Михољски сусрети у селу Луке

Кркобабић –  Величанствено окупљање људи Ивањичких села

„Луке су данас центар окупљања Ивањичких села, али и место из кога иде јасна порука: Завичајне особености се чувају, али и више од тога – оне живе. То нам јемче заједно и најмлађи и најстарији, и наставници основне школе, и парох цркве Покрова Пресвете Богородице. Али и с правом очекују да им локални пут буде урађен, а Сеоски дом обновљен, попут оног у Приликама који смо обновили прошле године.“, рекао је министар за бригу о селу у техничком мандату Милан Кркобабић, отворивши Михољске сусрете села Ивањице и додао „Најбитније од свега је решеност младића и девојака овог краја да остану у завичају и ту граде своју будућност, попут својих предака“.

У дворишту Основне школе „Кирило Савић“ окупио се велики број мештана и гостију из околних села, који су заједно уживали у дану испуњеним песмом, игром и старим обичајима. У програму су учествовале певачке групе из три села. Најмлађи су се представили фолклорним наступима и рецитовањем народних песама, уз звуке двојница и хармонике, док су се мало старији учесници опробали у традиционалним сеоским надметањима. Највише смеха и апалуза измамиле су дечије игре, скакање у џаку и ношење јајета кашиком, а такмичарско финале обележили су адреналин и гласно навијање на такмичењу у надвлачењу конопца.

Посетиоци су данас имали прилику да пробају и стара јела од кромпира, по којима је ивањички крај надалеко познат, али и да сведоче избору најбољег јела и домаћице. Пажњу су привукле и рукотворине, посебно ручно плетене играчке.

Посебну пажњу на овогодишњим сусретима изазвала је школа веза намењена деци и одраслима, а организовала ју је Ивањичанка Зорица Јовићевић, како би ову вештину пренела и на нове генерације. Колико труда стоји иза очувања традиције најбоље показује пример ове самоуке уметнице, која ручно везе делове народне ношње. За израду једног јелека, како каже, потребно јој је око 20 дана рада, приближно седам сати дневно, док комплетна ношња – јелек, хаљина, белина, кецеља и појас, захтева стотине сати посвећеног рада.

„Посебно ми је драго што се све више људи, а нарочито младих, поново окреће традицији и ручном раду. Пресрећна сам што могу да будем део тога, да своје знање преносим другима и да покажем да народна ношња није само део наше прошлости, већ нешто што и данас има своје место и што можемо да сачувамо за генерације које долазе“, рекла нам је Зорица.

Осим у организовању ове манифестације која већ шест година окупља све генерације, Министарство за бригу о селу је ивањичка села подржало и другим програмима, па је  до сада уложено готово 30 милиона динара. Помогнут је рад земљорадничке задруге, набављен минибус за превоз сесоког становништва, а комплетно обновљен Дом културе у Приликама. Осим тога, додељена су средства за куповину сеоских кућа за две породице, у Дубрави и Свештици.