Кркобабић: Кад се старо и ново споје, традиција живи

„Традиција није само наслеђе, већ и начин да вредности преносимо даље. Ако младима дамо прилику да је упознају и науче, они ће јој дати неки свој печат. Управо то су показали и ови Михољски сусрети – у Опову су традиционални мотиви добили савремено рухо на несвакидашњој модној ревији, док су у Власу код Врања деца за грнчарским точком Ивана Стошића, представника четврте генерације грнчара, имала прилику да упознају овај стари занат. И једно и друго показује како традиција може да се сачува, а да остане део живота и данас“, рекао је министар за бригу о селу Милан Кркобабић поводом низа Михољских сусрета одржаних претходне недеље.

Управо је Опово показало како старо може да се споји са новим. Чланице Удружења жена Омољичанке – везиље, плетиље и кројачице, представиле су своју модну колекцију у којој су спојиле етно мотиве, традиционалне материјале и модерне кројеве. Необичне хаљине, кошуље, панталоне, комплете и украсе прошетале су Оповчанке од 18 до 70 година.

„Сви модели су израђени од природних материјала, попут српског платна, чоје, лана и вуне… Имамо народне мотиве, али и модерне кројеве, па и тексас јакна може да понесе украс српске народне ношње“, каже Ана Вугринец, чланица Удружења жена.

Да старе вештине могу да се пренесу и најмлађима показала је и грнчарска радионица у селу Власе код Врања, одржана у оквиру Михољских сусрета. Водио ју је Иван Стошић, грнчар четврте генерације, који је деци за грнчарским точком показивао како се од глине праве различити предмети. Стошић живи од овог заната, а за свој рад је недавно добио и међународно признање, на Светском фестивалу грнчарства у Измиру, међу 70 учесника из целог света, нашао се међу десетак најбоље пласираних.

„Михољски сусрети су фантастична прилика да се чује и види шта све знају наши људи. Када деца седну за грнчарски точак и сама направе нешто од глине, онда та традиција више није само прича коју су чули, постаје нешто што су доживели. Волим свој занат и надам се да ће бар један од моја три сина наставити мојим путем“, каже Стошић.

Михољски сусрети су током протеклог викенда повезали различите крајеве Србије – од Баната и Срема, преко Шумадије и западне Србије, до југа земље. У Ражњу, Алексинцу, Прокупљу, Пожаревцу, Бајиној Башти, Крагујевцу, Пећинцима, Косјерићу, Зубином Потоку и Лесковцу окупило се готово 10.000 људи.

На програмима је било свега онога што чини живот села – наступа културно-уметничких друштава и извођача етно музике, традиционалних спортских такмичења и вишебоја, игара за децу, изложби рукотворина и старих заната, али и традиционалних јела. Бирали су се најбољи колач и најбоље старо јело, а посетиоци су имали прилику да пробају укусе различитих крајева Србије, друже се и упознају са обичајима који се у породицама и селима преносе генерацијама. У Пећинцима су одржане радионице плетења, пустовања вуне и осликавања тикви, уз гастрономски кутак у којем су посетиоци могли да пробају традиционалне укусе. У Зубином Потоку манифестацију је отворио најмлађи здравичар измамивши осмехе и аплаузе посетилаца.

Већ наредног викенда Михољски сусрети биће одржани у селима Житорађе, Ужица, Лознице, Суботице, Великог Градишта и Беле Цркве.