovodio Kabinet ministra Milana Krkobabića, a nastavilo Ministarstvo za brigu o selu, u Južnobačkom okrugu uloženo je 279 miliona dinara u proteklih pet godina. Samo u ovom upravnom okrugu pomognut je rad 19 zemljoradničkih, uglavnom starih zadruga, koje su okosnice opstanka ovih seoskih sredina.

KRKOBABIĆ – SUSRETI SELA OD 1. JULA

„Ove godine „Miholjski susreti sela“ okupiće blizu 1.300 sela Srbije u 87 lokalnih samouprava, a u njima će uzeti učešće i pratiće ih oko 150.000 ljudi. Manifestacije će se održavati od 1. jula do 1. decembra ove godine“ izjavio je u Palati Srbija ministar za brigu o selu Milan Krkobabić. Ministar je danas potpisao ugovore u ukupnom iznosu od 41,3 miliona dinara sa predstavnicima 87 jedinica lokalnih samouprava, koje su sredstva dobile po Javnom konkursu za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela “.

„Da se u selima ponovo čuje smeh, vriska, radost pobednika. Da se čuju gusle i harmonika ali i džez muzika.“ pozvao je predsednik komisije za odobravanje sredstava po ovom konkursu, pesnik Ljubivoje Ršumović, istakavši da ga raduje što se posle dugo vremena smer selo- grad menja. „Konačno je došlo vreme da ono o čemu govorimo, a odnosi se na sela i seljane, počnemo da pretvaramo u vidljivu, opipljivu i prihvatljivu stvarnost“.

Ršumović je svim učesnicima predstojećih Miholjskih susreta poklonio pesmu:

„Seljaku himna “

Rad će nas da ujedini
I ljubav prema otadžbini

To su znali naši preci
To je zavet našoj deci

Deca, red i sloga
To je kuća Boga
U kojoj ljubav vlada
I radost od rada

Dok je sela i seljaka Srbija će biti jaka
Dok je sloge, dok je rada biće sreće i nagrada

Dok je sela i seljana
Biće nama srećnih dana.

Predsednik opštine Prijepolje Vladimir Babić istakao je da je ova manifestacija prošle godine oživela pusta sela Prijepolja, da se pamti i o njoj priča „Došli su i naši ljudi iz inostranstva da učestvuju, a već su uveliko u toku pripreme za ovogodišnje susrete.„ rekao je Babić.

Aktivnosti koje su podnosioci prijava ove godine osmislili su šarolike. Takmiče se u kulturno-umetničkim sadržajima - folkloru, izvornom pevanju, sviranju gusala i tambura, slikanju; literarnim sadržajima - recitovanju, pisanju pesama i kratkih narodnih formi (blagoslovi, zdravice); zanatskim i primenjenim umetnostima - izradi rukotvorina, suvenira, tkanju, štrikanju, vezu, pletenju; sportskim aktivnostima – od fudbala i košarke do narodnog višeboja (bacanje kamena s ramena, skok iz mesta, nadvlačenje konopca, nadvlačenje štapa) i gastronomskim specijalitetima - pravljenju tradicionalnih jela i kolača. Deca se takmiče u kvizu znanja, sportskim disciplinama, ali i slaganju kukuruzovine u kupe i trčanju u džaku.

Sredstva, do 500 hiljada dinara po prijavi, dodeljuju se prema Uredbi o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“.

Podnosioci prijave na javni konkurs su jedinice lokalne samouprave, koje osmišljavaju program, datum, satnicu, i mesto održavanja jednodnevne ili višednevne manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“, a koja obuhvata aktivnosti u kojima učestvuje stanovništvo sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave.

Krkobabić: Partnerstvo urbanog i ruralnog – osnov za opstanak sela Srbije

Danas je u Palati Srbija održan radni sastanak kojim je predsedavao ministar za brigu o selu i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić. Učesnici sastanka bili su direktori akreditovanih Regionalnih razvojnih agencija iz cele Srbije i članovi Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. Teme radnog sastanka bile su nova politika ruralnog razvoja, programi Ministarstva za brigu o selu i saradnja sa razvojnim agencijama u njihovoj realizaciji.

Autor: Amir Hamzagić, agencija Beta

Krkobabić je posebno istakao neophodnost zakonski utemeljenog partnerstva urbanog i ruralnog dela Srbije kao osnov za opstanak sela u skladu sa konceptom koji definiše „Lajpciška povelja održivih gradova do 2030. godine.“

Govoreći o programima Ministarstva za brigu o selu Dušica Pavlović, direktorka Agencije za ruralni razvoj Grada Sremska Mitrovica izjavila je „Naša lokalna samouprava je po Programu dodele sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom dobila do sada 22 kuće, a nadamo se da tu nije kraj. Moram da kažem da je osmeh tih porodica koje se useljavaju u svoje nove domove najlepši deo mog posla. Agencija će nastaviti da pruža administrativnu i logističku podršku za sve konkurse Ministarstva za brigu o selu“.

Kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i predsednik Akademijskog odbora za selo SANU, akademik Dragan Škorić istakao je značaj nauke, novih znanja i tehnologija i ponovio da Akademijski odbor za selo stoji uvek na raspolaganju za sve stručne savete, pomoć i saradnju na projektima revitalizacije sela.

„Programi Ministarstva za brigu o selu su nešto što evidentno vraća život u seoske sredine i raduje me što su u pitanju mladi ljudi, koji će se u selima Srbije baviti najrazličitijim zanimanjima“ rekao je agroekonomista Milan Prostran, član  Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i zamenik predsednika komisije za dodelu sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, obraćajući se prisiutnima.

Prof.dr Zorica Vasiljević, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i predsednica komisije za dodelu sredstava zadrugama, naglasila je da je interesovanje za ovaj program ogromno i da su projekti kojima zadruge konkurišu veoma dobri, pa komisija ima težak zadatak u odabiru. Ona je posebno istakla impozantan podatak od 1100 novoosnovanih zadruga od početka sprovođenja programa finsnsijske podrške zadrugama 2017. godine.

Regionalne razvojne agencije deo su Razvojne agencije Srbije (RAS), agencije Vlade Republike Srbije koja nudi širok spektar usluga, uključujući podršku direktnim ulaganjima, podsticaj konkurentnosti i promociju izvoza, kao i sprovođenje projekata koji imaju za cilj da poboljšaju reputaciju i ugled Srbije i pozitivno utiču na ekonomski i regionalni razvoj.

RAS u svojoj mreži ima 16 akreditovanih regionalnih razvojnih agencija (ARRA), i to: u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Pančevu, Rumi, Požarevcu, Loznici, Kragujevcu, Zaječaru, Užicu, Kraljevo, Kruševac, Niš, Novi Pazar, Leskovac i RAS intenzivno sarađuju sa njima u sprovođenju različitih programa.

Krkobabić - zadrugarstvo Srbije na evropskom putu

“Zadruge su imperativ koji proizilazi iz malog, a usitnjenog poseda. Zadrugarstvo Srbije kao sektor, ali i kao širi društveni pokret, u celosti baštini evropske zadružne standarde i vrednosti. Transfer odgovarajućih znanja i novih tehnologija uz ne mala državna ulaganja i punu političku podršku predsednika Aleksandra Vučića, predstavljaju realan okvir za ubrzan razvoj zadruga, koje čine okosnicu opstanka sela Srbije“ izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u banatskoj opštini Žitište gde je, u Srpskom Itebeju, otvorio „Drugu letnju zadružnu školu“.

Autor: Amir Hamzagić, agencija Beta

Krkobabić je dodao da “naša zadružna tradicija datira iz 1846. godine i naš duh zadrugarstva je imanentan evropskom zadrugarstvu. „I mi tu nastavljamo, prešli smo hiljadu novoosnovanih zadruga i u narednom periodu u planu je da iz tog kvantiteta pređemo u novi kvalitet, pravih specijalizovanih zadruga horizontalno i vertikalno povezanih.“ naglasio je ministar Krkobabić.

Trodnevnu školu sa stručnim predavanjima, u organizaciji Zadružnog saveza Vojvodine, koja se održava u zemljoradničkoj zadruzi „Mrkšićevi salaši“ pratiće i praktični obilasci nekoliko uglednih zadruga Vojvodine. Pohađaće je 50 učesnika iz 20 zadruga sa teritorije čitave AP Vojvodine i namenjena je svim članovima zadruga koji žele da svoje znanje obogate praktičnim stručnim savetima.

Predsednik Akademijskog odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić podsetio je na značaj edukacije, predavanja, stručnih skupova, letnjih i zimskih praktičnih škola sa različitim temama „Moramo dovršiti rejonizaciju, menjati strukturu useva i uvesti nove tehnologije u proizvodnji“ bio je jasan akademik.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov-Bizonj istakla je da je ova letnja škola namenjena pre svega mladim ljudima koji rade u zadrugama, sa ciljem da obogate svoja znanja, steknu kontakte, razmene iskustva i primene ih u svojim zadrugama i sredinama iz kojih dolaze.

„Zadrugama su najvažnije investicije u tehnološki razvoj, a zadrugarstvo je u današnjem agrarnom miljeu svakako doživelo pravi preporod. Sve više je mladih ljudi koji se udružuju i uviđaju prednosti ovakvog poslovanja“ izjavio je Nandor Vereš, polaznik škole i direktor zadruge Agrosoj iz Neuzine.

ZZ „Mrkšićevi salaši“, zadruga domaćin ove letnje škole, posluje već 28 godina, ima 21 člana, 307 kooperanata i čak 330 zaposlenih. Danas ovo banatsko mesto ima 1900 stanovnika i skoro trećina stanovništva je na neki način ekonomski vezana za zadrugu, a ako se tom broju dodaju i članovi njihovih porodica može se reći da mesto opstaje zahvaljujući zadruzi. „Mi smo uspeli da zadržimo život na selu, imamo 300 đaka u seoskoj školi, a zapošljavamo i stručne ljude iz grada. Srpski Itebej je specifično selo, koje je imalo čak osam zadruga do Drugog svetskog rata” objasnio je direktor Vojislav Mrkšić.

Krkobabić – Miholjski susreti sela Srbije po drugi put

„Čak 1289 sela iz 87 opština učestvovaće u predstojećim Miholjskim susretima sela 2022, sa oko 150 hiljada učesnika i posetilaca“ izjavio je Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu u Palati Srbija nakon današnje sednice komisije za dodelu bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“.

Autor: Nenad Petrović, agencija Beta

„Selu i seljanima nasušno je potrebno da se sreću i susreću“ rekao je naš veliki pesnik Ljubivoje Ršumović – Ršum, koji je na čelu komisije i istakao da će seljani uzeti učešće u različitim aktivnostima. „Takmičiće se u kulturno-umetničkim sadržajima - folkloru, izvornom pevanju, sviranju gusala i tambura, slikanju; literarnim sadržajima - recitovanju, pisanju pesama i kratkih narodnih formi (blagoslovi, zdravice); zanatskim i primenjenim umetnostima - izradi rukotvorina, suvenira, tkanju, štrikanju, vezu, pletenju; sportskim aktivnostima – od fudbala i košarke do narodnog višeboja (bacanje kamena s ramena, skok iz mesta, nadvlačenje konopca, nadvlačenje štapa…) i gastronomskim specijalitetima - pravljenju tradicionalnih jela i kolača.
Deca će se takmičiti u kvizu znanja, sportskim disciplinama, ali i slaganju kukuruzovine u kupe i trčanju u džaku“  objasnio je Ršumović

Odobreno je 87 zahteva jedinica lokalnih samouprava po Javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstva koji predviđa do 500 hiljada dinara za organizovanje ove manifestacije u selima na teritoriji jedne jedinice lokalne samouprave. Jednodnevni ili višednevni susreti održavaće se od 28. juna do 1. decembra 2022. godine.

Ukupan iznos danas dodeljenih sredstava je 41,3 miliona dinara, a većina jedinica lokalnih samouprava učestvovaće i sopstvenim sredstvima. Od 87 jedinica lokalnih samouprava, koje će organizovati ove manifestacije, 31 je iz IV grupe razvijenosti i devastiranih područja.

Podnosioci prijave na ovaj javni konkurs su jedinice lokalne samouprave, koje su same osmislile program, datum, satnicu, i mesto održavanja jednodnevne ili višednevne manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“, a koja obuhvata aktivnosti u kojima učestvuje stanovništvo sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave.
Cilj ovog Programa je obogaćenje društvenog i sportskog života stanovnika u selima, negovanje tradicionalnog načina života i kulturno - istorijskog nasleđa.

U prošlogodišnjim „Miholjskim susretima sela“ učestvovalo je 961 selo Srbije i okupili su gotovo 100. 000 učesnika i posetilaca.

Krkobabić najavio novi program podrške zadrugama Srbije

„Radimo na novom programu pomoći zadrugama, vrednim pola milijarde dinara. Hoćemo da čujemo prave informacije sa terena, niko ne može da zna bolje situaciju od samih zadrugara i ljudi koji rade u zadrugama – kakvo je stanje, koji su izazovi i koji problemi. Ako na ovakav način prikupimo informacije onda će naš program dodele sredstava koji zadrugari očekuju biti usmeren na prave projekte. Novi program startuje od jeseni“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u poseti Svilajncu, u sklopu najave novog programa finansijske podrške zadrugama.

Autor: Miloš Miškov, agencija Beta

„Tek smo počeli sa radom, mladi smo i pomoć ministarstva nam je veoma značila i ubrzala proces proizvodnje i izlazak na tržište“ izjavio je direktor pčelarske zadruge „Svilamed“ Dragan Milosavljević. Ova novoosnovana zadruga, koju je danas ministar obišao, iz programa finansijske podrške zadrugama 2021. godine, dobila je 7,5 miliona dinara za nabavku opreme i mehanizacije za pčelarstvo - 600 pčelinjih rojeva, 300 plastičnih košnica, samohodni utovarivač košnica i drugu opremu, uložila je i svojih 5,8 miliona dinara. Ove godine učestvuju u pčelinjoj paši sa oko 300 košnica i planiranih 3-4 tone bagremovog meda, isto toliko suncokretovog meda i očekivanim prihodom od 30.000-40.000 evra.

U poseti Svilajncu sa ministrom su boravili i akademik Dragan Škorić, predsednik Akademijskog odbora za selo SANU i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kao i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, agroekonomista Milan Prostran.
Akademik Škorić podsetio je na značaj nauke i na njenu primenu u praksi i naglasio da su zadruge okosnica opstanka i razvoja sela.
„Zadrugarstvo Srbije ima perspektivu i u ovom vremenu teške globalne krize svaki mali proizvođač nam je važan, a većina njih opstaće samo uz pomoć zadruge“ izjavio je Prostran.

Krkobabić je posetu nastavio u staroj ratarskoj zadruzi „Svilajnac“, kojoj je iz istog programa 2019. godine dodeljeno 15 miliona dinara za nabavku sušare za žitarice. Ova zadruga osnovana je davne 1897. godine, danas ima 34 zadrugara i 12 zaposlenih radnika i bavi se ratarstvom i živinarstvom.  
Investicija finansirana bespovratnim sredstvima Ministarstva za brigu o selu 2020. godine donela im je sušaru kapaciteta 60 tona za sušenje žitarica, prevashodno kukuruza, a smeštena je u sklopu betonskog silosa. U zavisnosti od potreba ona, na godišnjem nivou, osuši između 500-700 tona vlažnog kukuruza.
Svi proizvodni kapaciteti su u vlasništvu zadruge i u funkciji su zajedničke proizvodnje. Slavoljub Petrović, v.d. direktora ove zadruge zahvalio je ministru na poseti i naglasio da je zadruga nabavkom sušare dobila još kooperanata i posluje još stabilnije.

Ove godine za program finansijske podrške zadrugama opredeljeno je pola milijarde dinara. Prethodnih godina po Javnom konkursu su novoformiranim zemljoradničkim i poljoprivrednim zadrugama, dodeljivana bespovratna sredstava u iznosu do 7,5 miliona dinara za unapređenje poslovanja. Za stare zemljoradničke i poljoprivredne zadruge  izdvajano je do 15 miliona dinara po zadruzi. Prošle 2021.godine pravo na bespovratna sredstva po istom Javnom konkursu imale su i zemljoradničke i poljoprivredne zadruge sa pretežnom delatnosti iz oblasti turizma, zanatstva i zadruge čiji su osnivači socijalno ugrožene grupe stanovništva.

DOGOVOR U VODENICI
Susret ministra i vodeničara u Kumovoj vodenici

„Idemo u novi program, program pokretanja privrednih aktivnosti na selu. Država Srbija je tu i obezbedićemo novac. Predsednik Republike Aleksandar Vučić je juče, prilikom polaganja zakletve, ponovio opredeljenje da se velika pažnja posveti selu i ta politička volja je presudna. Uz nas su i struka i nauka - ljudi iz Akademijskog odbora za selo. Treći činilac je lokalna samouprava - ljudi koji rade za svoja sela i koji su na terenu. Samo zajedno možemo da pravimo pomake“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na susretu sa Društvom vodeničara Srbije u Kumovoj vodenici u Lajkovačkom selu Markova crkva.

Obrativši se velikom broju članova Društva vodeničara i okupljenim meštanima, Krkobabić je naglasio da je obnova i stavljanje u funkciju starih vodenica u Srbiji višestruko koristan projekat: „Vodenice potočare kao osoben deo materijalne kulture Srbije, pored egzistencijalnog, imaju i istorijski i socijalno-društveni značaj. Danas vodenice potočare mogu da imaju vidljiv značaj u okviru seoskog turizma. Posebno su poželjne za meljavu žitarica jer ne zagađuju okolinu i ne troše električnu energiju. Valja ih obnavljati tamo gde su bile odvajkada. Vodenice su geostrateški veoma značajne zbog mogućnosti proizvodnje brašna i u vanrednim okolnostima i kriznim situacijama“. istakao je Krkobabić.

Autor: Milan Obradović, agencija Beta

Milan Pavlović, suvlasnik Kumove vodenice u Markovoj crkvi i predsednik Društva vodeničara Srbije, navodi da su vodenice potpuno ekološke tvorevine, savršeni spoj prirode i čovekovog izuma, ljubavi i upornosti da se opstane. One, pored proizvodnje kvalitetnog brašna od celog zrna žitarica, mogu da budu izazov za duži boravak turista za šta je potrebno u blizini vodenice izgraditi i adekvatno opremljene turističke objekte.

Neformalnom skupu u Kumovoj vodenici prisustvovao je i akademik Dragan Škorić koji je izjavio da bi, po uzoru na ovu, trebalo obnoviti sve stare vodenice potočare u Srbiji i staviti ih u funkciju egzistencije seoskog stanovništva i turizma.

Predsednik opštine Lajkovac Andrija Živković zahvalio je ministru na poseti i izjavio da ga raduje što je država prepoznala značaj sela, kao i starih zanata, onih koje čuvaju tradiciju ali imaju i značaj za egzistenciju ljudi u seoskim sredinama.

U oblasti obezbeđivanja egzistencije na selu, pored već uspešnih programa obnove zadrugarstva i dodele praznih seoskih kuća, Ministarstvo za brigu o selu priprema novi program koji će imati za cilj pokretanje privrednih aktivnosti na selu - stare i nove zanate, trgovinske i uslužne delatnosti, seoski turizam i slično.

Primer starog zanata je vodeničarstvo, sa viševekovnom tradicijom iz vremena Nemanjića. Prema podacima iz 1867. godine, kod nas je bilo 7.125 vodenica, a podaci Društva vodeničara Srbije govore da je 1948/49 godine u Srbiji bilo nešto više od 7.500 vodenica. Danas ih ima značajno manje, ali se mnogi vraćaju ovim tradicionalnim mlinovima na vodi, u kojima se prerađuju žitarice i proizvodi integralno brašno posebnog kvaliteta.

Ministar Krkobabić je sa svojim saradnicima obišao i obližnju Sretenovića vodenicu, gde se nalazi i valjarica sukna, jedina u Srbiji.

PET MLADIH ŽENA U VOĆARSKOJ ZADRUZI
NIŠTA OSIM VOĆA

“Nema ništa bolje od dobrog primera. A ova zadruga upravo to može da bude. Voćarska u voćarskom kraju, a pritom i ženska zadruga. I voćarstvo i žensko zadrugarstvo zaslužuju punu podršku države Srbije”, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u današnjoj poseti Kosjeriću.

Ministar je sa kopredsednikom Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, predsednikom Akademijskog odbora za selo SANU, akademikom Draganom Škorićem, u prisustvu predsednika opštine Kosjerić, posetio žensku voćarsku zadrugu „Kosjerka“.

Autor: Emil Vaš, agencija Beta

Zadrugu je osnovalo pet mladih žena koje svoju budućnost vide u Kosjeriću.

Njihovi proizvodi – sokovi i džemovi, po njihovim rečima, u šta smo se i lično uverili, ne sadrže ništa osim voća. Sve što proizvedu namenjeno je poznatim kupcima.

Zadruzi „Kosjerka“ je iz programa Vlade Srbije namenjenog zadrugama 2019. godine dodeljeno 7,5 miliona dinara za nabavku opreme za preradu voća.

Danas ova zadruga prerađuje oko 1000 litara voćnog soka na dan ili oko 500 kilograma džema od najkvalitetnijeg voća sa Povlena i Maljena. Proizvodi su potpuno prirodni, bez dodatka aditiva i šećera i nalaze svoje mesto u hotelskim ponudama, a uskoro će prema svim standardima, biti spremni i za izvoz.

Direktorka zadruge Marija Blagojević izjavila je „Naši snovi su bili samo na papiru dok nije stigla podrška države. Ova sjajna oprema nam je bila vetar u leđa da krenemo da prerađujemo proizvode iz naše najbliže okoline - maline, jagode i crne ribizle. Naš slogan je 100 % voće i ništa osim voća!“

Akademik Dragan Škorić izjavio je da ovaj kraj krase voće i mladost koji, upotpunjeni znanjem, daju ovakve proizvodne pogone koji su pravi primer za Srbiju i njen nastup u svetu.

Predsednik opštine Kosjerić Žarko Đokić izjavio je da je ova ženska zadruga okosnica razvoja sela Kosjerić i podstrek za nove mlade ljude da razvijaju svoje poslove i ostaju na selu. „Sprega države i lokalne samouprave jedini je način da sačuvamo selo i život u njemu“ rekao je Đokić.

KRKOBABIĆ: U SEČNjU PLANULE KUĆE

„U selima opštine Sečanj ovoga puta čak 13 kuća će dobiti nove vlasnike„ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas, nakon što je komisija odobrila novih 107 zahteva za kupovinu kuća na selu.

Prezentujući rad komisije Krkobabić je naveo „U opštini Paraćin tri kuće dobijaju nove vlasnike. Ovoga puta najveća kuća nalazi se u selu Gajdobra u opštini Bačka Palanka, ima 320m2 i 7,7 ari placa i staje 1,17 miliona dinara. Kuća sa najvećom okućnicom od 55 ari nalazi se u opštini Zrenjanin u selu Mihajlovu i staje maksimalnih 1,2 miliona dinara„

Autor: Beta

Na današnjoj komisiji dodeljeno je 107 seoskih kuća i to za 10 mladih poljoprivrednika i poljoprivrednica, 13 samohranih roditelja i 84 porodica sa teritorije čitave Srbije.

Opština Knić u Šumadijskom okrugu dobiće nove stanare u selu Toponica, novu porodicu čeka i selo Donji Katun opštine Varvarin, a na jugu Srbije oživeće seoske kuće u opštinama Merošina i Blace.

Podsećamo,sredstva za kupovinu seoskih kuća se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava, do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2022. godine.

Za bespovratna sredstava za kupovinu seoske kuće mogu da se prijave mladi bračni i vanbračni parovi, samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici/ce do 45 godina života. Kuća, prema uslovima konkursa, može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima i njena vrednost može maksimalno iznositi 1,2 miliona dinara.

Za ove namene u budžetu Republike Srbije ove godine predviđeno je ukupno 500 miliona dinara.

Selo je ponovo „in“

„Za nepunih godinu dana oživelo je više od 800 kuća u selima Srbije. Interesovanje je ogromno, javljaju se sve mlađi ljudi“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u Palati Srbija gde je održano potpisivanje ugovora za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, za one zahteve koje je komisija odobrila 26. aprila ove godine.
Na pomenutoj sednici odlučeno je o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu još 90 seoskih kuća i to za 64 porodice, 13 mladih poljoprivrednika i poljoprivrednica i 13 samohranih roditelja sa teritorije čitave Srbije.

Autor: MBS / Siniša Đukić

Ministar Krkobabić potpisao je danas trojne ugovore sa gradonačelnicima /predsednicima opština, na čijim se teritorijama nalaze kuće i dobitnicima bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Najpovoljnija izabrana kuća nalazi se u selu Torak u opštini Žitište, ima 64 m2 i 7 ari placa i staje 399 hiljada dinara.
Maksimalan iznos od 1,2 miliona dinara dostigle su seoske kuće u opštinama Apatin, Ada i Bač, gde se ovog puta u selu Plavna nalazi i najveća seoska kuća od 268 m2.
U opštini Pirot, gde su se procenjene vrednosti kuća kretale od 800 hiljada do 1,1 miliona dinara, dodeljena su sredstva za 2 kuće, od 103 m2 u selu Blato i 75 m2 u selu Izvor.

U prošlogodišnjem ciklusu dodeljena je 651 seoska kuća sa okućnicom u čak 100 jedinica lokalnih samouprava, a sa kućama koje su dodeljene do maja ove 2022. godine, broj seoskih kuća u svim delovima Srbije koje su dobile nove stanare, prelazi osam stotina.

Na ovaj Javni konkurs mogu da se prijave mladi bračni i vanbračni parovi, samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici/ce do 45 godina života.
Izabrana kuća može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima i njena vrednost može maksimalno iznositi 1,2 miliona dinara.
Sredstva za kupovinu seoskih kuća se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava, do utroška 500 miliona dinara - koliko iznose opredeljena sredstva Ministarstva za brigu o selu za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2022. godine.

KRKOBABIĆ: BRŽE, LAKŠE I POTPUNO BESPLATNO PO JEDNOJ OD NAJLEPŠIH OPŠTINA U SRBIJI - REKOVCU

„ Brže, lakše i naravno potpuno besplatno po jednoj od najlepših opština u Srbiji - Rekovcu. Za najmlađe ali i one najstarije, ovo je dar države Srbije„ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u Rekovcu u prvoj vožnji minibusom za prevoz seoskog stanovništva, kupljenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu.

Autor: Agencija BETA / Amir Hamzagić

Krkobabić je, posle kraćeg sastanka sa rukovodstvom opštine, krenuo u prvu vožnju minibusom, trasom kojom će ovo vozilo svakodnevno saobraćati i zaustavio se u selima Dragovo i Belušić, kako bi porazgovarao sa meštanima koji su ga srdačno dočekali.

Tatjana Antonijević, učiteljica u osnovnoj školi u selu Dragovo, istakla je da ovaj minibus mnogo znači meštanima, kao i deci koja su do sada pešačila kilometrima do škole.

Sa 120 miliona dinara koje je Ministarstvo za brigu o selu prošle godine odvojilo za ove namene, nabavljeno je 18 vozila, a među prvima je posle opštone Kuršumlija stigao minibus i u opštinu Rekovac.

Predsednik opštine Rekovac dr Aleksandar Đorđević, izjavio je da opština Rekovac ima planinska sela udaljena i do 30 kilometara. Ovaj minibus će služiti za besplatan prevoz tih stanovnika i zato je ovo značajan dan za opštinu. Iskazao je zadovoljstvo što će neka naseljena mesta koja nikada nisu imala organizovan prevoz, sada biti uključena u linijski prevoz organizovan ovim minibusom.

Sredstva su obezbeđena iz prošlogodišnjeg programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibusa sa 20+1 sedištem za prevoz seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Cilj ovog programa je da se seoskom stanovništvu u teško dostupnim i loše povezanim selima, naročito onima preko 500 metara nadmorske visine, učini dostupnim obavljanje privredne aktivnosti, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, odlazak u školu najmlađima, sportske i kulturne aktivnosti.

Na ovaj način, samo sredstvima izdvojenim prošle godine, doprineće se rešavanju problema prevoza u ukupno 479 sela širom Srbije, a koristiće ga nedeljno čak 17.000-18.000 putnika.

I ove godine na raspolaganju je za iste namene izdvojeno 120 miliona dinara. Javni konkurs trajao je do 21. aprila 2022. godine i uskoro se očekuje dodela sredstava najbolje rangiranim jedinicama lokalnih samouprava.

U Rekovac stigao minibus za prevoz seoskog stanovništva

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić posetiće u četvrtak, 5. maja 2022. godine opštinu Rekovac, gde će posle kraćeg sastanka sa rukovodstvom Opštine (zgrada Opštine, Svetozara Markovića br.2), planiranog za 11.00 časova, poći u prvu vožnju minibusom za prevoz seoskog stanovništva, koji je kupljen sredstvima Ministarstva za brigu o selu.

Sredstva su obezbeđena iz prošlogodišnjeg programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za prevoz seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Sa 120 miliona dinara nabavljeno je 18 ovakvih vozila.

Na ovaj način, samo sredstvima izdvojenim prošle godine, doprineće se rešavanju problema prevoza u ukupno 479 sela širom Srbije, a koristiće ga nedeljno čak 17.000-18.000 putnika.

Cilj je da se seoskom stanovništvu u teško dostupnim i loše povazanim selima, omogući obavljanje privredne aktivnosti, adekvatna zdravstvena zaštita, odlazak u školu najmlađima, sportske i kulturne aktivnosti.

I ove godine je za iste namene na raspolaganju 120 miliona dinara, a javni konkurs trajao je do 21. aprila 2022. godine.

Ministar će nakon sastanka obići sela Belušić i Dragovo, a izjave za medije i razgovor sa stanovnicima ovih sela planirane su na obe lokacije.

Minibusom kroz kuršumlijska sela

„Putevi su ključna stvar, ali ono što mi radimo je rešavanje problema mobilnosti seoskog stanovništva – odlaska iz jednog u drugo selo, ili iz sela u opštinsko i gradsko sedište, do lekara, u školu, poštu ili na neku sportsku manifestaciju. Omogućićemo ovakvim vidom prevoza - minibusevima, besplatan prevoz ljudi u ovim područjima. Kupovinu finansira Ministarstvo za brigu o selu - država Srbija, a lokalna samouprava obezbeđuje vozača, registruje, održava i plaća gorivo “ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić danas u Kuršumliji, u prvoj vožnji minibusom za prevoz seoskog stanovništva, kupljenim sredstvima Ministarstva za brigu o selu.
Krkobabić je najavio da će u narednom periodu Saobraćajni fakultet Beogradskog univerziteta uraditi celovit program kojim će se pokriti sve 44 opštine IV grupe razvijenosti.

Autor: Agencija BETA / Saša Đorđević

Krkobabić je, posle kraćeg sastanka sa rukovodstvom opštine, pošao u prvu vožnju minibusom predviđenom trasom kojom će ovo vozilo svakodnevno saobraćati i zaustavio se u selima Konjuva i Belo Polje kako bi porazgovarao sa velikim brojem meštana koji su ga dočekali.

Na pitanje ministra Krkobabića da odmah kaže jednu svoju želju desetogodišnji Andreja iz sela Konjuva je izmamio osmeh i odobravanje svih prisutnih odgovorivši kratko i bez razmišljanja „Da nas u selu bude više!“
Predsednik mesne zajednice Konjuva Tomislav Đorđević izjavio je da će posle skoro deset godina, sela ovog područja biti povezana sa centrom Kuršumlije, što će svima mnogo značiti, jer retko ko je imovinskog stanja da može da priušti taksi, a deset kilometara nije malo preći.

Sa 120 miliona dinara koje je Ministarstvo za brigu o selu prošle godine odvojilo za ove namene, nabavljeno je 18 ovakvih vozila, a prvi minibus stigao je u opštinu Kuršumlija.
Predsednik opštine Kuršumlija Vojimir Čarapić izjavio je da je ovo značajan dan za ovu opštinu, pomoć države koja je bila preko potrebna i iskazao zadovoljstvo što će neka naseljena mesta koja nikada nisu imala organizovan prevoz, sada biti uključena u linijski prevoz organizovan ovim  minibusom. Čarapić je dodao da se nada da će opština moći da učestvuje u još ovakvih Javnih konkursa jer je nerazvijenim opštinama pomoć države najpotrebnija.

Sredstva su obezbeđena iz prošlogodišnjeg programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibusa sa 20 + 1 sedištem za prevoz seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Cilj ovog programa je da se seoskom stanovništvu u teško dostupnim i loše povezanim selima, naročito onima preko 500 metara nadmorske visine, učini dostupnim obavljanje privredne aktivnosti, adekvatnu zdravstvenu zaštitu, odlazak u školu najmlađima, sportske i kulturne aktivnosti.
Na ovaj način, samo sredstvima izdvojenim prošle godine,  doprineće se rešavanju problema prevoza u ukupno 479 sela širom Srbije, a koristiće ga nedeljno čak 17.000-18.000 putnika.

I ove godine na raspolaganju je za iste namene izdvojeno 120 miliona dinara. Javni konkurs trajao je do 21. aprila 2022. godine i uskoro se očekuje dodela sredstava najbolje rangiranim jedinicama lokalnih samouprava.

Krkobabić: Kuća u Žitištu za 399 hiljada dinara i još 89 kuća širom Srbije dobile su nove stanare

„Još 90 kuća na selu danas je dobilo stanare. Izabrana kuća u selu Torak opštine Žitište ima 64 m2 i 7 ari placa i staje 399 hiljade dinara. Novi zahtevi stižu svakodnevno“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon što je u Palati Srbija održana druga sednica komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u 2022. godini.
Na današnjoj komisiji dodeljeno je 90 seoskih kuća i to za 13 mladih poljoprivrednika i poljoprivrednica, 13 samohranih roditelja i 64 porodica sa teritorije čitave Srbije.

Autor: Risto Kostov

Maksimalan iznos od 1.200.000 dinara dostigle su seoske kuće u opštinama Apatin (selo Kupusina i Sonta), Ada (sela Utrine, Mol) i Bač gde se ovog puta u selu Plavna nalazi i najveća seoska kuća od 268 m2.

U opštini Pirot, gde su se procenjene vrednosti kuća kretale od 800.000 do 1,1 miliona dinara, dodeljena su sredstva za 2 kuće, od 103 m2 u selu Blato i 75 m2 u selu Izvor.

Iz Vlasotinca jedna porodica je otišla u selo Ladovica gde je za 1,1 miliona dinara našla kuću od 56m2 i 4 ari placa.

Sredstva za kupovinu seoskih kuća se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava, do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2022. godine.
Za bespovratna sredstava za kupovinu seoske kuće mogu da se prijave mladi bračni i vanbračni parovi, samohrani roditelji i mladi poljoprivrednici/ce do 45 godina života. Kuća, prema uslovima konkursa, može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima i njena vrednost može maksimalno iznositi 1,2 miliona dinara.
Za ove namene u budžetu Republike Srbije ove godine predviđeno je ukupno 500 miliona dinara.

U prošlogodišnjem ciklusu dodeljena je 651 seoska kuća sa okućnicom u čak 100 jedinica lokalnih samouprava.

Uskršnja čestitka

Ministar za brigu o selu i predsednik PUPS-a Milan Krkobabić uputio je čestitku Njegovoj svetosti patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju.

Autor: Agencija BETA / Miloš Miškov

Vaša svetosti,

Povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika Vaskrsa, Vama, vladikama Srpske pravoslavne crkve, sveštenstvu i vernicima upućujem najiskrenije čestitke.

Neka Vaskrs protekne u znaku hrišćanske ljubavi, zdravlja, sloge, mira, radosti i sreće. Velikim iskušenjima savremenog sveta možemo dostojanstveno da odolimo samo uz iskreno međusobno poštovanje, ojačani verom i snagom koje donosi najradosniji hrišćanski praznik.

Vaskrs nas iznova inspiriše da praštamo ali ne zaboravljamo. Naša snaga će biti veća ako svakodnevno pokazujemo istinsku međugeneracijsku solidarnost i toleranciju, kako bismo smanjili razlike, podele i napetosti, posebno među socijalno ugroženim grupama.

Vernicima koji žive i rade u selima Srbije želim da budu složni i udruženi i da uz poštovanje nacionalnih, verskih i političkih različitosti složno nastave misiju jačanja porodice i očuvanja Republike Srbije.

Uspešna zadruga znači život za selo

„Veliki broj kooperanata, primenjeno znanje i savremene tehnologije recept su za uspešno poslovanje. To je onda dobra zadruga, a selo u kome se ona nalazi ima budućnost“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u obilasku zemljoradničke zadruge Agrosoj u selu Neuzina.

„Imamo takve zadruge i imamo takva sela. Ako želimo da nastavimo evropski put onda su zadruge - kooperative imperativ“ dodao je Krkobabić.

Autor: Agencija BETA / Milan Obradović

Iz prošlogodišnjeg Programa Ministarstva za brigu o selu namenjenog zadrugama, zadruzi Agrosoj u opštini Sečanj dodeljeno je 15 miliona dinara bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja nabavkom linije za pranje, kalibriranje i pakovanje povrtarskih proizvoda.

Direktor zadruge Nandor Vereš izjavio je da je linija nabavljena sredstvima Ministarstva za brigu o selu sada radi bez prekida i da samo investicijama u svoj razvoj male, ali i veće zadruge imaju perspektivu. „Ovi proizvodi će već sutra biti u lancima marketa širom Srbije“ rekao je Vereš.

Ova zadruga posluje od 2002. godine, bavi se proizvodnjom ratarskih kultura na 650 hektara, uzgojem povrtarskih i voćnih kultura na 52 hektara zemlje, otkupom i trgovinom merkantilnom robom, kao i plasmanom reporomaterijala poljoprivrednicima.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov Bizonj istakla je da je ovo pravi primer kako je jednom ozbiljnom investicijom jedna zadruga od proizvođača primarnih proizvoda postala proizvođač finalnih proizvoda za maloprodajno tržište, što i jeste suština zadružnog organizovanja.

Nestorov je istakla da udruživanje dobija poseban kvalitet kod proizvođača sa intenzivnim proizvodnjama u povrtarstvu, voćarstvu i sličnim kulturama, jer se troškovi ovako najefikasnije smanjuju, a samim tim i povećava se produktivnost i sama dobit.

Uskršnja čestitka

Ministar za brigu o selu u Vladi Republike Srbije Milan Krkobabić uputio je čestitku beogradskom nadpiskupu monsinjoru Stanislavu Hočevaru, sveštenstvu i svim vernicima koji Uskrs slave po Gregorijanskom kalendaru:

„Neka domovi vernika u vreme najradosnijeg hrišćanskog praznika budu ispunjeni ljubavlju, radošću i srećom.

Obnovljena vera i snaga koje Uskrs donosi daju nam novu energiju da sačuvamo mir, međusobno poštovanje i međugeneracijsku solidarnost kao najviše vrednosti koje se rađaju i trajno čuvaju u duhovno zdravoj porodici.

Autor: Agencija BETA / Miloš Miškov

Najradosniji hrišćanski praznik nas upućuje da sve probleme rešavamo razumno, u tolerantnom dijalogu, poštujući osnovne civilizacijske vrednosti. Time, uz uvažavanje svih nacionalnih, verskih i političkih razlika, još jednom dokazujemo da Srbija nije podeljeno društvo.

Vernicima koji žive u selima Srbije želim da uspešno razvijaju svoja porodična gazdinstva, ekonomski stalno napreduju i tako jačaju i čuvaju Republiku Srbiju.

Potpisani ugovori za još 65 kuća u selima Srbija

„Svaki mladi čovek u Srbiji koji želi da živi na selu, imaće priliku da dobije svoj krov nad glavom. Pozivamo ih da se odvaže, da potraže kuću kod komšija, prijatelja, u zavičaju..Lokalne samouprave će ih podržati, a država će odobriti sredstva. U narednom periodu pomoći ćemo im i da krenu da privređuju“ izjavio je danas ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u Palati Srbija nakon potpisivanja ugovora o dodeli bespovratnih sredstava za kupovinu prvih 65 seoskih kuća sa okućnicom u 2022. godini.

Kuća sa najvećom okućnicom od čak 1,88 hektara nalazi se u Mionici u selu Planinica.     
Najjeftinija nekretnina, od sada dodeljenih, staje 588.168 dinara, nalazi se u selu Bačko Gradište u opštini Bečej. Nepokretnost ima 67m2 i okućnicu od 2,64 ara.
Maksimalan iznos od 1.200.000 dinara dostigle su seoske kuće u opštinama Apatin (selo Svilojevo), Bač (sela Selenča, Vajska, Plavna, Bačko Novo Selo i Bođani) i Bačka Palanka (sela Tovariševo i Silbaš).
Najveća seoska kuća ovog puta nalazi se u Odžacima, u selu Bački Brestovac i ima 336m2.

Autor: Milan Obradović / Agencija BETA

Ministar Krkobabić potpisao je trojne ugovore sa gradonačelnicima /predsednicima opština, na čijim se teritorijama nalaze kuće i dobitnicima bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Dvadesetogodišnja Anastasija Čakarević, koja će sa svojim partnerom živeti u Mioničkom selu Planinica, rekla je da je ovo podstrek mladim bračnim parovima i porodicama da odluče da žive na selu u zdravom i prirodnom okruženju.
"Na našem imanju gajićemo malinu, kupinu i aroniju i želimo da naša deca budu rumena i da imaju dosta slobodnog prostora za igru", kazala je Čakarević.

Predsednik opštine Mionica Boban Janković izjavio je da će lokalna samouprava rado davati podršku mladima da se osamostale i zasnuju svoje porodice na selu i pohvalio ideju ministra Krkobabića o rešavanju stambenog pitanja ovih mladih ljudi, kao osnovnom preduslovu za njihovu budućnost.

U 65 sada dodeljenih seoskih kuća koje se nalaze na teritoriji 17 opština živeće 8 mladih poljoprivrednika i poljoprivrednica, 12 samohranih roditelja i 45 porodica sa teritorije čitave Srbije.

"Prezadovoljni smo odzivom. Ovaj program treba da traje dugo, ne pet nego deset i više godina. Želimo vam svu sreću, puno dece i rodne godine, za one koji će se baviti poljoprivredom. Život na selu je nekada lep, nekada težak ali u njemu je svakako budućnost Srbije" poručio je mladim potpisnicima agroekonomista Milan Prostran, zamenik predsednika komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta.

Kao i prošle godine, ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Za ove namene u budžetu Republike Srbije ove godine predviđeno je ukupno 500 miliona dinara, a po jednoj kući dozvoljen je iznos do 1,2 miliona dinara.
Sredstva se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2022. godine.

U prošlom ciklusu dodeljena je 651 seoska kuća sa okućnicom u čak 100 jedinica lokalnih samouprava.

Krkobabić: Kuća u Mionici u selu Planinica, sa gotovo 2 hektara okućnice i još 64 kuće širom Srbije dobile su nove stanare

„Još 65 kuća na selu dobilo je stanare. Prva za koju su u ovom ciklusu dodeljena sredstva nalazi se u selu Željuša, u opštini Dimitrovgrad, ima 52m2 i okućnicu od 4,8 ari placa. Prosek godina stanara ovih kuća na selu je još niži nego prošle godine i iznosi 29,6 godina života.“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, nakon što je u Palati Srbija održana prva sednica komisije za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom u 2022. godini.

Autor: Agencija BETA

Na prvoj ovogodišnjoj komisiji dodeljeno je 65 seoskih kuća i to za 8 mladih poljoprivrednika i poljoprivrednica, 12 samohranih roditelja i 45 porodica sa teritorije čitave Srbije.

Najjeftinija nekretnina, od sada dodeljenih, staje 588.168 dinara, nalazi se u selu Bačko Gradište u opštini Bečej. Nepokretnost ima 67m2 i okućnicu od 2,64 ara.

Maksimalan iznos od 1.200.000 dinara dostigle su seoske kuće u opštinama Apatin (selo Svilojevo), Bač (sela Selenča, Vajska, Plavna, Bačko Novo Selo i Bođani) i Bačka Palanka (sela Tovariševo i Silbaš).

U Mionici je za isti iznos od 1,2 miliona dinara, u selu Planinica kupljena kuća sa najvećom okućnicom - 1,88 hektara.

Najveća seoska kuća ovog puta nalazi se u Odžacima, u selu Bački Brestovac i ima 336m2.

Kao i prošle godine, ovim programom predviđena je dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Za ove namene u budžetu Republike Srbije ove godine predviđeno je ukupno 500 miliona dinara, a po jednoj kući dozvoljen je iznos do 1,2 miliona dinara.
Interesovanje je ogromno, prijave svakodnevno stižu, sredstva se dodeljuju po redosledu pristiglih prijava do utroška sredstava opredeljenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2022. godine.

Predsednik komisije za ocenu i kontrolu realizacije projekta je rektor Beogradskog univerziteta prof.dr Vladan Đokić, a zamenik predsednika komisije je agroekonomista Milan Prostran.

U prošlom ciklusu dodeljena je 651 seoska kuća sa okućnicom u čak 100 jedinica lokalnih samouprava.

Krkobabić: Selima po 500.000 za Miholjske susrete

„961 selo koje je učestvovalo i sva ona koja će učestvovati ove godine, dobijaju do 500.000 dinara i mogu da počnu sa pripremama“– izjavio ministar za brigu o selu Milan Krkobabić povodom danas objavljenog konkursa.

Autor: Agencija BETA / arhiva MBS

Ministarstvo za brigu o selu danas je zvanično raspisalo još jedan javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava, i to za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“.

Jednodnevna ili višednevna manifestacija može se održati u svim naseljenim mestima - selima na teritoriji Republike Srbije (izvan gradskih, opštinskih sedišta i prigradskih naselja)

Podnosilac prijave na javni konkurs su jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Republike Srbije, koje same osmišljavaju program trajanje i mesto održavanja za manifestaciju „Miholjski susreti sela“, Predviđeno je da se manifestacije održavaju od 28. juna do 1. decembra 2022. godine.

Za ovaj program u budžetu Republike Srbije opredeljeno je ukupno 43 miliona dinara, a maksimalan iznos koji se odobrava po jednoj prijavi iznosi 500 hiljada dinara.

Konkurs traje do 29. aprila 2022. godine.

U 2021. godini za ovaj program izdvojeno je 30,5 miliona dinara i 68 jedinica lokalnih samouprava dobile su sredstva za održavanje ove manifestacije u svojim selima.

Čak 961 selo se takmičilo i družilo u najrazličitijim disciplinama, a o tome koliko je ova manifestacija naišla na izuzetno pozitivan prijem svedoči broj od oko 100.000 učesnika i posetilaca.

Aktivnosti, u kojima učestvuje stanovništvo sela sa teritorije jedne jedinice lokalne samouprave, mogu biti iz oblasti dramskih umetnosti, književnosti, literarnih veština i drugih umetnosti (takmičenja u pevanju, recitaciji, glumi, slikanju, itd.), održavanja sportskih takmičenja, promovisanja očuvanja i unapređenja starih zanata i kulturno-umetničke baštine, izrade umetnina i predmeta domaće radinosti, kao i ostale aktivnosti u kojima stanovnici sela mogu pokazati svoja znanja i veštine i u njima se takmičiti.

Cilj je obogaćenje društvenog i sportskog života stanovnika u selima, negovanje tradicionalnog načina života i kulturno - istorijskog nasleđa.

Krkobabić: Još 500 sela dobija besplatan prevoz

„Jedan od naših prioriteta u ovoj godini je rešavanje mobilnosti ljudi u selima Srbije. Prednost će imati rubna i brdsko-planinska područja, ljudi u tim sredinama su slabijeg imovinskog stanja i želimo da im omogućimo da mogu da odu iz svog sela u drugo selo ili opštinsko mesto - da stignu u školu, kod lekara, na neku sportsku ili kulturnu manifestaciju. Prevoz ovim minibusevima biće potpuno besplatan“– izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić nakon što je danas zvanično raspisan Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva na teritoriji Republike Srbije.

Autor: Amir Hamzagić / Agencija BETA

Za ovaj program, kao i prošle godine, opredeljeno je u budžetu Republike Srbije ukupno 120 miliona dinara, do 7 miliona dinara po vozilu. Bespovratna sredstva dodeljuju se jedinicama lokalnih samouprava za kupovinu minibusa sa 21 sedištem, koji će služiti isključivo za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo, ili iz sela u gradsko/opštinsko sedište. Pravo učešća na javnom konkursu imaju jedinice lokalne samouprave sa čitave teritorije Republike Srbije, ali će prednost biti data nerazvijenijim, rubnim i brdskoplaninskim područjima.

Konkurs traje do 21. aprila 2022. godine.

Iz ovog Programa u 2021. godini sredstva je dobilo 18 jedinica lokalnih samouprava, od čega čak 13 jedinica lokalnih samouprava pripada IV grupi razvijenosti i devastiranim područjima.

Na ovaj način doprinosi se rešavanju problema prevoza u čak 479 sela, a ovaj vid prevoza širom Srbije koristiće 17.000 - 18.000 putnika nedeljno.

Stigli prvi zahtevi za kupovinu kuće na selu
Krkobabić: Najbrži su Dimitrovgrad i Bač

„Nema stajanja, nastavljamo punom parom! Kuće su tu, njih 150.000. Koliko god bude interesovanja država će izlaziti u susret i izdvajati sredstva za te namene“ izjavio je danas Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu na radnom sastanku sa čelnim ljudima jedinica lokalnih samouprava sa čitave teritorije Republike Srbije.

„Interesovanje je ogromno. Mlađi ljudi su hrabriji, odlučniji, spremniji na izazov i traženje novih izvora prihoda i novih zanimanja...ali ovo je poziv i za one koji su malo stariji - Nemojte da čekate sa višečlanim porodicama, u iznajmljenim stanovima sa visokim kirijama, odvažite se i vratite u zavičaj ili u neki drugi deo Srbije koji odaberete“ pozvao je Krkobabić.

Ministarstvo za brigu o selu predložilo je, a Vlada Srbije u januaru ove godine, donela Uredbu o utvrđivanju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu, po kojoj je 22. februara raspisan Javni konkurs.

Programom je, kao i prošle godine, predviđena dodela bespovratnih sredstava mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom, koja može da se nalazi na teritoriji svih naseljenih mesta Republike Srbije, izuzev u gradskim i opštinskim sedištima i prigradskim naseljima.

Predsednik akademijskog odbora za selo SANU, akademik Dragan Škorić ocenio je da je ovo jedan od najboljih projekata u Srbiji koji je konačno pokrenuo proces povratka prvenstveno mladih ljudi na selo „Raduje nas što je volja tu, sada je potrebno da nauka i struka daju prave savete za nova zanimanja i intenzivnu proizvodnju koja bi dala dobre prihode za život porodica na selu“
Zamenik predsednika Komisije i član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Prostran izjavio je da je prošlogodišnji pilot projekat naišao na ogromno interesovanje i afirmaciju i komisija do sada nije imala primedbi. „Kuće koje smo dodelili aktivirale su i 300 hektara zemlje koja se nalazi uz te kuće, a koja se sada koristi i obrađuje“ istakao je Prostran.

Sprovođenje ovog Programa je od nacionalnog značaja, primenjuje se na čitavoj teritoriji Republike Srbije i za njegovu realizaciju od posebne važnosti je angažovanje jedinica lokalnih samouprava.

Mita Lačanski, zamenik predsednika opštine Bačka Palanka koja je prethodne godine imala najviše realizovanih zahteva, čak 48 izjavio je „Trudimo se da zadržimo mlade ljude na selu jer naša opština pretežno poljoprivredna. I ove godine od raspisivanja konkursa do danas već se 13 porodica interesovalo za ova bespovratna sredstva“  

Prema podacima Akademijskog odbora za selo u Srbiji ima 200.000 praznih kuća - 150.000 kuća čiji je vlasnik poznat i 50.000 kuća kojima se ne zna vlasnik.

Za ovaj program opredeljeno je pola milijarde dinara, a sredstva će se dodeljivati po redosledu podnetih prijava – do utroška budžetskih sredstava predviđenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra 2022. godine.

Od pola hektara maline pristojan život

„Rejonizacija - mapa rejona Srbije i adekvatno smešteno voćarstvo i vinogradarstvo predstavlja razvojnu šansu Srbije uz nezaobilazno udruživanje, transfer znanja i novih tehnologija, kao i ozbiljna državna ulaganja“ izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić svečano otvorivši XVI međunarodni kongres voćara i vinogradara. „Mali i usitnjen posed, prilagođen tamo gde je moguće voćarstvu i vinogradarstvu, može i mora da bude daleko produktivniji. Od samo pola hektara određene sorte maline, jedna četvoročlana porodica može solidno da živi“ izjavio je Krkobabić.

Ovaj kongres, koji se u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Naučnog voćarskog društva Srbije ovih dana održava u Vrdniku, predstavlja najznačajniji naučni skup u oblasti voćarstva i vinogradarstva u Srbiji, organizuje se svake četvrte godine i okuplja eminentne svetske stručnjake predmetnih oblasti.

Na svečanom otvaranju prisutnima su se obratili i dekan poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu prof.dr Nedeljko Tica, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Velimir Stanojević i pomoćnik pokrajinksog sekretara za poljoprivredu Mladen Petreš kao i prof.dr Dragoslav Ivanišević.
Prof.dr Zoran Keserović je u plenarnom izlaganju izložio stanje u voćarstvu i tendecije razvoja uz konkretne predloge za ulaganja. Četvoročlana porodica koja u plasteničkim uslovima na pola hektara gaji dvorodnu sortu maline „Ersandira“ ili na jednom hektaru borovnicu sorte „Juk“, može pristojno da živi.“ bio je konkretan prof. dr Keserović.

Voćari u Srbiji pokazali su i razvijenu svest o potrebi udruživanja. Program finansijske pomoći zadrugama i podsticanja udruživanja koji je od 2017. godine sprovodio, po ideji ministra Milana Krkobabića, a u saradnji sa Akademijskim odborom za selo SANU, Kabinet ministra za regionalni razvoj a sada Ministarstvo za brigu o selu, dao je u oblasti voćarstva možda svoje najbolje rezultate.
Tako je od ukupno 207 pomognutih zadruga (od 2017. do 2021. godine), čak 69 voćarskih, što čini tačno trećinu. Od četiri složene zadruge koje su dobile sredstva 2 su voćarske i jedna je voćarsko-povrtarska.

Program finansijskih podsticaja za zadruge Ministarstvo za brigu o selu nastaviće i tokom 2022. godine.

Krkobabić: Spremno 500 miliona za još 500 kuća

„Još 500 porodica može da računa da će ove godine dobiti svoj dom na selu.“ poručio je danas u Palati Srbija ministar za brigu o selu i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Krkobabić.

„Ova akcija naišla je na izuzetan prijem građana, drago nam je što mnogi svoj život vide u selima Srbije. Onoliko koliko bude zahteva, koliko bude interesovanje mladih ljudi za život na selu, toliko će i država biti spremna da izdvaja sredstva za te namene“ izjavio je Krkobabić.

Autor: Milan Obradović / Agencija BETA

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je danas Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu.
Za kupovinu praznih kuća, program Ministarstva za brigu o selu, ove godine opredeljeno je 500 miliona dinara, a maksimalni iznos po jednoj nekretnini iznosi 1,2 miliona dinara.
Posle veoma uspešnog programa sprovedenog u 2021. godini, bespovratna sredstva se i ove godine dodeljuju mladim bračnim i vanbračnim parovima, samohranom roditelju i mladom poljoprivredniku/ci do 45 godina života za kupovinu seoske kuće sa okućnicom.

Predsednik Akademijskog odbora za selo i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije akademik Dragan Škorić ocenio je da je ovo istorijski momenat povratka ljudi iz gradova u sela Srbije „Želja nam je da sela ponovo ožive i mi koji se bavimo naukom i strukom treba da pomognemo koliko god možemo mladim ljudima da se aktiviraju zapušteni resursi na selu“
Član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, agroekonomista Milan Prostran izrazio je zadovoljstvo što ovo postaje dugoročan projekat koji treba da vrati mlade u selo, ali i pomogne im da tamo i ekonomski opstanu.  

U 2021.godini je za ovaj program izdvojeno 686,5 miliona dinara,kupljena je 651 seoska kuća sa okućnicom u 100 jedinica lokalnih samouprava, pa je svoj dom na selu dobilo je 515 bračnih i vanbračnih parova, 81 mladi poljoprivrednik/ca i 55 samohranih roditelja.

Najveće interesovanje do sada je bilo u Bačkoj Palanci, Apatinu, Kikindi, Kuli, Somboru, a na jugu u Pirotu, Aleksincu, Dimitrovgradu, Svilajnacu...

Šansa za opstanak

“Šansa za opstanak najvećeg broja porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, a ima ih u Srbiji 570.000 je udruživanje. Mali, a usitnjen posed ih tera na to. Zadruge kao organizacioni oblik nemaju valjanu alternativu ni u Evropskoj uniji, a ni kod nas”, izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić na Okruglom stolu na temu zadrugarstva, koji je danas održan u okviru Zimskih susreta poljoprivrede na Zlatiboru.

Autor: Amir Hamzagić / Agencija BETA

„Očekujem da ćemo u narednom periodu pristupiti sistematično, ali i sistemski – celovito. Fiskalna politika, investiciona politika, znanje i edukacija, udruženi domaćini – to skupa daje rezultat. Uspešna zadruga daje uspešno selo, a uspešno selo uspešnu Srbiju “ izjavio je Krkobabić.

Na Okruglom stolu „Zemljoradničko zadrugarstvo - stanje, potrebe i mogućnosti razvoja“, u organizaciji Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, Nacionalnog naučnog društva za poljoprivrednu tehniku i Zadružnog saveza Vojvodine učestvovali su i predsednici Zadružnih saveza Srbije i Vojvodine, profesori poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, direktori i članovi zadruga i poljoprivrednici.

Predsednica Zadružnog saveza Vojvodine mr Jelena Nestorov-Bizonj istakla je značaj ovakvih skupova jer „samo kada znamo kakvo je stanje i kakve su nam potrebe možemo da opredelimo adekvatna buduća ulaganja. Ljudi se sve više organizuju u zadruge i to iziskuje ulaganja u mehanizaciju, skladišne kapacitete i nove ljude. Zadruge daju doprinos budžetu Republike Srbije, doprinose ekonomskoj održivosti svojih zadrugara a time i održivosti sela, pa treba obratiti pažnju na njihove potrebe“, izjavila je Nestorov-Bizonj.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović rekao je da je zadrugarstvo u usponu i da je u narednom periodu u planu formiranje zadružnog fonda, povećanje broja zadrugara i što veća sinergija sa strukom i naukom.

Na skupu je posebno istaknuto da je od 2017. godine za zadrugarstvo iz programa podrške zadrugama „500 zadruga u 500 sela“ Kabineta ministra Krkobabića, a koji je sada nastavilo da sprovodi Ministarstvo za brigu o selu, izdvojeno 2,2 milijardi dinara za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj 207 novoosnovanih i starih zemljoradničkih i poljoprivrednih zadruga na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

KRKOBABIĆ: POLA MILIJARDE ZA JOŠ PET STOTINA KUĆA U SELIMA SRBIJE

„Pola milijarde dinara za još pet stotina kuća u selima Srbije“ najavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić.

"Bez odlaganja nastavljamo sa dodelom kuća, minibuseva i susretima sela“ izričit je Krkobabić nakon što je Vlada Republike Srbije, na jučerašnjoj sednici, na predlog Ministarstva za brigu o selu, usvojila odgovarajuće programe. Ministar najavljuje da uskoro slede i programi vezani za zadrugarstvo, multifunkcionalne objekte - domove kultura i podršku privrednim aktivnostima - „Ovo je pravi odgovor na brojne zahteve i ogromno interesovanje ljudi koji svoju budućnost vide u selima Srbije“

Autor: Miloš Miškov / Agencija BETA

Na sednici održanoj 20. januara 2022. godine Vlada Republike Srbije usvojila je:

1. Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu
Za ovaj program izdvojeno je 500 miliona dinara, a cilj je motivisanje seoskog stanovništva da ostane na selu i podsticanje mladih da se vrate na selo, rešavanjem stambenog pitanja.

2. Program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva na teritoriji Republike Srbije za 2022. godinu
Za ovaj program izdvojeno je 120 miliona dinara, a cilj je doprinos rešavanju problema prevoza stanovništva u seoskim sredinama.

3. Program dodele bespovratnih sredstava za organizovanje manifestacije pod nazivom „Miholjski susreti sela“ za 2022. godinu
Za ovaj program izdvojeno je 43 miliona dinara, a cilj je obogaćenje društvenog i sportskog života stanovnika u selima, negovanje tradicionalnog načina života i kulturno - istorijskog nasleđa.

Ministarstvo za brigu o selu će u narednom periodu raspisati Javne konkurse po ovim programima.