Саопштења

Кркобабић: Додељено још 100 кућа у селима Србије
Тиме је број кућа од почетка програма повећан на 2.200

“Јача интересовање за куће на селу. Свакодневно се повећава број захтева. Свима онима који испуњавају услове изаћићемо у сусрет. Kада су у питању млади људи за државу Србију не постоје недоумице. Кров над главом је приоритет!”, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић после седнице Комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоских кућа са окућницом, на којој је додељено нових сто кућа.

Према речима заменика председника комисије агроекономисте Милана Пространа, кров над главом добиће 248 људи. Највише кућа додељено је у општини Нови Бечеј (од чега шест у Новом Милошеву). У другим крајевима Србије предњаче: Владимирци, Блаце, Алексинац и Свилајнац.

Најјефтинија кућа на селу коштала је 522.333,51 динара, а налази се у селу Торда код Житишта. Најмања кућа од 35 квадрата биће усељена у Каравукову у општини Оџаци, највећа од 272 квадрата у Бачкој Тополи, док је највећа окућница од око 13,5 ари припала супружницима у Владимирцима.

Министар Кркобабић и Епископ Игнатије: Саборност и моба темељ задругарства

„Саборност и моба темељ су задругарства“ истакли су министар за бригу о селу Милан Кркобабић и Њ.П. Епископ браничевски г. Игнатије данас у земљорадничкој задрузи „Свети Трифун“ у Великој Плани.

На обронцима изнад манастира Копорин министар и епископ састали су се са председницима општина Велика Плана, Параћин и градоначелником Пожаревца.
Манастир Копорин, бисер браничевске епархије, поред разгранате манастрирске економије, под својим окриљем има и земљорадничку задругу „Свети Трифун“, којој су 2021. године додељена средства из Програма подршке развоју задругарства Министарства за бригу о селу, за набавку опреме и механизације у виноградарству.
Задружне парцеле под виновом лозом, укупне површине седам хектара уз нову, савремену опрему и начине одлежавања у барик бурадима, сада дају годишње око 25.000 литара вина.

„Држимо се углавном аутохтоних сорти белог грожђа као што су италијански Ризлинг и Тамјаника од белог грожђа, а од црвеног најзаступљенији је Прокупац“, рекао нам је Епископ Игнатије и додао: „У сезони бербе, организуемо мобе као некада, у којима учествује поред свештеника манастира око 200 људи из свих околних села. То су дани о којима се после током целе године прича“.

Најзначајнији купци ове задруге су трговински ланци, манастири, ходочасници који посећују манастир, а задруга за сада нема амбиције за пласман на инострано тржиште.

Министар Кркобабић је заједно са председником општине Велика Плана Игором Матковићем, председником општине Параћин Владимиром Милићевићем и градоначелником града Пожаревца Сашом Павловићем присуствовао традиционалном благодарењу Господу за нови род и бербу грожђа.

Кркобабић: „Живот на селу“ кроз фотографију и стихове

„На Михољским сусретима у Конопници изабране су најбоља фотографија и песма о животу на селу“ поручио је министар Милан Кркобабић, након одржаних Михољских сусрета у Општини Власотонце, манифестацији коју је пре три године осмислио и утемељио са песником Љубивојем Ршумовићем.

Лепоту и аутентичност сеоског живота објективом свог фотоапарата забележио је Далибор Илић из села Орашје и освојио прво место на овом конкурсу.

Најлепше стихове који славе сеоски живот „Сд да погледаш моје село, лепотиња. Нов, убав, голем мос, црква лепа трешти. Црквено сређено, чк и летњиковац има. Нигде лепше ко у Конопницу за Михољске сусрете није....“ испевала је Весна Јовановић, учитељица из Конопнице.

„Осим фотографијом, бавим се и планинарењем, па ми је велика страст да бележим посебне моменте на својим путовањима. Највише ме инспирише сеоски живот. Истовремено и прелепа, дарежљива природа и велика мука и труд сељака“, рекао нам је Далибор Илић чији је снимак победио у конкуренцији од 55 пристиглих.

„Моје село Конопница“, написана аутентичним призренско-тимочким дијалектом, освојила је гласове и жирија и публике. Речником предака, на духовит начин Весна Јовановић описала је како се некада живело у Конопници.
„Овогодишњи Михољски сусрети подсетили су на најлепше дане у овом селу када је све врвело од народа, смеха и граје“ рекла је она.

Овом својеврсном тријумфу креативности, у љупком месту крај Власине, протекле недеље присуствовало је готово 5.000 посетилаца. Осим такмичења за најфотографију и песму инспирисану селом, организоване су и традиционалне спортске и народне игре, музички наступи и гастрономски специјалитети.
Хиљаде гостију и учесника уживало је у изложби дечијих радова, слушању здравица, изворних песама и фоклорном наступу. Највише смеха изазвало је такмичење малишана у традиционалним спортским играма – надвлачењу конопца, стоном тенису и малом фудбалу.

Одличном расположењу, допринео је наступ прослављених Власотинчана Матеје Станисављевића, најбољег младог трубача на сабору у Гучи, као и Давида Антића чији је оркестар ове године освојио друго место у Драгачеву.

Претходне недеље окупљали су се и сељани Нове Вароши, Сокобање, Бабушнице, Параћина, Раче, Варварина, Бољевца и Владимираца и прослављали своје Михољске сусрете. Свако у складу са традицијом свог краја. Такмичили су се фрулаши и гуслари, трчало се у џаку, такмичило у клису, надвлачењу конопца, пикаду, а незаобилазни су били и гурманлуци попут гулаша, котлића и свих врста колача.

Овог викенда сви путници намерници и случајни пролазници имају шаренолик избор манифестација широм Србије. У Косјерићу их очекују боћање, стреличарство, друштвене игре, фолклор, рецитовање, изворно певање. Бачка Паланка планира излужбу рукотворина, сувенира и избор најлепше ношње, док ће се мештани белопаланачких села такмичити у припремању проје. У Књажевцу госте ће дочекати певачи, беседници, фрулаши, гајдаши, док Љубовија обележава Михољске сусрете уз Дринску регату. Пирот, Пријепоље, Ириг, Крупањ и Кнић нуде овог викенда такође богат кулурно – уметнички и спортски програм.

Кркобабић и академик Шкорић са мештанима села Винци

„Голубац и његова села су без икакве сумње реална шанса за нови почетак свих оних који желе да се настане у не тако малом броју празних кућа, али и да и отпочну сопствени посао у туризму или пољопривреди. Довољно је рећи да Србија нема море, али да се Дунав од зидина голубачке тврђаве простире шест километара у ширину“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, приликом данашње посете Браничевском округу где је, заједно са председником Академијског одбора за село САНУ академиком Шкорићем обишао општину Голубац.

Министар је своју посету започео састанком са председником општине др Небојшом Мијовићем и руководством општине, а теме састанка биле су задругарство и туристички потенцијали развоја Голупца и његових села. Мијовић је захвалио министру на програмима за ревитализацију села које Министарство за бригу о селу реализује и на чијим конкурсима је ова општина добила значајна средства, захваљујући којима се осећа знатан бољитак у квалитету живота мештана голубачких села.

Један од тих програма је реализован прошлог априла када је Голубац добио бесповратна средства у износу од седам милиона динара за набавку минибуса за превоз сеоског становништва. Минибус је сада стигао и путници из 21 голубачког села од јуче коначно не морају више да брину о превозу. Служиће за првоз из једног села у друго, као и из удаљених села у Голубац.

„Ово је велика ставр за нас, више не морамо да молимо некога да нас одвезе код лекара или да скупљамо новац за такси за сваку посету лекару или одлазак у пошту или куповину“, рекли су видно узбуђени мештани села Винци са којима се министар састао у тек обновљним просторијама сеоског дома културе да поразговара о свим проблемима и питањима који их интересују.

„Оно што нам треба и чему се надамо је лекар у селу и социјална - гарантована пензија“ повериле су се министру средовечне госпође, у препуној сали овог лепог и уређеног браничевског села.

Кркобабић је након тога посетио и трочлану породицу у селу Војилово, која је пре две године добила кућу са окућницом такође преко Програма министарства за бригу о селу. Александар Ивковић (31), Кристина Живковић (33) и њихов трогодишњи син Јаков нису крили своју срећу „Није било тешко прикупити документацију и Општина нам је много помогла“, каже Александар. „Од тада баш много причамо о срећи која нас је снашла. Раније смо живели у заједници са мојим родитељима и братом, недалеко одавде. Сада имамо свој комфор и мир, своју слободу. Планирам да овде пребацим и одгајивачницу паса, која је остала у кући у којој сам одрастао.“

Александар је иначе запослен као учитељ у основној школи у селу Браничево, на 15 километара од Војилова. Као свакодневни подсетник да је у селима све мање деце су његових шест ђака у учионици. Нада је да ће овај програм Министарства утицати да се и таква слика све више мења.

Баш у Војилову, ове јесени Општина Голубац ће организовати трећи пут Михољске сусрете села, финансиране средствима истог Министва. Манифестација је планирана за сам крај септембра уз разноврстан програм - смотру традиционалних спортских игара, наступе Културно-уметничких друштва, изложбу посластица, као и домаћих рукотворина и занатских радионица.

Ни први значајан и успешан програм Министарства за бригу о селу - развој задругарства, није мимоишао ову општину. Земљорадничка задруга „Голубац“ која се бави прерадом жита, добила је преко конкурса Министарства средства за још успешнији свој рад.

Кркобабић у Новој Вароши: Обичан човек у центру пажње

„Доследно и упорно радићемо на томе да све ове старије жене којих има доста у селима Нове Вароши, као и оне широм Србије добију заслужену социјалну – гарантовану пензију у износу не мањем од 100 евра. То је најмање што сви ми као друштво и држава можемо да учинимо за њих“, изјавио је између осталог министар за бригу о селу Милан Кркобабић у Новој Вароши, отворивши Михољске сусрете села у селу Божетићи.

Присутни бројни грађани су са одушевљењем поздравили предлог, а групе вредних домаћица су се интересовале када ће коначно моћи да рачунају на ту врсту помоћи.
Теме непосредног разговора министра са мештанима, заједно са општинским руководством, биле су развој задругарства, минибус за превоз сеоског становништва, завршетак радова на водоводу, обнова сеоског дома културе, покретање привредних активности, посебно могућност да се стави у функцију тренутно затворени оближњи текстилни производни погон.

Председник општине Нова Варош Радосав Васиљевић захвалио је министру на свим напорима које улаже у ревитализацију села и видљивим, конкретним резултатима које постиже „Ми као локална власт чинимо све што је у нашој моћи, али неопходна је оваква сарадња са републичким нивоом. Ово је прави пример бриге државе и правих пројеката“ рекао је Васиљевић.

Нова Варош је једна од општина која је по Јавним конкурсима, поред средстава за куповину минибуса за превоз сеоског становништва и финансијског подстицаја за једну задругу, други пут добила средства Министарства за бригу о селу за организацију манифестације Михољски сусрети села, коју је министар Кркобабић утемељио са песником Љубивојем Ршумовићем.
Данас су Божетићи бројнe посетиоцe дочекали богатим такмичарским, културно - уметничким и изложбеним програмом.

Уз звуке народних песама, извике и виртуозе у свирању гусала одвијало се такмичење у народном вишебоју. Одмеравале су се снаге у бацању камена с рамена, превлачењу клипка и конопца, обарању руку, скоку у даљ.
Посебно атрактивна била је вуча влаке воловском запрегом.
Проглашени су и прваци гастрономских специјалитета – најбољи златарски сир заштићеног географског порекла и најукуснија хељдопита. А док је трајала манифестације на штандовима у близини попришта спортских мегдана, били су изложени домаћи специјалитети и народна радиност, аутентични производи који се вековима праве на овом подручју.

Данас, на верски празник Велика Госпојина, Михољски сусрети се одржавају и у Власотинцу, Сокобањи и Бабушници.

Ове године ови сусрети организују се у 95 локалних самоуправа, окупљају 1500 села са рекордних 200.000 учесника и посетилаца.

„Најпроја“ пречника један и по метар спремљена у Медвеђици код Жагубице

Проју са највећим пречником од један и по метар умесила је Зорица Милосављевић из Медвеђице“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић након одржаних Михољских сусрета села у Жагубици, манифестације коју је утемељио заједно са песником Љубивојем Ршумовићем и која се одржава трећу годину.

Протеклог викенда богат целодневни програм у селу Медвеђица, најмањем насељеном месту Жагубичке општине, почео је избором „најпроје“ и „најсира“. Комисија на челу са Радованом Субином, витезом кулинарства и међународним судијом за оцењивање јела, пића и колача, вредновала је квалитет и за најбољу проју, од изложених 15, наградила је Стану Зарић.
Проју са највећим пречником од 146 центиметра умесила је Зорица Милосављевић, док је највеће парче сира 42 x 43 центиметра припремило Удружење жена „Хомољке“ из Жагубице.
Одмах након оцењивања посетиоци су били у прилици да дегустирају ове специјалитете и увере се у њихов укус, мирис и сласт.

Тик поред гастрономских ђаконија одвијали су се мегдани у народном вишебоју који изискује нарочиту снагу и издржљивост – бацање камена с рамена, надвлачење на брвну, пењање уз конпац, надвлачење конопца и трчање у џаку.
У заборављеној старој, а сада оживљеној дисциплини - гурање запрежних кола победио је Зоран Грујић, а изабран је и најбржи водоноша, затим највештији момак у гурању бурета и гурању точка.
У оштрој конкуренцији по сунчаном дану бирао се и најуређенији и најмаштовитији штанд, а највећи аплауз тог дана чуо се на додели награде за најдужи пољубац која је отишла је у руке Татјане и Синише Вуковића.

Културно - уметнички програм, влашке и српске игре представили су сви ансамбли општине Жагубица, а у близини позорнице, своје сувенире, ношњу, сирупе, мед, пекмезе и још много других ђаконија нудили су на штандовима бројни излагачи.
Манифестација је завршена величанственим колом свих учесника и гостију – више од хиљаду људи спонтано се ухватило за руке заигравши на ливади, у окружењу столетних шума.
Прошле недеље Михољске сусрете приредио је и Гаџин Хан у два своја села – Горњем и Доњем Душнику. Ту су сељани одмеравали снаге у гађању луком и стрелом, обарању с дебла, пењању уз стабло, а једна од занимљивих дисциплина била је гађање секиром у мету.

Претходних дана августа Михољски сусрети организовани су и у селима Житишта, Кикинде, Врњачке бање, Трговишта и Мајданпека а за наредни викенд организатори манифестације, коју средствима Министарства за бригу о селу ове године приређује 95 општина и градова Србије, најавили су богат програм у Суботици, Ковачици, Бољевцу, Кикинди, Мерошини, Кули и Крушевцу.

Судећи по претходним и овај викенд биће узбудљив и шарен, уз традиционалне укусе и ноте, за многе победнички а за остале свакако вредан памћења.

КРКОБАБИЋ: Упућена иницијатива за увођење социјалне - гарантоване пензије не мање од 100 евра

„Иницијатива за увођење социјалне- гарантоване пензије је једно од полазишта у борби против сиромаштва. Основно је да знамо да ако неко нема пензију и не може да је добије, има више од 65 година и нема друге приходе, је очигледно у зони сиромаштва. Сви морамо добро да се запитамо шта смо у стању да урадимо да помогнемо људима који су у зони сиромаштва. То нам је цивилизацијски задатак, то је мерило цивилизацијског узлета“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, иницијатор увођења овог института социјалне политике у Републици Србији и додао „Тако на пример има људи који имају 14 година, 11 месеци и 29 дана радног стажа, а не стичу право на пензију јер је минимални прописани услов 15 година. Они најчешће нису корисници ни социјалне помоћи, немају имовину нити било који други вид прихода, а међу њима је евидентно највећи број жена са села“.

Кркобабић је истакао да се овај институт социјалне политике базира на концепту социјалне политике Европе и савременог света. „Преко 100 земаља света већ има неки вид социјалне - гарантоване пензије“, рекао је Кркобабић и посебно истакао „Да не буде забуне, то није класична пензија и неће се исплаћивати из пензионог фонда“.

Иницијатива за увођење института социјалне - гарантоване пензије у износу не мањем од 100 евра, у динарској противвредности, која ће се једном годишње усклађивати са трошковима живота, упућена је од стране Министарства за бригу о селу радној групи за израду Предлога стратегије за унапређење положаја старијих лица у Републици Србији за период од 2024. до 2030. године.

Кркобабић: Села Србије или иностранство?

„Још 185 добитника кућа нема дилему – село Србије или иностранство? Одабрали су да живе и раде у селима широм Србије, од Кањиже до Владичиног Хана“ изјавио је данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић, приликом потписивања још 185 уговора за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом. Овим је број новоусељених сеоских кућа из програма Министарства за бригу о селу дошао до 2100.

„Ово је сјајна мера која даје ветар у леђа младим људима да почну самосталан живот, да почну нешто сами да раде и стварају“ изјавила је Емилија Вујић, решена да у војвођанском селу Мол  почне да се бави воћарством.
И брачни пар Кнежевић ће од сада живети у селу Мрмуш у околини Александровца. „Радујемо се само свом дому, јер смо до сада живели у заједници. У новој средини планирамо да отворимо ресторан и бавимо се угоститељством. Имамо једно дете и друго на путу, а за одрастање деце нема здравије средине од сеоске“, рекао нам је Данијел.

Данашњим потписима на уговоре нови дом стекло је близу 300 одраслих и стотину деце. Тако у селима остаје или из града у село прелази 94 пара, 30 самохраних родитеља и 61 појединац.
Мотиви и занимања су шаролика, али свима је заједничко узбуђење које прати сваки нови почетак.

За најлепше уређено двориште проглашено је двориште Жике Лазића из Лапова

саопштио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић након одржаних Михољских сусрета села у Лапову, манифестације коју је утемељио заједно са песником Љубивојем Ршумовићем и која се одржава трећу годину.

„За све је потребна љубав и предани рад. И кућу и врт сам својим рукама направио. У њему се налазе биљне врсте не само са нашег поднебља, већ и из разних далеких земаља, све што може овде да успева посадио сам“, изјавио је Лазић. „Највећа инспирација за мене је породица, која се током летњих месеци окупи да ужива у овом парчету раја, али драга ми је и ова награда као потврда да то што радим и други препознају“ рекао је Лазић.
Награду за најлепши дворишни детаљ добила је Слађана Динић. Она је свој живот у стану оплеменила бавећи се детаљима у башти и сматра да је, осим лепоте и уживања, обавеза свих нас да бринемо о простору који нас окружује.
Лапово је овај избор одржало у оквиру манифестације Михољски сусрети села и своје представнике у две поменуте категорије послало на окружно такмичење дворишта из читаве Централне Србије, а наредне године планира представнике у још две категорије признате и у свету и у Србији - најлепше етно двориште и најлепше парк двориште.  

Осим ове лепоте за очи, учесници и посетиоци рекордно посећених Михољских сусрета у Лапову уживали су у такмичењу у припреми рибље чорбе, презентацији штандова етно удружења, воћара, винара, пчелара, а одјекивало је и ватрено навијање за победу у народном вишебоју  - бацање камена с рамена, труле кобиле, преношење воде и преношење јајета кашиком, круњење кукуруза... Уз ритам и плесне кораке културно - уметничких друштава, уследио је избор најлепшег и најукуснијег старинског колача,  као и најбоље урађене рукотворине.

Општина Богатић је своје Михољске сусрете уприличила у селу Црна Бара, где је окупила 12 од 14 својих села. Даровите  мештанке смењивале су се на радионицама старих заната - веза, златовеза, ткања, а ништа мање запажена била је ликовна колонија. Особености овог краја су вајат Хајдук Станка у истом дворишту куће првог ветеринара у Србији Јове Алексића, али и етно комплекс Совљак, један од пет првих етно паркова у нашој земљи, са приказом делића старе Мачве - аутентичним кућама са окућницом из периода краја 19. века. На овим локацијама одржани су песничко вече, фолклорни, певачки и инструментални наступи. Највећу пажњу свакако привукао је целовечерњи приказ традиционалних обичаја Мачве - вожња фијакерима, пресретање пролазника бусијама, куповина младе и избор за најбољег хајдука тог краја.

У исто време на другом крају земље, у источној Србији, Михољски сусрети села одржани су по први пут и у Лубници код Зајечара. Почело је турниром у малом фудбалу, затим је организовано такмичење у спремању традиционалних јела, а гостима је приређен и богат културно-уметнички програм уз дефиле фоклорних група.
Тог дана Лубницу је посетило преко 1000 људи, међу којима је било  оних који су дошли из суседних општина, али и из суседних држава - Бугарске и Румуније.

Организатори манифестације, коју средствима Министарства за бригу о селу ове године приређује 95 општина и градова Србије, најављују овог викенда богат програм у Житишту, Гаџином Хану, Врњачкој Бањи, Жагубици и Трговишту. Зато, сви који нису отишли на летовања изван граница наше земље, или се спремају за путовања, имају отворен позив да своје време квалитетно проведу уз одличну забаву, старе, проверене гурманлуке и понешто науче о детаљима из заборављене српске традиције.

„Еди Тајм етномузиколог, најбољи је српски гајдаш“

саопштио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић након одржаних Михољских сусрета села у Ђуринцу код Сврљига, манифестације коју је утемељио заједно са песником Љубивојем Ршумовићем и која се одржава трећу годину.

На такмичењу у Сврљигу изабран је најбољи српски гајдаш, Еди Тајм (35), етномузиколог из Сремске Митровице. У тесној међународној конкуренцији где су се за титулу за највећег виртуоза на овом традиционалном инструменту, борили домаћи, али и извођачи из Македоније, Бугарске и Грчке, победио је млади професор у музичкој школи, који свира и друге традиционалне инструменте попут фруле и кавала.

Еди Тајм се издвојио и тиме што уз свирање на гајдама и пева. Према оцени жирија етномузиколога, међу којима и чланица Института САНУ Мирјана Закић, његов наступ у категорији трогласних гајди награђен је као најкомплетнији.

„Конкуренција је била јака, било је укупно 18 учесника из свих крајева Србије и околних земаља. Такмичило се много младих гајдаша које изузетно ценим, попут нашег најмлађег извођача на овом инструменту Филипа Богдановића из Лебана“– рекао нам је Еди Тајм.

Многе је изненадило што су се за титулу нај-гајдаша бориле и две девојке. То су Калина Николова из Бугарске и Станислава Ђорђевић из Сомбора.

На бини у Ђуринцу своје умеће приказала су и браћа Јовановић, Јован (22) и Александар (20), познати сврљишки гајдаши. Љубав према овом инструменту, нарочито типу трогласних сврљишких гајди пренео им је прадеда Ненад, а свирао их је и чукундеда Петроније Јовановић.

„У време наших предака није се могла замислити свадба у Сврљигу без гајди, док је данас својеврстан спектакл када младенци затраже гајдаша“- изјавио је Јован.

Осим овог такмичења, на манифестацији у Сврљигу била је организована и радионица за децу у припреми белмужа, промоција старих ношњи и заната као и игре за пензионере, где се у шаху и пикаду надметало око 50 трочланих екипа.

У име Министарства за бригу о селу присутвововао је државни секретар Зоран Димитријевић и поручио да су „Михољски сусрети села“ прилика да се поново покажемо као добри домаћини, као толерантни људи који радо организују овакве манифестације.

Овај догађај, али и сусрете организоване претходних дана у Медвеђи, Сјеници, Зајечару, Алексинцу и Трстенику, посетило је више од 15.000 људи. Осим гостију из наше земље, програми су привукли и велики број туриста из иностранства, посебно Румуније и Бугарске.

Организатори манифестације коју средствима Министарства за бригу о селу ове године приређује 95 општина и градова Србије, најављују овог викенда богат програм у Лапову и Богатићу. Зато, сви који нису отишли на летовања изван граница наше земље, или се спремају за путовања, могу своје време квалитетно да проведу уз одличну забаву, старе, проверене гурманлуке и понешто науче о детаљима из заборављене српске традиције. Списак места са датумима одржавања програма овог лета и јесени, налази се се на сајту Министарства за бригу о селу.

Зоран Божовић нови српски харамбаша

Михољски сусрети Министарства за бригу о селу, које су покренули и утемељили песник Љубивоје Ршумовић и миинистар Милан Кркобабић устоличили су, у селу Попучке, новог српског харамбашу. То је Зока Харамбаша, који стаје раме уз раме са Зеком Харамбашом, Станојем Главашем и самим Хајдук Вељком.

На Михољским сусретима Ваљевских села ове суботе у Попучкама, своју снагу и вештину Зоран је доказао на мегдану бацањем камена с рамена, надвлачењем конопца и клипка, обарањем руке и скоком у даљ.
„За хајдука је најважније да је кадар стићи и утећи и на страшном месту постојати, а мени је као новом ваљевском и српском харамбаши посебно драга ова титула јер је нисам заслужио лако“, рекао нам је Зока Харамбаша и додао „Такмичење је било занимљиво и напорно. Најјача конкуренција била је у надвлачењу конопца, а најтежа дисциплина бацање камена с рамена, у којој сам имао оштру конкуренцију врло високих и снажних хајдука“.

А ко су били ти чувени српски хајдуци, узори Зоке Харамбаше?

Станоје Главаш, чије је право име Станоје Стаматовић, био је хајдук пре устанка у Смедеревској нахији и један од могућих кандидата за вођу Првог српског устанка. Управо је на његов предлог изабран Карађорђе Петровић. О његовом јунаштву, опеваном у песмама, учи се и данас, а драму о њему написао је Ђура Јакшић.
Хајдук Вељко Петровић, рођен је код Зајечара. Учествовао је у Првом српском устанку у чети са Главашем. Запамћен је као одлучан и изузетно храбар. Одликован је и  руском Великом златном медаљом за храброст. Крајински војвода постао је године 1811, када је упућен у Неготин. По речима Вука Стефановића Караџића Хајдук Вељко спада у ред највећих јунака и може се поредити са Милошем Обилићем или чак са самим Ахилом. Остао је упамћен по изјави :„Главу дајем, Крајину не дајем“.

На Михољским сусретима села, манифестацији коју средствима Министарства за бригу о селу ове године организује 95 општина и градова Србије, у Ваљеву је осим избора харамбаше одржан богат спортски, културни и гастрономски програм. Око 1.000 посетилаца је уживало у сунчаном дану у Попучкама, уз наступе културно - уметничких друштава,  дечији максенбал, мађионичарску представу, као и такмичења у малом фудбалу, гастро фесту и кафанским играма.

„Подељене су медаље у такмичењима у шаху, таблићу, пикаду, доминама, као и у турниру у фудбалу где се надметало седам екипа“ кажу организатори програма у Ваљеву. „Свој деци која су уествовала у смотри културно - уметничких друштава додељене су медаље, као и малишанима који су однели победу за нај-костим на маскенбалу. Чак 12 екипа одмерило је снаге у припреми гулаша, пасуља, специјалитета од меса. Бирао се и најмлађи кувар и најлепша куварица.“

Претходних дана јула Михољски сусрети организовани су и у селима Тополе, Петровца на Млави, Свилајнца, Димитровграда, Александровца, а данас се програм одржава у Црној Трави. Тиме су завршене јулске приредбе, а у августу своје припрема 14 општина. Њихов распоред и програм налази се на сајту Министарства за бригу о селу, уз позив свим заинтересованим грађанима да их посете, доживе нешто ново и другачије и у томе уживају.

Двехиљадита кућа за Дијану и Милоша

Брачни пар Кантар, Дијана и Милош и двомесечни Василије из Београда одлазе у Александрово у Новој Црњи.

На данашњој седници Комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом у Палати Србија кров над главом обезбеђен је за још 140 породица. Са овим бројем, од почетка програма оживела је чак 2.031 напуштена кућа широм Србије. У њима је срећу пронашло 6.000 људи и 2.750 малишана.

Тим поводом министар за бригу о селу Милан Кркобабић кратко је изјавио „Србија овако побеђује“ и, честитајући доделу двехиљадите куће младом брачном пару, додао „Наш заједнички сан се остварује и наставља. Гарант за то су управо сви ови млади људи који су конкурисали и који ће тек конкурисати“.

Дијана и Милош тренутно живе у зајединици са Милошевим родитељима у Земуну, али једва чекају да почну са припремама за селидбу у Александрово. „Одрасла сам у Новој Црњи и наш нови дом неће бити много удаљен од моје родне куће“ каже Дијана и додаје да осим 75 квадрата стамбеног простора, уз кућу иде и велика окућница где намеравају да покрену пластеничку производњу. „Сматрамо да је село лепша и чистија средина за живот и за одрастање деце“ рекли су нам ови двадесеттрогодишњи супружници.

Изненађује храброст млађих од 30 година, који предњаче међу учеснцима у Јавном конкурсу за куће на селу. И након треће овогодишње Комисије, просек година добитника је 29.
Према речима проф. др Владана Ђокића, ректора Београдског универзитета и председника комисије за оцену и контролу реализације пројекта, власници данас одобрених кућа су 69 парова, 22 самохрана родитеља и 49 појединаца.
„Ово је један од најзначајнијих државних пројеката у Србији који се већ трећу годину успешно реализује на иницијативу министра Кркобабића и Министарства за бригу о селу„ рекао је проф. Ђокић. „До сада је усрећио хиљаде људи, од којих је најмање трећина прешла да живи из града у село. То је лепа перспектива.“ рекао је Ђокић.

Најјефтинија некретнина овог пута коштала је 536.721,07 динара, а налази се у Житишту, у селу Српски Итебеј. Најмања кућа, површине 32 квадрата је у Синошевићу у Шапцу, коју ће добити самохрана мајка, док ће млади пољопривредник постати власник највеће куће од 297 квадрата у Бачкој Паланци, селу Силбаш. Њена цена је 1.195.000 милиона динара. Највећу окућницу, овога пута, од преко 70 ари обрађиваће породица у селу Ђурђевац у Блацу.

Заменик председника Комисије, агроекономиста Милан Простран нагласио је да се ради о стратешки важном програму који мора да живи бар 15 година да би дао своје праве резултате.
„Село је наша будућност, а радује да то схвата све више младих у Србији“ поручио је Простран.

Не само двехиљадита, већ и прва кућа од почетка овог програма отишла је у Нову Црњу. „Долазак још једне породице у Александрово за нас је велика ствар. Ови млади људи могу да рачунају да подршку Општине за све идеје које буду имали – рекао је Драган Даничић, заменик председника Општине Нова Црња „С поносом могу да кажем да је са 69 усељених сеоских кућа преко овог програма, наша општина један од рекордера у Србији“.

Након ове седнице, станаре ће добити празне и напуштене куће у 95 насеља у 47 општина. Највише кућа, по 11, биће усељено у Сомбору и Оџацима, Кањижи 10, а у 8 у Сремској Митровици. На југу овог пута предњаче Владичин Хан и Пирот, а у централној Србији Јагодина.

ПРВА НЕДЕЉА МИХОЉСКИХ СУСРЕТА СЕЛА
ЖАКЛИНА АЋИМОВ - ПОБЕДНИЦА „ПРВЕ КРОФНЕ“ ОТКРИВА РЕЦЕПТ

Манифестација Министарства за бригу о селу „Михољски сусрети села“ одржана је протеклог викенда у општини Оџаци у селу Дероње у присуству великог броја учесника и посетилаца.

Једна од активности на овој манифестацији било је такмичење за најбољу крофну. Победничке крофне, меке и мирисне, направиле су чланице Удружења Товаришево. Једна од њих Жаклина Аћимов каже да се облак шећера у праху и мириса фришког прженог теста ширио и изнад још десетак штандова где су се спремале и јеле крофне, али да су товаришке посластице имале највише среће.

„Једноставно је. Колико млека - толико воде, на сваки литар по два јаја, затим квасац и брашно. Тајна је у мешењу, јер мора дуго да се меси, а кад се рука одмори од трњења а тесто нарасте, поново се меси и одмара. На крају се развуче, одваја калупима и пржи у врелом уљу. Споља су меке, унутра шупље. Пуне се по укусу, а најбоље домаћим пекмезом од кајсија“, открива нам рецепт Жаклина и додаје „али, обавезно после нашег традиционалног овчијег паприкаша, од ког бриде непца.“

Осим такмичења за најбоље јело од овчијег меса и посластицу од теста, гости ове сеоске приредбе уживали су и у дефилеу фијакера, наступу фолклорних група, тамбурашкој и ромској музици. Спектакл у бачком селу Дероње окупио је рекордних 10.000 посетилаца!

У то исто време на другом крају Србије, Михољски сусрети села одржани су поред Власинског језера у селу Божица у Сурдулици. Тамо се одиграо шаљиви турнир у фудбалу између мршавих и дебелих, а учествовало је 6 села Сурдуличког краја. Победила је екипа мршавих из села Бело Поље.

И овде су се крчкали гурманлуци. Свињски гулаш који је спремало 18 такмичарских екипа, дегустирали су сви тимови. Судије су, међутим, одлучивале између 17 казана, јер је 18. „испарио“ читав услед налета посетилаца, па није остало ништа ни за жири.

Деца и одрасли такмичили су се у спретности вожње бицикла, згибовима и склековима. Најмлађи учесник, десетогодишњи Богдан Митић, због своје брзине и спретности изазвао је бурне аплаузе.

Додељена је и награда за највеселију такмичарску екипу, а наступало је и Културно- уметничко друштво из Сурдулице.

Михољски сусрети одржани су још и у општинама Дољевац и Бољевац, а следеће недеље, тачније 21. јула њихов домаћин биће Топола, а затим следи Петровац на Млави 28. јула.

У припреми јулских манифестација учествовало је више до 100 села, а тим поводом претходних дана посетиле су их хиљаде посетилаца.

Ови сусрети у селима широм Србије настављају се и током августа, септембра, октобра и новембра, а календар манифестација са местом одржавања и активностима, за све који желе да их посете, објављен је на сајту Министарства за бригу о селу.

Процена је да ће овогодишњи Михољски сусрети села, до 1. децембра, до када се одржавају, окупити више од 200.000 људи.

КРКОБАБИЋ: НЕКА МИХОЉСКИ СУСРЕТИ БУДУ ПОЧЕТАК НАШЕГ ПРАВОГ ЈЕДИНСТВА!

„Почели су Михољски сусрети у селима широм Србије. Средином седмице одржане су прве манифестације у селима Дољевца и Сурдулице, а већ овог викенда надметање и дружење почиње у околини Оџака и Бољевца – уз спортске турнире, фијакере и липицанере, традиционалне песме и игре“.

Ово је поручио данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић и уједно позвао све оне који нису отпутовали на летовање, или баш тада крећу пут мора да се зауставе, испробају специјалитете ових крајева или учествују у различитим културним и спортским дешавањима.

„Средства за организовање Михољских сусрета села добило је 95 локалних самоуправа и ове године очекујемо да окупе рекордних 200.000 посетилаца“, рекао је Кркобабић и додао: „То је буђење села, а наш народ воли да се среће и сусреће, окупља, дружи и весели. Овог лета Михољски сусрети нека покажу ново лице Србије. Нека буду почетак нашег правог јединства!“

До краја јула Михољске сусрете села организоваће општине Топола (21. јула), Црна Трава (23. јула), Петровац на Млави (28. јула), Свилајнац, Ваљево и Димитровград - 29. јула, а Александровац 30. јула. Ови сусрети у селима широм Србије настављају се и током августа, септембра, октобра и новембра.

Кућа на селу - пут до савршеног живота
Кркобабић: ускоро и двехиљадита кућа

„Ускоро ће бити додељена и двехиљадита кућа на селу. Изненађујуће, све више је оних из града који крећу пут села, а изјава младог Мирка Говедарице да је кућа на селу пут до савршеног живота је за све нас, без сумње охрабрујуће сазнање“ изјавио је Милан Кркобабић, министар за бригу о селу приликом потписивања још 151 уговора за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом у свим крајевима Србије.

Мирко Говедарица, након пет година подстанарског живота у граду са супругом и двоје деце од сада ће живети у селу Лазарево у околини Зрењанина. „Желимо да се бавимо воћарством и да направимо узгајивачницу паса, а село је једино место где можемо да остваримо наше планове “.

Данашњим потписима на уговоре кров над главом обезбеђен је за још 229 људи и 103 малишана, а укупан број домова који су преко Програма Министарства за бригу о селу додељени широм Србије ближи се невероватном броју од 2.000!

Новe комшије добиће житељи у 90 насеља у 44 општине у Србији.

Жељуша у Димитровграду је и даље једна од најпопуларнијих села на југу Србије, где се овога пута селе и две младе пријатељице које ће живети у кућама једна до друге.
„Жељуша је место које спаја два града, природа је прелепа и радујем се што ће моја ћеркица расти у тој здравој средини. Магистар сам фармације и радим у струци у апотеци, али желим да се опробам и у пољопривреди.“ изјавила је Јелена Соколов, једна од добитница средстава за куповину куће на селу. Прва комшиница биће јој другарица Наташа Станчев, која ће се из Димитровграда преселити са са трогодишњим сином „Дуго смо покушавали да решимо стамбено питање и ово је стварно остварење сна. На четвртој години сам пословне економије, а планирам да се бавим и рачуноводством онлајн. Радујем се што има доста нових породица које су се доселиле у Жељушу“, рекла нам је Наташа.

Захваљујући овом Програму Министарства за бригу о селу, само од почетка ове године 260 сеоских кућа са окућницом добило је нове станаре. Међу данашњим добитницима је 80 парова, 16 самохраних родитеља и 55 појединаца.

Војвођанска села настављају истим темпом да привлаче младе парове. У Бачком Петровом Селу, у ком је од почетка програма већ усељена 61 кућа, сада ће стићи житељи у још седам. Највише потписаних уговора имају Оџаци, где ће се распоредити 17 нових власника, а одмах за њима је Кањижа са 16 кућа, која је и у претходној овогодишњој комисији већ добила 17 нових власника.

Како су и чланови Комисије потврдили, од како је Програм покренут, просечно сваког дана стигне 10 до 15 захтева за куповину кућа на селу, а интересовање не јењава, већ расте. Новац се додељује по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2023. године.

Где и када на одмор? У 95 општина и 1500 села
Кркобабић – поново почињу михољски сусрети села

„Овогодишњи, трећи по реду Михољски сусрети села шанса су да покажемо једно ново лице Србије – гостољубиво, насмејано, толерантно, спремно на такмичење, али и да победнику честита“, изјавио је данас у Палати Србија министар за бригу о селу Милан Кркобабић.
Календар манифестација са местом одржавања и планираним активностима биће објављен на сајту Министарства за бригу о селу, за све који желе да их посете током овог лета и јесени. Први сусрети почињу већ у понедељак у селима Сурдулице и Дољевца, а затим 15. јула у својим селима манифестацију ће организовати Оџаци, Бољевац и Ваљево. И ове године манифестације ће се одржавати широм Србије све до 1. децембра.

Кркобабић је данас потписао уговоре са представницима 95 јединица локалних самоуправа, које су средства добиле по Јавном конкурсу за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“ у 2023. години.
Ове године ови, сада већ традиционални сусрети, окупиће близу 1.500 села Србије.

Председник комисије за одобравање средстава и праћење реализације по овом програму је познати писац Љубивоје Ршумовић. „За две године ови сусрети окупили су 1.800 села и 250.000 учесника и посетилаца, а ове године у селима широм Србије, очекујемо рекорд са 170.000 учесника и посетилаца“ рекао је Ристо Костов, заменик председника Комисије.

Председник општине Кнић Срећко Илић, чија општина први пут ове године организује Михољске сусрете изјавио је „Драго ми је што ће општина Кнић постати део једног тима који се сваке године надмеће, дружи и радује истим поводом“.
Искуснији организатори нису скривали нестрпљење да започну са првим припремама. „Ти дани у Бабушници су право весеље и за старије и за младе и тешко нам је одлучимо у ком селу ћемо које године организовати Михољске сусрете. Сада када смо одлучили и када су средства ту, организација може да почне“ рекла нам је Кристина Алексић, заменица председнице општине Бабушница. Драган Даничић, заменик председника општине Нова Црња имао је занимљиву сугестију „Свако из свог краја треба да понуди себи својствено и само најбоље. Предлажем да се као завршни догађај организују Михољски сусрети села свих градова и општина на једном месту и да ту покажемо шта умемо и имамо. То би била права слика Србије“, закључио је Даничић.

Подсећамо, подносиоци пријаве на овај јавни конкурс су јединице локалне самоуправе, које осмишљавају програм, датум, сатницу, и место одржавања једнодневне или вишедневне манифестације под називом „Михољски сусрети села“, а која обухвата активности у којима учествује становништво села са територије једне јединице локалне самоуправе.

Активности које су подносиоци пријава и ове године осмислили, а чији се спектар сваке године проширује, су најразличитије. Од културно-уметничких садржаја - фолклора, изворног певања, свирања гусала и тамбура, преко сликања и литерарних садржаја до занатских и примењених уметности -  израде рукотворина, сувенира, ткања, штрикања, веза, плетења.
Омиљена су и такмичења у спортским активностима – од фудбала и кошарке до народног вишебоја (бацање камена с рамена, скок из места, надвлачење конопца, надвлачење штапа) и спремање гастрономских специјалитета -традиционалних јела и колача. Враћа се полако и традиција избора за мис села.
Деца се најчешће такмиче у квизу знања, спортским дисциплинама, али и слагању кукурузовине у купе и трчању у џаку.

Средства, до 500 хиљада динара по пријави, додељују се према Уредби о утврђивању програма доделе бесповратних средстава за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“.

Министар Кркобабић посетио Рековац

„Држава, локална самоуправа и људи у месним заједницама овде у Рековцу су у истом строју на првој линији одбране. Све најбитније и најхитније је већ одрађено. Постигнута је сагласност да државна помоћ треба да буде ургентна и адекватна насталој штети.“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић у посети Рековцу, саставши се са челним људима и мештанима најугроженијих села ове опшине. Заједничка порука је „Морамо да делујемо превентивно. Држава мора да одради свој посао, а мештани свој. То је једини начин да се овакве недаће трајно избегну“.

Аутор: Амир Хамзагић

Тема данашњег састанка били су проблеми са којима се мештани Рековца суочавају и штета настала након обилних падавина у претходном периоду са најреалнијим и најхитнијим предлозима за санацију.

Председник општине Рековац др Александар Ђорђевић изјавио је „Проглашена је ванредна ситуација на целој територији општине Рековац. Ми смо мала и неразвијена општина, припадамо четвртој групи развијености, али трудимо се да изађемо у сурет потребама мештана свих 32 села наше територије. У тренутној ванредној ситуацији морам да нагласим до сада незапажено јединство мештана и представника локалне самоуправе. Предузели смо све мере за одбрану и пружање помоћи угроженом становништву, три породице су морале да напусте своје куће, са малом децом и најстаријима. Покренула су се и клизишта, али на сва угрожена подручја послата је сва расположива механизација како би се извршили неопходни радови на одбрани и санацији“ објаснио је Ђорђевић.

Министар Кркобабић је са својим сарадницима обишао поплавно подручје и највише погођено село Урсуле.
„Остао сам без свега. Кућа ми је под водом, поплављена ми је и башта која ме храни“ изјавио је Милован Живковић, мештанин Урсуле. Његовим комшијама, Душанки и Драгану Маријановићу бујица је однела стоку  „За сат времена остали смо без свих животиња, било је немогуће било шта урадити да их спасемо“ очајна је Душанка. Мештанин Саша Бркић био је искрен „Има доста запушених и запуштених канала и речних корита, за шта смо ми људи одавде сами криви јер не одлажемо смеће на прописан начин“.

Услед планинских бујичних потока претрпљена је огромна штета у општини Рековац, како на пољопривредним усевима, стамбеним објектима, тако и на путној инфраструктури.
У сектору привреде регистрована је штета у једном предузећу, у сектору пољопривреде укупна површина култура погођених поплавама процењена је на око 200 хектара и очекује се пад рода усева за 50 процената. У сектору јавне намене поплављена је зграда Основне школе ,,Светозар Марковић“ у селу Урсуле. У области инфраструктуре општински путеви оштећени су у укупној дужини од 42 километара, а асфалтирани општински путеви у дужини од 2,1 километар. Оштећено је и 13,5 километара водотокова река, као и мостови у Драгову и Беочићу. У сектору становања евидентирано је укупно 67 поплављених домаћинстава. Досадашња процена штете најугроженијих села износи укупно 80 милиона динара.

Одобрен још 151 захтев за куповину куће на селу
Највећа кућа од 380 квадрата за млади брачни пар

Налази у прелепом Бачком Брестовцу и додељена је на седници комисије Министарства за бригу о селу, уз још 150 других у селима широм Србије.

Тек што је потписано 109 уговора са младима који су добили куће на селу, новом седницом Комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом у Палати Србија, кров над главом обезбеђен је за још 229 људи и 103 малишана, а укупан број домова који су преко Програма Министарства за бригу о селу додељени широм Србије премашио је - 1890!

Ректор Београдског универзитета и председник комисије за оцену и контролу реализације пројекта, проф. др Владан Ђокић рекао је „Ово је изузетно значајан програм који даје видљиве резултате у очувању и развоју села. На данашњој седници разматрали смо преко 150 пријава и донели смо одлуку о додели средстава за куповину 151 куће на селу. Желим да апелујем на све заинтересоване да се пријаве, али и на Министарство и Владу Републике Србије да овај програм настави, с обзиром на његову важност за нашу државу“.

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић истакао је да нарочито радује чињеница да је све већи број породица које се селе из града у село „Упечатљиви су ево примери младих, високо образованих људи који из Београда одлазе у Рујевац код Љубовије или у Лок код Титела“, рекао је Кркобабић.

Захваљујући овом Програму Министарства за бригу о селу, само од почетка ове године 260 сеоских кућа са окућницом добило је нове станаре. Међу данашњим добитницима је 80 парова, 16 самохраних родитеља и 55 појединаца.

„Све сумње у вези са овим програмом су одагнане. Програм је упечатљив ,спасоносан за рурални део Србије и мора да живи још барем деценију. Тада би без дилеме, тренутна слика села била промењена“, изјавио је заменик председника Комисије, агроекономиста Милан Простран.

Након ове седнице, новe комшије добиће житељи у 90 насеља у 44 општине. У Бачком Петровом Селу, у ком је од почетка програма већ усељена 61 кућа, сада ће стићи комшије у још седам. Уз ово, међу најтраженијим селима је овога пута и Хоргош, где је Комисија одобрила осам захтева.
Највише одобрених пријава имају Оџаци, где ће се распоредити 17 нових власника, а одмах за њом је Кањижа са 16 кућа, која је и у претходној овогодишњој комисији већ добила 17 нових власника.

Најјефтинија некретнина овог пута коштала је 540.608 динара, а налази се у селу Милива код Деспотовца. Најмања кућа од свега 23 квадрата биће усељена у Гргуревцима код Сремске Митровице, док ће на највећој окућници овога пута – 1,07 хектара,  садити, косити, орати супружници у Владимирцима.

Како су и чланови Комисије потврдили, од како је Програм покренут, просечно сваког дана стигне 10 до 15 захтева за куповину кућа на селу, а интересовање не јењава, већ расте.

Подсећамо, новац се додељује по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2023. године.

ИЗ ГРАДА У СЕЛО
Готово трећина будућих власника, промениће градску адресу за сеоску!

Тања и Ненад Сарић, млади брачни пар, подстанари са Новог Београда, прелазе да живе у Мало Црниће. Упркос свим предрасудама ови образовани млади људи, правник и економиста мењају градску адресу за сеоску.
„Породица је најважнија, имамо девојчицу од три године којој ћемо моћи да се посветимо много више него у ужурбаном граду. Бавимо се виноградарством и винарством и то нас је подстакло да се преселимо у нову средину “ изјавила је Тања.
Ово је само једна од многобројних породица којима се остварио животни сан.

„Десило се оно о чему смо могли само да маштамо и сањамо, а то је да готово трећина младих људи који су данас добили од државе куће на селу, долази из градова“, изјавио је министар Кркобабић приликом потписивања уговора за још 109 кућа са окућницама у селима Србије, чиме се укупан број празних сеоских кућа које су добиле нове станаре повећава на 1740.
Министар је најавио да ће се већ у понедељак на комисији за доделу бесповратних средстава наћи још 151 сеоска кућа.

Осмеси и узбуђење испунили су и овог пута хол Палате Србија, а повод је кров над главом за још 155 људи и 96 деце широм Србије. Данас је сеоске куће добило 46 парова, 18 самохраних родитеља и 45 појединаца, углавном пољопривредника и пољопривредница.
„Пресрећна сам! Кућа има 65 квадрата и велико двориште и цена је била испод 450 хиљада динара. Стварно ми није било тешко да пронађем кућу и жеља ми је да у њој ускоро заснујем своју породицу“ рекла нам је Милица Павлов из Димитровграда.
Након пет година подстанарског живота из Новог Сада у село Виландрица у Гаџином Хану одлазе Милена и Радислав Мирић „Напокон имамо прилику да имамо своје парче земље под небом и здраву храну. Наше дете ће расти у здравој средини, уз традицију и праве вредности“ била је емотивна Милена.

Највеће интересовање ове године је у општинама Кањижа, Ада, Бечеј на северу, а на југу Димитровград, Владичин Хан...

Од како су 2021. године почели јавни конкурси за доделу средстава младима за куповину кућа са окућницом, издвојило се Бачко Петрово Село, где је са данашњом доделом усељена 61 кућа.
„Радује нас што се после толико година окренуо смер село - град и ми као локална самоуправа чинимо све што је до нас да им олакшамо и побољшамо живот у малим срединама. Овим програмом оживљавају читава села.“ изјавио је Драган Ковачев, члан општинског већа Бечеја.

Овим програмом предвиђена је додела бесповратних средстава младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и појединцу до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом, која може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима. Председник комисије за оцену и контролу реализације пројекта је ректор Београдског универзитета проф.др Владан Ђокић, а заменик председника комисије агроекономиста Милан Простран.

За ове намене у буџету Републике Србије ове, 2023. године, предвиђено је укупно 500 милиона динара, а по једној кући дозвољен је износ до 1,2 милиона динара.

Интересовање је огромно, пријаве свакодневно стижу, средства се додељују по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2023. године.

Научно - стручни скуп у Српској академији наука и уметности
Кркобабић и Кнежевић: Пуном сарадњом до одрживих решења

„Пуном сарадњом до одрживих решења“, поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић на отварању научно - стручног скупа посвећеног сточарству у организацији Академијског одбора за село и додао „Јасно изражена политичка воља, оптимална финансијска средства и знање као кључни ресурс су предуслови за изналажење адекватних и одрживих решења за актуелне изазове - развојне, привредне и опште друштвене“.

Председник Српске академије наука и уметности, академик Зоран Кнежевић истакао је да овакви скупови управо служе за размену мишљења и искустава, идентификовање проблема и тражење решења и правих начина за њихово превазилажење. Кнежевић је указао да је улога Српске академије наука и уметности у друштву управо саветодавна на бази науке, а на држави је да те савете користи у свом практичном деловању.

Скуп на тему „Улога и значај сточарства у развоју аграра, очувању села и обезбеђењу становништва хранивима анималног порекла“ одржан је данас у свечаној сали Српске академије наука и уметности, а разматрани су актуелни проблеми сточарске производње и пласмана, као и могући начини њиховог превазилажења.

Председник Академијског Одбора за село САНУ Драган Шкорић указао је на неопходност државне аграрне политике која задруге препознаје као носиоце и интеграторе произвођача и прерађивача и још једном истакао сарадњу Министарства за бригу о селу и Академијског одбора за село на програму ревитализације задругарства у Србији, као најбољи начин спреге науке, државе и крајњих корисника.

Учесници скупа сложили су се да је сточарство Србије на раскрсници. Све оно на шта је данас указано и све оно што се предлаже представља само први корак у ревитализацији овог најбитнијег дела аграра. Чињеница да сточарство Србије има удео од 28% у укупној пољопривредној производњи, више је него забрињавајућа и далеко од европског просека.

Илустрација да се пад у сточарству интензивно убрзава били су подаци изнети у раду председнице Задружног савеза Војводине мр Јелене Несторов Бизоњ, проф.др Зорице Васиљевић и Јонела Субића из Института за економику пољопривреде, који су истакли да је број пољопривредних газдинстава са сточарском производњом у Србији од 2012. до 2018. године пао за 41,5%. Такође, најзаступљенија величина стада говеда је једно до два грла, а свиња три до девет грла, што свакако није величина стада тржишно оријентисане производње. „Препознавање економских бенефита удруживања у земљама Европе и Скандинавије обезбеђује стабилан развој у оквирима тржишне привреде и то је модел коме треба да тежимо. Сарадња уместо конкуренције обезбедиће квалитет“, поручила је Несторов-Бизоњ.

На скупу су учествовали и чланови Српске академије наука и уметности и ресорних Института, професори пољопривредних факултета и други еминентни стручњаци из ове области, а присуствовали су и директори задруга.

Министар Кркобабић са амбасадором Мађарске
Села као чувари културног и националног идентитета Србије и Мађарске

Прва радна посета амбасадора Мађарске у Републици Србији Њ.E. господина Јожефа Золтана Мађара министру за бригу о селу Милану Кркобабићу протекла је срдачно и са великим обостраним разумевањем.

„Данашњи сусрет био је посвећен очувању руралних делова, посебно села као препознатљивих и драгоцених чувара културног и националног идентитета Србије и Мађарске“ изјавио је министар Кркобабић, након састанка у Палати Србија.

На састанку је истакнут изузетан значај привредне сарадње двеју земаља, велика блискост у решавању питања развоја села, али и изузетна заинтересованост обе стране да поспеше сарадњу и уверење да су мере које предузимају применљиве у обе земље подједнако.

„Упркос границама и припадности Мађарске Европској Унији, далеко је више онога што нас спаја од онога што нас раздваја. Села Србије и села Мађарске могу да буду та права спона“ сагласни су учесници састанка.

„Наша брига за сеоско становништво и места у којима они живе није спонтана већ циљана и осмишљена“ изјавио је Јожеф Золтан Мађар и додао да је препознатљива брига Србије кроз програме Министарства за бригу о селу за мађарску заједницу у Србији, прави пример како државни програми могу на ефикасан начин променити демографску слику села.

У седам општина у Србији са претежно мађарским живљем – Бечеј, Кањижа, Бачка Топола, Ада, Чока, Мали Иђош и Сента додељено је кроз Програм доделе средстава за куповину сеоске куће са окућницом 198 кућа и свој дом је добило 364 људи са 304 деце. Привредни развој поспешен је финансијским подстицајима за ратарске и сточарске задруге у Ади, Кањижи, Чоки и Бечеју, јер се европски концепт задруга, примењен последњих година у Србији, показао иманентан и примерен модел организовања малих индивидуалних произвођача.

Учесници састанка разговарали су о изазовима са којима се обе земље суочавају у комплексном питању очувања и развоја руралних подручја. И једна и друга земља налазе начине да живот на селу учине примамљивим и да приближе инфраструктуру и друштвени живот у селима ономе који имају градске средине.

Мађарска страна истакла је да је пре десет година 69% становништва Мађарске живело у градовима и да је тренутно на снази седмогодишњи национални план развоја који предвиђа и значајне подстицаје за аграрну политику, подстицаје за запошљавање, отпочињање бизниса, али и изградњу и обнову кућа породицама у сеоским срединама.

Саговорници су истакли значај добрих односа влада двеју земаља и договорили смернице даље сарадње и размене искустава.

Састанку су присустовали и други саветник за економске односе амбасаде Мађарске Кароли Роберт Шерцер, секретар Министарства за бригу о селу Снежана Петровић и помоћник министра Тијана Нешић.

КРКОБАБИЋ И РШУМ: МИХОЉСКИ СУСРЕТИ МОГУ ДА ПОЧНУ!
РАСПИСАН КОНКУРС ЗА „МИХОЉСКЕ СУСРЕТЕ СЕЛА“

„Селу и нашим сељацима насушно је потребно да се срећу и сусрећу“, рекао је истакнути књижевник - песник Љубивоје Ршумовић, који је на челу овог програма.

Конкурс за “Михољске сурете села”, програм који Министарство за бригу о селу успешно организује трећу годину заредом, објављен је јуче и све општине и градови Србије, заједно са својим селима, могу да почну организовање забавних, културних и спортских дешавања.

Тим поводом Милан Кркобабић, министар за бригу о селу, изјавио је за Тањуг да су ове манифестације за две године окупиле 250.000 учесника и посетилаца у 1.300 села, као и да велико интересовање очекује и овог лета и јесени - од 10 јула до 1. децембра. Календар манифестација са детаљним програмима биће објављен на сајту Министарства и сви заинтересовани грађани моћи ће да, сходно својим афинитетима, одаберу коју ће да посете.

„Покушавамо да уклопимо сва збивања у селима, летњи распуст, сеоске славе, као и долазак наших људи из иностранства, трудимо да будемо крајње практични и у складу са реалношћу на терену, па је временски распон велики“ – рекао је министар и додао „Михољски сусрети села“ превазишли су сва наша очекивања и средства до 500.000 динара које одобравамо, само су повод да људи заиста узму активно учешће у организацији и набаве све што је потребно“.

На „Мохољским сусретима села“ организују се драмска и литерарна, такмичења у натпевању, вештинама неговања старих и нових заната, спортовима, међу којима су и неки стари и заборављени. „Оставили смо им да сами одаберу какав ће програм да организују, шта је интерсантно код њих у крају, у чему желе да се надмећу и шта да прикажу“, рекао је Кркобабић. „Идеја је да се окупи што већи број села са једне територије. Издвојио бих Луново село код Ужица, када је направљена велика фешта, или Михољске сусрете у селима Алексинца и Власотинца који су окупили до 5.000 људи. Такве примере очекујемо и ове године“– изјавио министар Кркобабић поводом јуче објављеног конкурса.

Подносилац пријаве на јавни конкурс су јединице локалне самоуправе са читаве територије Републике Србије, које саме осмишљавају програм трајање и место одржавања једнодневне или вишедневне манифестације „Mихољски сусрети села“.

Манифестација се може одржати у свим насељеним местима – селима, на територији Републике Србије (изван градских, општинских седишта и приградских насеља).

На располагању за ове намене је 43 милиона динара, додељује се до 500.000 динара по пријави, а конкурс траје три недеље, до 13. јуна 2023. године.

Кркобабић најавио расписивање новог конкурса за манифестације у селима
„Михољски сусрети села“ најпосећенија манифестација у Србији - више од 250.000 ученика и посетилаца

Манифестације „Михољски сусрети села“ биће организоване и овог лета и јесени.
Програм Министарства за бригу о селу, који је до сада већ окупио 250.000 учесника и посматрача и анимирао 1.300 села кроз културне, забавне и спортске сусрете, одржаће се трећу годину за редом.
Министар Милан Кркобабић изјавио је данас на ТВ Прва да је Влада Србије јуче усвојила уредбу којом се предвиђа и ове године организовање „Михољских сусрета села“ широм Србије. На челу програма и комисије је наш истакнути књижевник -  песник Љубивоје Ршумовић.

 „Михољски сусрети села настављају тамо где су својевремено стали Сусрети села Србије, незаборавна манифестација од великог значаја за културни и спотски живот села Србије. Михољски сусрети су место где се људи срећу и сусрећу на општу радост и задовољство„ поручио је Милан Кркобабић и додао „Новчана средстава која се додељују су само иницијална каписла да се села активирају и покрену, а организација је на њима и то се показало као веома успешно“, рекао је Кркобабић.

Конкурс за заинтересоване општине за добијање бесповратних средстава до 500.000 динара, биће расписан следећег уторка, 23. маја, а учесници конкурса ће добити три недеље да осмисле програме својих својеврсних етно и спортских фестивала. По добијању средстава, предстоји им да окупе своја села и изврше припреме, а предвиђено је да прве приредбе почну већ од 10. јула. Крајњи рок за организацију ове манифестације је 1. децембар 2023. године.

Подсетимо, прошлогодишњи Михољски сурети у ужичком Луновом селу окупили су 23 села са око 1.000 учесника и неколико хиљада посетилаца. Надметале су се певачке групе, фолклор, уприличена је изложба грнчарије и старих заната Ужичког краја, а од спортских дисциплина мали фудбал, шах, стони тенис, надвлачење конопца, бацање камена са рамена, скок у даљ... Млађи учесници опробали су се у рецитацији, сликању мотива села, а старији су изложили вредну домаћу радиност. Колико је ова манифестација оставила трага показује и то што се села ужичког краја такмиче ко ће бити овогодишњи домаћин „Михољских сусрета села“.

Највеће мултиетничко село у Руми, село Путинци, ангажовало је свих 16 својих села и неколико дана низали су се шарени призори такмичења у изради предмета од кукурозовине и ручном везу, рецитовању, певању, организована је изложба ликовних радова, а своје заслужено место имали су гастрономски специјалитети.

Кркобабић са Немачком амбасадорком
Како очувати и унапредити руралне средине?

 „Како очувати и унапредити руралне средине?“ била је тема данашњег састанка министра за бригу о селу Милана Кркобабића са амбасадорком СР Немачке у Републици Србији госпођом Анке Конрад.

На састанку, одржаном у Палати Србија, истакнут је изузетан значај привредне сарадње Србије и СР Немачке, која представља више него добру основу и за даље решавање питања везаних за равномерни регионални развој – за однос урбаног и руралног.
„Искуства једне од најјачих економија света биће нам драгоцена, а посебно ценимо изражену спремност да нам у томе и практично помогну“ изјавио је министар Кркобабић.

Учесници састанка разговарали су о изазовима са којима се обе земље суочавају у комплексном питању развоја руралних подручја. И једна и друга земља налазе начине да живот на селу учине примамљивим и да процес миграција из градова у села, који је започео у време пандемије корона вируса, наставе новим програмима за обнављање неразвијених региона и систематским побољшавањем услова живота и рада у сеоским срединама.

Саговорници су истакли да су инвестиције Немачке у Србији значајне у великим градским центрима, али и досадашња улагања у мања места као што су Мионица, Власотинце, Врање.. представљају прави мотор развоја тих средина и прилику за људе да у својим срединама остану да живе и раде или да неки нови пођу у те крајеве.
„Мала предузећа до 50 запослених су прави рецепт за економску одрживост руралних крајева“ један је од закључака данашњег састанка.
Немачка страна изнела је примере како мали произвођачи, доминантни у руралним подручјима, траже начин да постигну конкурентност производњом органских култура, тзв. биофармингом, производњом ретких врста воћа и поврћа или сеоским туризмом и у свему томе се ослањају и на помоћ државе.
Српска страна је истакла резултате програма оживљавања задругарства као модела организовања малих индивидуалних произвођача, као и успешан програм насељавања празних сеоских кућа.

Тема састанка била је и важна улога жена у друштву, а нарочито у селима. Министар Кркобабић је указао на иницијативу за увођење социјалне-гарантоване пензије за све становнике преко 65 година који немају пензију ни друга примања, од којих је највише жена у селима, чак 85 посто, а којима је потребно обезбедити сопствени вид прихода, како због њиховог економског положаја тако и због неопходног личног достојанства.

Договорено је да се сарадња настави практичним корацима и разменом добрих, али свакако корисних и лоших искустава у предузетим мерама.

Састанку су присустовали и шеф привредног одељења Амбасаде Немачке др Денис Кајзер, шеф одељења за социјалну политику Пер Крумреј, председник  академијског одбора за село САНУ академик Драган Шкорић и сарадници министра.

Још 109 кућа са окућницом за младе у селима Србије
Сваки трећи власник сели се из града у село

„Чак трећина будућих власника, промениће градско пребивалиште за сеоско! Посебно радује чињеница да је међу њима 96 девојчица и дечака“, изјавио је Милан Кркобабић, министар за бригу о селу и додао да предњачи север, село Мол у општини Ада са 8 кућа, а не посустаје ни југ, село Жељуша у Димитровграду са још три куће. „Тако да се укупан број празних сеоских кућа које су добиле нове станаре повећао на 1740“, рекао је Кркобабић.

Аутор: Милош Мишков

Прва седница Комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом у 2023. години, на којој је још 109 кућа добило нове станаре, одржана је у Палати Србија.
Председник комисије за оцену и контролу реализације пројекта, ректор Београдског универзитета проф.др Владан Ђокић и заменик председника комисије агроекономиста Милан Простран изјавили су да је новоодобреним захтевима, у селима широм Србије, кров над главом обезбеђен за још 155 људи и 96 деце. Међу добитницима је 46 парова, 18 самохраних родитеља и 45 самосталних власника, углавном пољопривредника и пољопривредница.

Општина која је за сада овогодишњи рекордер по укупним броју додељених кућа на својој територији је Кањижа у којој ће се распоредити 17 нових власника кућа. Село које је на овој додели победник по броју одобрених захтева је Мол, у Општини Ада, где ће се скућити осам породица.

Најјефтинија некретнина овог пута стаје 443.156 динара, има 65 квадрата, биће у власништву једне младе пољопривреднице, а налази се у Жељуши у Димитровграду - селу које је постало својеврстан симбол овог Програма Министартсва за бригу о селу.  Након што је до сада тамо већ усељено седам кућа, од чега пет у истој улици, пробудио се и оживео некада пуст крај, па се уместо тишине проламају дечија граја и смех. На данашњој комисији одобрено је још три захтева у овом селу на југу Србије.

Од како су 2021. године почели јавни конкурси за доделу средстава младима за куповину кућа са окућницом,  издвојило се и Бачко Петрово Село, где је до сада усељено 55 кућа. Ускоро ће добити нове комшије у још шест кућа.

Највећу сеоску кућу овога пута, површине је 293 квадрата, купила је породица у Српској Црњи, Општине Нова Црња. 

Један од најмлађих добитника, деветнаестогодишњи млади пољопривредник има велике амбиције - располагаће кућом и најпространијом окућницом од чак 1,7 хектара у селу Меховине у Владимирцима, плаћеној 1.162.419 динара.

Најскупље куће од 1,2 милиона динара, што је максимална сума која се одобрава, биће домови породицама у селима Кањиже, Бача, Аде као и Лучана и Трстеника.

Као и претходне две године, овим програмом предвиђена је додела бесповратних средстава младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и појединцу до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом, која може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима.

За ове намене у буџету Републике Србије ове, 2023. године, предвиђено је укупно 500 милиона динара, а по једној кући дозвољен је износ до 1,2 милиона динара.
Интересовање је огромно, пријаве свакодневно стижу, средства се додељују по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2023. године.

Кркобабић у Шумадији у посети општини Кнић
ЧЕТВОРО ДЕЦЕ ПА ВЕНЧАЊЕ

„Ова наша Србија, веома лепа Србија се брани на један једини и најбољи начин, а то је насељавањем празних кућа и рађањем деце“ – снажна је порука министра за бригу о селу Милана Кркобабића, коју је упутио данас током посете Шумадијском округу и Книћу. Осим обиласка околних села, разговора са челним људима општине и мештанима овог краја, данашња радна посета била је другачија од претходних. Кркобабић је присуствовао венчању пара који је прошле године, захваљујући програму овог Министарства купио кућу са окућницом у селу Рашковић.

Снежана Милинковић и Раде Човић, венчали су се данас у холу Дома културе у Книћу у присуству министра Кркобабића и председника Општине Кнић Срећка Илића.
„Дан за памћење - после четворо деце и много година љубави најзад је дошло на ред и венчање. Сада имамо и свој дом и заиста су нас лепо прихватили у новој средини. Ово је нови живот за нас!“ изјавили су емотивно Човићи.
Након венчања Кркобабић је посетио нови породични дом младенаца у који су се прошле године сместили са своје четворо деце. У питомо шумадијско село Рашковић доселили су се из околине Сјенице где су у доста суровијој клими живели у бројној заједници са члановима шире фамилије.
У книћком селу пронашли су, како сами кажу, срећнији и спокојнији живот, у односу на подручје Сјеничко-пештерске висоравни, где су имали муке када би их зими затрпали снежни сметови „Овде имамо услове за лепо детињство и нормално школовање наше деце“ рекла нам је Снежана, додајући да су наставили да се баве пољопривредом и сточарством „Направили смо помоћне објекте, обезбедили механизацију и све што нам је потребно да обрађујемо 15 хектара земље и гајимо 15 крава“.
Председник општине Кнић Срећко Илић изјавио је „Улагања овог Министарства у нашу општину су видљива и ово је прави начин како села треба помагати да опстају и развијају се. Ми као општина наставићемо да бринемо и улажемо у наша села, а републичка улагања кроз овакве програме прави су начин да заједнички успемо у подизању квалитета живота сеоског становништва, да нам људи не одлазе из села и да се неке нове породице, попут ове, доселе у ове наше пределе“.

У претходне две године, осим Човића, још је девет кућа на територији Кнића усељено уз помоћ подстицајних средстава Министарства за бригу о селу. Кров над главом, али и окућнцу, добила су укупно три млада пољопривредника и седам парова. Из Програма подршке задругама на територији општине Кнић са 26,9 милиона динара помогнут је рад три задруге које данас одлично послују на домаћем тржишту, а опробале су се и у извозу.

Министар је посету Книћу завршио обиласком Дома културе у селу Топоница, који је подигнут 70-их година и у фази је реновирања, први пут од изградње. Министарство за бригу о селу има реализоваће Програм адаптације сеоских Домова културе или задружних домова у мултифункционалне објекте који ће задовољити потребе социјалног и културног карактера сеоског становништва, и то на модеран начин, са интернет ћошком и клубовима за дружење, биоскопском салом салом са позорницом, клубом за старије мештане и сличним садржајима. Дом културе у Топоници обновљен је средствима Општине Кнић, али је потребно и додатних улагања како би ово важно место окупљања младих и чланова Културно-уметничког друштва из неколико села поново вратило стари сјај.

Партнерство урбаног и руралног у Србији и Индији

„Принципијелна и снажна подршка коју нам пружа у међународним односима пријатељска Индија је и основ за решавање практичних питања везаних за равномерни регионални развој – за однос урбаног и руралног. Искуства пете водеће економије у свету, која представља потконтинент са препознатљивим обележјима урбаног и руралног у свим аспектима живота и рада грађана, биће нам драгоцена“, изјавио је данас у Палати Србије министар за бригу о селу Милан Кркобабић након састанка са са Његовом Екселенцијом, амбасадором Индије у Србији Санџивом Кохлијем.
Теме састанка биле су регионални и рурални развој, као и искуства двеју земаља у програмима за унапређење услова живота и рада сеоског становништва.

Аутор: Милан Обрадовић

Њ.Е. Санџив Кохли захвалио је министру на гостопримству истакавши да „пријатељство наших двеју земаља сеже далеко у историју, још из времена Покрета несврстаних“. Кохли је изјавио да преко 50 посто укупног индијског становништва живи у руралним пределима, што износи  скоро 700 милиона становника, те да је за решавање свих инфраструктурних, социо – економских, здравствених и других проблема било неопходно применити холистички приступ децентрализованог планирања, јер људи који живе на одређеном терену најбоље знају начине за њихово превазилажење. „Шеме деловања које смо применили омогућавају да сваки радно способни становник у неком селу буде запослен најмање 100 дана годишње“, појаснио је Кохли.

Задругарство као модел организовања индивидуалних произвођача показао се значајним у искуствима и Србије и Индије. Министар Кркобабић указао је на успех познатог програма бесповратне помоћи задругама који је вратио удруживање у Србију, а амбасадор Кохли је истакао да у Индији послује чак укупно 770.000 задруга, укључујући око 70.000 задружних млекара, а да и друге, највеће привредне гране Индије почивају на задругама.
Саговорници су истакли као важну тему и мобилност сеоског становништва обезбеђивањем адекватних видова превоза. Пре свега државном иницијативом, али и јавно-приватним партнерством.

Тема састанка била је и важна улога жена у друштву, а нарочито у селима. Индијска страна пренела је да државна издвајања у Индији за решавање стамбеног питања иду на банковни рачун управо жена, а министар Кркобабић је истакао своју иницијативу за увођење социјалне-гарантоване пензије за све становнике преко 65 година који немају пензију ни друга примања, а којих је највише жена у селима, према проценама чак 85 посто, а којима је заиста неопходно обезбедити сопствени вид прихода.

Састанку су присустовали и други секретар Амбасаде Индије у Србији Раџеш Кумар Пипал, секретар Министарства за бригу о селу Снежана Петровић и помоћник министра Тијана Нешић.

Кркобабић у селима Ужичког краја

„Села ужичког краја показују завидну виталност, захваљујући људима који у њима живе, али и искреној и правој подршци коју им пружа градска управа. Још је много посла пред свима нама“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић данас у Ужицу, у редовној радној посети Златиборском округу. Министар је истакао да посебно охрабрује велико интересовање за нови конкурс за доделу средстава за куповину празних сеоских кућа али и спремност локалне самоуправе да имовинско - правни односи буду што пре решени.

Аутор: Милош Мишков

Кркобабић је након састанка у Градској кући, са градоначелницом Ужица др Јеленом Раковић Радивојевић, заједно са корисницима превоза, децом и њиховим учитељима, пошао у вожњу минибусем за превоз сеоског становништва купљеним средствима Министарства за бригу о селу до Луновог села. Дочекали су га мештани и председник ове месне заједнице Милован Милић који је захвалио министру на посети и рекао да је манифестација Михољски сусрети села, организована овде прошле године средствима овог Министарств окупила незапамћен број људи у једном селу и остала као догађај за памћење. „Надамо се да ће ови сусрети постати традиција и да ће наше село добити прилику да поново буде домаћин“ рекао је Милић.

Градоначелница Ужица захвалила је министру Кркобабићу на посети и истакла да је Град Ужице корисник три од четири програма Министарства за бригу о селу, који су конкретни, видљиви на терену и значајни за свакодневни живот становницима сеоских средина на територији овог града.
„Ужичка села за задовољством су прихватила програме Министарства за бригу о селу, али треба истаћи и да су се и сами мештани доста ангажовали око уређења својих села, претходних година када су организовани Михољски сусрети села. Минибус је свакодневно у употреби и превози децу школског узраста до града. Ми ћемо као локална самоуправа наставити да помажемо, јачамо и унапређујемо живот у селима око Ужица“, изјавила је Раковић Радивојевић.

Министар је посету наставио у оближњем селу Каменица обишавши породицу Васиљевић, која је из програма за куповину сеоске куће са окућницом добила нови дом са имањем од 18 ари у коме ће одрастати трогодишњи Јован, а његови родитељи, обоје машински инжењери по струци, који су до сада живели у заједници са вишечланом породицом, нашли су свој мир, далеко од градске гужве. „Живели смо у заједници и сметао нам је градски стил живота, па смо решили пре годину и по дана да конкуришемо за сеоску кућу и да се осамосталимо на селу. Процедура није била компликована и локална самоуправа нам је помогла, после само неколико месеци добили смо позитиван одговор. Морам да кажем да се ни једног тренутка нисмо покајали. Живот на селу има много предности, живимо у миру, тишини, природи, воћу…Уз савете комшија почели смо да се бавимо пластеничком производњом поврћа што намеравамо да усавршимо и проширимо у наредном периоду“ рекао је Иван Васиљевић.

Међународна конференција o задругарству у Палати Србија
Кркобабић и Гуарко: Задруге граде бољи свет

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић у сурету са председником Међународног задружног савеза Ариелом Гуарком, као и сви учесници међународне конференције на тему „Будућност је у задругарству“, били су сагласни - Задруге граде бољи свет!

Аутор: Амир Хамзагић

Министар Кркобабић био је изричит: „Сводити село на пољопривреду и задругарство на земљорадничко представља сужавање ових појмова. Задругарство као императив 21. века, подразумева широку лепезу од земљорадничког, производног, услужног, штедно-кредитног преко оног у области социјалне и здравствене заштите па до, сада изузетно битног, задругарства у области животне средине. То је нешто што је пред нама и наши задружни савези у сарадњи са Међународним задружним савезом, кога представља господин Гуарко, имају обавезу да заједно са државном и локалном самоуправом раде на томе. Циљ је профитабилно задругарство, али пре свега друштвено одговорно.“

Данашња међународна конференција одржана у Палати Србија у организацији Министарства за бригу о селу, Задружног савеза Србије и Задружног савеза Војводине окупила је бројне еминентне госте из земље и иностранства, а посебан гост био је председник Међународног задружног савеза (ICA COOP), господин Ариел Гуарко из Аргентине.

Први човек ове најстарије невладине организације, основане 1895. године са циљем да уједини, заступа и служи задругама широм света, изјавио је „Смисао задругарства је да понуда и потражња могу бити организоване не на компетитиван, већ на кооперативан начин. То води ка хармоничном, успешном и пријатељски настројеном друштву, које ћемо и сами друштвено - одговорни оставити у аманет будућим генерацијама“.

Међународни задружни савез са седиштем у Бриселу представља 313 задружних организација у 109 земаља, на пет континената који представљају близу милијарду појединаца широм света.

Председници задружних савеза Јелена Несторов – Бизоњ и Никола Михаиловић изразили су задовољство што је такав високи званичник задружног покрета посетио Србију, после 19 година и предочили да је за Србију од посебног значаја концепт обнове задругарства Министарства за бригу о селу. „Мало је периода у историји када је задругарство имало конкретну помоћ државе. Активности које Министарство за бригу о селу реализује у сарадњи са Академијским одбором за село САНУ направиле су историјски помак у оживљавању и развоју задругарства“ заједнички је закључак задружних савеза.

Кркобабић: Почела је трка за куће на селу

„Почело је у Димитровграду, пробудио се југо-исток, предњаче села Жељуша и Гојин Дол. Још једна кућа у Жељуши, поред оних претходних седам, површине 65 квадратних метара и окућнице 638 квадратна метра, процењене вредности од 1.164.126,00 динара. Дошла је на ред и осма кућа, у којој ће живети породица са троје деце, укупно до сада ово село је богатије за осам породица.

Аутор: Милан Обрадовић

Друга кућа је у селу Гојин Дол, површине 66 квадратна метра и окућнице 773 квадратна метра, а процењена тржишна вредност 903.665,00 динара.

Велико интересовање за куће на селу, поготову младих људи, без сумње је потврда да радимо сви заједно ваљан посао за државу Србију“, поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић.

ПОЛА МИЛИЈАРДЕ ДИНАРА ЗА ЈОШ ПЕТ СТОТИНА КУЋА У СЕЛИМА СРБИЈЕ

Влада Републике Србије је на данас одржаној седници, на предлог Министарства за бригу о селу, усвојила Уредбу о утврђивању Програма доделe бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије за 2023. годину.

Палата Србија, фото Бета, Милош Мишков

За овај програм ове године издвојено је 500 милиона динара, а циљ је мотивисање сеоског становништва да остане на селу и подстицање младих да се врате на село, решавањем стамбеног питања.

До сада је из овог програма купљена 1631 кућа са окућницом у селима Србије, наповољнија сеоска кућа коштала је 388 хиљада динара, а најскупље су се кретале до максималног дозвољеног износа од 1,2 милиона динара, па се за опредељени износ од 500 милиона очекује куповина још око 500 кућа у селима на територији читаве Републике Србије.

Министарство за бригу о селу ће наредних дана расписати Јавни конкурс по овом програму.

Лебане 2023 - настављамо са програмима!

“Лебане 2023 - настављамо са програмима! ” рекао је данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић у разговору са грађанима Лебана и додао: „Велико је интересовање за помоћ задругама, ђаци и најстарији очекују још један минибус, припремају се за нове Михољске сусрете и очекују обнову Дома културе, а сви заједно посебно и са нестрпљењем, чекају нове младе комшије који ће доћи са својом децом и ући у, за сада празне сеоске куће.“ изјавио је Кркобабић.

Аутор: Саша Ђорђевић

У неформалном разговору са великим бројем грађана пре седнице поводом 100 дана раде Владе Републике Србије, министар Кркобабић је одговарао на питања о пензијама, социјалним - гарантованим пензијама и додели празних кућа у селима.

Министар је данас у Лебану обишао два од три пројекта које је Министарство за бригу о селу реализовало конкретно у овој општини.

Из програма подршке задругама Министарства за бригу о селу воћарска задруга у селу Бошњаце „Агро прима југ“ добила је 13,4 милиона динара за унапређење пословања набавком расхладног агрегата и савремене опреме за прераду воћа. Захваљујући тој инвестицији остварили су приход од 53 милиона динара у пословној 2022. години и достигли извоз у износу од 40 милиона динара.
Основана 2006. године, задруга откупљује скоро све врсте воћа и поврћа и пласира на домаће и инострано тржиште и у две смене има 10 стално запослених радника и 20 сезонских.
Овим програмом финансијске подршке задругама до сада је помогнут рад 207 задруга на територији читаве Србије, од тога у Јабланичком округу 14 задруга, од којих се две налазе у Лебану.

Кркобабића је затим на аутобуској станици у Лебану дочекао минибус за превоз становника из удаљених села Лебана, купљеним такође средствима Министарства за бригу о селу, па је министар поразговарао са ђацима основне школе и старијим становништвом које свакодневно користи овај вид превоза.
„Овај минибус свакодневно саобраћа и редовним линијама превози најмлађе и најстарије наше суграђане који раније нису имали ниакав превоз из својих удаљених села. Олакшали смо на овај начин живот и ђацима и њиховим родитељима, а најстарији не брину више како ће стићи до лекара“  изјавио је Небојша Ђорђевић, директор ОШ Вук Караџић у Лебану.
Из Програма доделe бесповратних средстава за куповину минибусева за потребе превоза сеоског становништва до сада је додељено 35 оваквих возила за најугроженије општине, од којих 28 припада IV групи развијености и девастираним подручјима. У Јабланичком округу 4 општине су добиле средства за овакав минибус, а многа села у Србији су на овај начин по први пут добила везу између села или везу са градом или општином.

У општини Лебане 2021 и 2022. године спроведен је и Програм доделе бесповратних средстава за организовање манифестације „Михољски сусрети села“. У селима Бошњаце, Гргуровце, Пертате, Тогочевце, Коњино и Поповце, уприличена су надметања сеоског становништва у бројним дисциплинама и богат културно-уметнички програм. На територији Јабланичког округа 7 општина је до сада било корисник средстава по овом програму Министарства за бригу о селу.

Из четвртог програма овог Министарства, Програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом, до сада је додељено 19 сеоских кућа у Јабланичком округу.

Божићна честитка

Mинистар за бригу о селу и председник Партије уједињених пензионера, пољопривредника и пролетера Србије – Солидарност и правда Милан Кркобабић, поводом великог хришћанског празника Божића, упутио је православним верницима, монаштву, свештенству и Његовој светости патријарху српском господину Порфирију честитку са најискренијим порукама.

Аутор: Милан Обрадовић

„Желим вам мир, добро здравље и свеопшти бољитак!

Нека Божић, празник рађања, љубави, толеранције, наде и помирења у домове верника донесе слогу, међусобно поштовање и напредак, посебно вредним домаћинима и у најудаљенијим селима Србије.

Нека међугенерацијска солидарност остане наш вечити императив. Високи степен социјалне одговорности непходан је чин нашег свакодневног односа према свим добронамерним људима, нарочито према онима са посебним потребама, особама са инвалидитетом и свим социјално угроженим групама.

Управо је дан Христовог рођења права прилика за испољавање људске солидарности: младих са старијима, богатих са сиромашнима, моћних са немоћнима, али и нама насушно потребна, солидарност оних из градова са онима из села.

Мир Божји, Христос се роди!“ – поручио је Милан Кркобабић.

За људе знања и вештина три пута веће зараде

„Равномерни регионални развој и опстанак села Србије траже јасно дефинисану политичку вољу, људе знања и умећа и много новца“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић данас у Палати Србија, на сумирању резултата реализованих програма Министарства за бригу о селу у протеклој години и представљању планова за наредну, 2023. годину.
Кркобабић је говорио и о новим иницијативама „За људе знања и вештина – агрономе, технологе, ветеринаре, лекаре, стоматологе, а који су више него неопходни у неразвијеним и пограничним подручјима, нужно је обезбедити зараде и до три пута веће од зарада које имају њихове колеге у градским срединама“ рекао је Кркобабић.

Присутнима су се обратили академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ и копредседник  Националног тима за препород села Србије, као и председници комисија по програмима које реализује Министарство за бригу о селу. О програму финансијске подршке задругама говорила је проф.др Зорица Васиљевић, о Програму доделе сеоских кућа са окућницом ректор Београдског Универзитета проф.др Владан Ђокић, Програм доделе средстава за куповину минибусева представио је декан Саобраћајног факултета проф.др Небојша Бојовић, а како је песник Љубивоје Ршумовић био спречен да присуствује о Програму „Михољски сусрети села“ говорио је заменик председника комисије Ристо Костов.
О значају реализованих програма на скупу су говорили и представници локалних самоуправа и мештани села, они због којих се сви ови програми реализују.

Министарство за бригу о селу је у 2022. години успешно спровело три програма укупне вредности 1,2 милијарде динара, од којих је најзапаженији

I ПРОГРАМ ДОДЕЛЕ БЕСПОВРАТНИХ СРЕДСТАВА ЗА КУПОВИНУ СЕОСКЕ КУЋЕ СА ОКУЋНИЦОМ

• У 2022. години 980 сеоских кућа са окућницом купљено  је средствима из овог програма (1.080 милијарди динара) и оне се налазе у 396 села широм Србије, у 103 јединице локалне самоуправе и у 22 управна округа.
• Од почетка спровођења овог програма 2021. године опредељено је 1,7 милијарди динара, купљена је 1631 сеоска кућа са окућницом у 570 села која се налазе у 119 јединица локалних самоуправа у 27 управних округа, чиме је обезбеђен дом на селу за 5000 људи који имају 2250 деце (1200 породица, 200 младих пољопривредника/це и 231 самохрани родитељ)
• Најјефтинија кућа стаје 399 хиљадe динара, налази се у селу Торак општине Житиште има 64 м2 и 7 ари плаца.
• Максималан износ од 1,2 милиона динара достигле су куће у општинама Сомбор, Сечањ, Зајечар, Ћуприја, Бојник..
• Кућа са највећом окућницом од 2,5 хектара налази се у селу Дедевци, града Краљева (кућа од 134 м2 са имањем сада је посед младог пољопривредника који има 21 годину).
• Просек година добитника кућа је 29,8
• 300 подносиоца пријаве прешло је да живи из града у село.
• Највише кућа за две године купљено је у Бачкој Паланци - 110 кућа, следи Сомбор са 93 куће. На југу највише у Књажевцу, Алексинцу, Пироту, Димитровграду, Лесковцу, чак и Медвеђа и Бујановац по једна.
• Село које има највише додељених кућа је Бачко Петрово Село са 55 кућа.

II ПРОГРАМ ДОДЕЛЕ БЕСПОВРАТНИХ СРЕДСТАВА ЗА КУПОВИНУ МИНИБУСЕВА ЗА ПРЕВОЗ СЕОСКОГ СТАНОВНИШТВА

У 2022. години

• 17 локалних самоуправа добило је средства за набавку минибуса.
• Девет ЈЛС припада девастираним подручјима, а шест IV групи равијености, једна припада III групи развијености, а једна II.
• 120 милиона динара издвојено је за овај програм у 2022.
• Број села којима је обезбеђен превоз је 368 од чега је 198 на надморској висини преко 500 метара.
• 1.300 путника дневно користиће овај вид превоза, са 49 линија

У 2021. години средства је добило 18 ЈЛС Укупно за ове две године, издвајањима из буџета од 238 милиона динара, 35 јединица локалних самоуправа добило је средства за набавку минибуса од чега 28 ЈЛС припада IV групи развијености и девастираним подручјима.
На тај начин проблем превоза сеоског становништва решава 847 села Србије од којих се 517 села ових општина налази на надморској висини преко 500 метара. Дневно ће овај вид превоза користити 3.800 путника.

III ПРОГРАМ ДОДЕЛЕ БЕСПОВРАТНИХ СРЕДСТАВА ЗА ОРГАНИЗАЦИЈУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ „МИХОЉСКИ СУСРЕТИ СЕЛА“

У 2022. години

• 87 ЈЛС добило је средства за организовање једнодневне или вишедневне манифестације у својим селима која подржава неговање културе и традиције, доприноси обогаћењу друштвеног и спортског живота.
• Ове године учествовало је 1289 села са 150.000 учесника и посетилаца
• За овај програм опредељено је 43 милиона динара

Укупно у 2021. и 2022. години 250.000 учесника и посетилаца допринело је обогаћењу друштвеног и спортског живота у преко 1800 села широм Србије.

• Додељивано је до 500 хиљада динара по једној пријави, а укупно је издвојен 71 милион динара за овај програм за две године

У 2023. ГОДИНИ  МИНИСТАРСТВО ЗА БРИГУ О СЕЛУ ИМА ЗА ЦИЉ:

I Наставак Програма доделе средстава за куповину сеоских кућа са окућницом. Дневно је у Министарство пред крај конкурса стизало 13 до 15 захтева, па је пројекцијом то 5.000 захтева на годишњем нивоу. Реализацијом свих тих захтева за наредну годину на селу би остало или прешло да живи око15.000 људи (7.000 деце и 9.000 одраслих)
II Решавање проблема мобилности сеоског становништва нарочито у рубним, пограничним деловима земље, на целовит, интегралан начин. Постоји спремност Саобраћајног факултета за израду целовите студије.

У плану Министарства за бригу о селу за наредну годину је и наставак спровођења горе поменута три програма од ове године, али и четвртог, до сада актуелног програма:
Програм подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања задруга (спровођен 4 године преко Кабинета министра за регионални развој и у 2021. години преко Министарства за бригу о селу)
- Од почетка спровођења овог програма формирано је преко 1000 нових задруга док се у претходном периоду годишње гасило око 100 задруга, а нових скоро да није ни било.
- Од 2017. године финансијски је помогнут рад 207 задруга у укупном износу од 2,13 милијарди динара (37ратарских, 34 воћарске и виноградарске, 32 сточарске и 32 за прераду воћа, 19 пчеларских, 17 повртарских, 6 за прераду лековитог биља, 1 социјална и 1 туристичка).

Овим програмима (4 горе поменута програма) обухваћено је 1.527 села у 129 јединица локалних самоуправа у Србији (од укупно 179).

У плану за 2023. је и

Програм адаптације или реконструкције домова културе или задружних домова у селима у модерне, мултифункционалне објекте, за који је у овогодишњем буџету РС опредељено 154.770.000 динара, и који ће сеоском становништву приближити здравствену заштиту, неопходне административне услуге, кулурне садржаје и бити места за њихову социјализацију и друштвени живот (планирано је да такав објекат има 5 целина – амбуланта са апотеком, општински/ поштански шалтер, сала биоскопског типа са позорницом, клуб за младе са интернет ћошком и клуб за пензионере).

 Програм покретања привредних активности на селу усмерен ка обнови старих заната, нових заната, самосталних радњи, сеоског туризма и свих делатности које су потребне за нормално функционисање села.

Министар Кркобабић добитник посебног Признања за допринос развоју задругарства

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић први је добитник нарочитог Признања за допринос развоју задругарства „Радислав Јованов“, која је по одлуци Управног одбора Задружног савеза Војводине установљена ове 2022. године и носи име покојног председника ове кровне организације задругара Војводине.
„Задругарство Србије нема ваљану алтернативу, задругарство Србије је наша спона са Европом и задругарство Србије је гаранција опстанка села Србије. Само село које има добру задругу има шансу да опстане. Ако немамо села, нећемо имати ни Србију. Али то се неће десити“, изјавио је Кркобабић и додао „Радислав Јованов је био велики поборник обнове и развоја задругарства, доследан и упоран да задругарство Србије наликује оном Европском“.

Награду је уручила председница Задружног савеза Војводине Јелена Несторов Бизоњ која је истакла да у години коју испраћамо, а која је била изузетно тешка, удруживање и задружни сектор долази још више до изражаја „Драго ми је што награду уручујемо министру Кркобабићу по чијој идеји је настао програм обнове задругарства који је већ доживео историјски успех, а траје и даље“, закључила је Јелена Несторов – Бизоњ.

Програм подршке развоју задругарства доделом бесповратних средстава за унапређење пословања задруга, по идеји министра Милана Кркобабића, а у сарадњи са Академијским одбором за село САНУ спроводи се у Србији већ пет година.

Од почетка спровођења овог програма формирано је преко 1000 нових задруга док се у претходном периоду годишње гасило око 100 задруга, а нових скоро да није ни било.

Овим програмом од 2017. године финансијски је помогнут рад 207 задруга у укупном износу од 2,13 милијарди динара (37 ратарских, 34 воћарске и виноградарске, 32 сточарске и 32 за прераду воћа, 19 пчеларских, 17 повртарских, 6 за прераду лековитог биља, 1 социјална и 1 туристичка).

У буџету за наредну, 2023. годину опредељено је још пола милијарде динара за овај програм.

Кркобабић: Ово је историјски дан за Србију! Велики, прави повратак је почео!

„Лоша навика из прошлости да стално одлазимо је дефинитивно прекинута. Само данас 530 кућа у селима Србије добило је нове власнике. Велики, прави повратак у села Србије је почео“, поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић данас на потписивању рекордног броја, чак 530 уговора за куповину сеоске куће са окућницом у селима на територији читаве Републике Србије.

Аутор: Милош Мишков, агенција Бета

Данашњим потписивањем у Палати Србија заокружен је овогодишњи циклус доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом, за који је првобитно било опредељено 500 милиона динара, а затим, због изузетно великог интересовања, ребалансом буџета још 580 милиона.

„Много нам значи ова помоћ јер јако је тешко зарадити новац за кућу или стан. Супруга и ја смо живели у иностранству 6 година и са двоје деце вратили смо се у Србију. Планирамо да се бавимо машинском обрадом различитих материјала, а можда и пољопривредом, окућница је велика и кућа има око 100м2. Пресрећни смо! “ изјавио је Дејан Стражмештеров из Мола.

Министар Кркобабић потписао је данас тројне уговоре са градоначелницима тј. председницима општина, на чијим се територијама налазе куће и добитницима бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом.

Највише кућа данас је додељено у селима око Сомбора, чак 42 куће, следи Бачка Паланка са 30, а на југу је највише кућа купљено у селима око Књажевца, Житорађе, Лесковца..
„За две године Сомбор је населио 93 куће у својим селима што је омогућило да бројчано добијемо читаво једно ново насељено место. Локална самоуправа учиниће све да ти људи имају оно што им треба - од здравствене заштите, образовања, вртића до културних садржаја. Овај програм постигао свој циљ, а то је опстанак села Србије“ изјавио је Антонио Ратковић, градоначелник Сомбора.

Сеоске куће за које су данас потписани уговори налазе се у 95 локалних самоуправа у свим деловима Србије, односно у 300  села.
Тако нови дом на селу добија још  870 људи са 500 деце, и то 340 брачних и ванбрачних парова, 80 младих пољопривредника/це и 110 самохраних родитеља са територије читаве Србије. Радује што је просек година добитника кућа испод испод 30 година.

Најјефтинија кућа за коју су данас додељена средства стаје 491 хиљада динара и налази се у селу Српски Итебеј општине Житиште. Некретнина има 106 м2 и 14 ари плаца.

Максималан износ од 1,2 милиона динара достигле су куће у селима на територији Сомбора, Сечња, Зајечара, Ћуприје, Бојника...

Кућа са највећом окућницом, тачније имањем од 2,5 хектара биће нови посед младог двадесетједногодишњег пољопривредника у селу Дедевци, града Краљева.

До сада је средствима из овог програма купљена 1631 сеоска кућа са окућницом које се налазе у 119 јединица локалних самоуправа у свим деловима Србије, што је укупно око 5000 људи који остају на селу или одлазе из града да живе у селу. Нови живот и снага тих села је импозантна бројка од 2000 деце.

Кркобабић: Селима Србије су се догодили Михољски сусрети

„Михољски сусрети су пробудили села Србије и вратили осмех на лица људи. У 1300 села 87 општина са чак 150.000 учесника и посетилаца постају манифестација без премца. Ово је тек друга година а народ их већ сматра традиционалним. Кога народ прихвати и потврди, тај ће трајати“, изјавио је министар за бригу о селу и копредседник Националног тима за препород села Србије, Милан Кркобабић отворивши манифестацију „Михољски сусрети села“ у селу Опарић општине Рековац.

Манифестација „Михољски сусрети села“ је програм који Министарство за бригу о селу спроводи у области неговања традиције на селу, у циљу обогаћења друштвеног и спортског живота, неговања традиције и културно - историјског наслеђа сеоских средина.

Рековац је једна од 87 општина која је добила средства за ове намене по Јавном конкурсу и својим сељанима данас је уприличила богат такмичарски, културно-уметнички и изложбени програм.
Организована је изложба слика, домаће радиности и домаћих производа вредних домаћица овог краја, а најмлађи су могли да се упознају са неким од старих заната. Посебно занимљиво било је такмичење у брзом плетењу, где је за десет минута један исплетени ред више био одлучујућ за победу.
Млади су се такмичили у круњењу кукуруза, пикаду, народном вишебоју и малом фудбалу. Основци су се опробали у квизу знања, а старији мештани у шаху. У поподневним часовима организован је културно-уметнички програм и проглашење победника у свим дисциплинама.
„Ови сусрети нам много значе, чувамо традицију, преносимо старе занате и наша умећа на унуке и дружимо се. Раније је свако село имало овакве сусрете, ту су се људи сретали, рађале се нове љубави, куповала и продавала роба… Право је време да прекинемо отуђеност и да се вратимо правим вредностима“ рекла је Драгица Марковић из Рековца.
„Срећан сам што учествујем у овим сусретима. Наше село је из године у годину лепше, ми имамо све у селу, не недостаје нам ништа. Остаћу у свом селу, не размишљам да одем било где“ изјавио је старији основац Лука Николић из села Вукмановац, такмичар у данашњем квизу знања.

Скупштина општине Рековац је на својој седници 17. октобра 2022. године донела одлуку о додељивању награде министру Милану Кркобабићу и Министарству за бригу о селу за велику подршку општини Рековац кроз програме за побољшање услова живота и рада на селу и признање је овом приликом свечано уручено министру.

„Захвални смо министру Кркобабићу и Влади Републике Србије, јер наша села кроз ове програме заиста осећају бољитак“ изјавио је председник Општине Рековац др Александар Ђорђевић.

Општина Рековац добила је бесповратна средства Министарства за бригу о селу за куповину сеоских кућа са окућницом, за набавку минибуса за превоз сеоског становништва и средства за организацију данашње манифестације.

Овог викенда Михољски сусрети села организују се и у селима општина Велика Плана и Пожаревац са такође богатим програмом.

Кркобабић: Са људима све почиње, без људи све нестаје

„Са људима све почиње, без људи све нестаје. А почиње са њима, са овом четом малишана. Њих 120 који ће кренути у своје нове домове. Они су та нова снага села Србије“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић данас у Палати Србија где је одржано потписивање још 200 уговора за куповину сеоске куће са окућницом.
Кркобабић је додао да је ово један од најбитнијих задатака које Србија има, од националног и државног значаја. „Пред нама је да населимо 150.000 празних сеоских кућа - то је посао за једну деценију, можда и дуже. Интересовање је огромно, 13 до 15 захтева стиже дневно, на годишњем нивоу то је око 5000. Настављамо, имамо политичку вољу, потврђену од стране председника Републике Александра Вучића, затим знање – пуну сарадњу са Српском академијом наука и уметности, али и неопходна значајна средства која издваја и издвајаће Влада Републике Србије. На нама, као Министарству је да тај посао практично одрадимо. Ово је мисија која траје и трајаће док се све сеоске куће не попуне и ако успемо у том задатку онда смо Србију ставили на ноге“, поручио је Кркобабић.

Данас потписаним уговорима додељена су бесповратна средства за куповину 200 сеоских кућа, које је претходно комисија на својим седницама одобрила. Налазе се у 18 управних округа, 51 јединици локалне самоуправе, односно у 122 села.
Тако нови дом на селу добија још 330 људи са 120 деце, и то 130 брачних и ванбрачних парова, 24 млада пољопривредника/це и 46 самохраних родитеља са територије читаве Србије.

Министар Кркобабић потписао је тројне уговоре са градоначелницима тј. председницима општина, на чијим се територијама налазе куће и добитницима бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом.

„Коначно ћемо имати свој дом, биће то рај за нашу породицу. Кућа је велика, има двориште, а планирамо да засадимо воћњак на њиви која је уз кућу и бавимо се, поред својих послова и пољопривредом“ изјавила је Гордана Рајц која ће са супругом и троје деце живети у селу Чонопља на северу Бачке.

„Пресрећни смо! До сада смо били по становима које смо с муком налазили. Трговац сам по струци и сигурна сам да ћу у новој средини брзо наћи неки посао. Деца једва чекају да се уселимо“ изјавила је самохрана мајка Маријана Барзовски, која има четворо деце и живеће у Апатину, у селу Пригревица. Њихова изабрана кућа стаје 1.050.000 динара, има 275 м2 и 4,3 ари плаца.

Председник комисије за доделу ових средстава, агроекономиста Милан Простран истакао је да овај програм има шири контекст од самог попуњавања празних кућа „На овај начин поспешићемо и пољопривредну производњу, класичну и органску производњу, али и сточарство. На тим младим људима је да учине то домаћинство активним. Идеја је да тамо шире породице, иако већ доста парова већ сада одлази на село са потомством. Овај програм је прави пример бриге државе који после много година мења смер кретања град- село и тако чини историјске помаке по питању демографије, али и привреде у целини“.

Из града у село овога пута прелази 27 подносилаца пријаве. Најмлађи корисник има 18 година и са својом супругом живеће у кући од 74 м2 и 3 ара плаца општини Варварин у селу Бошњане.

Најјефтинија кућа овога пута стаје 539 хиљада динара, налази се у селу Илинци општине Шид и има 39м2. Кућа које стају максималних 1,2 милиона динара данас има 52 и налазе се у селима општина Шабац, Ћуприја, Трстеник, Бач, Зрењанин, Кањижа, Кнић, Пожаревац..

До сада је средствима из овог програма купљена 1101 сеоска кућа са окућницом које се налазе у преко 100 јединица локалних самоуправа свих делова Србије.  

Интересовање младих је, рекло би се по броју пријава које стижу на адресу Министарства за бригу о селу, све веће.

Кркобабић у Сврљигу поводом Међународног дана жена са села: Најважније сте! Морамо да мислимо на вас!

„За нас, за друштво у целини oд посебне националне и државне важности је да постигнемо сагласје око тога да су жене у селима кључни, одлучујући и највиталнији део одбране опстанка села Србије“ изјавио је министар за бригу о селу и копредседник Националног тима за препород села Србије, Милан Кркобабић на манифестацији у селу Црнољевица у Сврљигу организованој поводом Међународног дана жена на селу.
„Када то имамо на уму, морамо нешто да урадимо као друштво, као држава за те жене, морамо да порадимо на њиховом социо-економском положају. Хајде да будем разумљив - морају од нечега да живе, морају нешто да имају и морају за нешто да се питају. Нити имају, нити се питају. Шта хоћемо? Хоћемо да те наше мајке, баке, сестре, супруге добију једну нову улогу, хоћемо да им омогућимо стабилан извор егзистенције, а онда и да им вратимо људско достојанство. Оне то заслужују!” поручио је министар Кркобабић.

Аутор: Саша Ђорђевић, агенција Бета

Говорећи о побољшању социо-економског положаја жена на селу Кркобабић је апострофирао да је нужно увођење института посебног социјалног давања -социјалне – гарантоване пензије за све старије од 65 година који нису остварили право на пензију, нису корисници социјалне помоћи и немају ни један извор прихода. По узору на земље у окружењу тај износ би био не мањи од 100 евра.

У име председника Републике Александра Вучића присутнима се обратила  и отворила манифестацију саветница председника Верица Лазић, која је пренела поруку председника Републике да жене у селима Србије могу да очекују пуну подршку државе и председника Републике.
Обележавању овог важног дана за све жене света на селу присуствоваo je председник општине Сврљиг Мирослав Марковић, председник Академијског одбора САНУ и копредседник Националног тима за препород села Србије академик Драган Шкорић и народни посланик Милија Милетић.

Догађај je обогатиo културно-уметнички програм, изложба народне ношње и радиности, као и домаћих производа жена са села.

„Од детињства радим у пољопривреди, читав живот сам на селу, око деце, родитеља и домаћинства. Немам право на пензију и за сваку ствар која ми је потребна питам или сина или мужа. Али најслађе је кад имаш свој динар, колики год он био. Много би ми значила та социјална пензија“ рекла је Слађана Ђорђевић из села Драјинац.

Министар Кркобабић jе затим обишао ЗЗ „Сврљишка млекара“ која је из програма за унапређење пословања и технолошки рад задруга добила 15 милиона динара за повећање сточног фонда и набавку опреме за прераду млека, па је задруга тако успела да се успешно позиционира на тржиште.
Производи различите врсте сира, заштићеног географског порекла и пласира на тржиште великим трговинским ланцима широм Србије.

Међународни дан сеоских жена, који се сваке године обележава 15. октобра, установљен је на Конференцији жена Уједињених нација у Пекингу 1995. године, а један од основних постулата је да се учине видљивим потребе и могућности жена на селу.

У селима Србије живи око 1.300.000 жена од којих је 300.000 старије од 65 година. Процењује се да око 180.000 сеоских жена нису оствариле право ни на један вид пензије.

Са мање новца, брже, лакше и боље до продуктивније производње и веће добити

„Са машинским прстеном имаћемо мање трошкове, радићемо брже, квалитетније и ефикасније, а самим тим и продуктивније. Циљ је да са што мање улагања и рада остваримо што боље ефекте, а то можемо само удружени. Једна савремена машина која кошта око 300 хиљада евра је за једног домаћина недостижна, али њих десет или петнаест ће моћи да је купе и имаће значајне ефекте тог улагања“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић на њиви ратарске задруге у Кикиндском атару.

Циљ тематског скупа „Уз задруге до савремене механизације“ који се данас одржао у организацији Задружног савеза Војводине је да се истакне значај и економска ефикасност набавке савремене пољопривредне механизације преко задруга, у односу на инвестиције појединачних пољопривредника.

„Само уз задруге можемо да постанемо конкурентнији на тржишту и продуктивнији у пољопривредној производњи, имајући у виду да каскамо за Европом управо по питању продуктивности рада. Осим технички рационалне искоришћености механизације за све задругаре, смањују се и трошкови целокупне производње, на шта је веома значајно указати у овим годинама обележеним растом цена свих инпута за пољопривреду“ изјавила је председница Задружног савеза Војводине мр Јелена Несторов Бизоњ.

Домаћин овог догађаја била је ратарска задруга „Житопромет“ из Кикинде која је из програма подршке задругама који спроводи Министарство за бригу о селу добила 15 милиона динара управо за набавку механизације у ратарству.
Ова банатска задруга има 10 чланова и бави се производњом ратарских култура - пшенице, сунцокрета, кукуруза и пиварског јечма на површини од 600 хектара, док на 150 хектара својим кооперантима, којих има око 40, пружа услуге припреме, обраде и откупа ратарских култура.

„Наша задруга константно улаже у механизацију, у протеклом периоду купили смо три машине, а инвестицијом коју смо остварили средствима Министарства за бригу о селу 2021. године, увећали смо пословни приход за 24,5 милиона динара у односу на 2020. годину.“ рекао је директор задруге Марко Ђурђулов.

Др Александар Седлар, професор на пољопривредном факултету у Новом Саду указао је на значај задруга и личним искуством „И сам сам почео своју каријеру у задрузи и хвала министру Кркобабићу што новим програмима и инвестицијама у задруге поново осветљава овај вид организовања пољопривредних произвођача. Задруге су наша прошлост, али сасвим сигурно можемо да кажемо и будућност, јер предњаче у савременој механизацији и услужној делатности“.

Догађају су присуствовали директори задруга, председници Задружних савеза Србије и Војводине, руководство града Кикинде, представници компанија које се баве продајом механизације, Развојног фонда Војводине, осигуравајућих друштава… Присутни су на задружној парцели имали прилике да виде демонстрацију рада механизације у пољопривреди – најсавременијих трактора, комбајна, балирки, телескопских манипулатора, машина за обраду земљишта, прскалица, транспортне технике итд.

Oд 2017. године, од како је почео пројекат ревитализације задругарства у Србији, на иницијативу министра Милана Кркобабића, додељено је 2,13 милијарди динара којима је поспешен рад укупно 207 задруга, од преко хиљаду новооснованих у том периоду.

Кркобабић: 69 напуштених кућа добило је 111 нових житеља и 76 деце

„69 напуштених кућа добило је 111 нових житеља и 76 деце. То је данас Бачка Паланка, погранична општина у пуном развоју где млади остају, а њихови вршњаци из других места желе да дођу“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, у радној посети Бачкој Паланци и породицама које су се уселиле у сеоске куће купљене средствима из програма Министарства за бригу о селу.

„Насељавање празних кућа је императив за државу Србију. То је и национални и државни задатак, не само за председника Републике, за Владу, за локалну самоуправу него за све нас, грађане Србије. Бићемо сигурнији, безбеднији, ићи ће нам боље, ако нам села нису празна“, нагласио је Кркобабић.

Након радног састанка са руководством општине, коме је присуствовао и председник Академијског одбора за село, академик Драган Шкорић, министар се запутио у село Пивнице које је са купљених 14, једно од најуспешнијих села у попуњавању празних сеоских кућа.

Председник општине Бранислав Шушница изјавио је да је Бачка Паланка корисник средстава по три од четири програма Министарства за бригу о селу, у укупном износу од око 109 милиона динара и да се бољитак у селима ове општине заиста и види и осећа.

Кркобабић је у месној заједници Пивнице разговарао са председницом месне заједнице и новим власницима 14 кућа купљених преко поменутог конкурса.
„Захваљујући програмима Министарства за бригу о селу наше село се развија, људи долазе из града и живот у Пивницама се дефинитивно мења на боље“ изјавила је председница МЗ Пивнице Ана Часар.

Кркобабић је посетио породицу Филиповић, са троје деце, која се из Новог Сада преселила у ово бачко село. Кућа на селу од 120 м2 и 10 ари окућнице им је осим пространог крова над главом, омогућила да се баве пољопривредом за сопствене потребе, а малом Милораду, Јовани и Николи довољно простора за игру.
„Размишљали смо да одемо у иностранство и наш живот наставимо тамо. Сада када имамо своју кућу, одлучили смо да останемо у Србији и из Новог Сада се вратили у моје родно село“, изјавио је Зоран Филиповић.

У истом селу Кркобабић је обишао и „Словачки дом“ - место окупљања, неговања традиције и културног живота сељана у коме је постављена изложба сватовских марама, народне ношње, ручних радова и предмета из прошлости Пивница. „Овде организујемо и литерарне сусрете, радионице за децу школског узраста, забаве посвећене неком јелу или ручним радовима. Наше село било је и домаћин „Михољских сусрета села“, а ове године учествовали смо на истој манифестацији која је организована у оближњој Гајдобри“, изјавила је председница тог удружења Ана Валашек.

Министар је у оближњем селу Деспотово, у присуству председнице Задружног савеза Војводине Јелене Несторов Бизоњ, посетио и задругу „Агроном Деспотово“ која успешно послује од 2001. године. Задруга обрађује 2600 хектара земље са приносима које остварује и преко 100 људи које запошљава, стожер је овог краја и пример успешно примењеног концепта задругарства. 2019. године добила је 15 милиона динара за набавку механизације у ратарству, преко програма намењеног задругама, који такође спроводи  Министарство за бригу о селу.

Кркобабић у посети Димитровграду: Како је оживела улица у Жељуши?

„Село Жељуша – у једној улици чак пет кућа, од тога три су већ усељене са осморо деце, тако изгледа у пракси програм доделе средстава за куповину напуштених сеоских кућа. И наравно минибус који их повезује са центром општине“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић посетивши општину Димитровград у Пиротском управном округу “Људи из општине су спремни да заједно са онима који желе да добију кров над главом траже куће и то даје резултат“ додао је Кркобабић.

Министар Кркобабић је након састанка са руководством општине на коме су сумирани резултати успешно реализована сва четири програма Министарства за бригу о селу у општини Димитровград, пошао у вожњу редовном линијом минибуса за превоз сеоског становништва, купљеним средствима из једног од програма. До сада је купљено 35 минибуса који најугроженијим општинама омогућавају превоз сеоског становништва из села у село или у општинско седиште. На стајалишту је највише деце и старијих мештана. „Пре него што смо добили овај минибус морао сам преко недеље да спавам код бабе, да бих био ближи школи, јер је село у коме живим удаљено више километара“ изјавио је десетогодишњи Јован Петров.

Захваљујући програму доделе празних сеоских кућа у Пиротском округу укупно 33 сеоске куће имају нове власнике. Министар се прво зауставио у селу Жељуша, које је од прошле године, захваљујући овом програму, богатије за четири породице, од којих су три у истој улици, а за још две куће послате су пријаве на конкурс.

„Ова улица је пре две године била пуста, без уличног осветљења и асфалта. Данас, захваљујући овом програму, доселиле су се три породице које заједно имају осморо деце. Сада је то потпуно другачији крај“ изјавио је председник општине, Владица Димитров.

Министар је посетио дом самохране мајке близанаца Јелену Ранђелов која на својих пет ари окућнице узгаја паприку, а прави и производе од ње.

“Већ 30 година сам подстанар и сасвим сигурно никада не бих скупила довољно новца за свој кров над главом. Мој сан се сада остварио“ изјавила је искрено Јелена.

У истом селу, Жељуша, од 2018. године ради и задруга „Стара Појата“ којој је из познатог програма финансијске подршке задругама истог Министарства, додељено 5,7 милиона динара за савремену технолошку линију за печење паприке. Захваљујући овој инвестицији задруга производи и пласира на тржиште квалитетан ајвар као финални производ.

Министар Кркобабић је посету Димитровграду завршио у селу Лукавица обишавши породицу Нине Георгијев и Давида Младеновића који у свом новом дому од 69м2 и окућницом од око пет ари живе са својом тринаестогодишњом ћерком.

Четврти програм реализован преко конкурса Министарства за бригу о селу, у укупном новчаном износу од милион динара је манифестација „Михољски сусрети села“, организована прошле и ове године којом је додатно поспешено оживљавање села културним и спортским садржајима.

Општина Димитровград донела је одлуку да, поводом дана Општине 21. септембра 2022. године, додели Министарству за бригу о селу и министру Милану Кркобабићу „Признање за побољшање квалитета живота у селима са територије општине Димитровград“. Признање ће бити уручено на свечаној седници Скупштине општине Димитровград.

Кркобабић: Још једна победа тихе, невидљиве Србије

„Још 100 празних сеоских кућа добило је нове, младе власнике. Међу њима свој кров над главом стекло је и 82 деце, а Кумане у Новом Бечеју добија породицу са деветоро деце. То је права победа тихе, невидљиве Србије“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић данас, након што је комисија одобрила нових 100 захтева за куповину кућа на селу.

Овога пута просек година добитника кућа је невероватних 29. Најмлађи супружници имају 18 и 23 године и живеће у селу Бошњане општине Варварин.
Највећа кућа, која стаје максималних 1,2 милиона динара, налази се у апатинском селу Пригревица, има 205 м2 стамбеног простора и исто толико квадрата помоћних објеката, на 14 ари плаца.  
Кућа са највећом окућницом од 1,3 хектара налази се у општини Шабац у селу Придворина.
Најјефтинија некретнина стаје 539 хиљада динара и уједно је и најмања – 39 м2 и 8 ари плаца у селу Илинци општине Шид.

На данашњој седници комисије додељено је 100 сеоских кућа које се налазе у 35 општина Србије и 77 села. Након одлуке комисије, уследиће потписивање тројног Уговора између Министарства за бригу о селу, јединице локалне самоуправе и корисника бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом.
Тако ће нови дом добити 60 младих парова, 13 пољопривредника и пољопривредница и 27 самохраних родитеља са територије читаве Србије.
Већина ових људи је већ живела на селу те су, решавањем стамбеног питања, решили да тамо и остану, док се 13 подносилаца пријаве на овај конкурс одважило да замени градску средину сеоском.

„Интересовање за овај програм не јењава и невероватан је утисак када одете на терен и видите те младе људе који су обезбедили кров над главом и виде шансу да, бавећи се разним делатностима на селу, обезбеде и егзистенцију својој породици. Верујем да ће овај програм у наредном периоду имати још већу подршку и у Влади и у буџету Републике Србије “ изјавио је Милан Простран, заменик председника комисије за доделу средстава по овом програму и члан Националног тима за препород села Србије.

Кркобабић: Први школски дан и деци и родитељима једна брига мање

Први школски дан за децу из околине Бабушнице ове године протекао је у знаку новог превозног средства које ће од данас бити редовна линија до центра општине за све ђаке, али и остале становнике села ове општине.

“Први школски дан и деци и родитељима једна брига мање. Од данас ће имати обезбеђен редован, бесплатан и сигуран превоз до школе. Настојаћемо да деца у свим селима Србије буду поштеђена бриге о томе како стићи у школу. Њихово је да се посвете учењу” изјавио је данас у Бабушници министар за бригу о селу Милан Кркобабић.

После радног састанка са руководством Oпштине, министар је са ђацима пошао у прву вожњу минибусем за превоз сеоског становништва купљеним средствима Министарства за бригу о селу.
Минибус ће служити за превоз свог сеоског становништва, али ће највише значити најосетљивијим категоријама - најмлађима и најстаријима. Редовна кружна линија у овој општини од данас ће саобраћати на релацији Бабушница – Стол – Вава – Бабушница.
На првој станици на повратку из школе у селу Александровац, ђаке су сачекали родитељи, а министра Кркобабића окупљени мештани.
„Имам два ђака у кући и ово нам заиста много значи. Деца ће касније кретати, а раније стизати кући, не морам више да бринем како су стигли у школу или какве су временске прилике“ изјавила је мама мале Дуње и Андрије из Александровца.

„Мени овај минибус значи заиста много. До сада сам у школу ишла пешке и по киши и по снегу и да се будим рано”, рекла је ученица Дуња Тодоровић, а Андрија Живковић додаје да ће бити лакше и за његове родитеље, јер су га до сада по лошем времену довозили колима или таксијем.

Из програма Министарства за бригу о селу до сада је додељено 35 оваквих возила за најугроженије општине, од којих 28 припада IV групи развијености и девастираним подручјима, а нека села у Србији су на овај начин по први пут добила везу са градом/општином. Дневно ће се овим минибусевима у Србији превозити око 3.800 путника, а први минибусеви су почели да стижу и саобраћају по селима.

Председница општине Ивана Стојичић захвалила је министру на посети и изјавила да се Бабушница са 1200 запослених становника у четири активна привредна субјекта и великим приливом радне снаге из Пирота развија много више него претходних деценија.

„Наша општина има 52 села и то раштрканих по терену различите конфигурације. Имамо 70 ђака који путују, много родитеља и наставника. Целокупна брига државе види се и осећа у овом крају и убеђена сам да ће допринети да младе људе који изађу из ових школа задржимо овде“ рекла је Љиљана Станковић, директорка О.Ш. Деспот Стефан Лазаревић.

До сада је преко различитих програма Министарства за бригу о селу у Пиротском округу додељено скоро 100 милиона динара, од чега  23,4 милиона у општини Бабушница.
Тако су из програма Министарства за бригу о селу намењеног задругама помогнуте две задруге од којих је женска воћарска задруга Дарови Лужнице добила 7,2 милиона динара за набавку савремене линије за прераду и паковање воћарских производа и веома добро послује.
У бабушничким селима Извор, Звонце, Калуђерево и Сурачево за 2,7 милиона динара купљене су 4 сеоске куће са окућницом, чиме је четири породице са петоро деце добило нови дом. Две породице су из урбаних средина Ниша и Бабушнице решиле да досадашњи живот у заједници са више генерација замене самосталним животом на селу. 

У селима Звонце и Љуберађа општине Бабушница прошлог лета као и ове 2022. године организована је манифестација „Михољски сусрети села“, финансирана такође средствима Министарства за бригу о селу. Циљ овог програма је неговање традиције, културе и друштвеног живота у локалним срединама, а стотине учесника и посетилаца из бабушничких села памтиће их по атрактивним спортским надметањима и богатом културно-уметничком програму.

КРКОБАБИЋ: „МЕРОШИНА ЈЕ ПРОБУЂЕНА!“

„Мерошина је пробуђена! И задруге и куће са новим младим људима, обезбеђен превоз, а ево нас и на Михољским сусретима села. У припреми су и велики инфрастуктурни пројекти, путеви, водовод и канализација. Ово је пример успешне сарадње Владе Републике Србије, Министарства за бригу о селу и локалне самоуправе.“ - изјавио је данас Милан Кркобабић, министар за бригу о селу приликом отварања манифестације Михољски сусрети села у Мерошини.

Министар је посету Мерошини започео радним састанком са руководством Општине Мерошина коме је присуствовао и члан Националног тима за препород села Србије, агроекономиста Милан Простран, на коме се говорило о практичним резултатима програма Министарства за бригу о селу који су спроведени у општини али и о даљим плановима за развој мерошинских села.

Министар се потом упутио у село Балајнац, где је отворио манифестацију „Михољски сусрети села“. У име житеља 27 мерошинских села, заменица председника општине Мерошина, Емилија Петковић уручила је Милану Кркобабићу, министру за бригу о селу плакету – захвалницу за допринос развоjу ове општине.

„Министарство за бригу о селу је спровело сва четири програма у општини Мерошина, осам напуштених кућа је добило нове житеље: четири породице са укупно осморо деце и четири млада пољопривредника су сада имају нови дом. Одобрена су нам средства за куповину минибуса који ће превозити школарце, спортисте и најстарије мештане из забачених села до центра општине где могу да задовоље се своје потребе које до сада нису могли. Значајним бесповратним средствима Министартва за бригу о селу помогнуте су четири задруге које чине окосницу будућег привредног развоја наше општине. Такође добили смо средства за организацију Михољских сусрета села – манифестације која омогућава људима из свих 27 села да се сусрећу, упознају, друже и лепо забаве. Мештани мерошинских села и млади и стари осећају снажну подршку коју нам је у име Републике Србије, у име председника Александра Вучића и Владе Ребуплике Србије, пружио министар Милан Кркобабић, и то нама заиста много значи посебно јер буди наду и стабилност која ће, верујем, младе мотивисати да остану да живе у селима, овде на југу Србије“ изјавила је Емилија Петковић, заменица председика Општине Мерошина.

Након пригодне добродошлице, химне и кола, Михољски сусрети села настављени су спортским надметањем у три дисциплине: повлачење конопца, бацање камена с рамена и скскање у џаковима.

Међу посетиоцима који су навијали и уживали у спортским надметањима била је и породица која је на конкурсу Програма доделе бесповратних средстава које спроводи Министарство за бригу о селу добила кућу.

„Ми смо се са троје деце уселили у кућу коју смо добили од министарсва за село. За нас је то није само ветар у леђа већ велика, животна ствар. И ова манифестација је предивна, веома нам значи да се у нашој општини овако нешто огранизује где можемо да дођемо да се провеселимо, да се деца играју и учествују у нашим традиционалним надметањима. Чула сам да ће нам ускоро стићи и минибус који је од министарства за село добила наша општина и то за нас много значи посебно због превоза деце у школу током зиме. – била је искрена Ниносава Јанковић.

Младим и сада самосталним домаћинима том приликом се обратио и члан националног тима за препород села Србије, Милан Простран који је изразио велико задовољство чињеницом да Министарство следи трасу Националног програма за препород села Србије и да су резултати синергије струке и министарства очигледни.

„Програм Министарства за бригу о селу којим је додељено више од 1000 сеоских кућа створени су примарни услови за живот младих људи на селу. У наредном периоду ћемо се трудити да им створимо економске услове за оснаживање тих домаћинства кроз будуће програме које ће министарство сопрводити.“ – истакао је Простран.

Надметање у надвлачењу конопца отворило је спортси програм, а организатор овог такмичења истакао је колико су традиционалне домаће спортске игре популарне међу младима и значајне за сеоско становништво.

„Волео бих да се ова манифестација постане традиционална јер се на тај начин мотивишу млади да остану у селима.“ – рекао је Владица Миладиновић, организатор спортског такмичења.

Обилазећи изложбу производа од старих заната и традиционалне кухиње, министар Кркобабић се зауставио на штанду пчеларске задруге „Би Купер“, која је 2017. године од Министарства за бригу о селу бесповратно добила 6.243.200. динара за унапређење и технолошки развој своје задруге. Програмом подршке развоју задругарства бесповратна средства у укупном износу од 28. 341.213 динара добиле четири задруге које послују у селима општине Мерошона.

„Подршка коју смо добили те 2017. године учинила је да нас осам задругара константо унапређујемо производњу меда и да опстајемо све ове године на тржишту“. – изјавио је директор задруге Би Купер, Саша Милосављевић.

Спортска такмичења, игра Културно–уметничких друштава из јужне Србије, песма домаћих етно бендова уз домаћу кухињу и мирис пите од Облачинске вишње учиниле су да мештани уживају у Михољским сусретима током целодневног програма.

Кркобабић: Ко заборави своју прошлост нема будућност

„Ко заборави своју прошлост нема будућност“ поручио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић отворивши, у атмосфери с призвуком старина и обичаја, традиционалну манифестацију „Хајдучко вече“, у селу Црна Бара општине Богатић.

Аутор: Амир Хамзагић, агенција Бета

Вожња фијакером у свадбеној колони и сватовима обученим у традиционалну мачванску ношњу била је и овога пута дочарана с изузетном лепотом и драматиком. Министар Кркобабић је са председником општине Богатић, након вожње фијакером посетио изложбу домаће радиности и гастрономских специјалитета, дела руку „Удружења жена Црнобарке“ које су овом приликом окупиле чланице још 20 удружења жена из читаве Мачве, али и суседних округа.

Манифестација „Хајдучко вече“ инпирисана је мотивима из романа о хајдуку Станку, Јанка Веселиновића и одржава се од 1966. године првог викенда у августу. Основна идеја је да се дочара живот предака, лепота некадашњег живота и старих обичаја. У том духу организују се Мачванска свадба, Хајдучка регата, такмичење ловаца и риболоваца, избор најлепшег фијакера, избор радова са ликовне колоније, изложба домаће радиности и богат културно - уметнички и забавни програм.

Председник општине Богатић Милан Дамјановић захвалио је министру на посети и на прилици да Мачва прикаже своју лепоту традиције и културног наслеђа.

Врхунац вечери као и увек било је такмичење за избор харамбаше. Младићи су се такмичили у прескакању пања, бацању камена с рамена, надвлачењу клипка, скоку у даљ, борби на брвну и пењању уз дрво. Најспретнији, најокретнији и најспремнији момак добија новчану награду, али и веома вредну хајдучку сабљу и звање харамбаше - хајдучког старешине.

Лебане у знаку минибуса, Михољских сусрета села и Парадајз феста

Најврелији дан донео је данас минибус у Лебане, беспалатан превоз за становнике села, али и почетак “традиционалних” манифестација.

“Југ има ваљане људе, а од људи зависи све. Лебане имају будућност. Али заслужују да их не оставимо саме. Сваки уложен динар је сигурно добро уложен и сигурно ће се вратити” изјавио је данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић у посети Лебану, где је после радног састанка са руководством Oпштине, заједно са председником Општине и људима из Академијског одбора за село САНУ, пошао у вожњу минибусем за превоз сеоског становништва, купљеним средствима Министарства за бригу о селу.

Аутор: Амир Хамзагић, агенција Бета

Министар се зауставио у селу Гргуровце које је на овај начин први пут добило редован линијски превоз за своје становнике. Радост најмлађих и најстаријих у пробној вожњи од села до села, а онда велико окупљање испред воденице старе неколико векова. Најстарији се слажу да овакав скуп не памте.

„Идем у средњу техничку школу у Лебану и овај превоз нам много значи. Бесплатан је и не морамо да одвајамо месечно средства за одлазак и повратак из школе, а сада када нам је урађен и пут много мање мојих вршњака ће напуштати село. Ја своју будућност видим овде”, рекао је Никола Ђорђевић из села Гргуровце.

Из овог програма до сада је додељено 35 оваквих возила за најугроженије општине, од којих 28 припада IV групи развијености и девастираним подручјима, а нека села у Србији су на овај начин по први пут добила везу са градом/општином. Дневно ће се овим минибусевима у Србији превозити око 3.800 путника, а први минибусеви су већ почели да стижу и саобраћају по селима.

Председник општине Иван Богдановић захвалио је министру на посети и изјавио да општина Лебане учествује у свим програмима Министарства за бригу о селу и да је локална самоуправа увек ту да чује све проблеме мештана и месних заједница и да учини све што је могуће за њихово решавање.

Министар Кркобабић је у селу Бошњаце обишао воћарску задругу „Агро прима југ“. Ова стара задруга је из прошлогодишњег програма Министарства за бригу о селу намењеног задругама добила 13,4 милиона динара за унапређење пословања набавком расхладног агрегата и савремене опреме за прераду воћа.

„Успешност задруге одређује број коопераната. Судећи по броју од 300 ово је једна од најуспешнијих. Средства која смо уложили у техничком, технолошком али и комерцијалном смислу имају пуно оправдање. А то потврђује овај број коопераната. И да будемо јасни ради се о три стотине породица“.

Основана 2006. године, задруга откупљује скоро све врсте воћа и поврћа и пласира на домаће и инострано тржиште. Захваљујући овој инвестицији и делимично сопственим улагањима, прошле године су достигли извоз у износу од 40 милиона динара. Задруга у 2 смене има 10 стално запослених радника и 20 сезонских.

У селу Бошњаце прошле године организовани су и „Михољски сусрети села“, такође средствима Министарства за бригу о селу, а исти сусрети са разним надметањима и културно-уметничким програмом одржаће се 28. августа ове године у селима Гргуровце, Пертате, Тогочевце, Коњино и Поповце.
Данас у Лебану почиње и Парадајз фест, тродневна манифестација у организацији Општине, посвећена пољопривредним произвођачима, едукацији и забави.

Бесплатан превоз за још 368 села у 17 општина

„Бесплатан превоз за још 368 села. У 17 општина стиже нових 17 минибусева. Село и сељани су се очигледно покренули, а сада ће и да крену – од села до села, а онда и до вароши. Да потраже помоћ доктора, да оду до школе, да се спортски надмећу, да се друже али и обаве све оно што државни чиновници траже од њих“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, након потписивања Уговора о додели бесповратних средстава за куповину минибусева за превоз сеоског становништва на територији Републике Србије.

Аутор: Милан Обрадовић, агенција Бета

Данас су ове уговоре потписали и председници 17 јединица локалних самоуправа, које су према прописаним критеријумима и одлуци комисије биле најбоље рангиране на Јавном конкурсу.
„Ми смо мала општина, али имамо 30 села од којих је само једно на надморској висини испод 500 метара. Данас је радостан дан у општини Нова Варош јер ћемо на овај начин решити један од горућих проблема са којима се суочавамо. Успешно ћемо обезбедити све што је потребно: возача, сервис, гориво... “ изјавио је  Радосав Васиљевић, председник општине Нова Варош.

Комисија, на челу са председником, деканом саобраћајног факултета проф.др Небојшом Бојовићем оцењивала је 50 пристиглих пријава које су испуниле услове, а за ове намене из буџета је и ове године одвојено 120 милиона динара.
„Ово је сјајан програм, драго ми је што смо многим локалним самоуправама помогли да омогуће мобилност сеоског становништва у својим срединама. У наредном периоду тражићемо још боље моделе  и начине да се овај проблем реши до краја“, изјавио је Бојовић и додао да су потребе велике, а средства ограничена и да комисији није било лако да направи рангирање пријава.
Критеријуми у одлучивању били су превасходно степен развијености јединице локалне самоуправе, удаљеност и број села која ће бити повезана са градским/општинским седиштем, као и припадност подручјима надморске висине преко 500 метара.

Догађају у Палати Србија присуствовали су и председник Академијског одбора за село академик Драган Шкорић и заменик председника комисије проф. др Далибор Пешић.
Академик Шкорић изјавио је да га радује што наука и струка дају свој допринос у практичном решавању конкретних проблема.
Проф.др Далибор Пешић похвалио је програм речима „Овакве идеје и њихова реализација су основа за испуњавање загарантованих људских права - права на кретање, живот и рад. Оне омогућавају опстанак и развој сеоских средина. Све земље које имају бољу саобраћајну повезаност су и економски јаче, сматрам да степен мобилности становништва условљава и степен развоја друштва“, рекао је Пешић.

Минибусеви купљени овим средствима служиће искључиво за потребе превоза сеоског становништва из једног села у друго, или из села у градско/општинско седиште. На овај начин становницима села омогућиће се обављање привредне активности, доступност адекватне здравствене заштите, одлазак у школу најмлађима, спортске и културне активности. Ових 17 минибусева повезиваће 368 села, имаће 49 линија и превозиће дневно 1.330 путника.

Овогодишњи јавни конкурс је трајао до 21. априла, подносиоци пријаве биле су јединице локалне самоуправе са читаве територије Републике Србије, а максималан износ по једној пријави је, као и прошле године, био 7 милиона динара.

Прва на листи одобрених захтева ове године је Медвеђа, следе Пријепоље, Сврљиг, Тутин, Сурдулица, Нова Варош, Сјеница, Блаце, Бојник, итд.

Спровођењем овог програма у 2021. и 2022. години обезбеђен је редован превоз у 35 једниница локалних самоуправа, од којих 28 припада IV групи развијености и девастираним подручјима.

На овај начин  847 села од укупно 1508 које се налазе на територији ових 35  јединица локалних самоуправа добило је редован превоз, а нека села по први пут сада имају везу са градом/општином. Дневно ће се овим минибусевима превозити око 3.800 путника.

О  чињеници да се водило рачуна о становништву у удаљеним, неприступачним пределима наше земље говори податак да 517 од 847 села ових општина, припада подручјима надморске висине преко 500 метара.

Кркобабић: Сусрет за памћење

„Ако постоје спонтани сусрети онда је то овај. Ово је сусрет за памћење. Пет стотина жена из свих крајева Србије. Велико срце и задивљујућа енергија. Спремне да несебично помогну увек и свима, овим показују да смо заједно и бољи и јачи“ изјавио је данас у Мислођину министар за бригу о селу Милан Кркобабић на Предмихољском сусрету села.

У име организатора присутнима се обратила Софија Томовић која је истакла значај оваквих манифестација како за учеснике који се баве хуманитарним радом, тако и за све оне којима су ове активности намењене „У основи свега је љубав, добра воља и заједништво. А у резултатима после сви уживамо“.

Мирослав Чучковић, председник београдске општине Обреновац захвалио је министру Кркобабићу јер широм Србије чува традицију и све оно што је вековима уназад чувало нашу земљу.
„Овакви сусрети у малим срединама су душа Србије“ изјавио је Чучковић.

Догађају су присуствовали и потпредседник Народне скупштине Србије Стефан Кркобабић и народни посланик Драган Марковић Маркони.

Ове године „Михољски сусрети села„ одржавају се од 1. јула до 1. децембра, окупиће близу 1.300 села Србије у 87 локалних самоуправа, а у њима ће узети учешће и пратиће их око 150.000 људи.

Jединицe локалних самоуправа, које су средства до 500 хиљада динара добиле по Јавном конкурсу за организовање манифестације „Михољски сусрети села “. осмишљавају саме програм, датум, сатницу и место одржавања ове једнодневне или вишедневне манифестације.

Учесници - такмичари су становници села са територије једне јединице локалне самоуправе.
Активности у којима ће се опробати су шаролике, од културно-уметничких садржаја - фолклора, изворног певања, свирања разних инструмената, сликања, преко литерарних садржаја - рецитовања, писања песама и кратких народних форми, затим занатских и примењених уметности - израда рукотворина, сувенира, ткања, штрикања, веза, плетења, па до спортских активности – од савремених до традиционалних (бацање камена с рамена, скок из места, надвлачење конопца, надвлачење штапа, итд.). Велики број њих опробаће се у гастрономским такмичењима - прављењу традиционалних јела и колача.

Кркобабић: Све пролази, паори остају, пшеница остаје и држава Србија остаје

На начин како су се изборили да им ова жетва буде берићетна, верујем да ће се тако ратари изборити, сложно и аргументовано, за примерену цену. У свему томе могу да рачунају на своју државу, своју владу и на свог председника“, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић отворивши манифестацију „Жетвени дани“ у селу Плавна општине Бач.
„Сад знамо шта значи пшеница, треба да се догоде неке геополитичке ствари да би смо размишљали о пшеници. Али немојмо да заборавимо - проћи ће ово као што је све пролазило.“ поручио је Кркобабић.
Манифестација је протекла у неформалној атмосфери и добром расположењу у ишчекивању првих плодова рада вредних ратара.

Аутор: Драган Гојић, агенција Бета

„Захваљујући високим улагањима у производњу и свим примењеним агротехничким мерама, уз поштовање плодореда ми данас имамо приносе до 7 тона по хектару.“ изјавио је Јаника Месарош, директор земљорадничке задруге „Низине“ Плавна.

Председница Задружног савеза Војводине Јелена Несторов Бизоњ изјавила је да је цена коштања производње пшенице по хектару око 50 посто виша од прошлогодишње и да цена коштања која покрива трошкове производње за просечни принос од 4250 кг по хектару износи 38,53 динара по килограму за пшеницу рода 2022. године. “Као Задружни савез радимо на томе да се кроз државне мере обезбеди тржишна цена којом се најмање покривају трошкови производње, као и да се произвођачима обезбеди смањење трошкова будуће производње кроз регресирано дизел гориво и повећање подстицаја“.

Присутнима су се обратили и Покрајински секретар за пољопривреду, шумарство и водопривреду Чедомир Божић, председник Привредне коморе Војводине Бошко Вучуревић, а отварању је присуствовао председник Академијског одбора за село академик Драган Шкорић, професори Зоран Кесеровић и Жарко Илин.

Овoj традиционалнoj манифестацији, 15. по реду, у организацији Задружног савеза Војводине, домаћини су биле задруге „Низине“ из села Плавна и „Ловренац“ оближњег села Младеново. Жетвени дани симболизују почетак жетве пшенице и доносећи прве резултате рада ратара представљају за њих значајне дане у години.
Овим догађајем скреће се и пажња на значај производње пшенице, као стратешког производа за националну прехрамбену сигурност, а будући да су задруге преко које се врши промет пшенице, окосница опстанка и развоја ових пограничних села, ово је важан дан за све задругаре и становнике села Плавна и Младеново. Обе ове задруге помогнуте су бесповратним средствима Министарства за бригу о селу за унапређење свог рада.

Из програма финансијске подршке задругама који је спроводио Кабинет министра Милана Кркобабића, а наставило Министарство за бригу о селу, у Јужнобачком округу уложено је 279 милиона динара у протеклих пет година. Само у овом управном округу помогнут је рад 19 земљорадничких, углавном старих задруга, које су окоснице опстанка ових сеоских средина.

КРКОБАБИЋ – СУСРЕТИ СЕЛА ОД 1. ЈУЛА

„Ове године „Михољски сусрети села“ окупиће близу 1.300 села Србије у 87 локалних самоуправа, а у њима ће узети учешће и пратиће их око 150.000 људи. Манифестације ће се одржавати од 1. јула до 1. децембра ове године“ изјавио је у Палати Србија министар за бригу о селу Милан Кркобабић. Министар је данас потписао уговоре у укупном износу од 41,3 милиона динара са представницима 87 јединица локалних самоуправа, које су средства добиле по Јавном конкурсу за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села “.

„Да се у селима поново чује смех, вриска, радост победника. Да се чују гусле и хармоника али и џез музика.“ позвао је председник комисије за одобравање средстава по овом конкурсу, песник Љубивоје Ршумовић, истакавши да га радује што се после дуго времена смер село- град мења. „Коначно је дошло време да оно о чему говоримо, а односи се на села и сељане, почнемо да претварамо у видљиву, опипљиву и прихватљиву стварност“.

Ршумовић је свим учесницима предстојећих Михољских сусрета поклонио песму:

„Сељаку химна “

Рад ће нас да уједини
И љубав према отаџбини

То су знали наши преци
То је завет нашој деци

Деца, ред и слога
То је кућа Бога
У којој љубав влада
И радост од рада

Док је села и сељака Србија ће бити јака
Док је слоге, док је рада биће среће и награда

Док је села и сељана
Биће нама срећних дана.

Председник општине Пријепоље Владимир Бабић истакао је да је ова манифестација прошле године оживела пуста села Пријепоља, да се памти и о њој прича „Дошли су и наши људи из иностранства да учествују, а већ су увелико у току припреме за овогодишње сусрете.„ рекао је Бабић.

Активности које су подносиоци пријава ове године осмислили су шаролике. Такмиче се у културно-уметничким садржајима - фолклору, изворном певању, свирању гусала и тамбура, сликању; литерарним садржајима - рецитовању, писању песама и кратких народних форми (благослови, здравице); занатским и примењеним уметностима - изради рукотворина, сувенира, ткању, штрикању, везу, плетењу; спортским активностима – од фудбала и кошарке до народног вишебоја (бацање камена с рамена, скок из места, надвлачење конопца, надвлачење штапа) и гастрономским специјалитетима - прављењу традиционалних јела и колача. Деца се такмиче у квизу знања, спортским дисциплинама, али и слагању кукурузовине у купе и трчању у џаку.

Средства, до 500 хиљада динара по пријави, додељују се према Уредби о утврђивању програма доделе бесповратних средстава за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“.

Подносиоци пријаве на јавни конкурс су јединице локалне самоуправе, које осмишљавају програм, датум, сатницу, и место одржавања једнодневне или вишедневне манифестације под називом „Михољски сусрети села“, а која обухвата активности у којима учествује становништво села са територије једне јединице локалне самоуправе.

Кркобабић: Партнерство урбаног и руралног – основ за опстанак села Србије

Данас је у Палати Србија одржан радни састанак којим је председавао министар за бригу о селу и копредседник Националног тима за препород села Србије Милан Кркобабић. Учесници састанка били су директори акредитованих Регионалних развојних агенција из целе Србије и чланови Националног тима за препород села Србије. Теме радног састанка биле су нова политика руралног развоја, програми Министарства за бригу о селу и сарадња са развојним агенцијама у њиховој реализацији.

Аутор: Амир Хамзагић, агенција Бета

Кркобабић је посебно истакао неопходност законски утемељеног партнерства урбаног и руралног дела Србије као основ за опстанак села у складу са концептом који дефинише „Лајпцишка повеља одрживих градова до 2030. године.“

Говорећи о програмима Министарства за бригу о селу Душица Павловић, директорка Агенције за рурални развој Града Сремска Митровица изјавила је „Наша локална самоуправа је по Програму доделе средстава за куповину сеоске куће са окућницом добила до сада 22 куће, а надамо се да ту није крај. Морам да кажем да је осмех тих породица које се усељавају у своје нове домове најлепши део мог посла. Агенција ће наставити да пружа административну и логистичку подршку за све конкурсе Министарства за бригу о селу“.

Копредседник Националног тима за препород села Србије и председник Академијског одбора за село САНУ, академик Драган Шкорић истакао је значај науке, нових знања и технологија и поновио да Академијски одбор за село стоји увек на располагању за све стручне савете, помоћ и сарадњу на пројектима ревитализације села.

„Програми Министарства за бригу о селу су нешто што евидентно враћа живот у сеоске средине и радује ме што су у питању млади људи, који ће се у селима Србије бавити најразличитијим занимањима“ рекао је агроекономиста Милан Простран, члан  Националног тима за препород села Србије и заменик председника комисије за доделу средстава за куповину сеоских кућа са окућницом, обраћајући се присиутнима.

Проф.др Зорица Васиљевић, члан Националног тима за препород села Србије и председница комисије за доделу средстава задругама, нагласила је да је интересовање за овај програм огромно и да су пројекти којима задруге конкуришу веома добри, па комисија има тежак задатак у одабиру. Она је посебно истакла импозантан податак од 1100 новооснованих задруга од почетка спровођења програма финснсијске подршке задругама 2017. године.

Регионалне развојне агенције део су Развојне агенције Србије (РАС), агенције Владе Републике Србије која нуди широк спектар услуга, укључујући подршку директним улагањима, подстицај конкурентности и промоцију извоза, као и спровођење пројеката који имају за циљ да побољшају репутацију и углед Србије и позитивно утичу на економски и регионални развој.

РАС у својој мрежи има 16 акредитованих регионалних развојних агенција (АРРА), и то: у Београду, Новом Саду, Суботици, Зрењанину, Панчеву, Руми, Пожаревцу, Лозници, Крагујевцу, Зајечару, Ужицу, Краљево, Крушевац, Ниш, Нови Пазар, Лесковац и РАС интензивно сарађују са њима у спровођењу различитих програма.

Кркобабић - задругарство Србије на европском путу

“Задруге су императив који произилази из малог, а уситњеног поседа. Задругарство Србије као сектор, али и као шири друштвени покрет, у целости баштини европске задружне стандарде и вредности. Трансфер одговарајућих знања и нових технологија уз не мала државна улагања и пуну политичку подршку председника Александра Вучића, представљају реалан оквир за убрзан развој задруга, које чине окосницу опстанка села Србије“ изјавио је данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић у банатској општини Житиште где је, у Српском Итебеју, отворио „Другу летњу задружну школу“.

Аутор: Амир Хамзагић, агенција Бета

Кркобабић је додао да “наша задружна традиција датира из 1846. године и наш дух задругарства је иманентан европском задругарству. „И ми ту настављамо, прешли смо хиљаду новооснованих задруга и у наредном периоду у плану је да из тог квантитета пређемо у нови квалитет, правих специјализованих задруга хоризонтално и вертикално повезаних.“ нагласио је министар Кркобабић.

Тродневну школу са стручним предавањима, у организацији Задружног савеза Војводине, која се одржава у земљорадничкој задрузи „Мркшићеви салаши“ пратиће и практични обиласци неколико угледних задруга Војводине. Похађаће је 50 учесника из 20 задруга са територије читаве АП Војводине и намењена је свим члановима задруга који желе да своје знање обогате практичним стручним саветима.

Председник Академијског одбора за село САНУ академик Драган Шкорић подсетио је на значај едукације, предавања, стручних скупова, летњих и зимских практичних школа са различитим темама „Морамо довршити рејонизацију, мењати структуру усева и увести нове технологије у производњи“ био је јасан академик.

Председница Задружног савеза Војводине мр Јелена Несторов-Бизоњ истакла је да је ова летња школа намењена пре свега младим људима који раде у задругама, са циљем да обогате своја знања, стекну контакте, размене искуства и примене их у својим задругама и срединама из којих долазе.

„Задругама су најважније инвестиције у технолошки развој, а задругарство је у данашњем аграрном миљеу свакако доживело прави препород. Све више је младих људи који се удружују и увиђају предности оваквог пословања“ изјавио је Нандор Вереш, полазник школе и директор задруге Агросој из Неузине.

ЗЗ „Мркшићеви салаши“, задруга домаћин ове летње школе, послује већ 28 година, има 21 члана, 307 коопераната и чак 330 запослених. Данас ово банатско место има 1900 становника и скоро трећина становништва је на неки начин економски везана за задругу, а ако се том броју додају и чланови њихових породица може се рећи да место опстаје захваљујући задрузи. „Ми смо успели да задржимо живот на селу, имамо 300 ђака у сеоској школи, а запошљавамо и стручне људе из града. Српски Итебеј је специфично село, које је имало чак осам задруга до Другог светског рата” објаснио је директор Војислав Мркшић.

Кркобабић – Михољски сусрети села Србије по други пут

„Чак 1289 села из 87 општина учествоваће у предстојећим Михољским сусретима села 2022, са око 150 хиљада учесника и посетилаца“ изјавио је Милан Кркобабић, министар за бригу о селу у Палати Србија након данашње седнице комисије за доделу бесповратних средстава за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“.

Аутор: Ненад Петровић, агенција Бета

„Селу и сељанима насушно је потребно да се срећу и сусрећу“ рекао је наш велики песник Љубивоје Ршумовић – Ршум, који је на челу комисије и истакао да ће сељани узети учешће у различитим активностима. „Такмичиће се у културно-уметничким садржајима - фолклору, изворном певању, свирању гусала и тамбура, сликању; литерарним садржајима - рецитовању, писању песама и кратких народних форми (благослови, здравице); занатским и примењеним уметностима - изради рукотворина, сувенира, ткању, штрикању, везу, плетењу; спортским активностима – од фудбала и кошарке до народног вишебоја (бацање камена с рамена, скок из места, надвлачење конопца, надвлачење штапа…) и гастрономским специјалитетима - прављењу традиционалних јела и колача.
Деца ће се такмичити у квизу знања, спортским дисциплинама, али и слагању кукурузовине у купе и трчању у џаку“  објаснио је Ршумовић

Одобрено је 87 захтева јединица локалних самоуправа по Јавном конкурсу за доделу бесповратних средства који предвиђа до 500 хиљада динара за организовање ове манифестације у селима на територији једне јединице локалне самоуправе. Једнодневни или вишедневни сусрети одржаваће се од 28. јуна до 1. децембра 2022. године.

Укупан износ данас додељених средстава је 41,3 милиона динара, а већина јединица локалних самоуправа учествоваће и сопственим средствима. Од 87 јединица локалних самоуправа, које ће организовати ове манифестације, 31 је из IV групе развијености и девастираних подручја.

Подносиоци пријаве на овај јавни конкурс су јединице локалне самоуправе, које су саме осмислиле програм, датум, сатницу, и место одржавања једнодневне или вишедневне манифестације под називом „Михољски сусрети села“, а која обухвата активности у којима учествује становништво села са територије једне јединице локалне самоуправе.
Циљ овог Програма је обогаћење друштвеног и спортског живота становника у селима, неговање традиционалног начина живота и културно - историјског наслеђа.

У прошлогодишњим „Михољским сусретима села“ учествовало је 961 село Србије и окупили су готово 100. 000 учесника и посетилаца.

Кркобабић најавио нови програм подршке задругама Србије

„Радимо на новом програму помоћи задругама, вредним пола милијарде динара. Хоћемо да чујемо праве информације са терена, нико не може да зна боље ситуацију од самих задругара и људи који раде у задругама – какво је стање, који су изазови и који проблеми. Ако на овакав начин прикупимо информације онда ће наш програм доделе средстава који задругари очекују бити усмерен на праве пројекте. Нови програм стартује од јесени“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић данас у посети Свилајнцу, у склопу најаве новог програма финансијске подршке задругама.

Аутор: Милош Мишков, агенција Бета

„Тек смо почели са радом, млади смо и помоћ министарства нам је веома значила и убрзала процес производње и излазак на тржиште“ изјавио је директор пчеларске задруге „Свиламед“ Драган Милосављевић. Ова новооснована задруга, коју је данас министар обишао, из програма финансијске подршке задругама 2021. године, добила је 7,5 милиона динара за набавку опреме и механизације за пчеларство - 600 пчелињих ројева, 300 пластичних кошница, самоходни утоваривач кошница и другу опрему, уложила је и својих 5,8 милиона динара. Ове године учествују у пчелињој паши са око 300 кошница и планираних 3-4 тоне багремовог меда, исто толико сунцокретовог меда и очекиваним приходом од 30.000-40.000 евра.

У посети Свилајнцу са министром су боравили и академик Драган Шкорић, председник Академијског одбора за село САНУ и копредседник Националног тима за препород села Србије, као и члан Националног тима за препород села Србије, агроекономиста Милан Простран.
Академик Шкорић подсетио је на значај науке и на њену примену у пракси и нагласио да су задруге окосница опстанка и развоја села.
„Задругарство Србије има перспективу и у овом времену тешке глобалне кризе сваки мали произвођач нам је важан, а већина њих опстаће само уз помоћ задруге“ изјавио је Простран.

Кркобабић је посету наставио у старој ратарској задрузи „Свилајнац“, којој је из истог програма 2019. године додељено 15 милиона динара за набавку сушаре за житарице. Ова задруга основана је давне 1897. године, данас има 34 задругара и 12 запослених радника и бави се ратарством и живинарством.  
Инвестиција финансирана бесповратним средствима Министарства за бригу о селу 2020. године донела им је сушару капацитета 60 тона за сушење житарица, превасходно кукуруза, а смештена је у склопу бетонског силоса. У зависности од потреба она, на годишњем нивоу, осуши између 500-700 тона влажног кукуруза.
Сви производни капацитети су у власништву задруге и у функцији су заједничке производње. Славољуб Петровић, в.д. директора ове задруге захвалио је министру на посети и нагласио да је задруга набавком сушаре добила још коопераната и послује још стабилније.

Ове године за програм финансијске подршке задругама опредељено је пола милијарде динара. Претходних година по Јавном конкурсу су новоформираним земљорадничким и пољопривредним задругама, додељивана бесповратна средстава у износу до 7,5 милиона динара за унапређење пословања. За старе земљорадничке и пољопривредне задруге  издвајано је до 15 милиона динара по задрузи. Прошле 2021.године право на бесповратна средства по истом Јавном конкурсу имале су и земљорадничке и пољопривредне задруге са претежном делатности из области туризма, занатства и задруге чији су оснивачи социјално угрожене групе становништва.

ДОГОВОР У ВОДЕНИЦИ
Сусрет министра и воденичара у Кумовој воденици

„Идемо у нови програм, програм покретања привредних активности на селу. Држава Србија је ту и обезбедићемо новац. Председник Републике Александар Вучић је јуче, приликом полагања заклетве, поновио опредељење да се велика пажња посвети селу и та политичка воља је пресудна. Уз нас су и струка и наука - људи из Академијског одбора за село. Трећи чинилац је локална самоуправа - људи који раде за своја села и који су на терену. Само заједно можемо да правимо помаке“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић на сусрету са Друштвом воденичара Србије у Кумовој воденици у Лајковачком селу Маркова црква.

Обративши се великом броју чланова Друштва воденичара и окупљеним мештанима, Кркобабић је нагласио да је обнова и стављање у функцију старих воденица у Србији вишеструко користан пројекат: „Воденице поточаре као особен део материјалне културе Србије, поред егзистенцијалног, имају и историјски и социјално-друштвени значај. Данас воденице поточаре могу да имају видљив значај у оквиру сеоског туризма. Посебно су пожељне за мељаву житарица јер не загађују околину и не троше електричну енергију. Ваља их обнављати тамо где су биле одвајкада. Воденице су геостратешки веома значајне због могућности производње брашна и у ванредним околностима и кризним ситуацијама“. истакао је Кркобабић.

Аутор: Милан Обрадовић, агенција Бета

Милан Павловић, сувласник Кумове воденице у Марковој цркви и председник Друштва воденичара Србије, наводи да су воденице потпуно еколошке творевине, савршени спој природе и човековог изума, љубави и упорности да се опстане. Оне, поред производње квалитетног брашна од целог зрна житарица, могу да буду изазов за дужи боравак туриста за шта је потребно у близини воденице изградити и адекватно опремљене туристичке објекте.

Неформалном скупу у Кумовој воденици присуствовао је и академик Драган Шкорић који је изјавио да би, по узору на ову, требало обновити све старе воденице поточаре у Србији и ставити их у функцију егзистенције сеоског становништва и туризма.

Председник општине Лајковац Андрија Живковић захвалио је министру на посети и изјавио да га радује што је држава препознала значај села, као и старих заната, оних које чувају традицију али имају и значај за егзистенцију људи у сеоским срединама.

У области обезбеђивања егзистенције на селу, поред већ успешних програма обнове задругарства и доделе празних сеоских кућа, Министарство за бригу о селу припрема нови програм који ће имати за циљ покретање привредних активности на селу - старе и нове занате, трговинске и услужне делатности, сеоски туризам и слично.

Пример старог заната је воденичарство, са вишевековном традицијом из времена Немањића. Према подацима из 1867. године, код нас је било 7.125 воденица, а подаци Друштва воденичара Србије говоре да је 1948/49 године у Србији било нешто више од 7.500 воденица. Данас их има значајно мање, али се многи враћају овим традиционалним млиновима на води, у којима се прерађују житарице и производи интегрално брашно посебног квалитета.

Министар Кркобабић је са својим сарадницима обишао и оближњу Сретеновића воденицу, где се налази и ваљарица сукна, једина у Србији.

ПЕТ МЛАДИХ ЖЕНА У ВОЋАРСКОЈ ЗАДРУЗИ
НИШТА ОСИМ ВОЋА

“Нема ништа боље од доброг примера. А ова задруга управо то може да буде. Воћарска у воћарском крају, а притом и женска задруга. И воћарство и женско задругарство заслужују пуну подршку државе Србије”, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић у данашњој посети Косјерићу.

Министар је са копредседником Националног тима за препород села Србије, председником Академијског одбора за село САНУ, академиком Драганом Шкорићем, у присуству председника општине Косјерић, посетио женску воћарску задругу „Косјерка“.

Аутор: Емил Ваш, агенција Бета

Задругу је основало пет младих жена које своју будућност виде у Косјерићу.

Њихови производи – сокови и џемови, по њиховим речима, у шта смо се и лично уверили, не садрже ништа осим воћа. Све што произведу намењено је познатим купцима.

Задрузи „Косјерка“ је из програма Владе Србије намењеног задругама 2019. године додељено 7,5 милиона динара за набавку опреме за прераду воћа.

Данас ова задруга прерађује око 1000 литара воћног сока на дан или око 500 килограма џема од најквалитетнијег воћа са Повлена и Маљена. Производи су потпуно природни, без додатка адитива и шећера и налазе своје место у хотелским понудама, а ускоро ће према свим стандардима, бити спремни и за извоз.

Директорка задруге Марија Благојевић изјавила је „Наши снови су били само на папиру док није стигла подршка државе. Ова сјајна опрема нам је била ветар у леђа да кренемо да прерађујемо производе из наше најближе околине - малине, јагоде и црне рибизле. Наш слоган је 100 % воће и ништа осим воћа!“

Академик Драган Шкорић изјавио је да овај крај красе воће и младост који, употпуњени знањем, дају овакве производне погоне који су прави пример за Србију и њен наступ у свету.

Председник општине Косјерић Жарко Ђокић изјавио је да је ова женска задруга окосница развоја села Косјерић и подстрек за нове младе људе да развијају своје послове и остају на селу. „Спрега државе и локалне самоуправе једини је начин да сачувамо село и живот у њему“ рекао је Ђокић.

КРКОБАБИЋ: У СЕЧЊУ ПЛАНУЛЕ КУЋЕ

„У селима општине Сечањ овога пута чак 13 кућа ће добити нове власнике„ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић данас, након што је комисија одобрила нових 107 захтева за куповину кућа на селу.

Презентујући рад комисије Кркобабић је навео „У општини Параћин три куће добијају нове власнике. Овога пута највећа кућа налази се у селу Гајдобра у општини Бачка Паланка, има 320м2 и 7,7 ари плаца и стаје 1,17 милиона динара. Кућа са највећом окућницом од 55 ари налази се у општини Зрењанин у селу Михајлову и стаје максималних 1,2 милиона динара„

Аутор: Бета

На данашњој комисији додељено је 107 сеоских кућа и то за 10 младих пољопривредника и пољопривредница, 13 самохраних родитеља и 84 породица са територије читаве Србије.

Општина Кнић у Шумадијском округу добиће нове станаре у селу Топоница, нову породицу чека и село Доњи Катун општине Варварин, а на југу Србије оживеће сеоске куће у општинама Мерошина и Блаце.

Подсећамо,средства за куповину сеоских кућа се додељују по редоследу пристиглих пријава, до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2022. године.

За бесповратна средстава за куповину сеоске куће могу да се пријаве млади брачни и ванбрачни парови, самохрани родитељи и млади пољопривредници/це до 45 година живота. Кућа, према условима конкурса, може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима и њена вредност може максимално износити 1,2 милиона динара.

За ове намене у буџету Републике Србије ове године предвиђено је укупно 500 милиона динара.

Село је поново „ин“

„За непуних годину дана оживело је више од 800 кућа у селима Србије. Интересовање је огромно, јављају се све млађи људи“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић данас у Палати Србија где је одржано потписивање уговора за куповину сеоске куће са окућницом, за оне захтеве које је комисија одобрила 26. априла ове године.
На поменутој седници одлучено је о додели бесповратних средстава за куповину још 90 сеоских кућа и то за 64 породице, 13 младих пољопривредника и пољопривредница и 13 самохраних родитеља са територије читаве Србије.

Аутор: МБС / Синиша Ђукић

Министар Кркобабић потписао је данас тројне уговоре са градоначелницима /председницима општина, на чијим се територијама налазе куће и добитницима бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом.

Најповољнија изабрана кућа налази се у селу Торак у општини Житиште, има 64 м2 и 7 ари плаца и стаје 399 хиљада динара.
Максималан износ од 1,2 милиона динара достигле су сеоске куће у општинама Апатин, Ада и Бач, где се овог пута у селу Плавна налази и највећа сеоска кућа од 268 м2.
У општини Пирот, где су се процењене вредности кућа кретале од 800 хиљада до 1,1 милиона динара, додељена су средства за 2 куће, од 103 м2 у селу Блато и 75 м2 у селу Извор.

У прошлогодишњем циклусу додељена је 651 сеоска кућа са окућницом у чак 100 јединица локалних самоуправа, а са кућама које су додељене до маја ове 2022. године, број сеоских кућа у свим деловима Србије које су добиле нове станаре, прелази осам стотина.

На овај Јавни конкурс могу да се пријаве млади брачни и ванбрачни парови, самохрани родитељи и млади пољопривредници/це до 45 година живота.
Изабрана кућа може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима и њена вредност може максимално износити 1,2 милиона динара.
Средства за куповину сеоских кућа се додељују по редоследу пристиглих пријава, до утрошка 500 милиона динара - колико износе опредељена средства Министарства за бригу о селу за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2022. године.

КРКОБАБИЋ: БРЖЕ, ЛАКШЕ И ПОТПУНО БЕСПЛАТНО ПО ЈЕДНОЈ ОД НАЈЛЕПШИХ ОПШТИНА У СРБИЈИ - РЕКОВЦУ

„ Брже, лакше и наравно потпуно бесплатно по једној од најлепших општина у Србији - Рековцу. За најмлађе али и оне најстарије, ово је дар државе Србије„ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић данас у Рековцу у првој вожњи минибусом за превоз сеоског становништва, купљеним средствима Министарства за бригу о селу.

Аутор: Агенција БЕТА / Амир Хамзагић

Кркобабић је, после краћег састанка са руководством општине, кренуо у прву вожњу минибусом, трасом којом ће ово возило свакодневно саобраћати и зауставио се у селима Драгово и Белушић, како би поразговарао са мештанима који су га срдачно дочекали.

Татјана Антонијевић, учитељица у основној школи у селу Драгово, истакла је да овај минибус много значи мештанима, као и деци која су до сада пешачила километрима до школе.

Са 120 милиона динара које је Министарство за бригу о селу прошле године одвојило за ове намене, набављено је 18 возила, а међу првима је после општоне Куршумлија стигао минибус и у општину Рековац.

Председник општине Рековац др Александар Ђорђевић, изјавио је да општина Рековац има планинска села удаљена и до 30 километара. Овај минибус ће служити за бесплатан превоз тих становника и зато је ово значајан дан за општину. Исказао је задовољство што ће нека насељена места која никада нису имала организован превоз, сада бити укључена у линијски превоз организован овим минибусом.

Средства су обезбеђена из прошлогодишњег програма доделe бесповратних средстава за куповину минибуса са 20+1 седиштем за превоз сеоског становништва из једног села у друго или из села у градско/општинско седиште. Циљ овог програма је да се сеоском становништву у тешко доступним и лоше повезаним селима, нарочито онима преко 500 метара надморске висине, учини доступним обављање привредне активности, адекватну здравствену заштиту, одлазак у школу најмлађима, спортске и културне активности.

На овај начин, само средствима издвојеним прошле године, допринеће се решавању проблема превоза у укупно 479 села широм Србије, а користиће га недељно чак 17.000-18.000 путника.

И ове године на располагању је за исте намене издвојено 120 милиона динара. Јавни конкурс трајао је до 21. априла 2022. године и ускоро се очекује додела средстава најбоље рангираним јединицама локалних самоуправа.

У Рековац стигао минибус за превоз сеоског становништва

Министар за бригу о селу Милан Кркобабић посетиће у четвртак, 5. маја 2022. године општину Рековац, где ће после краћег састанка са руководством Општине (зграда Општине, Светозара Марковића бр.2), планираног за 11.00 часова, поћи у прву вожњу минибусом за превоз сеоског становништва, који је купљен средствима Министарства за бригу о селу.

Средства су обезбеђена из прошлогодишњег програма доделe бесповратних средстава за куповину минибусева за превоз сеоског становништва из једног села у друго или из села у градско/општинско седиште. Са 120 милиона динара набављено је 18 оваквих возила.

На овај начин, само средствима издвојеним прошле године, допринеће се решавању проблема превоза у укупно 479 села широм Србије, а користиће га недељно чак 17.000-18.000 путника.

Циљ је да се сеоском становништву у тешко доступним и лоше повазаним селима, омогући обављање привредне активности, адекватна здравствена заштита, одлазак у школу најмлађима, спортске и културне активности.

И ове године је за исте намене на располагању 120 милиона динара, а јавни конкурс трајао је до 21. априла 2022. године.

Министар ће након састанка обићи села Белушић и Драгово, а изјаве за медије и разговор са становницима ових села планиране су на обе локације.

Минибусом кроз куршумлијска села

„Путеви су кључна ствар, али оно што ми радимо је решавање проблема мобилности сеоског становништва – одласка из једног у друго село, или из села у општинско и градско седиште, до лекара, у школу, пошту или на неку спортску манифестацију. Омогућићемо оваквим видом превоза - минибусевима, бесплатан превоз људи у овим подручјима. Куповину финансира Министарство за бригу о селу - држава Србија, а локална самоуправа обезбеђује возача, региструје, одржава и плаћа гориво “ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић данас у Куршумлији, у првој вожњи минибусом за превоз сеоског становништва, купљеним средствима Министарства за бригу о селу.
Кркобабић је најавио да ће у наредном периоду Саобраћајни факултет Београдског универзитета урадити целовит програм којим ће се покрити све 44 општине IV групе развијености.

Аутор: Агенција БЕТА / Саша Ђорђевић

Кркобабић је, после краћег састанка са руководством општине, пошао у прву вожњу минибусом предвиђеном трасом којом ће ово возило свакодневно саобраћати и зауставио се у селима Коњува и Бело Поље како би поразговарао са великим бројем мештана који су га дочекали.

На питање министра Кркобабића да одмах каже једну своју жељу десетогодишњи Андреја из села Коњува је измамио осмех и одобравање свих присутних одговоривши кратко и без размишљања „Да нас у селу буде више!“
Председник месне заједнице Коњува Томислав Ђорђевић изјавио је да ће после скоро десет година, села овог подручја бити повезана са центром Куршумлије, што ће свима много значити, јер ретко ко је имовинског стања да може да приушти такси, а десет километара није мало прећи.

Са 120 милиона динара које је Министарство за бригу о селу прошле године одвојило за ове намене, набављено је 18 оваквих возила, а први минибус стигао је у општину Куршумлија.
Председник општине Куршумлија Војимир Чарапић изјавио је да је ово значајан дан за ову општину, помоћ државе која је била преко потребна и исказао задовољство што ће нека насељена места која никада нису имала организован превоз, сада бити укључена у линијски превоз организован овим  минибусом. Чарапић је додао да се нада да ће општина моћи да учествује у још оваквих Јавних конкурса јер је неразвијеним општинама помоћ државе најпотребнија.

Средства су обезбеђена из прошлогодишњег програма доделe бесповратних средстава за куповину минибуса са 20 + 1 седиштем за превоз сеоског становништва из једног села у друго или из села у градско/општинско седиште. Циљ овог програма је да се сеоском становништву у тешко доступним и лоше повезаним селима, нарочито онима преко 500 метара надморске висине, учини доступним обављање привредне активности, адекватну здравствену заштиту, одлазак у школу најмлађима, спортске и културне активности.
На овај начин, само средствима издвојеним прошле године,  допринеће се решавању проблема превоза у укупно 479 села широм Србије, а користиће га недељно чак 17.000-18.000 путника.

И ове године на располагању је за исте намене издвојено 120 милиона динара. Јавни конкурс трајао је до 21. априла 2022. године и ускоро се очекује додела средстава најбоље рангираним јединицама локалних самоуправа.

Кркобабић: Кућа у Житишту за 399 хиљада динара и још 89 кућа широм Србије добиле су нове станаре

„Још 90 кућа на селу данас је добило станаре. Изабрана кућа у селу Торак општине Житиште има 64 м2 и 7 ари плаца и стаје 399 хиљаде динара. Нови захтеви стижу свакодневно“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, након што је у Палати Србија одржана друга седница комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом у 2022. години.
На данашњој комисији додељено је 90 сеоских кућа и то за 13 младих пољопривредника и пољопривредница, 13 самохраних родитеља и 64 породица са територије читаве Србије.

Аутор: Ристо Костов

Максималан износ од 1.200.000 динара достигле су сеоске куће у општинама Апатин (село Купусина и Сонта), Ада (села Утрине, Мол) и Бач где се овог пута у селу Плавна налази и највећа сеоска кућа од 268 м2.

У општини Пирот, где су се процењене вредности кућа кретале од 800.000 до 1,1 милиона динара, додељена су средства за 2 куће, од 103 м2 у селу Блато и 75 м2 у селу Извор.

Из Власотинца једна породица је отишла у село Ладовица где је за 1,1 милиона динара нашла кућу од 56м2 и 4 ари плаца.

Средства за куповину сеоских кућа се додељују по редоследу пристиглих пријава, до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2022. године.
За бесповратна средстава за куповину сеоске куће могу да се пријаве млади брачни и ванбрачни парови, самохрани родитељи и млади пољопривредници/це до 45 година живота. Кућа, према условима конкурса, може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима и њена вредност може максимално износити 1,2 милиона динара.
За ове намене у буџету Републике Србије ове године предвиђено је укупно 500 милиона динара.

У прошлогодишњем циклусу додељена је 651 сеоска кућа са окућницом у чак 100 јединица локалних самоуправа.

Ускршња честитка

Министар за бригу о селу и председник ПУПС-а Милан Кркобабић упутио је честитку Његовој светости патријарху српском господину Порфирију.

Аутор: Агенција БЕТА / Милош Мишков

Ваша светости,

Поводом најрадоснијег хришћанског празника Васкрса, Вама, владикама Српске православне цркве, свештенству и верницима упућујем најискреније честитке.

Нека Васкрс протекне у знаку хришћанске љубави, здравља, слоге, мира, радости и среће. Великим искушењима савременог света можемо достојанствено да одолимо само уз искрено међусобно поштовање, ојачани вером и снагом које доноси најрадоснији хришћански празник.

Васкрс нас изнова инспирише да праштамо али не заборављамо. Наша снага ће бити већа ако свакодневно показујемо истинску међугенерацијску солидарност и толеранцију, како бисмо смањили разлике, поделе и напетости, посебно међу социјално угроженим групама.

Верницима који живе и раде у селима Србије желим да буду сложни и удружени и да уз поштовање националних, верских и политичких различитости сложно наставе мисију јачања породице и очувања Републике Србије.

Успешна задруга значи живот за село

„Велики број коопераната, примењено знање и савремене технологије рецепт су за успешно пословање. То је онда добра задруга, а село у коме се она налази има будућност“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић у обиласку земљорадничке задруге Агросој у селу Неузина.

„Имамо такве задруге и имамо таква села. Ако желимо да наставимо европски пут онда су задруге - кооперативе императив“ додао је Кркобабић.

Аутор: Агенција БЕТА / Милан Обрадовић

Из прошлогодишњег Програма Министарства за бригу о селу намењеног задругама, задрузи Агросој у општини Сечањ додељено је 15 милиона динара бесповратних средстава за унапређење пословања набавком линије за прање, калибрирање и паковање повртарских производа.

Директор задруге Нандор Вереш изјавио је да је линија набављена средствима Министарства за бригу о селу сада ради без прекида и да само инвестицијама у свој развој мале, али и веће задруге имају перспективу. „Ови производи ће већ сутра бити у ланцима маркета широм Србије“ рекао је Вереш.

Ова задруга послује од 2002. године, бави се производњом ратарских култура на 650 хектара, узгојем повртарских и воћних култура на 52 хектара земље, откупом и трговином меркантилном робом, као и пласманом репороматеријала пољопривредницима.

Председница Задружног савеза Војводине мр Јелена Несторов Бизоњ истакла је да је ово прави пример како је једном озбиљном инвестицијом једна задруга од произвођача примарних производа постала произвођач финалних производа за малопродајно тржиште, што и јесте суштина задружног организовања.

Несторов је истакла да удруживање добија посебан квалитет код произвођача са интензивним производњама у повртарству, воћарству и сличним културама, јер се трошкови овако најефикасније смањују, а самим тим и повећава се продуктивност и сама добит.

Ускршња честитка

Министар за бригу о селу у Влади Републике Србије Милан Кркобабић упутио је честитку београдском надпискупу монсињору Станиславу Хочевару, свештенству и свим верницима који Ускрс славе по Грегоријанском календару:

„Нека домови верника у време најрадоснијег хришћанског празника буду испуњени љубављу, радошћу и срећом.

Обновљена вера и снага које Ускрс доноси дају нам нову енергију да сачувамо мир, међусобно поштовање и међугенерацијску солидарност као највише вредности које се рађају и трајно чувају у духовно здравој породици.

Аутор: Агенција БЕТА / Милош Мишков

Најрадоснији хришћански празник нас упућује да све проблеме решавамо разумно, у толерантном дијалогу, поштујући основне цивилизацијске вредности. Тиме, уз уважавање свих националних, верских и политичких разлика, још једном доказујемо да Србија није подељено друштво.

Верницима који живе у селима Србије желим да успешно развијају своја породична газдинства, економски стално напредују и тако јачају и чувају Републику Србију.

Потписани уговори за још 65 кућа у селима Србија

„Сваки млади човек у Србији који жели да живи на селу, имаће прилику да добије свој кров над главом. Позивамо их да се одваже, да потраже кућу код комшија, пријатеља, у завичају..Локалне самоуправе ће их подржати, а држава ће одобрити средства. У наредном периоду помоћи ћемо им и да крену да привређују“ изјавио је данас министар за бригу о селу Милан Кркобабић у Палати Србија након потписивања уговора о додели бесповратних средстава за куповину првих 65 сеоских кућа са окућницом у 2022. години.

Кућа са највећом окућницом од чак 1,88 хектара налази се у Мионици у селу Планиница.     
Најјефтинија некретнина, од сада додељених, стаје 588.168 динара, налази се у селу Бачко Градиште у општини Бечеј. Непокретност има 67м2 и окућницу од 2,64 ара.
Максималан износ од 1.200.000 динара достигле су сеоске куће у општинама Апатин (село Свилојево), Бач (села Селенча, Вајска, Плавна, Бачко Ново Село и Бођани) и Бачка Паланка (села Товаришево и Силбаш).
Највећа сеоска кућа овог пута налази се у Оџацима, у селу Бачки Брестовац и има 336м2.

Аутор: Милан Обрадовић / Агенција БЕТА

Министар Кркобабић потписао је тројне уговоре са градоначелницима /председницима општина, на чијим се територијама налазе куће и добитницима бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом.

Двадесетогодишња Анастасија Чакаревић, која ће са својим партнером живети у Мионичком селу Планиница, рекла је да је ово подстрек младим брачним паровима и породицама да одлуче да живе на селу у здравом и природном окружењу.
"На нашем имању гајићемо малину, купину и аронију и желимо да наша деца буду румена и да имају доста слободног простора за игру", казала је Чакаревић.

Председник општине Мионица Бобан Јанковић изјавио је да ће локална самоуправа радо давати подршку младима да се осамостале и заснују своје породице на селу и похвалио идеју министра Кркобабића о решавању стамбеног питања ових младих људи, као основном предуслову за њихову будућност.

У 65 сада додељених сеоских кућа које се налазе на територији 17 општина живеће 8 младих пољопривредника и пољопривредница, 12 самохраних родитеља и 45 породица са територије читаве Србије.

"Презадовољни смо одзивом. Овај програм треба да траје дуго, не пет него десет и више година. Желимо вам сву срећу, пуно деце и родне године, за оне који ће се бавити пољопривредом. Живот на селу је некада леп, некада тежак али у њему је свакако будућност Србије" поручио је младим потписницима агроекономиста Милан Простран, заменик председника комисије за оцену и контролу реализације пројекта.

Као и прошле године, овим програмом предвиђена је додела бесповратних средстава младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и младом пољопривреднику/ци до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом, која може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима.

За ове намене у буџету Републике Србије ове године предвиђено је укупно 500 милиона динара, а по једној кући дозвољен је износ до 1,2 милиона динара.
Средства се додељују по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2022. године.

У прошлом циклусу додељена је 651 сеоска кућа са окућницом у чак 100 јединица локалних самоуправа.

Кркобабић: Кућа у Мионици у селу Планиница, са готово 2 хектара окућнице и још 64 куће широм Србије добиле су нове станаре

„Још 65 кућа на селу добило је станаре. Прва за коју су у овом циклусу додељена средства налази се у селу Жељуша, у општини Димитровград, има 52м2 и окућницу од 4,8 ари плаца. Просек година станара ових кућа на селу је још нижи него прошле године и износи 29,6 година живота.“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић, након што је у Палати Србија одржана прва седница комисије за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом у 2022. години.

Аутор: Агенција БЕТА

На првој овогодишњој комисији додељено је 65 сеоских кућа и то за 8 младих пољопривредника и пољопривредница, 12 самохраних родитеља и 45 породица са територије читаве Србије.

Најјефтинија некретнина, од сада додељених, стаје 588.168 динара, налази се у селу Бачко Градиште у општини Бечеј. Непокретност има 67м2 и окућницу од 2,64 ара.

Максималан износ од 1.200.000 динара достигле су сеоске куће у општинама Апатин (село Свилојево), Бач (села Селенча, Вајска, Плавна, Бачко Ново Село и Бођани) и Бачка Паланка (села Товаришево и Силбаш).

У Мионици је за исти износ од 1,2 милиона динара, у селу Планиница купљена кућа са највећом окућницом - 1,88 хектара.

Највећа сеоска кућа овог пута налази се у Оџацима, у селу Бачки Брестовац и има 336м2.

Као и прошле године, овим програмом предвиђена је додела бесповратних средстава младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и младом пољопривреднику/ци до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом, која може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима.

За ове намене у буџету Републике Србије ове године предвиђено је укупно 500 милиона динара, а по једној кући дозвољен је износ до 1,2 милиона динара.
Интересовање је огромно, пријаве свакодневно стижу, средства се додељују по редоследу пристиглих пријава до утрошка средстава опредељених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2022. године.

Председник комисије за оцену и контролу реализације пројекта је ректор Београдског универзитета проф.др Владан Ђокић, а заменик председника комисије је агроекономиста Милан Простран.

У прошлом циклусу додељена је 651 сеоска кућа са окућницом у чак 100 јединица локалних самоуправа.

Кркобабић: Селима по 500.000 за Михољске сусрете

„961 село које је учествовало и сва она која ће учествовати ове године, добијају до 500.000 динара и могу да почну са припремама“– изјавио министар за бригу о селу Милан Кркобабић поводом данас објављеног конкурса.

Аутор: Агенција БЕТА / архива МБС

Министарство за бригу о селу данас је званично расписало још један јавни конкурс за доделу бесповратних средстава, и то за организовање манифестације под називом „Mихољски сусрети села“.

Једнодневна или вишедневна манифестација може се одржати у свим насељеним местима - селима на територији Републике Србије (изван градских, општинских седишта и приградских насеља)

Подносилац пријаве на јавни конкурс су јединице локалне самоуправе са читаве територије Републике Србије, које саме осмишљавају програм трајање и место одржавања за манифестацију „Mихољски сусрети села“, Предвиђено је да се манифестације одржавају од 28. јуна до 1. децембра 2022. године.

За овај програм у буџету Републике Србије опредељено је укупно 43 милиона динара, а максималан износ који се одобрава по једној пријави износи 500 хиљада динара.

Конкурс траје до 29. априла 2022. године.

У 2021. години за овај програм издвојено је 30,5 милиона динара и 68 јединица локалних самоуправа добиле су средства за одржавање ове манифестације у својим селима.

Чак 961 село се такмичило и дружило у најразличитијим дисциплинама, а о томе колико је ова манифестација наишла на изузетно позитиван пријем сведочи број од око 100.000 учесника и посетилаца.

Активности, у којима учествује становништво села са територије једне јединице локалне самоуправе, могу бити из области драмских уметности, књижевности, литерарних вештина и других уметности (такмичења у певању, рецитацији, глуми, сликању, итд.), одржавања спортских такмичења, промовисања очувања и унапређења старих заната и културно-уметничке баштине, израде уметнина и предмета домаће радиности, као и остале активности у којима становници села могу показати своја знања и вештине и у њима се такмичити.

Циљ је обогаћење друштвеног и спортског живота становника у селима, неговање традиционалног начина живота и културно - историјског наслеђа.

Кркобабић: Jош 500 села добија бесплатан превоз

„Један од наших приоритета у овој години је решавање мобилности људи у селима Србије. Предност ће имати рубна и брдско-планинска подручја, људи у тим срединама су слабијег имовинског стања и желимо да им омогућимо да могу да оду из свог села у друго село или општинско место - да стигну у школу, код лекара, на неку спортску или културну манифестацију. Превоз овим минибусевима биће потпуно бесплатан“– изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић након што је данас званично расписан Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за куповину минибусева за потребе превоза сеоског становништва на територији Републике Србије.

Аутор: Амир Хамзагић / Агенција БЕТА

За овај програм, као и прошле године, опредељено је у буџету Републике Србије укупно 120 милиона динара, до 7 милиона динара по возилу. Бесповратна средства додељују се јединицама локалних самоуправа за куповину минибуса са 21 седиштем, који ће служити искључиво за потребе превоза сеоског становништва из једног села у друго, или из села у градско/општинско седиште. Право учешћа на јавном конкурсу имају јединице локалне самоуправе са читаве територије Републике Србије, али ће предност бити дата неразвијенијим, рубним и брдскопланинским подручјима.

Конкурс траје до 21. априла 2022. године.

Из овог Програма у 2021. години средства је добило 18 јединица локалних самоуправа, од чега чак 13 јединица локалних самоуправа припада IV групи развијености и девастираним подручјима.

На овај начин доприноси се решавању проблема превоза у чак 479 села, а овај вид превоза широм Србије користиће 17.000 - 18.000 путника недељно.

Стигли први захтеви за куповину куће на селу
Кркобабић: Најбржи су Димитровград и Бач

„Нема стајања, настављамо пуном паром! Куће су ту, њих 150.000. Колико год буде интересовања држава ће излазити у сусрет и издвајати средства за те намене“ изјавио је данас Милан Кркобабић, министар за бригу о селу на радном састанку са челним људима јединица локалних самоуправа са читаве територије Републике Србије.

„Интересовање је огромно. Млађи људи су храбрији, одлучнији, спремнији на изазов и тражење нових извора прихода и нових занимања...али ово је позив и за оне који су мало старији - Немојте да чекате са вишечланим породицама, у изнајмљеним становима са високим киријама, одважите се и вратите у завичај или у неки други део Србије који одаберете“ позвао је Кркобабић.

Министарство за бригу о селу предложило је, а Влада Србије у јануару ове године, донела Уредбу о утврђивању програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије за 2022. годину, по којој је 22. фебруара расписан Јавни конкурс.

Програмом је, као и прошле године, предвиђена додела бесповратних средстава младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и младом пољопривреднику/ци до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом, која може да се налази на територији свих насељених места Републике Србије, изузев у градским и општинским седиштима и приградским насељима.

Председник академијског одбора за село САНУ, академик Драган Шкорић оценио је да је ово један од најбољих пројеката у Србији који је коначно покренуо процес повратка првенствено младих људи на село „Радује нас што је воља ту, сада је потребно да наука и струка дају праве савете за нова занимања и интензивну производњу која би дала добре приходе за живот породица на селу“
Заменик председника Комисије и члан Националног тима за препород села Србије Милан Простран изјавио је да је прошлогодишњи пилот пројекат наишао на огромно интересовање и афирмацију и комисија до сада није имала примедби. „Куће које смо доделили активирале су и 300 хектара земље која се налази уз те куће, а која се сада користи и обрађује“ истакао је Простран.

Спровођење овог Програма је од националног значаја, примењује се на читавој територији Републике Србије и за његову реализацију од посебне важности је ангажовање јединица локалних самоуправа.

Мита Лачански, заменик председника општине Бачка Паланка која је претходне године имала највише реализованих захтева, чак 48 изјавио је „Трудимо се да задржимо младе људе на селу јер наша општина претежно пољопривредна. И ове године од расписивања конкурса до данас већ се 13 породица интересовало за ова бесповратна средства“  

Према подацима Академијског одбора за село у Србији има 200.000 празних кућа - 150.000 кућа чији је власник познат и 50.000 кућа којима се не зна власник.

За овај програм опредељено је пола милијарде динара, а средства ће се додељивати по редоследу поднетих пријава – до утрошка буџетских средстава предвиђених за ову намену, а најкасније до 1. новембра 2022. године.

Од пола хектара малине пристојан живот

„Рејонизација - мапа рејона Србије и адекватно смештено воћарство и виноградарство представља развојну шансу Србије уз незаобилазно удруживање, трансфер знања и нових технологија, као и озбиљна државна улагања“ изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић свечано отворивши XVI међународни конгрес воћара и виноградара. „Мали и уситњен посед, прилагођен тамо где је могуће воћарству и виноградарству, може и мора да буде далеко продуктивнији. Од само пола хектара одређене сорте малине, једна четворочлана породица може солидно да живи“ изјавио је Кркобабић.

Овај конгрес, који се у организацији Пољопривредног факултета у Новом Саду и Научног воћарског друштва Србије ових дана одржава у Врднику, представља најзначајнији научни скуп у области воћарства и виноградарства у Србији, организује се сваке четврте године и окупља еминентне светске стручњаке предметних области.

На свечаном отварању присутнима су се обратили и декан пољопривредног факултета у Новом Саду проф.др Недељко Тица, државни секретар у Министарству пољопривреде Велимир Станојевић и помоћник покрајинксог секретара за пољопривреду Младен Петреш као и проф.др Драгослав Иванишевић.
Проф.др Зоран Кесеровић је у пленарном излагању изложио стање у воћарству и тендеције развоја уз конкретне предлоге за улагања. Четворочлана породица која у пластеничким условима на пола хектара гаји двородну сорту малине „Ерсандира“ или на једном хектару боровницу сорте „Јук“, може пристојно да живи.“ био је конкретан проф. др Кесеровић.

Воћари у Србији показали су и развијену свест о потреби удруживања. Програм финансијске помоћи задругама и подстицања удруживања који је од 2017. године спроводио, по идеји министра Милана Кркобабића, а у сарадњи са Академијским одбором за село САНУ, Кабинет министра за регионални развој а сада Министарство за бригу о селу, дао је у области воћарства можда своје најбоље резултате.
Тако је од укупно 207 помогнутих задруга (од 2017. до 2021. године), чак 69 воћарских, што чини тачно трећину. Од четири сложене задруге које су добиле средства 2 су воћарске и једна је воћарско-повртарска.

Програм финансијских подстицаја за задруге Министарство за бригу о селу наставиће и током 2022. године.

Кркобабић: Спремно 500 милиона за још 500 кућа

„Још 500 породица може да рачуна да ће ове године добити свој дом на селу.“ поручио је данас у Палати Србија министар за бригу о селу и копредседник Националног тима за препород села Србије Милан Кркобабић.

„Ова акција наишла је на изузетан пријем грађана, драго нам је што многи свој живот виде у селима Србије. Онолико колико буде захтева, колико буде интересовање младих људи за живот на селу, толико ће и држава бити спремна да издваја средства за те намене“ изјавио је Кркобабић.

Аутор: Милан Обрадовић / Агенција БЕТА

Министарство за бригу о селу расписало је данас Јавни конкурс за доделу бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије за 2022. годину.
За куповину празних кућа, програм Министарства за бригу о селу, ове године опредељено је 500 милиона динара, а максимални износ по једној некретнини износи 1,2 милиона динара.
После веома успешног програма спроведеног у 2021. години, бесповратна средства се и ове године додељују младим брачним и ванбрачним паровима, самохраном родитељу и младом пољопривреднику/ци до 45 година живота за куповину сеоске куће са окућницом.

Председник Академијског одбора за село и копредседник Националног тима за препород села Србије академик Драган Шкорић оценио је да је ово историјски моменат повратка људи из градова у села Србије „Жеља нам је да села поново оживе и ми који се бавимо науком и струком треба да помогнемо колико год можемо младим људима да се активирају запуштени ресурси на селу“
Члан Националног тима за препород села Србије, агроекономиста Милан Простран изразио је задовољство што ово постаје дугорочан пројекат који треба да врати младе у село, али и помогне им да тамо и економски опстану.  

У 2021.години је за овај програм издвојено 686,5 милиона динара,купљена је 651 сеоска кућа са окућницом у 100 јединица локалних самоуправа, па је свој дом на селу добило је 515 брачних и ванбрачних парова, 81 млади пољопривредник/ца и 55 самохраних родитеља.

Највеће интересовање до сада је било у Бачкој Паланци, Апатину, Кикинди, Кули, Сомбору, а на југу у Пироту, Алексинцу, Димитровграду, Свилајнацу...

Шанса за опстанак

“Шанса за опстанак највећег броја породичних пољопривредних газдинстава, а има их у Србији 570.000 је удруживање. Мали, а уситњен посед их тера на то. Задруге као организациони облик немају ваљану алтернативу ни у Европској унији, а ни код нас”, изјавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић на Округлом столу на тему задругарства, који је данас одржан у оквиру Зимских сусрета пољопривреде на Златибору.

Аутор: Амир Хамзагић / Агенција БЕТА

„Очекујем да ћемо у наредном периоду приступити систематично, али и системски – целовито. Фискална политика, инвестициона политика, знање и едукација, удружени домаћини – то скупа даје резултат. Успешна задруга даје успешно село, а успешно село успешну Србију “ изјавио је Кркобабић.

На Округлом столу „Земљорадничко задругарство - стање, потребе и могућности развоја“, у организацији Пољопривредног факултета у Новом Саду, Националног научног друштва за пољопривредну технику и Задружног савеза Војводине учествовали су и председници Задружних савеза Србије и Војводине, професори пољопривредног факултета у Новом Саду, директори и чланови задруга и пољопривредници.

Председница Задружног савеза Војводине мр Јелена Несторов-Бизоњ истакла је значај оваквих скупова јер „само када знамо какво је стање и какве су нам потребе можемо да определимо адекватна будућа улагања. Људи се све више организују у задруге и то изискује улагања у механизацију, складишне капацитете и нове људе. Задруге дају допринос буџету Републике Србије, доприносе економској одрживости својих задругара а тиме и одрживости села, па треба обратити пажњу на њихове потребе“, изјавила је Несторов-Бизоњ.

Председник Задружног савеза Србије Никола Михаиловић рекао је да је задругарство у успону и да је у наредном периоду у плану формирање задружног фонда, повећање броја задругара и што већа синергија са струком и науком.

На скупу је посебно истакнуто да је од 2017. године за задругарство из програма подршке задругама „500 задруга у 500 села“ Кабинета министра Кркобабића, а који је сада наставило да спроводи Министарство за бригу о селу, издвојено 2,2 милијарди динара за унапређење пословања и технолошки развој 207 новооснованих и старих земљорадничких и пољопривредних задруга на читавој територији Републике Србије.

КРКОБАБИЋ: ПОЛА МИЛИЈАРДЕ ЗА ЈОШ ПЕТ СТОТИНА КУЋА У СЕЛИМА СРБИЈЕ

„Пола милијарде динара за још пет стотина кућа у селима Србије“ најавио је министар за бригу о селу Милан Кркобабић.

"Без одлагања настављамо са доделом кућа, минибусева и сусретима села“ изричит је Кркобабић након што је Влада Републике Србије, на јучерашњој седници, на предлог Министарства за бригу о селу, усвојила одговарајуће програме. Министар најављује да ускоро следе и програми везани за задругарство, мултифункционалне објекте - домове култура и подршку привредним активностима - „Ово је прави одговор на бројне захтеве и огромно интересовање људи који своју будућност виде у селима Србије“

Аутор: Милош Мишков / Агенција БЕТА

На седници одржаној 20. јануара 2022. године Влада Републике Србије усвојила је:

1. Програм доделe бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом на територији Републике Србије за 2022. годину
За овај програм издвојено је 500 милиона динара, а циљ је мотивисање сеоског становништва да остане на селу и подстицање младих да се врате на село, решавањем стамбеног питања.

2. Програм доделe бесповратних средстава за куповину минибусева за потребе превоза сеоског становништва на територији Републике Србије за 2022. годину
За овај програм издвојено је 120 милиона динара, а циљ је допринос решавању проблема превоза становништва у сеоским срединама.

3. Програм доделе бесповратних средстава за организовање манифестације под називом „Михољски сусрети села“ за 2022. годину
За овај програм издвојено је 43 милиона динара, а циљ је обогаћење друштвеног и спортског живота становника у селима, неговање традиционалног начина живота и културно - историјског наслеђа.

Министарство за бригу о селу ће у наредном периоду расписати Јавне конкурсе по овим програмима.